Mnogo sam depresivan kada je PUN MESEC i ništa mi ne ide od mozga.
Novac i Djavoli vladaju i podsvest ja glavna motivacija bitisanja.Sebičnost,neka komšiji crkne krava.
Pojedinac je postao holivudski CAR,vladar svoje sudbine.Nemoć , glad i beda.
Sve je to bedno i treba se skloniti ili ako imalo ima u Vama ljudkog ,suprostaviti se da ne bi bili saucesnik ove tragedije ljudskog uma.
Ne treba da dizemo pesnice,mada za samoudbranu spremne, nego glave.Ispravite kičmu.Dignite glavu i idite do zubara da bi pobeda bila lepsa.
Divlji zapad je došao u vaše kuće,porodice.Vi ste postali INDIJANCI .
Jos malo po Tadiću i Dinkiću postaćete i junaci crtanog filma pred dnevnik RTS.
Zadnjih 10 godina je primer kako nestaje nacija.
Ima Vas 6 miliona u Srbiji ....pa probajte da okrvavite gaće...Možda će biti nešto od Vas.
Srećno.

Mozda bi na nacionalnom servisu trebale da se naparave emisije u cijem bi stvaranju ucestvovali socijalni psiholozi i pedagozi.U tim emisijama bi deci trebalo da se pokazu pravi sistemi vrednosti na zabavan i na zanimljiv nacin.
Kroz zanimljivu radnju i susgestivna desavanja uticati na pravac razvoja deteta.
Sadasnji TV program koji se emituje je cista propaganda i manipulacija najaviseg ranga jer neke reklama a i mnoge serije kako za decu tako i za odrasle u sebi nose nesvesnu poruku i skriveni obrazac ponasanja koji se na prvi mah odmah ne registruje.
Gledaoc uziva u naocigeld obicnoj porodicnoj seriji a svoje nesvesno puni latentnim obrascioma ponasanja koji se mogu aktivirati pod doredjenim pritiskom ili zabranom.
Covek burno reaguje kada mu je nesto zabranjeno ili kada neko na njega vrsi pritisak da nesto uradi suprotno njegovoj volji.
U tim trenutcima iz nesvesnog proizilaze ti obrasci ponasanja koje je osoba pokupila gledajci manipulativne filmove i serije i posledica toga je da se covek ponasa onako kako je ocekivano.
Iako je covek ubedjen da protiveci se onome ko na njega vrsi pritisak radi onako kako on misli , prava istina je da pod pritiskom se gubi racionalnost a nesvesno tada preuzima vodjstvo-a nesvesno je vec instuisano i pripremljeno kako da reaguje pod pritiskom .
U ostalom i mi smo svedoci jedne takve manipulacije koja se odvijala nad nama.

Проф. Антонић је у праву када ову цивилизацију означава као декадентну. Но, пре бих је назвао вулгарно-материјалистичком и конзумеристичком, будући да материјализам и хедонизам могу имати и позитивно значење. У сваком случају, евидентно је да су процеси социјализације детета у морално људско биће драстично угрожени и да се свуда око нас сусрећемо са доминантним социопатским појавама које у основи производе аморалне и асоцијалне индивидуе. Друштво има све слабију кохезију која се одржава тек на површним и површинским нивоима његовог постојања, испод којих ври дубоко жариште социјалних девијација, фрустрација и конфликата.

Спорна је, међутим, алтернатива коју професор нуди ради сузбијања ових аутодеструктивних друштвених трендова. По њему, то је јачање "културног утицаја Цркве". Лично мислим да Црква има довољно простора у нашем друштву за испољавање свог утицаја; то што јој недостаје телевизија са националном фреквенцијом не значи да тај простор није довољно широк. Црква је у школама, при венчању, крштењу, сахранама, славама, разним другим друштвеним поводима, на крају честим верским празницима који су медијски и јавно сасвим солидно испраћени. Огромна већина људи себе сматра верницима. Закључак се сам намеће: или њихова вера није довољно снажна да онемогући очигледне појаве "зла" или је, пак, та вера сасвим аутентична и јака, али недовољна за успешну борбу против "зла". У првом случају потребно је да Црква делује у правцу продубљивања вере, постојећи друштвени простор који јој је на располагању за то је сасвим довољан. У другом случају, она је на неки начин сувишна, немоћна да реши неке најкрупније проблеме данашњице. У оба случаја решење у правцу даљег ширења црквеног утицаја није неопходно и пре указује на неке друге интересе него на оно што треба да буде основни циљ деловања Цркве, а то је јачање вере међу људима.

На крају крајева, видимо да у Америци постоје утицајне црквене телевизије, па ипак неће бити да је Америка због тога постала духовно чистија.

Mozda bi na nacionalnom servisu trebale da se naparave emisije u cijem bi stvaranju ucestvovali socijalni psiholozi i pedagozi.U tim emisijama bi deci trebalo da se pokazu pravi sistemi vrednosti na zabavan i na zanimljiv nacin.
Kroz zanimljivu radnju i susgestivna desavanja uticati na pravac razvoja deteta.
Sadasnji TV program koji se emituje je cista propaganda i manipulacija najaviseg ranga jer neke reklama a i mnoge serije kako za decu tako i za odrasle u sebi nose nesvesnu poruku i skriveni obrazac ponasanja koji se na prvi mah odmah ne registruje.
Gledaoc uziva u naocigeld obicnoj porodicnoj seriji a svoje nesvesno puni latentnim obrascioma ponasanja koji se mogu aktivirati pod doredjenim pritiskom ili zabranom.
Covek burno reaguje kada mu je nesto zabranjeno ili kada neko na njega vrsi pritisak da nesto uradi suprotno njegovoj volji.
U tim trenutcima iz nesvesnog proizilaze ti obrasci ponasanja koje je osoba pokupila gledajci manipulativne filmove i serije i posledica toga je da se covek ponasa onako kako je ocekivano.
Iako je covek ubedjen da protiveci se onome ko na njega vrsi pritisak radi onako kako on misli , prava istina je da pod pritiskom se gubi racionalnost a nesvesno tada preuzima vodjstvo-a nesvesno je vec instuisano i pripremljeno kako da reaguje pod pritiskom .
U ostalom i mi smo svedoci jedne takve manipulacije koja se odvijala nad nama.

Последњи пасус чланка је кључ за решење читавог проблема! Све полази из куће и породице. Можда је и најбоље не држати телевизор у кући, у данашње време интернет комуникација, сви подаци и информације појединцу су доступни преко интернета. Чак сматрам да је ту човек у бољој позицији јер може самостално да бира програм и садржај који ће да гледа или чита, док му је на телевизији, у неку руку, то наметнуто!
Телевизор је у породици заменио негдашње огњиште око којег су се скупљли "старо и младо". Старији су млађима приповедали и преносили народну мудрост и знање - поуке, при чему се јасно истицала хијерархија у оквиру породице у којем је отац, као хранитељ и заштитник био уважаван и поштован од остале чељади, при чему је, наравно, он носио и највећу одговорност! А данас, са доласком телевизора у куће, све се изокренуло наопако! Сада сви знају све, при чему се хијерархија и поштовање према мудрости старијих и одговорнијих чланова породице у потпуности изгубила, па жене и деца "уче" и "поучавају" своје очеве!

Kao psiholog, mogu da garantujem da, da tako kažem, u ljubavi dece prema demonima nema ničeg demonskog, kako je to gospodin Antonić predstavio. Deca sebe vide kao neuklopljene u svet odraslih i zato im je, za njihov psihološki razvoj, potrebna identifikacija sa onim što se inače, iz perspektive odraslih, naziva "nenormalnim". A "lečiti", tj. sprečiti tu identifikaciju i nametati deci neke drukčije stvari znači ništa drugo do proizvesti super-ego zahteve. Time što se detetu nameće nešto što ne razume (crkveni svet i sl.) dete se stavlja na mesto sa kog mu nije dozvoljeno da zucne. Zato ostavite decu dečijem a odrasle odraslom svetu. Demon je za dete malo stvorenje koje ima makar nekakvu moć (i to za dete uvek predstavlja potencijal za mentalnu moć, umesto fizičke koju ne može da dosegne), ništa više, i kao takav predstavlja na simboličkom nivou idealnu figuru za identifikaciju deteta. Dakle, gospodine Antoniću, Vaše dete je malo i pametno i hoće da bude još pametnije, i to, nadam se, nije za Vas veliki problem. A Vi ako hoćete da mu se nametnete kao neprikosnoveni patrijarh, ako ćete da mu dajete do znanja da je malo i nemoćno i time ga zauvek sputate, Vi samo izvolite! Ja, posle čitanja ovog Vašeg teksta, stvarno ne znam u kojoj civilizaciji Vi živite? U nekoj u kojoj nema Frankenštajnovog androida koji se smeši deci, i u kojoj nije bilo onog Vama sigurno "demonskog" vanzemaljca, Spilbergovog I.Tija sa kojim su se deca identifikovala. Oni koji se sećaju I.Tija, mogu da razumeju i ove Vaše "demone". Oni znaju da moral odraslog nema ništa sa vilinskim i demonskim svetom deteta. I još da napomenem, da taj svet nije uvek samo svet dece već i svet umetnosti, te da strašne kreature obogaćuju veliku maštu. Sad sam ovde u iskušenju da Vam pomenem i Kanta iako nije to moje polje jer nisam filozof. Ali ako biste odvojili vremena i bacili pogled na "Kritiku moći suđenja" videli biste da Kant genijalnim naziva upravo uspeh da se ono grozomorno pofiltrira kroz umetničko.

Ako mogu da se igraju sa supermenom, Hi-menom, nindza kornjacama zasto ne bi mogli i sa demonima, pa sve su to izmisljene licnosti.

dalje od ovog nisam citao, i moram da ostavim komentar, to je velika greska... sva decja interesovanja se moraju pratiti

Ови сатанисти су бар искрени у свом ставу (мада их то нимало не правда). Имам много перфиднијих порука на тв-у као: ухвати дугу, осети дугу...

@ Jедан пажљиви читалац

У Србији нема тих црквених телевизија којих има у Америци. Хоћете рећи да је Србија духовно прљавија од Америке?

О картама Ју-Ги-Ох и јапанској масовној култури:

Ти и слични производи (јапански цртаћи, играчке и сл.)обилују свакаквим симболизмом искоришћеним у чисто естетске сврхе. Јапанска масовна култура је еклектичан (и површан) спој свега и свачега а хришћанска и европска митологија се обилато користе јер у Јапану представљају нешто егзотично и другачије. Нама познати концепти и симболи, у Јапану не представљају ништа више од мало шаренила. Чисто да се зна да ту нема неке зле намере већ да ти производи имају унутрашњег смисла у Јапану који наравно брижљиво чува своју културу поред масовне коју извози.

Некада сам био љубитељ те масовне културе али као зрела особа, тако да не могу да кажем да је то утицало на мој развој. Треба имати у виду да је на западу аниме/манга изузетно популарна.
Чини ми се да је то због изузетне лакоће којом се учи (потпуна шаблонизираност цртежа и тема са архетипским и предвидљивим ликовима). У овом погледу је чак гора и од западњачке, из тог разлога ми се данас прилично гади.

Има понеки изузетак. Господину Антонићу и свима осталима препоручујем цртане филмове Мијазакија који су за Јапан оно што је Дизни био за запад.

То на страну, решење је као и увек - образовање. Мене је мој отац научио шта да препознам добар стрип и цртеж - када опремите некога са знањем углавном ће направити добар избор.

Дакле, образујте своју децу и не рачунајте на никог другог да ради тај посао уместо вас. Школе и држава су на том послу одавно заказале.

Ако може издвојио би неколико мени веома занимљивих чињеница и парадокса одн. апсурда као што је онај са ТВ програмом Цркве под називом "Беседа" и истим случајем тј. сасвим супротном праксом у сев. Америци:










Дакле, хтео сам да кажем како сматрам да је од велике важности и користи то што су Ђ.В. и С.А. и још понеко написали, благо речено, неку врсту критичког осврта што се тиче медија у земљи.
За моје појмове они су главни узрок скоро свих проблема у нас и треба им посветити далеко више пажње и тсл., а на нама је да данас испратимо 2 Дн. тзв. "јавног сервиса европске Србије" тј. какав ће рејтинг добити годишњица убиства одн рушења моста у Варварину.

@ Љубомир Тодоровић, др.

Ви никад нисте видели те карте, зар не?
Ајде ми, молим Вас, објасните зашто главна и најјача оружја за победу над противником морају бити демони, ђаволи и разни пактови са њима? Зашто најјача карта није Истина, Врлина, Скромност или нешто слично, него баш створења из пакла.
"И-Ти" је био добар и у својој суштини и у понашању кроз цео филм. Демони нису ни у једном свом приказивању.

Од сваког читаоца, па тако и психолога, очекује се да прво разуме текст који коментарише. Да није увек тако уверава нас читалац са коментаром који на почетку тврди да је Антонић представио нешто што није!

Када даље напише,


Тешко је видети у чему овакав психолог види улогу родитеља, осим, ако је не посматра као партнерску - у обезбеђивању нових клијента!
У савременој цивилизацији, неспутаност нам дозвољава да и на следећи начин превазилазимо искушењања:

... мада, чему резерве. Као да су неки трагови трагови спутаности преостали или су превелика искушења! Новом психологијом, све ће се превазићи.
Ради се на томе - и психолошки - свакако!

Ја немам ТВ и не пратим тај програм од тренутка када је интернет у Србији достигао један оптимални ниво.
Сада пратим оно што ме занима, у контакту сам са људима који су моји истомишљеници и западњачки спој антихришћанства, неукуса и пропаганде не могу да утичу на мене.

Просто је невероватно шта Ви ишчитавате из сасвим јасне опаске!
Дакле, пробаћу још јасније:
није поређено стање Америке и Србије; и у мојој и у Вашој тврдњи реч је (само) о Америци (са, односно, без црквених телевизија)!
Генерално, црквене телевизије не пропагирају лоше понашање било које врсте, напротив, обрнуто је. Стога се може закључити и да би Србија била мање духовно прљава него што јесте да негује вредности које пропагирају признате цркве (множина није случајна)!
На питање које се родило у горњем цитату, остављајући по страни контекст у који сте га довели, одговарам: незнам која је земља духовно прљавија! У овом времену, прљаве су обе, свака на свој начин, а најкраће: Србија (Срби) према себи - Америка (Американци) према многим!

@Шарк
Унапред Вам се извињавам ако Вам се мој наредни коментар учини верско фанатичним.
@Ljubomir Todorović,dr. "Пустите децу нека долазе к Мени, и не спречавајте их, јер таквих је Царство Божије" (Лук 18, 16). Бацили сте ме у дилему, да ли да верујем Вама - психологу, или Исусу Христу - Богу.
Но нисте Ви криви. Наши наслеђени стереотипи су такви, да је одлазак у цркву деци заморан и напоран, а да је лака забава оно што њима треба и прија и користи. То је заиста велики проблем. За то су криви и црквени службеници, и родитељи и школа. Чак и неки теолози литургичари, признају да их је као мале замарало бесконачно стајање на литургији, те да се из тог доба само сећају болова у ногама. Међутим на нама је да деци помогнемо да им одлазак у цркву представља радост, на шта нас и Свето Писмо позива. Највећа ђаволова превара је да је убедио људе да не постоји. Не знам шта је демон за дете али знам шта заиста јесте. С обзиром да знам,јако стрепим за будућност наше деце, а разумем и оне који не знају, па су мање-више индиферентни.

Данашња школска деца имају могућност да усвајају две врсте знања: верско и/или социолошко, путем веронауке и грађанског васпитања. Лично, сматрам да верско треба да уче код куће, да га понесу из породице, јер ће тако бити усвојено далеко искреније, или уопште. Уосталом, још од почетака просвете у Србији, за време малог Нушића, катехизис је био деци једнако неразумљив или одбојан као и данашњој.

Што се грађанског васпитања тиче, и оно има своју сврху. Коме дете иде у те разреде, нека га пита шта уче тамо? Не уче сигурно да је Чеда Јовановић моралан политичар или када је рођендан Бориса Тадића (као некада ми), већ како да се, између осталог, поставе према Интернету и његовим замкама, шта представља која (тинејџерска) друштвена група, како се одредити према конфликтним ситуацијама...

Црквени радио и телевизија, а поготово преко Интернета, је одавно постојећа ствар, и своди се на једноставну одлуку о покретању тог канала, налик НСПМ-овој Веб-ТВ. Финансирање и одржавање је већ друга прича. Иначе, један леп Веб-радио, као што је "Слово Љубве" сигурно има своје вредности за нас православне хришћане, али вероватно изазива најцрње асоцијације муслиманима. Важи и обратно, а и ка трећој или четвртој конфесији или цркви.

На крају, замислите неки "национални верски канал", неку преувеличану верзију (иначе јако лепе) емисије "Верски календар". Е, ту почињу сви проблеми овде на Балкану и ту "мечку не треба чачкати" било како!

Назад на тему. Те тупаве "југио-карте" је детаљно објаснио Александар. Јапанци су све само не нормална нација (према нашим светоназорима) и њихове идеје о забави (самим тим и према хришћанским традицијама) су потпуно уврнуте или чак неприхватљиве. Таква им је цела та аниме/манга супкултура, која просечном српском моралисти обавезно диже косу на глави.

http://www.youtube.com/watch?v=PlIPqks0Tmw

А шта ћемо са дечијим игрицама у којима се убијају зеке који носе васкршња јаја ? Сличних игрица имате колико хоћете. Дозволити детету да се забавља уз такве игрице, а барем не покушати објаснити о чему се ради у најмању руку је неодговорно.

@Мариу Калику,
с поштовањем!

Не бих даље настављао ову преписку.
Она нема смисла ако сваком мом коментару изналазите тумачења која у њима не постоје.
Ваша је последња!

"Каљостро", јел' то Ви претпостављате овим да су сви около "Сотонојило&слуге", а да су родитељи савршен извор информација? Грешите, али је најлакше овако генерализовати.

Елем, нико од нас није одрастао у једном изолованом окружењу, сложићете се. Нити смо били изложени само позитивним вредностима, нити смо били препуштени "Сотонојилу". Вага је увек добро одмерена, ма како некоме то било нејасно.

Стога, треба деци држати моралне "вакеле", јер смо им ми најснажнији печат и морални ослонац. Но, ситније детаље и ставове ће сами покупити успут, док одрастају. Као што смо и ми, уосталом.

Господин Антонић "открива родитељство" и дели га са нама, што је јако лепо, али сматрам да он, као човек од великог друштвеног утицаја, треба да буде мање импулсиван када смишља теме за следећи чланак.

На крају, за све родитеље који имају страхове и узраст деце као и он: сачекајте да Ваши клинци крену у старије разреде, да и не говорим о пубертету. Ако и тада будете били овако преосетљиви, лоше вам се пише (за здравље)!

@Џон Шепард

У време мог а претпостављам и вашег одрастања нисмо се играли са југио сличицама. У моје време скупљали смо сличице фудбалских репрезентација, три пута недељно ишли на тренинге, забављали се бајкама и слушали приче о дечку и страху. Били смо извиђачи које су учили како да се оринтишемо уз помоћ маховине. Од своје седме године живота дете дупло више времена проводи изван свог родитељског дома и предато је на старање образовном систему који је под контролом државе. У наше време врховном вођи ношена је штафета. Она пламена штафета која треба да значи просветљење. Сличну штафету носио је и Хермес својевремено. Чак нам је и грб државе сачињавало шест пламенова који су се сједињавали у један. Погледајте и грб НР а затим СР Србије и реците ми шта видите. У том грбу из времена НР и СР Србије уклоњен је крст. Заједничко им је и сунце које просијава и зупчаник. Ви ћете своје дете препустити једном дубоко окултном и сатанизованом образовном систему који за циљ има заглупљивање и затупљивање деце како би истом када одрасту лакше владао? Суштина и модели организовања модерних организација, нарочито оних које претендују да буду универзалне и планетарне јесте управо сатанизам и буна против Бога. Знате ли ко је поставио образовни систем који пропагира УН и који имплементирају све чланице Ун-а? Читајте мало о Алис Бејсли и њеном Лусином трусту(Луциферовом)и о њеној улози у стварању УН-а. Ако икада будете имали прилику свратите у седишту УН-а у собу за медитацију, па ми кажите после медитације шта је и ко данас у основи модерног света. Данас многи плаћају данак у крви а да тога нису ни свесни.

Ja kao psiholog, imam slične stavove stavovima dr. Ljubomira Todorovića iako ne bih bio oštar kao on u analizi ovog članka. Psihološki mehanizmi koji su na snazi, daleko su bliži onima koje je eksplicitno naveo dr. Todorović (sem onog super ega i zablude frojdizma), dok su implicitne pretpostavke o tim mehanizmima koje je imao profesor Antonić prilično laičke i zdravorazumske, što im nije dovoljno za tačnost.
Ne verujem da se ikome sviđa da mu se deca igraju sa Demonima i Vragovima, ali taj Demon i Vrag nisu oni crkveni i tu nastaje spor. Svešteno lice ili duboko religiozan čovek nikada vam neće priznati "korisnost" đavola ili njegove metafore.
Iskreno, profesore Antoniću, ja izuzetno cenim vaš rad i čitam gotovo sve vaše članke, ali mi se čini da ste ovog puta malo ostali nedorečeni.
Ideološki, ovaj tekst je završen i smisaono povezan samo za duboko religiozne ljude, međutim, u pitanju je naučni tekst, koji tvrdi nešto, pa bi to isto trebalo da bude malo bolje eksplicirano i objašnjeno.
Iz ovoga je ne mogu jasno da vidim vaš stav.

"..делимично чак и „јавног сервиса“."
епизода покемона емитована на ЈАСЕР-у.. догађа се у Русији..
главни јунаци играју игру против сироте дечице из Русије која живе у православним интррнату-конаку манатсира (јасно нацртан крст и монаси који их чувају) и побеђују их..али се после кају кад схвате колико ће их зли православни монаси мучити јер су изгубили...све је у мординим сивим бојама..

ма Јасер је генератор свог зла испирања мозга... Б92 гледа 6% популације

ПС - шта је ово данас, поново се слажем са Јевтовићем: "Ја сам Вашим коментаром и стручним тумачењем, господине Тодоровићу, "одушевљен".
сачувај нас Боже оваквих "експерата"..
чуј "деци дечје"..ја кад сам био дете "дечји" су били мики маус, патак дача, попај, душко дугоушко..снежана, бамби, пепељуга..а не ђаво, акрепи и ругобе

брм

Драго ми је да се сложисмо. Поздрав.

У селу у коме ми живимо у Немачкој постоје само два вртића и оба су "црквена",евангелистички и католички. Васпитачица евангелистичког вртића ми је рекла да није добро имати телевизор, да гледање ТВ штети психичком и физичком развоју детета: велики поремећај пажње код данашње деце, лоша графомоторика, поремећаји слуха и вида, немогућност да дете са 6. година преприча причу (нисам сигурна како се на српском каже), бројни логопедски проблеми, али такође велики поремећаји у понашању деце (све присутнији булинг, мобинг, и асоцијалне личности) само су неки од продуката гледања ТВ. Али тек када је средњи син изговорио идентичну реченицу,коју не бих да понављам, ми смо избацили телевизор из куће и уопште нам не недостаје. Овде пуно људи нема телевизор и време проведе напољу у шетњи,вожњи бициклом...Такође има јако много оних за које је ТВ мала беба у односу на ворлд крафт и нинтендо од којих су потпуно зависни. Та деца изгледају као зомбији, не спавају ноћима, живе само од игре и за игру не препознају више ни властите родитеље. Знам једног дечака од 15. који склапа реченице попут двогодишње бебе, а није ретардиран. Али се има избора још увек. ТВ није нешто што човек мора и треба да има. Сада кад наша деца дођу у додир са демонском литературом, сликама, играма нећа ни да из радозналости погледају шта је. Једноставно то им се не допада јер нису формирали свој укус према демонима, брзим сликама јарких боја итд. Друга ствар је коме је потребно да људи гледају демоне, коме је у интересу да се деца навикавају, да се на њих ослањају и да сваки јунак цртаног има најбољег другара демона. Јер ту није само у питању профит, они би исто тако профитирали и да пусте било шта друго. Ствар је мислим у томе да се од деце која су по дару богољупци направе демонољупци и само то! Али ми родитељи заиста ретко подижемо глас против те демонизације наше деце и често кажемо да деца не треба да буду ускраћена да треба да изађу у свет спремна.Али на шта спремна?Да разликују добро и зло,не да воле зло.

Cestitke autoru za dobar tekst o prepoznavanju. Prerano je decu gurati u onostrano, a da posteno nisu ni progovorila, ni potrcala. Kao sto se na decja pleca ne navaljuje ni drugi teret koji i odrasli jedva nose, tako se u decje ruke ne gura sibica (nije vatra odgovorna ako decu opece). A, onaj ko priziva (i zastupa) one cije se ime u pristojnim kucama ne izgovara, neka ne bude iznenadjen kad mu se taj i odazove. Sa svim kosenkvencama.

Na ostrašćene komentare nemam nameru da odgovaram jer kakvog bi smisla bilo i da to učinim? Što se tiče kolege koji je napisao da postoje drugi oblici učenja osim onoga po modelu, samo ću reći da se slažem, ali da su svi ti ostali oblici (kao što je učenje preko iskustava, gde su čula izvor informacija) ništa drugo do kondicioniranje koje je primereno nazvati i jednim oblikom treniranja. Tek učenje preko modela može da obezbedi kontekst koji je nešto što je karakteristično za ljudsku vrstu (treniranje je, dakako, primereno svim vrstama). Ali nisam siguran da je to kolega hteo da kaže, da je hteo da mi skrene pažnju da nasuprot mom izlaganju koncepta identifikacije želi da suprotstavi treniranje.

"Bolan je, užasan prizor koji mi se otkrio kada sam razgrnuo zastor sa ljudske
iskvarenosti. Ova reč, u mojim ustima, bar je zaštićena od sumnje da prikriva neku moralnu
optužnicu protiv čoveka. Ona je — želeo bih još jednom da naglasim— oslobođena
moralisanja: i to do stepena da sam najsnažnije osetio ovu iskvarenost upravo tamo gde ona
najsvesnije teži "vrlini", "božanstvu". Iskvarenost razumem, pogađa se već, u smislu
decadence: tvrdim da sve vrednosti u kojima čovečanstvo sada sažima svoje vrhunske želje
jesu decadence-vrednosti"
"Neophodno je reci koga osećamo kao našu suprotnost —teologe i sve što u telu ima
krv teologa— čitavu našu filozofiju ... Kob mora da se sagleda izbliza, mora da se, još bolje,
doživi u njoj samoj, mora da joj se siđe u koren i dozvoli da
vas gotovo uništi da bi se razumelo da tu više nije reč ni o kakvoj zabavi— (slobodoumlje
naše gospode prirodnjaka i fiziologa je u mojim očima zabava — njima nedostaje strasti za
ove stvari, stradanja zbog njih —). Ova zatrovanost zalazi mnogo dalje nego što se misli:
instinkt teološke nadmenosti našao sam svuda gde se danas oseća "idealist" — gde se u ime
visokog porekla prisvaja pravo da se o stvarnosti razmišlja i na nju ravnodušno gleda..."
"Nekada se u čovekovoj svesti, u "duhu", video dokaz njegovog visokog porekla, njegove božanske
prirode. Da bi se čovek usavršio savetovalo mu se, po ugledu na kornjaču, da čula uvuče u
njih same, napusti opticaj sa zemaljskim, svuče smrtni plašt: tada bi od njega preostala
najbitnija stvar, "čisti duh". Ovde se razilazimo: za nas je svest, "duh", upravo simptom
relativnog nesavršenstva organizma, eksperimentisanje, pipanje, promašivanje, mučenje u
koje je utrošeno nepotrebno mnogo nervne snage, — poričemo da išta savršeno može da se
napravi ukoliko se to pravi svesno. "Čisti duh" je čista glupost: ne računamo li nervni sistem i
čula, "smrtni plašt", tada loše računamo — ništa više!..."Nice, Antihrist.

@Ljubomir Todorović, dr



Овом својом реченицом сте доста тога рекли о себи. Интересантна је особа (и чини ми се веома ретка) којој су у детињству, у каубојским филмовима, ближи одметници и барабе, насупрот позитивних, правдољубивих и поштених ликова који су "досадни".

Један социолог ми је причао да су на факултету учили како су деца до 12 година скоро комплетно формиране личности, тако да се веома мало тога може променити у њиховом карактеру касније.

коментатори одоше у "више сфере", па нам мало промакнуше "баналности" о којима пише
@ јованка ј.

чуди ме да учени психолог није анализирао однос хистеричне брзине бомбардовања приземним, елементарним информацијама и сензацијама, карактеристичне за садашње електронске медије и компјутерске игрице и финкционисања људског мозга (теорија одложене компетенције)..та брзина никако није у природи медија - сетите се да је Маклуиан прогнозирао управо супротно... то је наметнуто, управо да би се спречило да појединци "сваре" и слободно прекомпонују обиље информација - чему је првобитно служио сан а касније уметност...људски мозак се САМО ПО ТОМЕ разликује од мозга пчеле..

ПС овај острашћени коментар није упућен учениом психологу већ обичним смртницима са овог сајта.

Ja sam rekao da su me, kad sam bio dete, zanimale dečije stvari, a kad sam odrastao, ostavio sam se detinjarija. Ne bih mogao da se ostavim detinjarija da u njima nisam uživao dok sam bio dete, te ne bih mogao da, ostavljajujući detinjarije, odrastem. Odrastanje je raskid sa detinjarijama, a ako detinjarije izostanu, onda izostaje i raskid.

Tako, onaj kome je bilo zabranjeno da se bavi detinjarijama ostaje infantilan čitav svoj životni vek jer takva osoba infantilno pristupa problemima odraslih. To infantilno pristupanje je okarakterisano drvenim, neargumentovanim, dogmatskim, fundamentalističkim pristupom, jer, plašeći se da se ne otkrije njegova infantilna srž, ovakva osoba preteruje sa ozbiljnošću do te mere da ozbiljnost kod nje postaje karikaturalna. ato, kad smo na sigurnoj distanci, imamo podsmešljiv stav prema zelotima svih vrsta i boja.

To je, dakle, problem: ako se detetu ne da da bude detinjasto, onda je ono karikatura odrasloga čoveka ne samo dok je dete, već i čitav svoj život kasnije.

док луциферијанци верују да раде нешто у корист општег добра. Неко је питао ко то покушава да мења свест читавих цивилизација. Свест цивилизација мењају адепти окултних друштава који су високо позиционирану у међународним организацијама, политици, култури, економији. Они који данас контролишу већину масовних медија. Бар на глобалном нивоу. Да ли је окултизам сам по себи неко зло? Јесте. Јер је читава поставка окултизма на терену зла. Од почетка до краја. Није ту реч о било каквој слободи и бежању од модерне цивилизације. Не може се демонизам поништавати демонизмом. Не може се слобода од демонских утицаја и пропаганде оставаривати прихватањем демонизма и демонске науке. Највећа ствар коју је сатана урадио је та да је убедио модерног човека да не постоји. Он једноставно хоће да претвори човека у број. Читава модерна наука базира се на гасу без боје, мириса и укуса. Значи читава наука се базира на метафизици. Суштина модерних информатичких наука је бинарни код. Испред имена сваке презентације на интернету имате www. То www састоји се од шест v. То је оно исто v које људи широм света користе као симбол победе. Није симбол победе већ сатане и симбол његових рогова. Тај симбол v популарисао је Винстон Черчил. Веома мало људи зна да је тај Винстон Черчил ос своје ране младости био адепт друидског покрета и као млад човек чак и директор једне друидске конференције. Симбол V, Черчил је добио од чувеног сатанисте Алистера Корулија. Око тог Ничеа. једини кога је Ниче у своје време поштовао био је Достојевски. Јер је Достојевски био способан да се спусти у веома мрачне и за многе њуде недоступне дубине њудског мрака. јер да није знао колики је и какавмрак, како би онда толико могао да спозна истину и љубав и пригрли је као своје ја? Њему је дато да сиђе у амбисе и упозна све урвине и да сачува свој ум. Ниче је само зачепркао по свом мраку и ум је пукао као звечка. Завршио је свој живот у лудници.

То није једини цртаћ у коме су демони и чудовишта представљени у позитивном или барем прихватљивом светлу. Један од њих је Secret Saturdays (Cartoon Network). Постоје и филмови где се бића која су у митологији забележена као зла и наопака, представљају као доброћудна (попут Пана у филму The Chronicles of Narnia (Летописи Нарније)).

Такви садржаји су душевно и духовно опасни и по одрасле особе (које већ губе границу између добра и зла) а камоли по децу која тек формирају вредносне критеријуме.

Jos jednom za CAGLIOSTRA

Sta mislite o Uspenskom? Pretpostavljam da se on okultizmom bavio na sasvim drugaciji nacin on onih koji bi da preko toga oblikuju svest civilizacija i samim tim nametnu kontrolu.
Jedno je monah u celiji koji se moli Bogu i mrava ne bi zgazio a drugo neki verski velikodostojnik koji zasedne u dvorove i kome je vera u Boga samo paravan a cilj opet promena svesti. A i jedan i drugi sebe smatraju za dobre hriscane ili muslimane.

@VLADIMIR DJURDJEVIC
Да, у праву сте. Антонићев текст покреће и друге теме, иначе занемарене. А и идикативно је што су занемарене; или их тешко уочавамо или су оне априори дисквалификоване свемоћном етикетом о "теорији завере". Изгледа да је постало довољно што је силни замагљивачи стварности за све и сваки час примењују, па да и то буде разлог за нашу навику пристајања!

За Пажлјивог читаоца

Теорије завере у ствари одвраћају поглед од истинске социјалне напетости, и имају исту функцију као неке учене тврдње које говоре о тобожњој превазиђености класног сагледавања друштвених односа. Другим речима, кривац за одређене појаве у друштву постају неки анонимни завереници, док сам друштвени и политички контекст остаје изван овако интониране „изоловане рефлексије“. Тако ће, на примеру теме о којој говоримо, кривци бити поједине сатанистичке групе, или међународна удружења прљавих педофила, или зли профитери дечије знатижеље. Дакле, ни речи о томе да је скидање светачког ореола са сваке ствари, односно претварање свега у робу, битно својство капитализма. Сутра ћемо, тако, да ламентирамо због тога што неки несрећни старац више не може да оде на бесплатну операцију срца, или зато што електродистрибуција немилосрдно искључује са мреже школе, обданишта и друге буџетске установе, којима нису уплаћивана средства за подмиривање рачуна. А и здравствене установе, и електродистрибуцуија, као и креатори видео-игрица о којима говоримо, само следе основни капиталистички импулс.
Не ради се овде, разумљиво, о некаквом сатанизовању капитализма, него управо о критици оних становишта која у капиталистичким друштвеним односима, и либералној демократији, виде најсавршенији могући облик друштвених односа. И зато је остајање при критици „неморалних“ појава на интернету или телевизтији, на неки начин, свесно или не, у служби тог замагљивања, о коме Ви говорите. Као што је развој наука и производње потребовао успостављање капиталистичких односа, тако истински „хуманистичко“ уређење друштва претпоставља критику капитализма. А таква, радикална критика, припада ономе што се, терминологијом од које многи настоје да се "еманципују", назива - левицом.

За др Љубомира

Г-дине Љубомире, како су се дјеца развијала и "идентификовала" прије него што су измишљене бајке са ликовима са шиљатим ушима и дугачким носом?
Колико ја примјећујем, откада су се почели наметати дјеци такви ликови, кроз агресивно приказивање преко медија да је све нормално и дозвољено, почело је доба дивљања најмлађих. Док су дјецу васпитавали родитељи и учили их о породици, Цркви и др. стварима некако су била мирнија?!?
На дјеци се најбоље показује какво нам је друштво. Препусти их самима себи тј. манипулацији и улици, и добијеш то о чему читамо сваки дан у новинама.

ПС-немам ништа против "нормалних бајки", али постоји јако пуно злонамјерних манипулација а то је проблем.

Један читалац овде или НЕПАЖЉИВО чита оно што неки коментатори пишу или једноставно НЕ РАЗУМЕ поенту њихових примедаба на Антонићев текст. Надам се да је она трећа могућност, да се изречене примедбе свесно искривљују да би се неутралисале, није на делу.

Тако колега Ђурђевић изнесе суштинску примедбу на текст, у смислу да он остаје на нивоу "парцијалне" критике капитализма која не досеже до најдубљих темеља проблема о коме овде говоримо, да би непажљиви или непромишљени читалац то представио као наводно Ђурђевићево неразумевања природе овог текста, тј. бркање научног рада и новинарског чланка. А у ствари се ради једино о томе да овај читалац није пажљиво прочитао или није разумео природу Ђурђевићеве критике. Наиме, не замера Ђурђевић Антонићу што његов текст није "довољно дугачак и свеобухватан", него што није довољно ДУБОК, а ово су различите ствари. Није реч о томе да Антонић не обухвата и ДРУГЕ теме, већ да не обухвата ГЛАВНУ тему. Дубоке истине могу се, а можда и морају, изрећи на једноставан начин, у једном добром новинском чланку, као што површне "истине" могу да се упакују у рухо "научног" текста, што углавном данас и јесте случај, па се уместо озбиљне науке нуди у најбољем случају само нешто дотеранија, прикривенија верзија владајућих идеолошких представа. Дакле, Ђурђевић је прочитао текст како заслужује, као једну колумну, и показао да ипак није сасвим добар. Да му мањка увид у друштвени темељ проблема који се у тексту критикују, а од једног реномираног социолога тај увид се нарочито очекује. И у новинском чланку и другде.

Даље, непажљивом читаоцу измиче да Ђурђевић нигде не тврди да Антонић тврди да су црквени канали ЈЕДИНО решење за проблем изнет у тексту. Он само примећује недовољност Антонићевог генералног приступа у коме се црквена телевизија промовише као ДОБРО решење за другачије васпитавање деце. Уз то, читав текст јасно сугерише да Антонић даје ВЕЛИКИ значај оваквом решењу; у претпоследњем одељку то је сасвим очигледно...

@Владимир Ђурђевић
После Вашег последњег коментара, не преостаје ми ништа друго него да признам.
Разоткрили сте ме! Ја уствари, јесам (а да то досад нисам знао) апологета либералне демократије и козервативни десничар и због тежње за уравнотежењем (потајно) прижељкујем да станем на чело специјаних јединица (овај пут у Грчкој) и тако цементирам постојеће односе у друштву (а и шире). И сам Антонић је десничар (јесте, већ тиме што није довољно левичар, тј. само је парцијални левичар), па је то разлог што ја браним његов парцијални текст.
Један ХИПЕРРАЗУМЉИВИ читалац, пак, приговара Антонићу (а не мени) оно што из неких разлога није урадио у претходним коментарима. Мени је тесна та Прокрустова постеља коју собом носитите, у левици руци!
Срећно с њом!

Шта покушавају Калик и Ђурђевић овде и каква је та њихова левица? То је левица која, кажу нам они, за свога непријатеља има не само неке појавне облике капиталистичког друштва већ је за њу непријатељ баш сваки облик капиталистичког друштва. Да ли се слажете, господо - пардон, другови, ако вам је тако лакше - Калик и Ђурђевић?

Ако је тако, шта ви онда призивате и шта нудите осим немоћног слепог беса који би да удари на све а, негде тајно, нада се да ће тим ударом на све да изазове сопствену пропаст.

Нисте схватили основну поенту марксизма а то је да се парадигма мења када се са капиталиста пређе на капитализам. Када се пређе на капитализам онда се сами капиталисти виде као лутке без свести које систем дрма тамо-вамо. Тада та апстракција, тај систем, капитализам, не може да буде непријатељ. Али ви му додајете субјективност онако како је националистима непријатељ неки други субјект, нека друга нација (белцима црнци, нацистима Јевреји). Не схватате да једном када се парадигма промени, онда не важе иста правиа. Не можеш се на исти начин борити против субјекта и против система. То је лаж ваше "борбе".

Зато што то нисте схватили промиче вам и то зашто иако се око неважних ствари сукобљавате са десничарима, ви се са њима слажете око најважнијег - ви исто тако називате демонским све што је и за десничаре демонско. Па као да је онда битно да ли се борите против капитализма или против неких његових видова. Ви имате, у Шмитовском смислу, непријатеља и то је исти онај против ког се боре и десничари. Ви сте лажна опозиција десници јер док као лепе душе мудрујете о бог зна чему, радите посао за десницу!

И то вам је и циљ, господо Калик и Ђурђевић! Јер ви желите да пропаднете. Намерно не увиђате да желите да будете против свега зато што желите да вас што пре нешто згази.

Неспособни сте да мислите нужност капитализма, прогресивне струје које се рађају само у капитализму и нигде другде. Маркс је то мислио, Лењин је то мислио, али ви то не можете. То је битна разлика.

@Крабуља црвене смрти

Заиста ми се допада што се идентификује те са једним од ликова Едгара Алана Поа. Ту има духа. А иначе, морам то отворено да Вам кажем, текст који сте написали, није нимало духовит.

Ви говорите да су Маркс и Лењин ивидели нужност капитализма као „прогрсивне струје“. Тачно. Па то не споримо ни Калик и ја. Постоји историјска нужност појаве капитализма. Али, како из тога изводите да је капитализам изнад историјске нужности његовог превазилажења, о чему такође говоре и Маркс и Лењин.

Надаље, говорите да у капитализму и сами капиталисти бивају подређени нужности капиталистичких односа. И то је тачно. Упркос томе што су капиталисти, рецимо то сасвим поједностављено – експлататори, они не могу да се напросто тога одрекну, а да не постану експлатисана класа. Другим речима, у капитализму, строго говорећи, ни капиталисти нису слободни. За нас левичаре готово је дирљиво Ваша сладострасна изјава да „када се пређе на капитализам онда се сами капиталисти виде као лутке без свести које капитализма дрма тамо-амо“. Али, помислите шта се тек догађа радницима. И зато радикалана критика није критика капиталиста, него критика капитализма. А то је више пута истакнуто, и код Калика и код мене.

И на крају, у вези са суицидним идејама Калика и мене. Ми смо заиста спремни да пропаднемо, али само у оном ничеовском смислу, као тешке капље из облака који најављује олују. Ма како то патетично звучало. А до тада нас ваљда ништа неће згазити!

И да не заборавим: не ради се о слепом бесу. Да парафразирам један Кангргин наслов: „Не слепа, него класна мржња“.

Branko je pitao kako su se deca identifikovala i razvijala dok nije bilo bajki sa likovima šiljata nosa i dugačkih ušiju. Moj odgovor je: nikako, jer to nisu bila deca već mladunčad!

Od kad je kulture, od tad je i demona: na zidovima spilja, na glinenim tablicama, na freskama na zidovima.

Avatari su nešto čime obiluje svaka religija i svaka mitologija. Hrišćanstvo pak za sobom povlači sujeverje pa imamo veštice i vampire i freske sa strašnim sudom, ali od srednjeg veka na ovamo, sve dolazi na svoje mesto pa se naracije kakve su bajke pojavljuju zasebno u odnosu na religiju, kao što i nauka odlazi od crkve. Moj je strah da ako deci ne ostavite da se dok su deca igraju sa svim što je deci primereno, pa i sa demonima, jer ja tvrdim da su deci primereni, onda će da završe kao sujeverne osobe, i ode onda naš civilizacijski razvoj u propast!

"i ode onda naš civilizacijski razvoj u propast!"

А сада идемо ка савршенству? Ова цивилизација (заједно са демонима и аватарима) сада је, претпостављам, на врхунцу своје "еволуције"? Само још да нам ванземаљци донесу најновија открића и чудеса технике?

Г-дине драги, Срби као друштво су се прије аватара борили са свим недаћама своје историје-завојевачи, непостојање техника и технологија, медицинске његе и осталог. Па су сачували и друштво и Вјеру и државу и име. А ово данас друштво (Српско) вратите пар стотина година уназад и у року од мјесец дана неће остати ни 5% Срба. Вјера у Бога је очувала најздравији дио Срба а не бајке и аватари.
Оптужујете Вјеру за сујевјерје а промовишете демоне и аватаре. Хришћанска Вјера промовише Морал и Доброту, Милосрђе, све оно што данас фали свим људима и без чега одосмо у пропаст. Дакле, по вама то је сујевјерје (негативно) а демони "који су уствари дјечији" су нешто позитивно?

Само одвојите оно што је истински важно у животу, од професије и схватићете о чему говорим. Ваш посао данас постоји, сутра не мора да постоји...Али Живот ће увијек постојати.

@ Крабуља црвене смрти

Да кренем од ваше последње реченице која је више него гротескна. Ђурђевића и мене, по вама, нико не слуша и никога озбиљно не провоцирамо. Али, сам ваш коментар у коме сте ово изјавили и у којем покушавате да оспорите нашу критику потврђује да нас бар ви, ако нико други, слуша, а вишак страсти који у њему показујете итекако сведочи да смо вас озбиљно испровоцирали. Зато би, пре него што опет извалите неку сличну бесмислицу, можда боље било да размислите шта говорите.

Колико видим, нисте до сада дали ниједан коментар критички уперен против самог текста који је овде предмет расправе, а нама који смо кренули да га критикујемо са јасних радикално левих позиција подмећете све и свашта. Шта нам то говори? Ово прво одаје вашу немоћ у раскринкавању деснице, ово друго заслепљеност у нападима на истинску леву алтернативу, на крају, све скупа, немоћан слепи бес који би да удари на све, а негде тајно се нада да ће тим ударом на све изазвати сопствену пропаст. Ради се, дакле, једино о томе да ви желите да пропаднете и да са собом у ту пропаст повучете и левицу. Жртвујући се тиме једино за ствар деснице, за коју објективно радите водећи првенствено битке против њене леве алтернативе. Али, знајте да ваш маневар уништења левица неће успети све док је нас који се одлучно боримо како против деснице такоо и против сурогата левице са аутентичних марксистичких позиција. Маркс, Лењин, сви остали на њиховој теоријско-практичној линији су то чинили, то данас чинимо и ми, тако да између нас и наших славних учитеља, на вашу велику жалост, нема битних разлика.

@ Крабуља... - крај

Ви, међутим, у марксизму видите једино учење о историјској нужности капитализма и његовој прогресивној улози у односу на ранији друштвени систем. Када би се марксизам свео на то, постао би владајућа идеологија капитализма, а не радничког покрета и социјализма. То говори о апсурдности вашег тумачења марксизма.

По вама изгледа испада да радничка класа треба да се бори за јачање капитализма, а не за његово укидање, за подстицање његове нужности, а не нужности социјализма. И ово изокретање елементарне логике нам представљате као "праву" левицу?! А када већ спомињете класике марксизма у контексту питања нужности капитализма, није згорег рећи да је Лењин мислио управо супротно, а и сам Маркс није по том питању био сасвим једнозначан. Наиме, бољшевизам и Октобарска револуција као његов историјски продукт представљавају управо прескакање капиталистичке фазе да би се убрзао историјски прогрес ка социјализму. А у предговору руском издању "Манифеста" сам Маркс отвара ту могућност на основу праћења ситуације у тадашњој Русији, дозвољава да руска револуција буде "сигнал" за пролетерску револуцију на Западу (а не мора обрнуто), и да руска заједничка земљишна својина може послужити као "полазна тачка комунистичког развитка". Дакле, ни за Маркса капитализам није био баш увек историјска нужност. То је каснија историја потврдила; социјалистичка револуција победила је не на Западу, већ на Истоку, у феудалном или, у најбољем случају, полукапиталистичком систему. Да су Лењин, Мао, Хо Ши Мин, Кастро и други слушали ваше "марксистичке" савете, били би вође буржоазије а не (аграрног) пролетеријата.

А што се тиче односа између капитализма и капиталиста, потпуно сте у праву. Капиталисти личе на марионете капиталистичког система. Али, то не значи да те марионете неће бранити тај систем свом својом снагом. Они, а не капитализам, стога по нама заиста јесу (класни) непријатељ. И нема другог начина да се савлада сам систем осим да се савлада његова владајућа класа.

@Један пажљиви читалац

Жао ми је што је Ваш последњи коментар у духу оног негирања поделе на левицу и десницеу, које без јасне аргументације у новије време спроводе чак и бројни интелектуални ауторитети.

Ипак, у једном сте у праву: за мене (а верујем и за Калика) левица је само радикална левица, дакле левица која доводи у питање сам капиталистички систем. То сам отворено рекао већ у свом првом коментару, и чуди ме да сте, као пажљив читалац, то тек сада приметили. Разлика између других „левичара“ и онога што, поред осталог, овде заступамо Калик и ја јесте у томе што ми превасходно имамо у виду еконосмки момент, дакле класну неједнакост, која се ни на који начин не може превазићи такозваном „политичком једнакошћу“. Радикална левица, према томе, све стално доводи не у ред (као што ви хоћете, својим „уравнотежењем“), него - у питање. Одустајање од ове неспутане упитности предсатавља, у крајњој линији - десничарску идеологију, јер ту се увек ради о неким стварима које остају несумњиве, које, рецимо то у контексту новоговора, „немају алтернативу“. За „центристе“, дакле, сам капитализам и либерална демократија остају изван сумње, и зато такве критике, због одустајање од „радикалне сумње“ – нису на нивоу левице. Е, сад, тај левичарски патос, упркос Вашем лаконском ставу, није ни „брз“ ни „лак“, јер ту се ради о „дијаболичким“ последицама „искушавања слободе“. На другој страни, ништа лакше него да констатујемо како – „Европа нема алтернативу“, да је „транзиција неминовна“, да сви морамо да будемо подређени „законима тржишта“, или да свака критика мора имати у виду некакво „уравнотежење“.

Према томе, левица не захтева никакву политичку коректност. То, међутим, чини десница, сваки пут када застаје пред оним несумњивим, увек када поставља неки друштвени „вјерују“, када одеређује исправне смерове или показује на утабане стазе.

@NA TO PAK Time mislimo..

„Политичка коректност „из мог последњег написа односи се на текст Једног пажљивог читаоца, који под овим термином подразумева „идеолошку исправност“.
Слажем се са Вама да је појам „политичке коректности“ много сложенији, и да захтева посебан осврт. Али, Ваше даље извођење, а нарочито поређење НАТО и СССР је по мом мишљењу сасвим немушто, а право да Вам кажем – нисам спреман да сваки пут, и по сваку цену, исправљам „криву Дрину“. Оставимо то за неку другу прилику.

@ Krabulja crvene smrti
Da ste malo pazljivije birali reci i vas poslednji komentar, koji pretpostavljam da najbolje sazima ono sto ste hteli da kazete,da je jedini vas komentar, mogla bih da se slozim sa vama, sa ovim poslednjim delom u kom objasnjavate u cemu se vase shvatanje demonskog razlikuje od shvatanja Djurdjevicevog i Kalikovog, iako nisam sigurna da oni pod "demonskim" ovde misle na isto demonsko na koje i vi mislite. Fakat je da oni iz Antonicevog teksta iscitavaju najdobronamernije, bez obzira da li je on levicar ili desnicar, i u tome, u borbi protiv zajednickog neprijatelja, u ovom slucaju nazivali ga Zapad ili kapitalizam, nalaze nekih slicnosti. E sada: to sto Antonic izlaz ili spas vidi u Hriscanskoj veri, a kolege Kalik i Djurdjevic u marksizmu to ih razlikuje, ali te razlike nisu nepomirljive a priori u svim istorijskim situacijama i medju svim ljudima. A mi, ziveci u takvoj istorijskoj situaciji kada je imperijalizam okrenuo protiv sebe neke, nazovimo ih sada desnicarima, konzervativcima, kako god, napadom na nasu zemlju, njenom laganom okupacijom, (bila bi i brza da odstupnicu nije pruzao toliko omrazen rezim,Slobodana Milosevica, takodje demonizovan, cak vise i od samog marksizma.Ne znam koji bi rezim uspeo da sacuva suverenitet zemlje, posle sloma socijalizma,)i u takvoj situaciji boriti se za socijalno oslobodjenje moze da dodje samo zajedno sa internacionalnim, ako hocete, ne ni nacionalnim, jer govoreci o potlacenosti nekih zemalja u odnosu na druge, u odnosu na imperijalizam je itekako internacionalana stvar, i to osecaju svi pravi levicari bili oni Amerikanci, Francuzi ili Srbi. U tom smislu, danas saosecaju sa Palestinom ljudi sirom planete, kao sto su i sa Srbijom, kada je bila bombardovana.I neki od ovih ljudi su levicari, ali nisu slepi za probleme u svojoj zemlji, i inernacionalni samo ako gledaju "preko" ili levicari samo ako citaju Marksa. Da je tako nikad ne bi doslo ni do kakvog progresa na levici.

Први део
Не знам зашто теза да радикална левица све доводи у питање изазива такво подозрење. Радикална критика, да се овде присетимо једног класичног места, указује „на човека“, противећи се, дакле, сваком „постварењу“, свакој идеолошкој „неминовности“, подупртој метафизиком.
И, управо из тог разлога, радикална критика сумња и у ту метафизичку неминовност, да се само из развијеног капитализма може „ићи у социјализам“. „Добронамерни“ коментатор овде вероватно има у виду властито, усуђујем се да кажем – искривљено, читање радова професора Милана Кангрге. Уколико је наиме слобода произвођење властитог света, уколико је појам теорије, већ у Немачкој класичној филозофији, сједињен са практичким и поиетичким, и више се не односи на оно „што неможе да буде другачије“ (да овде сасвим поједноставимо ствари, користећи се управо Кангргиним извођењима) – како објаснити ову метафизику условљеност? Разуме се, она код Кангрге није изречена на начин на који о томе говори „добронамерни“ коментар у овој нашој расправи, јер Кангрга пре свега има у виду артикулацију класног интереса, који је, према њему, у југословенским земљама био у сенци националног (Кангрга чак каже – „родовско-племенског“). А то значи да је једна револуционарна промена света зависи од артикулације класног интереса, уз помоћ „радикалних идеја које захватају масе“, а не од неког метафизички оправданог тренутка (унапред испостављеног „корака“)који се може готово математички прецизно израчунати, како то захтева „добронамерни“ коментатор.

Трећи део - крај
Али, вратимо се тези да је предуслов за револуцију – развијени капитализам. Шта ћемо са руским искуством? Није ли Лењин после 1917. Истицао да револуција не мора почети у земљи са најразвијенијим производним снагама, већ тамо где је „најслабија карика у ланцу империјализма“? Суштина пролетерске револуције, у том смислу, представља – диктатура пролетаријата. Социјалистичка револуција у Русији подразумевала је и демократску револуцију, а то показује и ситуација у Партији, где су одлуке доношене демократским путем, и где је често и Лењин, иако највећи ауторитет Партије, остајао у мањини (оставимо за сада по страни каснија искуства стаљинизма, јер то је посебна, комплексна тема).
Истржући из контекста један пасус из текста професора Марковића „Појам револуције“, „Добронамерни“ Калику и мени подмеће „романтични утопизам“, који одустаје од било какве друштвене детерминације. Међутим, ни Калик ни ја не тврдимо да се без непосредне процене конкретних друштвених прилика и „позитивног знања“ може ићи у остваривање радикалних идеја левице. Али, својим инсистирањем на прорачунатим „корацима“ капитализма, који треба да претходе социјалистичком преображају друштвеног вића, „добронамерни, како Каже професор Марковић у истом тексту,запада у „опортунистички позитивизам“, хипостазирајући историјске предуслове у метафизички инициум. А ово остајање при „објективним историјским могућностима“, стоји у истом тексту, неретко се „завршава у реформизму и контрареволуцији“. А ту добронамерни коментари с правом добијају знаке навода.

@ za Branka

Не ретко, овде читаоци коментаришу: таман помислим да смо на самом дну, кад оно видим да се и одатле може пасти, докле?!
Тако некако је и са левицом. Увек се - и њој самој - нађе нека још "левија" левица!
...
Они што себе доживаљавају левичарима радо цитирају Кангргу.
Некога, међутим, Кангрга асоцира и на једну насловну страницу НИН-а (1989.или 1990.год). На њој је његова фотографија и наслов "Како сам постао Хрват". Колико се сећам, он то није постао од левичара, хоћу рећи, није негирао да је и даље то - левичар!
Не могу да се сетим од чега је онда постао Хрват. Уствари, некако ми се више не говори о томе ... заборавите!

Ni do poslednjeg komentara, a ni u tekstu, nisam mogla da ustanovima da li u tim kartama postoje samo demonski likovi, ili ima i afirmativnih? Mislim da je u tome porblem: ako je, zaista, najjaca karta "zlo", a "dobra" nigde nema, onda je argumentacija onih koji brane ovaj "svet demona" pogresna. Zli usudi svake vrste su postojali u svim bajkama sveta, ali je dobro bilo suprotstavljeno zlu, makar ne izlazilo uvek kao pobednik.

За Демјана

"Ne mislim da je coveku "dao" poreklo Bog ni Majmun. Recimo priroda."

Природа је хармонија. Природа је скуп закона.
А закон СТВАРА и ДАЈЕ законодавац. И закон је плод интелигенције. А интелигенција је плод разума. И интелигенција и разум су живи и од живог.

Природа по атеистичком схватању је настала из случајности и хаоса. Случајност не ствара и не даје.

@Крајпуташ,

Све то лепо звучи, "сами смо у свемиру", "нема нам спаса", и сл. али ипак не могу а да у томе не ивидим извесност идентичну оној извесности коју проповеда теологија. У принципу, ради се о негативном одразу суштине, пунине смисла, па се добија не онај добри, интелигентни итд. бог, већ некакав "мрачни бог", нешто као из хорор-прича, где нека мрачна створења вребају из прикрајка и управом својим вребањем гарантују да имамо присзуп смислу, макар тај смисао до ког можемо доћи био бесмисао. Схватате, ради се о нечему што се без проблема може назвати "религиозни атеизам", где је све исто као и у теизму, само што се извесност налази баш у непостзојању врховног бића. Радикалана критика, о којој је овде раније било речи, ишла би и против тога; "ОК, ништа нема смисла, сви смо смртни, али шта ако није сигурно чак ни то, да је све бесмислено, или шта ако није чак сигурно ни да смо смртни?" Тек тада, рекао бих, долази се до оног међупростора у ком је критика стварно радикална и стварно критична.

...Једноставно, акценат је на критици капитализма, а не на његовој афирмацији. Даље, та марксистичка критика се јасно разликује од конзервативне која заиста покушава да илузорно призове неки прекапиталистички свет, и тиме показује своју немоћ. Марксистичка критика иде, за разлику од ове, ка превазилажењу капитализма у правцу прогресивнијег друштва, а не ка (историјски немогућем) повратку у претходно друштво или остајању код њега. Тамо где је капитализам већ успостављен у својој пуној развијености ради се само о томе да се он укине с обзиром на снажно присутне потенцијале социјализма; тамо где доминирају елементи прекапиталистичког система, ради се о томе да се историјски процес деловањем комунистичке партије убрза ка социјализму, а не да се претходно развија капитализам као некаква "нужна" фаза. Марксизам је много пре учење о историјској нужности социјализма, а не капитализма. Ову важну разлику ви једноставно не примећујете или не желите да приметите.

Зато је сасвим логично што ваше цитирање Марковића, које је требало да буде уперено против нас, промашује мету; нешто друго се од таквог стрелца и није могло очекивати. Наиме, Марковић у претходном одељку који, наравно, нисте цитирали тврди управо оно што и ми, наводећи руску, кинеску, југословенску и кубанску револуцију као примере социјалистичких револуција у полуразвијеним капиталистичким земљама. Ви то не бисте могли прихватити јер се по вама капитализам ту није сасвим испољио у својој "нужности" и прогресивности, те зато и не може да развије "своје" револуционарне потенцијале. А што се тиче заосталих колонијалних земаља, може се дискутовати колико су у њима јаки социјалистички потенцијали. Али, сасвим је сигурно да је унутар вашег тумачења социјализам за њих много више "визија далеке будућности", него што је унутар нашег, јер бисте им ви предложили да прво раде на развијању и јачању капитализма, са неодређеним роком када ти радови треба да се заврше, и отпочне социјалистичка фаза...

...Јер, у тексту "Класно нејединство" који већ више од две недеље стоји на насловној страни овог сајта основна теза ми је била да примат националног над класним маскира класну поделу унутар исте нације. Дакле, за нас је класно изнад националног, што нас јасно одваја од сваког десничарског национализма. Међутим, из тога не следи да се класно и национално нужно искључују, да класни моменат, као револуционарна акција, не може у одређеним историјским тренуцима да добије облик борбе за национално ослобођење од империјалног завојевача. Сви марксисти, почевши од Маркса, преко Лењина, до оних који су после Другог светског рата водили борбу против америчког империјализма, то увиђају. Нпр. оно што је за Маркса или Лењина империјална царска Русија била спрам Пољске и Украјине, то је данас империјални САД/ЕУ/НАТО савез спрам Србије, и до јуче Југославије. У колонији нема социјализма, и зато се револуционари нужно боре против сваког облика колонијализма. У том контексту одбрана националне независности има прогресивну, класну улогу, и прави марксисти у њој сасвим спремно учествују. Зато ви и слични НАТО-левичари који у сваком патриотизму привиђате нацизам стојите сасвим супротно марксистичкој теорији и пракси. И само обављате посао за капиталистички империјализам.


А колико сте радикално удаљени од леве позиције коју наводно представљате показује и чињеница ко су вам савезници. Уместо нас, "први савезник" ваше "левице" је "демонско". Спомињете и "социјално угрожене" у том контексту. Наравно, десничарски опскурантизам често заводи декласиране елементе који у њему траже спас од своје друштвене изопштености, немајући просвећену класну свест која јасно указује на економске узроке њиховог маргиналног положаја. Питамо се само шта ви као наводни левичар тражите међу симпатизерима демонског у које верујете једнако као они, међу присталицама окултног, езотеричног, магијског. Али, није нам тешко да вас замислимо заједно са њима под заставама са мртвачким лобањама и костима...

Марио Калик,

Мислим да сам то већ рекао Владимиру Ђурђевићу, али да сад исто то поновим и Вама:
Дај боже да имам што више оваквих "промашаја" у својим будућим полемикама.
То је било прво.
Друга ствар коју ћу Вам рећи јесте да постоји назив за оне који на форумима и коментарима постују више од једног или два коментара. Назив је "трол" а односи се на оне који нису у стању да се држе дискурса који овај медиј преписке захтева. Ви сада имате пет или чак шест коментара један за другим. И ја у њима видим да само покушавате да обиљем знакова (запазите, кажем "знакова", не "информација") буквално загушите сваку расправу. За већину читалаца а и за мене, ових ваших пет-шест везаних постова идентични су "белом шуму" - човек може свашта да у белом шуму разазна, да му се учини да је неки призор пред њим, али то и даље остаје само бука и збрка. Признајем да сам стао после другог поста јер се ствари понављају. Добро, поента је да Ви мени замерате нешто, није баш сигурно шта, нисте у стању да то саопштите артикулисано, но сигурно је да ми нешто замерате. Али нећу губити сан због тога - ја замерам многима много шта као и многи мени и боже мој, сви смо и даље живи и здрави упркос томе.
Видим да сте кренули с тим да ја подржавам капитализам итд. ОК, подржавам, наравно да подржавам, па Маркс сам каже да је то најразвијенији облик друштва икада. Ја не мислим да се капитализам мора пошто-пото укинути. Нје ни Маркс, није ни Лењин, који је увео елементе капитализма у комуинизам. Мислим да се они који на сва уста вичу да се капитализам мора пошто-пото укинути напросто понашају хистерично, вичу "Доле с тим...! Доле с овим...!" А од тих и таквих патетичних крика ником ништа. Погледајте Лењинову генијалност, како је одмерио кад треба и како треба деловати. Није био неко ко је хистерично захтевао "чишћење" у сваком тренутку. Ви сте наизглед идеалиста који мисли да је комунизам неко ванвременско добро, као и да је капитализам неко ванвременско зло. Ни трага конкретној анализи.

XXI vek,

Ovde ima toliko priče o klasnom ratu jer je ovaj tekst koji komentarišemo objavljen u rubrici "crkva i politika" a ne u "kulturna politika".