понедељак, 06. јул 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Класно нејединство

Kоментари (111) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 четвртак, 20 мај 2010 11:31
Željko
Sukob radnika i neradnika deluje domišljato ali u praksi radnici i neradnici su razasuti u obe klasne grupe, u radničkoj klasi i klasi kapitalista (malih, srednjig, velikih).
Neradništvo se snažno zapatilo kod Srba da smo gotovo zaboravili da radimo, a vidi se u odnosu prema svakoj imovini - svojoj i tuđoj. Radnici koji rade za male plate prvom prilikom i u velikom broju bi uskočili u neradničku ulogu samo kada bi to mogli. Mi živimo u društvu koje ima skriveni ali čvrsti stav da pametni i "pametni" lako i bez mnogo rada dolaze do sredstava za život. Mada nam je socijalističko samopuravljanje išlo na ruku što se tiče razvijanja nerada, ono nije bilo presudno da Srbi tako rado okreću leđa radu. Za primer pogledajte Slovence i Hrvate i videćete drugačiju radnu etiku, a kao ugledni primer svaetujem svakom istraživaču da se provoza vozom od Beograda do Ljubljane, da uz promenu 3 posade i 3 lokomotive vidi suštinsku razliku u pristupu radnim obavezama.
Препоруке:
0
0
2 четвртак, 20 мај 2010 11:39
thinking maize за друга Мариа Калика
Поштовани Марио, не слажем се у много чему са Вама, али то што се не слажем, не значи, да нисте у много чему у праву! За сада не бих излагао своје ставове у пуној мери, већ бих Вас упутио на једну референцу и цитирао Александра Солжењицина, који је све, само не комуниста! Елем, референца: "Св. Јован Златоусти и његови непријатељи". Књигу можете наћи у књижари "Плато"-а у Кнез Михаиловој. Из увода преводиоца и самог аутора (једног руског монаха) видећете колико има заједничког између мишљења и деловања једног црквеног оца (и то једног од најпоштованијих!) са краја 4-ог и почетка 5-ог века и Ваших назора и размишљања! Па, ако Вам се свиди, прочитајте књигу до краја. Друго, Александар Исајевич Солжењицин, руски писац, дугогодишњи жртва стаљинских прогона и један од најжешћих критичара комунизма, изрекао је по свом повратку у Русију (а после више од 20 година живота на Западу!) раних 90-тих година прошлог века следећу мисао (наводим по сећању): "Лењинова револуција биће дечја игра, када се потлачене масе Трећег Света дигну против својих Западних експлоататора!" Толико и здрави били!
Препоруке:
0
0
3 четвртак, 20 мај 2010 12:25
Вукадин
Тема текста ми је занимљива, с обзиром да сам заинтересован за социјално и национално ослобођење. Међутим, текст ми је преопширан и исувише се бави Црквом. Не бих овде улазио у природу класне свести (зашто она не може имати примат над националном или неком трећом) или у то колико је хришћанско учење социјалистичко, а јесте у великој мери...
Оно што ми се највише свиђа је јак пример понижене чистаћице. И неки други примери су можда и јачи, али овај тачно показује неке ствари. Парабола о "белој" и "црвеној" мржњи је одлично изречена.
А ево с чиме се не бих могао сложити
Вратимо се неколико дана раније, на 1. мај. Тог дана је на протестима у Београду било свега неколико стотина радника. Можда и зато што је неколико стотина хиљада радника било на својим радним местима. Многи су радили и сутрадан, другог дана Празника рада. Моја сестра овог пута није имала слободне дане, тј. Празник рада је за њу и све остале који су тог дана радили био поништен. Дакле, исте капиталистичке газде које имају разумевања за традиционалне верске празнике немају разумевања за традиционални празник радничке класе. Толики слободни дани били би сигурно сувише велика штета за интересе профита. Зато је нешто морало да се жртвује; Ђурђевдан је однео превагу над Првим мајем.


Прво, да се не лажемо - највише радника су били заузети уранком. Боље се бавити тиме па проучити зашто је класна (радничка) свест рудиментарна.
Друго, оно о преимућству крсних слава не прихватам тек тако на једном примеру.
Ево мог сумарног закључка - треба се борити зато да стриктно буде ограничена радна недеља. Газде морају плаћати прековремено, а онај ко стално ради дуже од 40 сати недељно мора имати непропорционално већу плату. Казне за ово и остала кршења радничких права (и закона који их бране) морају бити драконске.
Препоруке:
0
0
4 четвртак, 20 мај 2010 12:29
Горан Јевтовић
Ово је квалитетна анализа и заиста честитке господину Калику.
На нашу жалост (или срећу) погодио је суштину. Иза вере и нације скрива се много тога прљавог што нема никакве везе са Христовим учењем и Божанском заоставштином и заповестима.

Политички и економски владари Србије немају никакве везе са Павослављем, осим телевизијског ломљења славког колача што је такође хуљење на Бога и Свеце. Одавно су они прихватили протестантску логику и понашање и то онај калвинистички облик чије резултате видимо. Наравно, донацијама и другим погодностима придобили су сами врх цркве (откупили грехове) и једноставно легализовали антиправолсавни живот, а посебно "рад и екстрапрофит".
Препоруке:
0
0
5 четвртак, 20 мај 2010 12:31
Triba
Jos samo i da, u Srbiji danas postoje neka sredstva za proizvodnju cija bi eksproprijacija bila moguca, pa da se radnickoj klasi zaista isplati ustajati......Ovako, osim autorove intelektualne ljubavi prema marksistickoj teoriji, ja ovde sa njegove strane ne vidim bas nikakav napor da se prakticno poveze sa stvarnoscu.
Препоруке:
0
0
6 четвртак, 20 мај 2010 13:21
Marija
Pa nije valjda Milošević za sve kriv, kao što to tvrdi Mario Kalik? Tačno je da su Miloševićevi "marksisti" i "levičari" prvi počeli da praznuju krsne slave i grade pravoslavne hramove. Tačno je, takođe, da je Milošvić ukinuo instituciju radničkog saveta, na koju podseća Kalik, kao i da je obesmislio pojam društvene svojine. Tačno je da je Miloševićeva oligarhija otimala sve ono što su stvarale generacije radnog naroda i tačno je, naravno, da su današnji tajkuni kapital stekli još početkom devedesetih. Mario Kalik je u pravu kada tvrdi da je najveći zločin Miloševićevog režima - zločin nad radničkom klasom... Ali, Kalik nije u pravu kada tvrdi da je Milošević jedini krivac! Valjda jedan deo odgovornosti snose i oni koji su 5. oktobra 2000. godine došli na vlast?
Препоруке:
0
0
7 четвртак, 20 мај 2010 13:21
Vladimir Djurdjevic
Odlican tekst. Direktan, artikulisan, pregledan.

Doista, radnickka klasa danas je pacifikovana brojnim neoliberalnim mitovima.

Uz to, sa jedne strane,putem nevladinih organizacija, vrsi se podela na razlicite grupacije, od kojih svaka nastoji da zadovolji neki parcijalni cilj, a sa druge - plasira se prica o toleranciji, o resavanju sporova mirnim putem, dok se, istovremeno, osudjuju blokade trgova ili raskrsnica od strane nezadovoljnih radnika. Drugim recima, zamagluje se pogled na celinu, sprecava artikulacija nezadovoljstva, i onemogucuje bilo kakva sustinska promena sistema.

U takvoj situaciji, razumljivo, dok prete gubitak posla ili siromastvo, cak i obrazovani o samosvesni ljudi pristaju na kompromise.

Pa ipak, cini mi se da ce nezadovoljstvo ogromnog broja ljudi, kao u Grckoj, pre li kasnije rezultiurati i artiulacijom zajednickog interesa. Iskreno ubedjen u vitalnost ideje komunizma,kao i kolega Mario, cekam taj dan.
Препоруке:
0
0
8 четвртак, 20 мај 2010 14:38
брм
овај текст би сасвим лепо стао у рублику "само смех Србина спасава"... вратио ме је у детињство и младост, када смо се смејали свакодневним оваквим бесмислицама људи тада на власти и око власти..е више ми није до смеха....
...е па није лепо пљувати систем који ти (му) омогућава овако висок положај у друштву толико несразмерно компетенцијама ...у ком другом систему би овај човек могао да предаје (сем на на неком од новокомпонованих приватних универзитета)..Na Fakultetu za kulturu i medije?

потпун је беспредметно расправљати колико "наш" систем који дотични описује нема везе са капитализмом и западном демократијом... поменута спремачица у свакој нормалној држави запада имала би охохо начина да дебело наплати своја понижења, а сваког "газду" би инспекције одрале због прековременог рада и неплаћања даџбина..

разлог зашто инспекције и остале институције не постоје је управо "одумирање државе" чији су најранији заговорници били управо поборници ове бајате класне теорије, а чији много софистициранији видови су данашње НВО, невладина влада и тинг тенгови... држава Србија је успешно одумрла..а да би оживела прво треба лустрати титоисте, затим њихове духовне следбенике бивше ЦК и ССОЈ активисте данас у НВО сектору и припадајућим парадржавним органима, затим тапшаче - пензионере титових тајних служби без цивилне контроле

једино реконституисање нације и дефинисање националног интереса - Интереса свих грађана државе- спремачицу, ауторову сестру и остале понижене спасава..а само нам је још класна борба фалила, мало смо се поклалли међу собом...поздрав бројним кометаторима који хвале овај текст..не могу да скријем гађење...
Препоруке:
0
0
9 четвртак, 20 мај 2010 14:42
Ruzica Vujovic
Tekst gospodina Kalika prepun je neistina i preterivanja. Prica o izvredjanoj i ponizenoj cistacici je potresna, ali ona otkriva i odsustvo morala i bedni kukavicluk pojedinih pripadnika radnicke klase.

Iz nostalgicnog prisecanje na zlatna socijalisticka vremena izostavljeno je prisecanje na muku i bedu stotine hiljada onih koji nisu imali priliku da budu deo sistema - stoprocentna zbrinutost vazila je samo za one unutra, a cenu zbrinutosti povlascene radnicke klase placale su tada stasavajuce generacije koje su se rasule po svetu. Da ne govorimo o tome kako je u isto vreme unisteno srpsko selo i o tragici srpskog seljaka. A treba se prisetiti i apsurdnih (ali svakodnevnih) primera terora tzv. radnicke klase i njene avangarde (saveza komunista), kada su, na primer, cistacice kao clanovi radnickog saveta odlucivale o kandidatima za radna mesta za koja su bile potrebne kvalifikacije.

"Ustajte prezreni na svetu" "vi suznji koje mori glad". O cemu to autor govori? Ovo je cista demagogija. Niko u Srbiji ne mora da gladuje ako je spreman da obradjuje parce zemlje, sto je gotovo svima dostupno. Insistiranje na ukidanju klasnih razlika nece realno poboljsati polozaj radnika, vec ce stvoriti jos veci haos, nepravdu i nasilje. Srbiji nije potrebna klasna borba, vec povratak na selo, povratak zemlji i tradiciji, nacionalno osvescenje, veci natalitet, ljubav prema slobodi, prema nezavisnosti od drzave, hrabrost.
Препоруке:
0
0
10 четвртак, 20 мај 2010 15:01
Марио Калик
Марија против Мариа, баш се лепо римује :-) Свиђа ми се ваш ироничан, ватрен стил. Дакле, драга Марија, тачно је да је у Србији и Југославији за време Милошевића моћ Цркве и приватних власника била много мања него данас. Тачно је да СПС није имао своју крсну славу, да Милошевић није ишао у Цркву, и да је Црква током читавог тог периода више критиковала него подржавала Милошевића. Тачно је да је Милошевић сачувао друштвену својину од велике пљачке, јер је свега 25 посто власништва било приватизовано, а од великих јавних предузећа само Телеком, и то 49 посто, да би се намириле пензије. Тачно је да су се тајкуни чију појаву нису могле да спрече ни моћније леве партије у Европи од СПС-а, на крају окренули против Милошевића, а многи од њих су још средином 90-тих успоставили контакте са опозицијом. Зашто? Зато што у условима Милошевићеве доследне одбране земље, која је због тога била кажњена санкцијама, ратовима и бомбардовањем, нису могли да оплођују свој капитал, нарочито од кад су стављени на "црну листу" ЕУ. Тачно је да је највећи злочин против наше радничке класе починио капиталистички империјализам - Институт Г17, кога претпостављам не можемо да сумњичимо за наклоност Милошевићу, проценио је, недуго након бомбардовања, да је само од бомбардовања учињена непосредна штета од 30, а посредна од 100 млрд. долара. Ставите имовину свих тајкуна на једну, а ово на другу страну, па процените где добрано претеже, чак и ако не рачунамо штету од санкција због којих радници нису могли да раде и зарађују колико је требало. Али је такође тачно да, упркос свему овоме, радници нису остајали без свог радног места и да су се студенти бесплатно школовали.

Као што је вероватно тачно да сте тада били веома млади и изманипулисани. И да данас припадате некој од самозваних левичарских организација које су 5. октобра корачале заједно са агентуром капитализма. А коју смо ми, прави левичари, називали НАТО-левицом. Али, никад није касно да сазрите и да се ослободите опседнутости Милошевићем.
Препоруке:
0
0
11 четвртак, 20 мај 2010 15:21
татјана
@ Вукадин

Ево мог сумарног закључка - треба се борити зато да стриктно буде ограничена радна недеља. Газде морају плаћати прековремено, а онај ко стално ради дуже од 40 сати недељно мора имати непропорционално већу плату. Казне за ово и остала кршења радничких права (и закона који их бране) морају бити драконске.

Потпуно се слажем! За почетак, бојкотујмо, или бар избегавајмо, купвину недељом и празником у продавницама за које поуздано знамо да запосленима не плаћају прописане (двоструке) дневнице за рад тим данима. Коме је то тешко, нека се не жали кад и њега снађе неки вид понижавања и експлоатације, макар му се чинило да је сад близу самозадовољној "белој" класи!
Препоруке:
0
0
12 четвртак, 20 мај 2010 15:44
Марио Калик
Вукадине, поздрав, слажем се да казне за кршење радничких права морају бити драконске. Али, то је могуће остварити једино у држави која је у великој мери под контролом радничке класе.

Поздрав и Горану Јевтовићу, драго ми је што вам се допао текст. Наравно, сами сте уочили оно о чему сам писао. Сваки искрен и поштен човек мора то признати. Није проблем нама који се изјашњавамо као комунисти да говоримо о "мангупима у нашим редовима", о њима смо говорили и говорићемо, и не само то, са њима смо се обрачунавали и обрачунаваћемо се. Проблем је када се у јавности ствара слика да све зло и "грех" долазе од комуниста, а да су њихови острашћени критичари савршени, безгрешни. Против такве једностране слике морао сам да реагујем, и зато сам затегао "прут" у сасвим другу страну, да бисмо доши до нешто уравнотеженије слике. Историја је у великој мери судила и даље суди комунизму. Али, није праведно да те судије буду злочинци, свако на свој начин, и да се о њиховим злочинима ћути. Зато кажем: нека ћути о комунизму ко неће да говори о капитализму и клерикализму. Рекао бих да је то елементарно поштење.

Thinking maize, захваљујем на препоруци за књигу, радо ћу је прочитати. Мислим да је иначе Православној цркви и њеним верницима корисније да обнове изворно Христово учење, и да гласније осуде насиље и злочине садашњег, капиталистичког система, него да о томе ћуте, спомињући само злочине комунизма, стварне или измишљене. Католичка црква има у том погледу једну знатно дужу и снажнију традицију. Штета би било да на том важном плану Православна црква заостаје, зар не? Слажем се са овом Солжењициновом мисли, Октобарска револуција је иначе представљена као некакав стравичан покољ милиона људи коме нема нити ће бити премца у историји, што је далеко од истине.

На крају, али не и на последњем месту :-), велики поздрав драгом колеги Владимиру Ђурђевићу, коме немам ништа посебно да одговорим, осим да се са њим, као и обично, у потпуности слажем. И да такође чекам тај велики дан!
Препоруке:
0
0
13 четвртак, 20 мај 2010 16:02
горштак
Г. Калик, ја сам у недавној коментаторској полемици са вама поводом Лазањсковог текста о Титу углавном рекао све што сам хтео, па не бих да се понављам, али хајде да додам још неколико ствари.
Реализам вашег приступа проблематици јесте за похвалу. За разлику од другосрбијанске и псеудонационалне интелигенције, која се помодно грози ''неписменог, крезавог, похабаног, примитивног'' народа, како воле да га охоло етикетирају, народа који се наводно ''не купа'' ( Петар Луковић ), ви нисте интелектуални сноб и не презирете народ са свим његовим несавршеностима и невољама. Ви се не ругате његовим изостављеним или сувишним слоговима и уметцима ( типа ''патриЈота'' и сл.), не иронишете погрешну употребу падежа да би на тако јефтин начин истакли своју ''ученост'' ( онако како то са пуно отровног цинизма чине рецимо Петар Луковић или Теофил Панчић ). Иако сте декларисани атеиста, ипак одлазите на крсну славу код сестре и зета, уз пуно разумевања за њихов скроман живот, као претходно за невоље сапутника у аутобусу или понижење чистачице. Иако сте, дакле, атеиста, ви парадоксално чините баш оно што би требало да чини прави хришћанин ( ја у својим интимним размишљањима епоху комунизма често и доживљавам као Божију казну православним народима због неделатне и фарисејске вере која у међуратном периоду и јесте пактирала са западним експлоататорско-профитерским системом вредности, као што то у још горем облику чини и данас, што нам сугерише и књига Владике Николаја ''Српском народу кроз тамнички прозор'').
У сви тим аспектима ваши ставови су истинити.
Међутим, док у свему наведеном звучите прилично реалистички и утемељено, ваша накнадна уопштавања по питању Вере и Нације звуче сувише теоријски. И Т.Панчић и П.Луковић оберучке би вас прихватили у тим тврдњама, иако за разлику од њих ви осећате реалног човека, кога они презиру маштајући о некаквом идеалном Грађанину ( заправо једној од гротескнијих модификација Ничеовог Натчовека ).
Препоруке:
0
0
14 четвртак, 20 мај 2010 16:26
горштак
Ваше тумачење Вере и Нације пуно је шупљина, услед типично комунистичких предрасуда ( ''Опијум за народ'' и слично ). Без обзира на актуелне девијације, од којих је уосталом патио и комунизам упркос својим фундаменталним тежњама ( ''црвена буржоазија'' и сл. ), гледано са позиција апсолутне истине Вера и Нација су нешто толико суштаствено, да их једноставно није могуће искоренити без кардиналних последица по укупну структуру човековог бића и бића његове заједнице ( управо оне реалне заједнице коју сте приказали кроз сестру, зета, путнике у аутобусу, чистачицу, а не некакве ''интернационалне'' која суштински не може да постоји ). На ту тему руски мислилац Иван Иљин каже следеће:

''Денационализујући се, човек губи приступ најдубљим кладенцима духа и светом огњу живота јер су ти кладенци и тај огањ увек национални: у њима су уграђени и живе читави векови свенародног рада, патњи, борбе, сазерцања, молитви и мисли. Код Римљана је прогонство означавано речима: ''забрана воде и ватре''. И заиста, човек који је изгубио приступ духовној води и духовном огњу свога народа, постаје одрођени изгнаник, обескорењена и јалова скитница по туђим духовним друмовима, обезличени интернационалиста. Тешко њему и његовој деци: прети им опасност да се претворе у историјски песак и смеће.''

( Иван Иљин: ''Пут духовне обнове'' )

А што се актуелног изобличавања исконског смисла Вере и Нације тиче, ствар је сажето описао Горан Јевтовић:

Политички и економски владари Србије немају никакве везе са Православљем, осим телевизијског ломљења славког колача што је такође хуљење на Бога и Свеце. Одавно су они прихватили протестантску логику и понашање и то онај калвинистички облик чије резултате видимо. Наравно, донацијама и другим погодностима придобили су сами врх цркве (откупили грехове) и једноставно легализовали антиправолсавни живот, а посебно "рад и екстрапрофит".
Препоруке:
0
0
15 четвртак, 20 мај 2010 16:38
Марио Калик
@ Ружица Вујовић

По Вашој логици би испало и да трпељивост српског сељака или бекство из система наводно измучених, открива њихово одсуство морала и бедни кукавичлук. Јесте спремни да прихватите такав закључак?

Трагика сељака је што је добио земљу, механизацију, повећане приносе? И нису људи тада одлазили у иностранство зато што су били измучени и бедни, већ зато што није могао да буде обезбеђен посао за све њих. Само систем који за идеал има пуну запосленост има оваквих проблема, у капитализму где је незапосленост нужно средство одржавања система које се сматра тако "нормалним", таквих проблема нема. И не знам о каквој цени коју су они морали да плате причате када је већина њих прошла врло успешно у емиграцији. Зашто? Зато што су у земљи из које су дошли добили солидно образовање или квалификацију. И за разлику од Вашег покушаја подметања, они су се том земљом поносили, увек су истицали своју Југославију, социјализам и друга Тита. И у своју отаџбину радо свраћали. А шта може незапослени на Западу? Где он може да оде, са далеко скромнијим нивоом образовања од некадашње наше радничке класе? У својој "развијеној" земљи нема посла, а у оне неразвијене не вреди да иде јер и тамо нема посла. Даље, нису чистачице одлучивале о постављенима која се тичу стручних квалификација, већ о руководећим органима предузећа. А за таква места много је важнији морал појединца, него његова стручна квалификација коју су сви кандидати разумљиво поседовали. И који може да процени једнако чистачица као и доктор наука.

Питате ме о чему говорим када кажем "Устајте презрени на свету"? Само о ономе што све више видим око себе, а што и ви видите, али се правите невешти. А што се тиче повратка селу, чак и да је тако нешто могуће на почетку 21. века, неће бити да је свима доступно парче земље. Од Цркве и старих власника којима се враћају силна имања тешко је доћи до таквог парчета.

Стога, ако ово што причате није демагогија, неистина или претеривање, онда не знам шта јесте!
Препоруке:
0
0
16 четвртак, 20 мај 2010 16:58
Одбрана и последњи дани
Овде се осећа на марксизам. Шалу на страну. Србском народу данас, пре свега, треба национално јединство и да у том смеру води своју борбу, јер је ту много више угрожен. Дакле, ставио бих национално испред класног. Класно ћемо оставити за нека боља времена ако таква за нас уопште дођу. У рату смо (тренутно је примирје) и класна револуција би била контрапродуктивна као што је била и она Октобарска за Русију. Много је важније да будемо солидарни са српским народом на Космету и у Републици Српској и помогнемо њиховој борби коју воде за голи опстанак, него да будемо солидарни у класном смислу и водимо борбу за праведну расподелу која лако може да се претвори у грађански рат. Србији такви сукоби данас најмање требају било да су они узроковани класним или идеолошким разлозима. Ако успијемо да као народ опстанемо, онда ћемо градити праведније друштво.Дакле, јединство по вери, нацији, традицији, култури, а не по власништву над средствима за призводњу и расподели добара где се може заглавити у братство и јединство које је нас Србе скупо коштало.
Препоруке:
0
0
17 четвртак, 20 мај 2010 17:57
Marija
O, Mario, hvala Vam što ste mi otvorili oči! Tek sad shvatam ko su tajkuni koji su nastali u vreme Miloševića i kojima je Miloševićev režim, osim narodnih deviza iz Narodne banke, davao čak i ministarska mesta u svojim vladama! Milošević nije imao nikakve veze sa svojim tajkunima, on pojma nije imao da im je davao pare, veze nije imao sa njihovim bogaćenjem na račun naroda, sa otimanjem narodne (društvene) imovine, pljačkanjem najširih slojeva... Verovatno je NATO bombardovenje iz 1999. godine krivo za prethodne godine bede - 1992, 1993, 1994... Zahvaljujući ovom genijalnom objašnjenu koje ste mi ponudili, ja tek sada shvatam da je pravi vlasnik Markovog Bambilenda bio Vojislav Koštunica a da je verovatno Velja Ilić dao Mariji Milošević TV Košavu na upravljanje... Iza Dafine i Jezde stajali su verovatno siromašni studenti koje je zavrbovala Bela kuća... Sve bogatstvo koje su stekli Miloševićevi najbliži saradnici (i porodica) stečeno je na sasvim legalan način! Sada ste me ubedili da su Miloševićevi najbliži saradnici i Miloševićeva porodica sve te milione i milijarde stekli sasvim legalno, poštenim radom. Ja vama, Mario, sve mogu da poverujem, jer sam posle ovih vaših reči doživela pravu katarzu! Nadam se da će takvu katarzu doživeti i drugi komentatori!
Препоруке:
0
0
18 четвртак, 20 мај 2010 18:11
Зоран Туцаковић
Знате шта, господине Калик, када неко себе представи филозофом по образовању, било би нормално да се очекује много више од следећег:
...морам да признам да нема већег задовољства од оног када увидите да теоријски ставови до којих долазите апстрактнијим процесима стицања знања налазе своју емпиријску потврду у вашем свакодневном животном искуству.


Зар је Вама био неопходно путовање аутобусом, боравак код сестре "на слави" и виђење са пријатељицом, да бисте емпиријски потврдили властите ставове? Сумњам, али не тврдим да то Вама није било неопходно. Но, да видимо који су то Ваши ставови? Из текста прозилази да је Ваш став да "капитал" нема намеру да скрнави верски идентитет радника, али да је вазда спреман да оскрнави "њихов класни идентитет". Такође, да би за досезање социјалне правде било неопходно "артикулисање" овог домена од стране неке организације или покрета чији би циљ био обнављање "изворног хришћанског социјалног учења". И да само "радикална левица" може да сагледа класну поделу.

Да би неупућени читаоци Вашег (иначе занимљивог) текста могли адекватно да га разумеју, чини ми се неопходним да објасните следеће:
- Шта Ви подразумевате под капиталом?
- Шта подразумевате под изворним хришћанским социјалним учењем?
- Шта подразумевате под радикалном левицом?

Опростите што Вам се обраћам овим путе, али примећујем да радо учествујете у размени мишљења са коментаторима Вашег текста.
Препоруке:
0
0
19 четвртак, 20 мај 2010 23:02
Bogoljub
U pravu je Kalik, mnogo je bolje bilo pod Slobom. Ja sam obrijao brkove kad je Sloba pao sa vlasti! Slobo, vrati se!
Препоруке:
0
0
20 петак, 21 мај 2010 00:10
Марио Калик
@ горштак

Драго ми је што настављамо дискусију и захваљујем на афирмативним оценама, макар се то односило само на један део мог становишта; у условима заслепљеног одбацивања комунизма, с једне, или патриотизма, с друге стране, и то је значајан напредак.

Наравно да као левичар не могу да осећам и заступам социјални расизам према нижим слојевима нашег народа, који иначе карактерише "Другу Србију", како сте то лепо приметили. О њему сам пре две године детаљно писао у тексту "Либерални фашизам и расизам у Србији", и водио полемику у "Времену" баш са Т. Панчићем, и овде на НСПМ-у са једним либералом. Такође сте истинито навели да је Православна црква, рекао бих не толико вера, у међуратном периоду увелико пактирала са експлоататорским класним системом, што је и данас случај. Ово за Божју казну због таквог деловања која стиже у облику комунизма директно наводи и Берђајев.

Е сад, не бих се сложио да би споменути јуришници "Друге Србије" прихватили овакво моје тумачење идеологије националног и верског јединства. Јер, за њих је српски национализам исто што и шовинизам, што није тачно, ја ту правим јасну разлику. Друго, они критикујући преувеличани српски шовинизам западају у антисрпски шовинизам, што сам већ споменуо у тексту као аутошовинизам. Треће, за њих је (велико)српски национализам примарни агенс разбијања Југославије и рата на њеном подручју, док је за мене он само реакција на национализам политичких елита других народа, који је уосталом на подручју СР Југославије, као Шешељева политика, био у подређеном положају спрам Милошевићеве патриотске политике. Четврто, они нападајући тај национализам, уопште не оспоравају друге национализме, чак су према њима врло благонаклони и савезнички настројени. То показује драстичну непринципијелност њихове критике национализма. Исто важи за лицемерство у критици цркве - за њих је спорна само Православна црква, остале чак подржавају у борби против ње. Моја критика свих ових појава је са класних, а њихова са антисрпских основа
Препоруке:
0
0
21 петак, 21 мај 2010 00:15
Марио Калик
@ горштак

А што се тиче питања нације и вере као таквих, у тексту се нисам бавио тим проблемом, већ искључиво тиме која је ИДЕОЛОШКА ФУНКЦИЈА позивања на "Нацију" и "Веру", тј. на национално и верско јединство, као примарно одређење неке друштвене заједнице, у овом случају српског народа. Ја иначе не заступам искорењивање нације и вере, већ само њихово подређивање класном идентитету. Са тог становишта раднички интернационализам није "денационализација", како ви сугеришете, већ само превазилажење властите нације на основи класног повезивања са радницима других нација. Јасно је да они и даље имају одређену националност, само што је она подређена радничком интернационализму. И мислим да то није никаква утопија, што сам и онда рекао, већ врло реална ствар. У вишенационалној заједници радник у реалном друштвеном животу има много више социјалних контакта са радником друге националности него са капиталистом своје националности; из ове перспективе, класно нејединство унутар једне нације је много реалније и примарније него њено национално јединство, које долази накнадно, како рекох, најчешће у функцији прикривања ове класне поделе. Стога, ако се овај примарни класни идентитет жели прикрити "укорењивањем" радника у Нацију и Веру, што би могло да произиђе из наведеног цитата Иљина, онда се може рећи да такво "укорењивање" не може искоренити социјалну искорењеност радника; оно је може само маскирати и тако очувати под илузорним велом националног и духовног "огњишта".

Што се тиче саме вере, за комунисте је она приватна ствар. Црква је у комунистичком поретку свакако одвојена од Државе, и њена друштвена улога је наравно смањена него што је до сада био случај, али сваком појединцу је препуштено да верује или не верује. А то да је религија до сада била углавном "опијум за народ" није предрасуда, него историјска чињеница. Њена основна друштвена функција била је да пацификује потлачене масе скретањем њихове пажње са неправде "овог" света на очекивање правде на "оном" свету.
Препоруке:
0
0
22 петак, 21 мај 2010 00:24
Здравко
Има истине и то практичне истине о којој говори господин Калик! Како обесправљени радник Србин кога послодавац Србин експлоатише до максимума да у датом тренутку брани српску државу која је омогућила послодавцу Србину таква нечовјештва? Страх је завладао међ Србљима, упали у кредите и немилост директора и робовласника пунокрвних Срба затегнутих стомака.
Препоруке:
0
0
23 петак, 21 мај 2010 00:26
ББ један
Мало подсећање за друга Калика. Устав Републике Србије из 1990. године не спомиње социјализам и социјалистичко самоуправно друштво али предвиђа и зајемчује друштвену својину која је својствена само том друштву. Међутим, 1991. се доноси Закон о условима и поступку претварања друштвене својине у друге облике својине којим друштвена својина добија ново име - ДРУШТВЕНИ КАПИТАЛ. Промена имена извршена је на тај начин што је Закон употребио технику мимикрије: „друштвена својина – у даљем тексту друштвени капитал“. Законом се предвиђа да се ова својина може трансформисати у акцијски капитал у смислу организовања у мешовито или приватно деоничарско друштво са ограниченом одговорношћу. Дакле, путем издавања деоница и њихове продаје, може се вршити отуђење односно трансформација и приватизација друштвене својине, или - речима Закона - друштвеног капитала. Истовремено, није више било могуће стварати нова друштвена предузећа. Ако се друштвена својина може претварати у приватну а нова друштвена предузећа се не могу више оснивати, било је јасно да је друштвена својина осуђена да нестане.
Тако је Социјалистичка партија Србије, односно,тако су чланови Социјалистичке партије Србије, тада једине партије у земљи, УКИНУЛИ СОЦИЈАЛИЗАМ. То су чињенице а све остало је млаћење празне сламе.
Препоруке:
0
0
24 петак, 21 мај 2010 00:39
Devil
Srbija ima sanse, ali tek za neku godinu da izgradi neki ozbiljniji radnicki pokret. Posto je opozicija totalno razbijena, a levica nedovoljno brojna i nedovoljno bliska radnickom pokretu, veliki je posao pred nama. Cinjenica je da nema ni jedne ozbiljnije marksisticke partije, sajta, prostora za diskusiju. Ni u naznakama prostora za levicu, niti nas toliko da se mozemo deliti na jos sitnije grupe, ipak je nemoguce i nasilno povezivanje, pod okriljem bilo koje druge zastave osim "antikapitalisticke". Svako istupanje, sektasenje, tvrdoglavost, fundamentalizam bilo kog tipa, iskljucivost bilo koje grupacije, osim one kapitalisticke, burzujske je lose. Neka pitanja su prosto goreca, dok druga (i njih ima vise) su manje vaznosti. Ove druge uspesno pomazu sistemu da prezivi, ali nece dugo to trajati. Trenutno realno nema snage koja bi unela malo samopouzdanja u radnicku klasu( koja jednim delom vise ne veruje nikom),ili drugim delom naseda na prazna politicarska obecanja, i primenjuje strajkove kao vid ucene vladajucim slojevima, a oni onda gurnu neku stotinu hiljada eura i svaka mala opstina iznova obnovi svoj mali ugnjetacki aparat, i stegne kais, kriminalnom raspodelom sredstava -od koje na kraju opet profitira. Radnici Prosvete, mesecima u strajku. Rumunija. Tajland. Spanija. Grcka. Portugal.Slovenija. Radnicima Prosvete, 5. maja kada je bio generalni strajk u Grckoj dobacuju sa ulice: "Jos strajkujete! 3 meseca ne radite! sramota!" A nije sramota da se radi za 1. maj! Nije sramota da se radi nedeljom. Da Jedan covek poseduje celu ulicu u Beogradu (mislim na Knez Mihailovu) . Tekst je jako dobro napisan, i mislim da, bar na simbolicki nacin obelezava 1. maj, iako malo kasni...
Препоруке:
0
0
25 петак, 21 мај 2010 00:45
Devil
Ali, ovaj ceo maj bi trebalo obeleziti, i mislim da je i obelezen, kapitalizam se trese, ne tresu ga samo strajkovi i vulkani, on dozivljava trzajeve, i ne zeli da se osvrne za sobom, ne zeli da pusti ni mrvicu svojim robovima da osete ni dahcic predaha, ili nostalgije za nekim boljim vremenom, jer ko zna sta sve moze biti sibica od koje ce buknuti. Konstantno iznurivanje je odlican metod kontrole. Ljudi nemaju vremena da misle, nemaju vremena da gundjaju, da se povezuju, da se bune. (Osim u onim preduzecima koja bas nemaju izgleda da opstanu, ili gde se nista ne radi, a i tamo pre vlada dezorjentacija, bar za sada se nije videlo nista bolje. I Prvi maj je obelezen vise nego skromno, s obzirom na stanje u svetu i situaciju u zemlji. Da li su za to krivi kapitalisti ne znam.
Препоруке:
0
0
26 петак, 21 мај 2010 00:48
Bogoljub
@ББ један

Pa nemojte tako, imenjače, ima i nas koji smo pod Slobom živeli u pravom komunizmu!
Препоруке:
0
0
27 петак, 21 мај 2010 06:46
vid
Drug Kalik je 0dgovorio skoro svim komentatorima osim @BRM koji je uputio vrlo argumentovanu kritiku.
Kritikovati kapitalizam a ne ziveti i raditi tamo bar par godina je kao da slepac opisuje spektar boja umetniku ...
pozdrav zemljaku iz Krajine (sudeci po prezimenu)
Препоруке:
0
0
28 петак, 21 мај 2010 07:36
Марио Калик
@ Одбрана и последњи дани

Одлично што сте споменули проблем Косова и Метохије, односно патњу српског народа. За комунисте солидарност са тим народом уопште није спорна. Али, она се опет заснива на класној, а не на националној основи. Већи део српског народа, како на КиМ-у, тако и у остатку Србије, жртва је, пре свега, капиталистичког империјализма који је главни кривац за разбијање Југославије, а не примарно национализама и сепаратизама подстицаних у другим народима од стране њихових политичких елита; ови имају само помоћну улогу, као саучесници у злочину који је починио главни непријатељ, а то су западне капиталистичке силе којима, након пада Берлинског зида и њиховог похода на Исток, логично није одговарало постојање једне велике, а независне и социјалистичке државе.

Дакле, одбрана потлаченог и експлоатисаног српског народа на КиМ-у за комунисте је мотивисана не толико тиме што је он српски, већ што је потлачен и екплоатисан. Не сме се, с друге стране, сметнути с ума да међу Србима, што на КиМ-у или пореклом са КиМ-а, што у Београду, има оних који нису губитници овог процеса разградње Југославије и Србије, већ добитници, на директан или индиректан начин, и који ништа озбиљно не предузимају против несреће великог дела свог народа, већ много пре профитирају на тој несрећи. Да ли са и са таквима у овој борби за права пострадалих Срба удружујемо само зато што су Срби, па још и православци? Да ли је такво удруживање уопште могуће? О томе је искључиво реч када кажем да класни идентитет има примат над националним.

Али, ово значи и да су на КиМ-у не само већи део Срба, него и већи део Албанаца трагичне жртве онога што се дешавало на том простору. И међу Албанцима има оних који су из свега тога изашли као добитници у класном смислу, док је остатак њиховог народа само изгубио. Зато се комунисти обраћају и овим осиромашеним масама албанског народа, позивајући их на отпор њиховој елити, да препознају да су и они и огроман број Срба жртве њима заједничких непријатеља
Препоруке:
0
0
29 петак, 21 мај 2010 08:40
Марио Калик
@ Марија

Драго ми је што поводом самог текста опет нисте имали шта да кажете, а видим да нисте одговорили ни на питање о 5. октобру и НАТО-левици. Пошто кажу да је ћутање знак одобравања, могу само да закључим да се са мојим идејама изнетим у тексту, као и Вама упућеној примедби, слажете. Дакле, "Мариов текст уопште није споран и ја јесам учествовала 5. октобра, као припадник/-ца НАТО-левице, раме уз раме са агентуром капитализма". Али, немојте да будете превише забринути, ко признаје, пола му се прашта!

Зато, уместо одговора на оно болно питање "Дете, шта си радило 5. октобра?", безуспешно покушавајући да заметнете трагове колаборације са западним капитализмом и империјализмом, Ви наравно хистеришете о Милошевићу. Стога, само још једном, зарад шире јавности, пошто су Ваше намере очигледне. Критика Милошевића са "радикално левих" позиција, какве наводно промовишу неке минорне организације којима и Ви по свој прилици припадате, превиђа да је остварење чистих комунистичких идеала у Југославији крајем 80-тих година, из више разлога, било ИСТОРИЈСКИ НЕМОГУЋЕ. Историјски се радило само о томе да се спасе какав год социјализам, а не да се спроводи бољшевичка револуција, мени иначе драга. Пошто видим да сте брзопотезно реаговали на мој текст, захваљујем што предано пратите мој рад. Ако је већ тако, шире објашњење ове тезе, подсећам Вас, наћи ћете управо на овом сајту, у оквиру једне полемике од пре две године.

Али, откуда ово непознавање историјског контекста код "левих" критизера Милошевића? Један могући одговор је теоријски и историјски незрела свест, тј. необразованост, има тога подоста међу оваквим организацијама. Но, ја лично пре типујем на смишљену пропаганду која, наравно, има своје изворе финансирања. Јер, необично је да оваквим "радикалним левичарима" толико смета Милошевић, а ни најмање либерално-капиталистичка "Друга Србија" с којом су тесно повезани. Оно што идеологија "разједини", чика Сорош уједини. Његове милијарде нису спорне. Толико о "левици"!
Препоруке:
0
0
30 петак, 21 мај 2010 09:16
Марио Калик
@ Зоран Туцаковић

Нема потребе да се на неки начин извињавате, наравно да треба да питате оно што Вас занима и да ћу Вам радо одговорити.

Нисам рекао да ми је све што сам навео било потребно да бих емпиријски потврдио своје теоријске ставове, тј. да су пре тога ти ставови просто "лебдели у ваздуху". Не, они су и до тада било увелико емпиријски потврђени; зато признајем да се у реченици коју сам навео нисам најпрецизније изразио. Једноставно, они су, након споменутих доживљаја, добили ПУНУ емпиријску потврду - како рекох у првој реченици, друштвена слика Србије постала ми је тада ДО КРАЈА прозирна. Превага Ђурђевдана над Првим мајем било је кључно сазнање.

Што се тиче Ваша три питања, претпостављам да Вам је јасно да у тексту оваквог типа, а тако је чак и у случају озбиљнијих теоријских анализа, не може баш све да се детаљније разјашњава, тј. да нешто мора да се подразумева. А рекао бих да су ово што питате довољно познате ствари које нису захтевале задржавање на њима. Али, овде ћу Вам, наравно, укратко одговорити.

Под капиталом подразумевам оно што се у критици капитализма иначе на првом месту разуме под тим појмом, дакле, вишак вредности који власник средстава за производњу стиче експлоатишући туђи рад, разлику између вредности која се производи одређеним радом и најамнине која је далеко испод те вредности. Изворно хришћанско социјално учење карактерише класна мржња према богатима и социјална једнакост унутар ранохришћанске заједнице, што се нарочито види у Јеванђељу по Луци, а прегнантно је изражено у чувеној поруци: "Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у царство небеско". Зато се и говори о својеврсном хришћанском комунизму. На крају, радикална левица је она која не жели на овај или онај начин да пактира са капиталистичким, класним друштвом, имајући за циљ само смањење класних разлика, које и даље остају непревладане, већ иде за тим да до краја укине класно друштво, да створи истинску једнакост социјалних шанси за све људе.
Препоруке:
0
0
31 петак, 21 мај 2010 09:36
паја патак
Прво да кажем бар нешто лепо о тексту друга Калика: Читко и логично написано. Жал за младос`? Дирљиво сентиментално сећање на ФНРЈ/СФРЈ/КПЈ/ЦККПЈ/СКЈ/ССРНЈ и томе слично, а и отрован напад на садашње социјалне прилике у Србији. Пошто већ много деценија не живим у њој – а отишао сам баш због тога што ми се живот под ФНРЈ/СФРЈ/КПЈ/ЦККПЈ/СКЈ/ССРНЈ нимало није допадао, не могу да судим о свим социјалним неправдама које аутор тако пластично описује. Јер – у оном претходном рајском периоду ја одох право у канџе мрских западних експлоататора радничке класе - тих крвопија капиталиста. Изгледа су ми испрали мозак, па још иувек (сада као пензионер) “стењем“ под њиховим тлачењем, а једна од ноћних мора ми је кад сањам да ме власти – ти жбири одвратних капиталистичких експлоататора депортују у ФНРЈ/СФРЈ/КПЈ/ЦККПЈ/СКЈ/ССРНЈ. Шалу на страну – скоро ни са чим се са аутором не слажем. Мали пример: „....Претварање Првог маја у радни дан као и сваки други представља симболичку смрт радничке класе. Капитал је прешао последњу границу; након што је стварно потчинио радничку класу, он сада атакује на њене симболе...“ У Холандији, например, тај дан никада није био нерадни дан. Покварени капиталистички монархисти су смислили да 30. април прогласе “Краљичиним даном“: тада има хлеба, пића и игара – а сутра (1. Маја) сви на посао! Па ипак, нико не понижава чистачице, а и незапослени имају релативно пристојну помоћ. Тако је, мање-више и у осталим западноевропским земљама у којима после Другог светског рата власт нису приграбили комунисти, и у којима није дошло до драстичног и злочиначког дисконтинуитета у природном, мирном развоју привредних и друштвених односа. Мене зато и не чуди све оно над чим се аутор (оправдано) згражава – али то схватам као неизбежну и природну последицу оног чему се он диви и о повратку чега тако слатко сања. И, иако нисам чистокрвни Србин, веома ми смета ауторов одбојни став према нацији и вери (којима он, највероватније и не припада).
Препоруке:
0
0
32 петак, 21 мај 2010 09:53
Светислав Костић
"Tу на делу имамо једну, антикомунистичку Србију! Браво Марио Калик, претпостављам поријеклом из мјеста у Крајини истог имена. Против комунисза бити, имало је смисла само за вријеме комунизма. А оправдање јер се ни слутути могло, како има итекако, далеко вечег зла од горега. А бити данаса нтикомунистичке настројен када опасности долазе са обратне стране, свједоћи о политико идеолошкој затупљености

Зашто Срби Крајишници не могу да слиједе мисаоно не једну антикомунистичку Србију, поготово не ону у бити социјалистичку Србију последњих деценија. Можда одговор лежи у збивањима после такозване балван револуције, како се и дан данас у некимм круговима обе Србије говори о устанку Крајишника пожетком деведесетих година. Овдје једна секвенца из тих времена, да се окуша:

"Списак побијених мјештана из подручја крајинске општине Калик, по којој и презимена Калик: Калик пок. Николе Илија, Калик Мара, супруга Илије - Калик пок. Николе Дмитар - Калик Ана, супруга Дмитра - Калик Милка, удова Јове - Калик пок. Станка Јанко - Калик Ика, супруга Јанка - Калик Марија, удова Јанкова. Само 9 побијених из крајишке породице Калик, од привременог списка из краја 1992. године. Списак од 18 побијених припадника породице Калик, завршава се убијеним Марком Калик, 8-могодишњем дјечаку. А ту је садржан и одговор, Зашто Марио Калик или било који тог презимена и мјесног поријекла, не мже да буде антикомунист, поготово не данас и дувати у један рог са "обе Србије" у којима су у свим слојевима смјештени загрижени антикомунисти, док му капиталисти и домаће гуликоже, кожу деру
Препоруке:
0
0
33 петак, 21 мај 2010 09:57
Марио Калик
@ ББ један

Треба да ствари посматрате у дужем и ширем историјском контексту. Не смете да превидите да су економске реформе система, које су ишле у правцу његове дозиране либерализације, почеле још 1965. године, када су, много пре Устава из 1990., у време релативно стабилне владавине социјалистичке идеологије, предвиђена оснивања акционарских друштава. То је био одговор на известан пад привредног раста у односу на претходне године, руководство је помислило да је тај пад проблем, и да његово решење може да се тражи у извесном јачању елемената приватне својине и тржишта. Нисам економиста, и не могу с те тачке да оценим оправданост ових мера, тј. да ли су оне биле нужне. Али, евидентно је да је након пар година тих реформи дошло до великог раста незапослености, и заправо тек у том периоду почиње појачана емиграција на економски мотивисаној основи. Као резултат тих растућих социјалних тензија, наравно уз дешавања на глобалном нивоу, појављује се студентска побуна 1968. која тражи повратак изворним социјалистичким идеалима. Међутим, тај покрет је завршио како је завршио, и систем је мање-више даље наставио у правцу бирократизације и амбивалентне либерализације. Економска криза није више никада до краја отклоњена и 80-тих година достиже врхунац.

Слично се дешавало у СССР-у и Источном блоку уопште. Не заборавите да Милошевићевом Уставу такође претходи Горбачовљева "перестројка", која опет иде у правцу либерализације система. И она није решила проблем, већ га је само појачала.

И за све то време је мање-више био доминантан концепт друштвене својине. Наравно, ја и даље мислим да је он у предности над осталим, али очигледно да је долазило до озбиљних потешкоћа у његовој реализацији. Дакле, не може се читава ова прича свести на формално-правна одређења и игнорисати реални економски проблеми, на известан начин фетишизујући појам друштвене својине. Са тако високог становишта социјализам је можда реално био укинут не тек 1990., већ 1965.
Препоруке:
0
0
34 петак, 21 мај 2010 10:11
Вукадин
@Татјана
Потпуно се слажем! За почетак, бојкотујмо, или бар избегавајмо, купвину недељом и празником у продавницама за које поуздано знамо да запосленима не плаћају прописане (двоструке) дневнице за рад тим данима. Коме је то тешко, нека се не жали кад и њега снађе неки вид понижавања и експлоатације, макар му се чинило да је сад близу самозадовољној "белој" класи!


Лепо је да се слажемо, али како то остварити?!
Лично сам скептичан према идеји бојкота. Ја бих можда могао да бојкотујем недељом веће куповине (иначе тад не купујем), али шта ће онај коме је недеља једини "слободан" дан?
Најзад, треба знати ко крши законе. Већ сам једном приликом указао на могућност "истраживачког новинарства" и на овом сајту (ако се сећам поводом рада "јавног сервиса"). Не знам колико то може да уради НСПМ екипа, али ваљда неко може. То је тема за "Инсајдера", а не навијачи! Наравно на Бе92 то нећемо гледати...
Зато је кључно оно што је после речено

@Марио
Али, то је могуће остварити једино у држави која је у великој мери под контролом радничке класе.


Не волим много тај израз, радије бих видео да пише грађани или народ (демос). Сложићемо се да народ не контролише ову државу (и то не мислим у потпуности, то је утопија, него ни до мере у којој то ради у другим земљама). Него, мислим се, имамо ли ми уопште државу?!?
Препоруке:
0
0
35 петак, 21 мај 2010 10:21
Марио Калик
@ ББ један-2.део

Ако се овај дужи и шири друштвени и историјски контекст не узме у обзир или се, пак, не разуме, бојим се да западамо у млаћење правне сламе. Устав и други правни акти су много пре израз реалних друштвених односа и трендова, него апстрактне норме које се споља, одозго, намећу тој реалности. Ако њиховим одредабама и параграфима почне да недостаје реална друштвена основа и моћ, оне се полако претварају у празно слово на папиру. И на крају имају много пре улогу идеологије него идеала.

У ситуацији када концепт друштвене својине већ дуго трпи разградњу, не само у Југославији, него у свим социјалистичким земљама, инсистирање на његовом бескомпромисном спровођењу, нарочито у тренутку када долази до трагичног историјском слома социјалистичког система, које се као такво не хвата у коштац са сложеним економским проблемима репродукције социјализма, много више личи на избегавање ових проблема бучним позивањем на исхлапеле норме, него на њихово делатно решавање. Није довољно са безбедних висина тих норми критиковати "лажну" стварност, већ је далеко више потребно објаснити зашто је дошло до ове "лажи" и понудити опипљиву, реалистичну, конкретну праксу њеног уклањања. Нисам срео до сада ниједну леву критику Милошевићеве политике која то нуди, за коју се с правом може рећи да је представљала довољно снажну и бољу алтернативу. Зато су све такве критике много пре критизерство које остаје на нивоу пуких фраза и декламација из социјалистичких уџбеника и приручника, и које остају имуне на несумњиво болне и трагичне промене друштвене стварности. А да би се нека болест (из)лечила потребан је нови, обогаћенији лек, а не рецепт старог лека који је изгубио дејство.
Препоруке:
0
0
36 петак, 21 мај 2010 11:09
Владимир Ђурђевић
Задовољство је пратити како колега Калик уверљиво одговара на реакције на његов текст. Тешко је адекватно елаборирати комунистичке идеје, јер сњу оне, а то се види и на основу пристиглих коментара, заиста притиснута са две стране, од „националиста“ и од „друге Србије“.

Када је реч о „националистима“, важно је подвући да кумунисти нису антипатриоте, али да сама патриотска прича, за комунисте, нипошто није довољна. Борба за национална права не сме да пренебрегне поделе унутар саме нације, односно, како је говорио Лењин, „у свакој нацији постоје две нације, радничка и не-радничка“.

Разуме се, социјална тензија се из виоскоразвијених земаља „извози“ у земље „трећег света“, међутим, отпор према овој „глобализацији“ капитализма не треба да затвара очи пред обесправљеношћу радника у Србији, новим радним законодавством, које брише готово век и по класних борби, и очигледне подршке коју систем пружа „предузетницима“.
Препоруке:
0
0
37 петак, 21 мај 2010 11:14
LjiljanaNL.
Izgleda da su najveci Srbi ,oni koji nisu Srbi i koji su "pobegli"samo neznam od cega. I ja zivim u Holandiji, gospodine Patak, ali ocigledno u nekoj drugoj.Nista pohvalno ne mogu za ovih 15 godina da kazem.Diskriminisana sam, ponizavana i vredjana a nisam cistacica. Mozda bas zbog toga. Imam vise znanja i pameti nego mnogi ovde sa vecim skolama. A to ne moze!!!
Na zalost nisam nikad bila hipokrit i ulizica.Ne mogu da kazem,kao "Hrvatica "Tatjana Simic(a vi znate ko je to?)da nikad nisam videla pun izlog bombona i cokolada u Jugoslaviji ,nego tek u Holandiji i da je sve ovde lepse ,bolje i kulturnije. Zaboravili ste da kazete da je u Nemackoj 1.Maj neradni dan. Kad vam je tako lepo ovde sto dolazite u Srbiju i na srpski sajt?Zao mi je da na ovaj nacim reagujem ali me vi stalno iritirate vasim "istinama".I jos nesto.Ranije su u inostranstvo odlazili ,uglavnom seljaci sa mnogo zemlje. Da bi navodno kupili masine za rad a posle zidali ogromne kuce i vozili mercedese ,da crkne komsija. Znam i mnoge koji su bedno ziveli ali zato u Srbiji kupovali kuce po velikim gradovima i iznajmljivali. Nikad im nije bilo dosta an zivot je samo jedan!
Препоруке:
0
0
38 петак, 21 мај 2010 11:18
LjiljanaNL.
PS. zaboravila sam od silne ljutnje da se zahvalim na divnom clanku. Mozda je bolje pisati iz srca a manje ideoloski i naucno.Kao onaj na jednom drugom sajtu.
Препоруке:
0
0
39 петак, 21 мај 2010 11:21
Марио Калик
@ паја патак

Видите, ви и ја живимо у различитим мисаоним хоризонтима. Последња заграда из вашег коментара све говори. За вас очигледно ако је неко комуниста, не може бити Србин, поготово не "добар", а ако је Србин, мора бити православац. За мене Срби могу бити И комунисти И атеисти, а можда и припадници неке друге вере, али И капиталисти И повлашћени свештеници. Чији је мисаони хоризонт шири, нека процене остали читаоци и коментатори.

Драго ми је да сте се као Србин православац одлично снашли у пријатељској нам Холандији! Једино што не знам како, са својим менталним оквирима, излазите на крај са 41% Холанђана који се изјашњавају као атеисти. Али, то мора да су неки лоши Холанђани, ако су уопште Холанђани. Идемо даље. Прво, слободно сте отишли из Југославије; из неких других социјалистичких земаља то нисте могли. Наравно, ви ово не бележите као плус Југославији, јер видите и рачунате само њене минусе. Друго, примљени сте као радна снага очигледно јефтинија од многих Холанђана који су, како сами признајете, незапослени. Што би вас запошљавали, а не своје сународнике? Још једном се показује да Капитал не познаје границе. Претпостављам да удео има и боља квалификација коју сте стекли у мрској вам Југославији. Колико знам, у Холандији има и доста обојених имиграната који такође "отимају" посао Холанђанима. Како ће се то решити, показаће будућност. Видећемо докле ће трајати те "релативно пристојне" наднице за незапослене, докле ће незапослени пристајати да живе од нечега што се зове "социјална помоћ", а што радно способном појединцу неминовно ствара осећај деградације.

Заправо, у целини је смешно када поредите искуство скоро недодирнуте, бивше колонијалне силе која још увек крцка резерве из једне опљачкане Индонезије, и земље која је претрпела страховите материјалне и људске губитке у два светска рата, и која логично није могла да има такав степен развоја. А у овој другој комунизам није био ништа мање "природан", него његов досадашњи изостанак на Западу.
Препоруке:
0
0
40 петак, 21 мај 2010 12:04
Марио Калик
@ vid

Не налазим за сходно да водим "аргументовану" расправу са особом која је, у оквиру коментара на текст Лазанског о Титу, у једном тренутку испољила невиђену мржњу према радничкој класи. И на коју је лепо одговорио "горштак". Јасно је да је таква особа у мојим очима трајно дисквалификована и да је са њом немогућ разговор који би био нешто више од кафанске свађе и препуцавања. Сваки дијалог, ма колико толерантан, ипак има свој праг толеранције. А он је у овом случају био грубо прегажен.

А што се тиче вашег сјајног запажања да треба живети бар пар година у капитализму да би се он критиковао, што би ваљда требало да буде неки аргумент против мог текста, подсећам вас да у том капитализму ми живимо не пар, већ скоро десет година. И ни о чему другом него о том капитализму и његовим идеолошким димним завесама које треба да прикрију бруталну класну поделу, нисам причао. Мада, сам по себи, овај "аргумент" делује као кад бисте рекли да морам да живим у нацизму да бих критиковао нацизам. Или да живим у робовласничком друштву ако мислим да га критикујем. Стварно смешно, онда ниједна критика ових система данас не би била легитимна. Када би људи мало више размишљали пре него што се одлуче да нешто кажу или напишу, уштедели би и себи и другима труда који се може искористити у паметније сврхе.
Препоруке:
0
0
41 петак, 21 мај 2010 12:32
OKVIR
U tekstu je izneseno nekoliko cinjenica, a iz njih se izvlaci neprimerena kolicina svakakvih zakljucaka, "silna" teoretisanja, a gomile drugih jos vaznijih cinjenica ( sta se tice drustvenih kretanja-promena ), nema ni u natuknicama.
Kako su u praksi prosla drustva koja su bila zasnovana na slicnim brbljarijama ???

Tamo gde je "komunisticki idiotluk" pomocu destrukcije dosao na vlast, jos ce se dugo velika vecina ljudi boriti sa bedom.

"Zapadnoevropska" socijaldemokratija je stvorila bolja drustva.

Zivimo u doba "nacionalnih drzava", tako da negirati ogromnu vaznost ( od svih drugih faktora NAJVAZNIJI za opstanak ) nacije, ne samo da nije razumno vec ...!
I ta negacija ( potcinjavanje "klasnom" ), se servira ovom narodu posle tragicnog ISKUSTVA sa "drugima" u dvadesetom veku!!!

U racionalno organizovanoj NACIONALNOJ drzavi navedeni problemi uoceni i opisani u clanku bi bili retki slucajevi, a i ti retki slucajevi bi se mogli resavati kroz institucije drustva.

Ovde jos nema uredjene drzave - jos smo u dobu pljacke.
Препоруке:
0
0
42 петак, 21 мај 2010 14:03
Mićko
@Ružica Vujović

Koliko parče zemlje vi obrađujete? Koliko ono košta (mora da nije mnogo, čim je svima dostupno)? Čime ga obrađujete? DrveniM ralom i zašiljenim štapom ili je u pitanju nešto ozbiljnije? Koliko taj alat košta? Pa onda : seme, gorivo, pesticidi, herbicidi, đubrivo. Koliko to iznosi?
I onda, na kraju, koliki vam je prihod, kad od zarađenog odbijete sve dažbine?
Delujete mi kao vrlo iskusni u ovoj delatnosti. Pa moram da pitam za neka rešenja.
Moje je zapažanje da na "parčetu zemlje koje je gotovo svakome dostupno" njegov korisnik može samo da se napije vlastite krvi, tj. da provede jedan bedni, skotski život. Ali, u redu, možda je tanjir pasulja i komad hleba dnevno plafon do koga treba da sežu aspiracije? Čovek je, kad se izvuku kranje konsekvence, dosta jeftin za održavanje. Malo hleba, malo vode, neka rita da se u nju uviješ,čatrlja od dva kvadratna metra, i vozi.
Oprostite na zajedljivosti, ali zaista, nema smisla. Imam priliku da se i sam malo bavim "parčetom zemlje", zato mi uvek i smeta ovako oduševljeno hvaljenje te nesrećne poljoprivrede. Šuplje priče. Izvinite, ali tako je.
Bez zle namere, pozdrav!
Препоруке:
0
0
43 петак, 21 мај 2010 14:14
Marija
Ovde je očigledno dopušteno vređanje komentatora i to na ličnoj, klasnoj, nacionalnoj i rodnoj osnovi. Komentator Kalik tako može bez cenzure da napiše kako ja "histerišem" i kako sam strani plaćenik i još pripadnik nekakve "NATO-levice". Ne znam kako je komentator Kalik došao do takvih zaključaka koji strašno podsećaju na izveštaje Miloševićevog DB-a. Moram da razočaram komentatora Kalika: u vreme vladavine S. Miloševića bila sam maloletna, nisam učestvovala u događanjima 5. oktobra 2000. i nisam član neke marginalne levičarske ili neke druge političke organizacije... Čini mi se da Kalik pokušava da nas ubedi kako su svi oni milioni ljudi koje je opljačkao Miloševićev režim - samo strani plaćenici!

Još jednom, moram da kažem da me veoma vređa činjenica da je Kaliku ovde dopušteno da se na ovako neprimeren način obraća komentatorima. Miloševićeve ubice i secikese pravosnažnu su osuđene pred domaćim sudovima i ovakav Kalikov ton ja doživljavam na prvom mestu kao ličnu uvredu, zatim kao vređanje miliona opljačkanih, osiromašenih i poniženih građana ove zemlje i, na kraju, kao skrnavljenje uspomene na žrtve Miloševićevih plaćenih ubica.
Препоруке:
0
0
44 петак, 21 мај 2010 15:40
Gospođica Marija je u pravu!
Podržavam gospođicu Mariju koja s pravom skreće pažnju na neprimeren ton gospodina Kalika! Zaista nije u redu da se na ovom, inače veoma korektnom mediju, provlače ovako uvredljive poruke. Nas, koji smo u Miloševićevim ratovima izgubili svoje najmilije, zaista vređa bahati nastup gospodina Kalika! Želim da kažem da postojimo i mi koji se ne slažemo sa devizom "Viva la Morte!" i koji žalimo za ljudima koji su stradali u Miloševićevim ratovima i u Miloševićevim atentatima, političkim čistkama itd. Gospodin Kalik ima pravo da obožava svog Vožda ali nema pravo da vređa one kojima je isti Vožd naneo neopisivo zlo! Siguran sam da stavovi gospodina Kalika nisu stavovi uvažene gospode urednika ovog sajta i da gospodin Kalik ovde govori samo u svoje ime. Ipak, mislim da bi bilo primerenije ako bi gospodin Kalik ovakve stavove iznosio na nekom sajtu ekstremne desnice a ne na sajtu NSPM-a koji ipak predstavlja (najbolji) izdanak tzv. građanske opcije!
Препоруке:
0
0
45 петак, 21 мај 2010 16:04
паја патак
@Марио Калик : Слажем се с Вама да и римокатолик, протестант, муслиман или будиста, као и неборбени атеиста итекако могу бити добри Срби. Исто тако, потпуно се слажем да живимо на различитим мисаоним хоризонтима, а мислим да Ви немате искуство живљења у некој уређеној (северно)европској капиталистичкој, демократској (са свим манама) земљи, па зато нисте у праву поредећи Ваш претходни живот у социјализму са Вашим садашњим, у српском дивљем раном капиталзму то искуство пројектујете на садашњи, модерни капитализам у Европи. Али – не заборавите, те српске капиталистичке хијене, тајкуни и ајкуле нису пали с Марса! То су деца (полетраци, пионири, омладинци) одрасла у оном Вашем дивном времену, васпитавана у породици и школама на основу принципа радничког самоуправљања, а вероватно су и добром броју њих родитељи били комунисти и (прво)борци. Резултате видимо. Као радна снага – дошао сам пре 40 година по позиву, због високих квалификација и објављених стручних радова у интернационалним часописима, а увек сам био одлично плаћен (више него “домороци“). Иначе - поводом Ваше претпоставке: „Претпостављам да удео има и боља квалификација коју сте стекли у мрској вам Југославији.“ – није тако. То сам стекао на постдипломским студијама у САД, као Фулбрајтов стипендиста – у Југославији се то није могло научити (трошкове , па ни путне, није плаћала Југославија). По повратку у земљу, схватио сам после отприлике две године да не могу прихватити да живим и радим у том систему и да ми у њему деца буду васпитавана, па сам прихватио понуду и одселио се. Нисам био сасвим усамљен – јер, мада је тада углавном одлазила маса радника и сељака, било је и сличних мени. А, што се “смешног поређења са скоро недодирнутим“ (о колонијализму и његовим плодовима нема простора) земљама тиче – није згорег не заборавити: ту није било 27. Марта 1941. године.
Препоруке:
0
0
46 петак, 21 мај 2010 16:07
ББ један
@Bogoljub
Не знам како да схватим Вашу примедбу, имењаче. У сваком случају, мада нисам био члан ни Савеза комуниста ни Социјалистичке партије (ових послеоктобарских још мање и далеко било), присталица сам комунизма и комунистичке идеје, истина, у хришћанској варијанти. Оно што ми није јасно, зашто су комунисти, односно социјалисти, укинули самоуправљање које је, по мени, представљало оптималан спој економске ефикасности и социјалне правде у датим материјалним условима. А што се тиче Милошевића, о њему имам веома високо мишљење.
Препоруке:
0
0
47 петак, 21 мај 2010 16:09
ББ један @Марио Калик
1.
Промена својинског статуса предузећа имала је за неминовну последицу промену статуса радника – његовог класног положаја. Од самоуправљача он је претворен у најамника. Ту промену је извршила партија на власти чије теоријско полазиште је била Марксова доктрина према којој је „ДРУШТВЕНА СВОЈИНА та која искључује повратак било ког система експлоатације“ и омогућава изградњу друштва у коме би постојао „примат општих над групним интересима, заједничких над појединачним, солидарности над егоизмима“.
Да би замаглила чињеницу да приватизацијом поништава идејно-етичке и вредносне основе на којима је систем почивао (и на које се она још увек позивала), Социјалистичка партија је лансирала две идеје: идеју о мешовитом друштву и идеју о радничком акционарству.
Препоруке:
0
0
48 петак, 21 мај 2010 16:15
ББ један @Марио Калик
2.
Што се тиче мешовитог друштва, то је идеја која је била веома блиска академику Марковићу и која је требало да означи стварање друштва у коме постоји равноправност приватне и друштвене својине и равноправност рада и капитала. Није потребно бити професор филозофије па схватити да са том идејом нешто није у реду. Наиме, ако се заиста желела равноправност својинских облика, било је довољно легализовати приватни сектор и у сваком погледу га изједначити са друштвеним. То значи изложити га истим правилима на тржишту којима подлеже и друштвени сектор у погледу пореских оптерећења, приступа кредитима, правила о стечају, броју запослених... Зашто би се у име равноправности приватне и друштвене својине предвидело претварање (само) друштвене својине у приватну?

Шта на крају рећи? „Тлачитељски и хијерархијски однос израбљивача и израбљиваних, надређених и потчињених“ је природно својство капитализма а капитализам је у Србији увела Социјалистичка партија Србије тиме што је укинула друштвену својину и увела чисту приватносвојинску привреду.
Препоруке:
0
0
49 петак, 21 мај 2010 16:19
ББ један @Марио Калик
3.
Што се тиче акционарства, акционар није ни власник ни сувласник фирме чије акције поседује, он се у тој фирми запошљава на основу класичног уговора о раду, тј., марксиситичком терминологијом речено, ступа у КЛАСИЧАН НАЈАМНИ ОДНОС. Поседовање акција може – евентуално – утицати на његов имовински положај, али не и класни, па је стога радничко акционарство у нашим условима требало да послужи (и послужило је) за прикривеније превођење радника из статуса самоуправљача у статус најамника.
Препоруке:
0
0
50 петак, 21 мај 2010 16:42
паја патак
@LjiljanaNL: Веома ми је жао што Вас иритирам (“ali me vi stalno iritirate vasim "istinama"). Разни људи на разне начине доживљавају своје “истине“. У својој силној љутњи сте превидели да сам казао да нисам (чистокрвни) Србин, и нисам “побегао“ из Југославије, него се иселио јер ми се живот у социјализму није допадао. Ваш период боравка од15 година у Холандији је знатно краћи од мог, али сте се, нажалост, напунили силним огорчењем (ја - не). Не заборавите – врло мало нас “алохтона“ је дошло по позиву, па зато немамо ни права да много захтевамо. Какав ратоборни став: “Nista pohvalno ne mogu za ovih 15 godina da kazem.Diskriminisana sam, ponizavana i vredjana a nisam cistacica. Mozda bas zbog toga. Imam vise znanja i pameti nego mnogi ovde sa vecim skolama. A to ne moze!!!“ Ако се осећате дискриминисаном, понижаваном и вређаном, а имате више знања и памети – промените посао, жалите се синдикату, омбудсману, суду.... И ја сам после првих 6 година напустио првог послодавца (не због понижавања, него јер нисам добио повишицу плате какву сам желео), и нисам се покајао. Ваш пример “demimondaine“ Татјане Симић, која је узгред буди речено Хрватица, не каже много. Таквих празноглавица је препуна естрадна сцена свих земаља (па и Србије), а служе углавном само за ограничену употребу у “извесне сврхе“ (спецификацију не дозвољава пристојност). Иначе, раније је у иностранство заиста одлазило много сељака – али не оних са много земље, јер је тада земљопосед био ограничен на само 10 хектара, а шта су са зарађеним парама радили – то је њихова ствар. У сваком случају верујем, да када бисте данас у Србији код неког новопеченог тајкуна радили исти посао као у Холандији, тек онда бисте имали много више разлога за оно: “Diskriminisana sam, ponizavana i vredjana a nisam cistacica“, а били бисте и много, много мање плаћени.
Препоруке:
0
0
51 петак, 21 мај 2010 17:32
Симић Манојло
Па ово је стварно невјероватно .Овако ретроградне
идеје , могу да се потурају још једино у Београду.
Аутор кроз цијели текст подмеће неодрживу паралелу:
почетну фазу у развоју капитализма , који данас у
Србији заиста јесте бандитски ( као у " Жерминалу "
Емила Золе ), и касну фазу комунизма, који је у
нашој верзији титоизма релативно успио само зато ,
што је "запад", након што се увјерио у Титин раскид
са Стаљином( а послије његове смрти одржавао хладне
односе са СССР-ом ), у југословенску привреду
"упумпао" 100 милијарди $ безповратног кредита ,
" прљавог " капиталистичког новца , а титоисти то
прогласили "привредном реформом". А без тог
"прљавог" новца , ми бисмо били на потпуно истом
степену развоја , као и Енвер Хоџина Албанија .
Не постоји ,и никад ни у једној земљи "радника и
сељака", није постојала таква њихова заштита , као
у развијеном капитализму . Америка сваке године
производњу својих сељака помогне са 3-4 милијарде
долара, јер се на пољопривреду гледа , не само као
на стратешку грану привреде, него има и велике
психолошке ефекте ( Американац не вјерује да је
његова земља богата , ако се не вози крај поља
жита 10x20 км., приватног, наравно ).
О индустријским радницима навешћу примјере који
потпуно огољују ове комунистичке небулозе :
примјер 1.: Ако радник у радној недељи (40 сати)
ради до 44 сата ,прековремени рад плаћен му је
на регуларној основи .
Од 44-48 сати , плаћен је 150%
Преко 48 сати , сваки сат плаћен је 200%.
И то је закон, којег се не усуђују да прекрше ни
највећи капиталисти .
примјер 2.: 1 мој пријатељ ради у највећој фабрици
аутомобила на сјеверно-америчком континенту .
Он је висококваливиковани радник( све курсеве које,
је завршио да би то постао , платила је фирма ), и
ради у непосредној производњи . Његова сатница у
прошлој 2009.год.била је 65 $ ,али су крајем год.
запријетили штрајком( све велике фирме имају свој
Синдикат или Унију како га они зову), а на
преговорима ,газда се (иначе у сви
Препоруке:
0
0
52 петак, 21 мај 2010 17:48
Светислав Костић
Констатујем са насладом да је аутор Марио Калик неколицини млађих антикомуниста, пензионисаних буржоа, а међу њима и једног који се као и ја одметнуо од југо комунизма већ пре више деценија. С једном битном разликом, да сам ја на Западу постепено престао да комунизам мрзим, а капитализам не заволим. Па ни данас га не мрзим, сем онаквог грабежно пљачкашког какав у јадној петооктобарској Србији завладао. А такав нечовјечни систем отворено бранити, разбија оквире моћи мог схватања и заслужује у најмању руку једну отворену и аргументовану лекцију од човјека и аутора чланка који је очигледно далеко интелигентнији и духовитији од његових гњевних и њему недораслих критичара. А и крајње вријеме да се то људима и у лице каже, пре него што конзервативни и надмени елементи и овдје започну да воде главну ријеч и неупученима служе за примјер. И Нову Српску Политичку мисао, преинаће у конзервативну и антикомунистичку која ником више опасна није, али може још увијек да носиоце грабежног капитализма успаниће.

Хавел, у цијдлом свијету познати антикомунистички дисидент и касније први предсједник Чешке, остало забињежено како не само једном приликом изрекао "да су од комуниста гори само још антикомунисти".
Препоруке:
0
0
53 петак, 21 мај 2010 18:03
Симић Манојло
наставак ;
дакле у свијету познати капиталиста , обилно
презнојавао ,али калкулишући добит-губитак , на
крају морао да пристане на 70$ на сат ( ипак је то
нешто другачије од свињских полутки ).Тако да мој
пријатељ за 8 сати рада ,заради двоструко више него
његов колега у " Црвеној Застави "за читав мјесец .
А закони о заштити на раду , заштити у случајевима
остајања без посла , или повреде на раду, или тужбе
радника " Worker's compensation board "-у, тотално
су на страни радника .
Незапосленост у развијеном капитализму (запосленост
је стварна а не вјештачка као у комунизму, гдје
су се на радном мјесту нанездрав начин рјешавали
социјални случајеви) креће се између 5 и 8%,(читам
да је на тим просторима свуда око 40%),за вријеме
којег радник прима око 60% од своје последње плате,
са чиме може да се састави крај скрајем , али је у
суштини , стимуланс за тражење новог посла , јер је
нерад , генерално непопуларан .
Што се 1.маја тиче, он јесте почео на " западу ",
али је током времена постао сасвим симболичан , и
већином је радни дан .
А ауторова паралела 1.маја и Ђурђевдана , потпуно
је непримјерена.
Наравно да је Ђурђевдан већи и значајнији празник.
Свети Ђорђе, погубљен 303.год.од 1 од последњих
паганских Царева, Диоклецијана, био је велики
борац за права сиромашних и угрожених (радника ,у
данашњем смислу).
Тропар за спас душа :
" Као ослободитељ робова и заштитник сиромашних,
лекар болесних, поборник цареве победоношче,
великомучениче Георгије,
моли Христа Бога ,
да се спасу душе наше ".

P.S. Капитализму је потребно , чак и уз хитно
доношење закона о заштити радника (ове наше Власти
доносе Законе, који само њих штите), најмање 50 година мирног, еволуционог напретка, да би у
потпуности елиминисао сваку неправду према раднику.
Ови комунистички покличи , поново позивају на
Револуцију , и то опет у Београду
Препоруке:
0
0
54 петак, 21 мај 2010 20:34
Марио Калик
@ паја патак

Ја наравно у тексту говорим искључиво о капитализму у Србији који је такав какав сте рекли, "диваљ". Ваљда није спорно да се о томе говори само зато што ситуација не личи на холандску? А спомињем на крају и тренутно искуство Грчке које показује све већу освешћеност израбљиваних људи у погледу природе "модерног" капитализма који изгледа, по свој прилици, није далеко одмакао од оне дивљине. Видим да се и у Вашем суседству, Белгији, дешавају неки протести у знак подршке грчким радницима, и да уопште Европу тресе економска криза која за искључиви узрок има обест богатих који би хтели све више и више, преко плећа радног народа. Можда ће та криза уздрмати и Холандију, немојте да будете толико сигурни. Али, чак и ако се то не деси, то не значи да је Ваш идиличан поглед на капитализам утемељен. Он је такав само с обзиром на холандско или северноевропско искуство које има своју генезу, узроке зашто је такво, и не карактерише капиталистички свет као такав. Зато бих пре рекао да Ви пројектујете једно специфично искуство северне Европе на слику капитализма у целини. У већем делу капиталистичког света чистачице јесу понижене, а незапослени немају социјалну помоћ, бар не ону да са њом "релативно пристојно" живе. И само о томе је овде реч.

То што су "капиталистичке хијене" о којима овде говоримо школоване и васпитаване на основу принципа радничког самоуправљања, чак и да је тако, није аргумент против овог самоуправљања. То је много пре доказ да су били лоши ђаци и да се нису васпитали како треба. А чак и да су им родитељи већином били комунисти и (прво)борци такође није доказ против родитеља, већ много пре доказ оне старе приче о "блудном сину".

На крају, драго ми је да сте у мрској Вам Југославији стекли образовање које Вам је омогућило да објављујете у страним часописима. Ако сте пореклом из нижих слојева, тако нешто могуће је само у социјализму. Фулбрајт долази тек на тој основи. А ако сте из виших слојева, потпуно разумем Ваше незадовољство социјализмом.
Препоруке:
0
0
55 субота, 22 мај 2010 08:48
Марио Калик
@ ББ један

Бојим се да нисте разумели поенту мог одговора. Наиме, ја се с Вама, као марксиста, потпуно слажем у погледу ИДЕЈА друштвене својине и радничког самоуправљања. Као што се слажем да су програм и пракса СПС-а одступали од ових идеја. Једино питање које сам поставио, а на које ми нисте одговорили, јесте да ли је у том тренутку била ИСТОРИЈСКИ МОГУЋА нека аутентична марксистичка еконономска политика на коју се Ви с правом позивати као ИДЕЈУ, с обзиром на шири и дужи историјски контекст који сам изложио? Сам Маркс је рекао да није довољно да идеја тежи стварности, већ мора и стварност да тежи идеји. О овом другом, које се пита за РЕАЛНЕ УСЛОВЕ МОГУЋНОСТИ остварења неке идеје, у овом случају изворно марксистичке, у Србији и Југославији крајем 80-тих година прошлог века, ја се питам, не спорећи да друштвена стварност није била у складу са марксистичком идејом.

Или, другачије речено, да ли мислите да би та стварност била другачија да су у уставу остале одредбе о друштвеној својини и радничком самоуправљању? Ја мислим да не би. Као што сам рекао, формално-правна одређења се много пре прилагођавају друштвеној стварности, него што се ова прилагођава њима; друштвена стварност има своју властиту снагу, углавном већу од снаге идеја. Зато бих пре рекао да је промена статуса радника, која почиње много пре Милошевића, имала за последицу промену својинског статуса предузећа. Јер, поставља се питање није ли у самој СТВАРНОСТИ већ дуго на делу било одступање од оних изворних идеја? Нису ли процеси експлоатације и примата групних или појединачних интереса над општим и заједничким, под велом друштвене својине и самоуправљања, већ дуго били у току? На то је указала још 1968. студентска побуна, а у погледу овог другог се 80-тих све више причало, и то на нивоу политичког руководства земље, не више само леве опозиције.
Препоруке:
0
0
56 субота, 22 мај 2010 08:54
Марио Калик
@ ББ један-2.део

СПС и Милошевић су мислили да ће се нагомилани економски проблеми моћи решити одлучнијим преласком на мешовиту привреду. Без намере да идеализујем икога, отворено ћу рећи да се они нису питали не произилазе ли ти проблеми ПРЕ из ОДСТУПАЊА од идеје друштвене својине и самоуправљања, који су се огледали у дуготрајној бирократизацији и децентрализацији, него из њене доследне реализације. Наиме, није спорно да је у Милошевићевим наступима који су крајем 80-тих величали идеју привредне реформе одговорност за лошу економску стварност приписана самој идеји друштвене својине. Али ја, понављам, постављам једно даље, још одлучујуће питање. Да ли се од Милошевића и СПС-а могло очекивати нешто радикално друго, неки одлучан повратак изворним марксистичким идејама, у тренутку када читав социјалистички пројекат трпи снажну кризу, а потом и слом, а којима претходи вишегодишња криза нижег интензитета.

Нико ми до сада није понудио убедљиве аргументе да је то било ИСТОРИЈСКИ МОГУЋЕ, да се крајем 80-тих од наше политичке "елите" и целокупног друштвеног стања могла очекивати радикална обнова револуционарних идеја марксизма-лењинизма. А рекао бих да то питање има већу тежину, и практичну и теоријску, од нимало тешког закључка да је политика СПС-а одступала од ових идеја. Још једном, није довољно да идеја тежи стварности, мора и стварност да тежи идеји. Будно праћење и разумевање овог другог је заправо пре одлика марксистичког приступа ко материјалистичког, него кретање на нивоу пуких идеја, макар биле марксистичке, са чијих се висина наравно веома лако свака стварност може оценити као "лоша" и "покварена".
Препоруке:
0
0
57 субота, 22 мај 2010 08:56
Марио Калик
@ ББ-крај

Не бих се сложио с Вама да је СПС увео капитализам у Србију. Уведени су и ојачани само ЕЛЕМЕНТИ капитализма који су, уз то, и раније постојали у извесном облику. Како рекох, мислило се да ће се тиме решити економски проблеми земље. Да ли је то мишљење било оправдано, друго је питање. Углавном, не може се рећи да је 90-тих година на делу била "чиста приватносвојинска привреда". Сами сте спомињали "мешовиту" привреду. Свега 25 посто предузећа је било приватизовано, и на сваки притисак који је ушао у правцу радикалније приватизације (нпр. Шешељев), владајућа политика је реаговала амортизујући га, па и блокирајући. Либерални критичари из редова тадашње опозиције замерали су да је приватизација "замрзнута", и ту оцену, из своје перспективе, бележели као минус систему. Из наше је то наравно плус.

Нико, међутим, не може спорити да се један део људи током периода изузетно обогатио. Али, највећи део њих стекао је добит шпекулантским путем који природно јача у условима рата и санкција. И у Русији се, недуго након Октобарске револуције, у сличним историјским условима, појавила "црна берза" са којом је бољшевичка власт прво покушала да се обрачуна методама ратног комунизма, а када није у томе успела, јер је дошло до још већег погоршања економске ситуације, прешла је на тзв. НЕП, односно дозволила је увођење елемената тржишта и приватне својине. Да ли се могло очекивати да партија која је далека трансформација оне комунистичке, након 70 година од Октобарске револуције, поступи бољшевичкије од самих бољшевика, да њени руководиоци буду већи лењинисти од самог Лењина? О тој историјској реалности све време говорим.

О капитализму се у правом смислу може говорити тек када доминантна постане приватна својина са пратећом правном регулативом. То се у Србији дешава почевши од 5. октобра, када долази до убрзане и принудне приватизације друштвених и државних предузећа. Зато одговорност за капитализам и његове деструктивне последице носи много пре нова, него стара власт.
Препоруке:
0
0
58 субота, 22 мај 2010 10:25
Марио Калик
@ Симић Манојло

Примећујем да неки коментатори, а и Ви сте међу њима, покушавају да преместе тежиште дискусије са теме о којој се у тексту првенствено ради, тј. са капиталистичког "пакла" у Србији и његових идеолошких маски и магли, на терен капиталистичког "раја", рецимо у Холандији или Америци. Ви чак на почетку свог коментара изражавате слагање са у тексту изнетом сликом ситуације у Србији. Мени је, искрено речено, то довољно, било да се експлицитно слажете, било да скретањем пажње на друге теме, то чините имплицитно. Што не значи, међутим, да немам шта или да не треба да кажем нешто о Вашим погледима на некадашњи југословенски социјализам или садашњи амерички капитализам.

Та теза да је успех југословенског социјализма почивао искључиво на америчким милијардама једна је од дезавуација која се врло често износи против тог система. И вероватно најнебулознија од свих. Јер, већ проста рачуница показује да се са 100 млрд. долара у земљи од 20 милиона становника у најбољем случају може "откупити" свега пар година релативног социјалног благостања. А никако пар деценија колико је то стање трајало. Дакле, највећи део успеха лежи у властитом раду и акумулацији коју је створила југословенска радничка класа, што је, узгред, почело много пре него што су америчке милијарде у значајнијој мери пристизале.

Даље, за вас је Америка изгледа прави социјалистички рај. Наводите нпр. 3-4 млрд. долара годишње за сељаке. То је само по себи безначајна сума с обзиром на број тих сељака. Разумљиво је зашто. Треба 200 пута више уложити у војни буџет, за који бих онда пре рекао да представља стратешку грану привреде, са својим "психолошким ефектима". Говорите о пријатељу раднику који врло успешно пролази у највећој фабрици аутомобила која тамо постоји. Али, колико је таквих радника у целини? Оно што се види је да управо највеће компаније у САД доживљавају колапс, са масовним отпуштањем радника. Да ли ћете имати толико поштења да нам јавите ако се нешто слично деси вашем пријатељу?
Препоруке:
0
0
59 субота, 22 мај 2010 10:25
Марио Калик
@ Симић Манојло-2. део

Кажете и да је у комунизму запосленост била "вештачка" и "нездрава" (решавали се "социјални случајеви"), а у капитализму је "стварна". Стварно не знам шта је боље, да ли да се "социјални случај" запосли и почне нешто да производи, или да буде остављен на улици; подсећам да 50 милиона људи у Америци нема основно здравствено осигурање, подаци које Ви наводите за мене спадају више у домен научне фантастике, бар кад је о Америци реч. И много пре се може рећи да је незапосленост у Америци стварна; већина људи нема сигуран посао, стално је у паници да ли ће сачувати радно место, а застрашивање незапосленошћу у њеним видљивим облицима беде и друштвене патологије, најбоље је психолошко средство за наметање минималних надница и катастрофалних услова рада. За 15 милиона незапослених, а то није нека фиксна популација, како рекох, него кроз њу пролазе дуже или краће много већи број људи, верујем да тај рај о коме ви говорите једноставно не постоји. Осим можда у "америчком сну".

Упућујем читаоце на само два линка који откривају стваран свет гладних, незапослених и слабо плаћених у Америци, а таквих је извештаја на све стране:

http://dailynewsmn.wordpress.com/2009/11/19/6-87/
http://quantumfuture.net/sr/korporativna.html

Верујем да је 1. мај у многим западним земљама радан дан. То само говори о скромном домету који је тамо постигла радничка класа за ових скоро два века, с обзиром на оно што је могла и требало да учини. На Западу је изостала социјалистичка револуција и зато се радници још увек натежу и цењкају са старим газдама око својих најамнина, вртећи се у круг, и тако ће се бескрајно исцрпљивати све док се не одлуче на радикалније мере и себе саме схвате и поставе као газде. Капитализам на Западу већ неколико стотина година има миран, еволутиван напредак, па далеко од тога да је "елиминисана свака неправда према раднику".
Препоруке:
0
0
60 субота, 22 мај 2010 10:26
Марио Калик
@ Симић Манојло-крај

Зато се бојим да је потпуна елиминација ове неправде могућа само Револуцијом. Уосталом, свако значајније побољшање положаја радничке класе није долазило мирним, еволутивним путем, већ искључиво под притиском револуционарне претње. Никада се владајући мирно, сами од себе, изненада просветљени божанском искром која налаже алтруизам и солидарност са нижима, нису одрекли ни дела своје моћи и богатства. И верујем да тога све више постају свесни не само потлачени у Београду или Србији, већ и у Грчкој, Француској, Италији, Шпанији итд.

А ово што сте навели за Светог Ђорђа сјајно говори како делује верска идеологија коју сам спомињао. Изворно је он, како видимо, био борац за права сиромашних и угрожених и због тога био погубљен. Али, Црква ће од њега направити свеца који треба да моли Бога за спас душа ових потлачених на "оном" свету. Дакле, његово стварно деловање, а то је било материјално "спасење" потлачених на "овом" свету је потиснуто, заборављено, прикривено. Остала је само брига око душе и молитва за њено спасење, што наравно доводи до помирења са стварном неправдом и тлачењем. Још једном се потврђује да је религија "опијум за народ", да то није никаква комунистичка измишљотина или предрасуда, већ истинит увид у то како функционише верска иделогија. У том кључу се Црква поводом Ђурђевдана обраћа потлаченим верницима, позива их да се окрепе у души својој, а стварни тлачитељи одговарају на овај позив тако што им дају слободне дане, како би скупили снагу за ново тлачење. Не ваља претеривати, теглећа марва под силним теретом може да угине! Лицемеран савез Цркве и капиталиста, вере и тлачења, може код сваког човека који још држи до правде и хуманости, укључујући истинске вернике, да изазове само осећај гађења и револта.
Препоруке:
0
0
61 субота, 22 мај 2010 10:39
Марио Калик
@ Светислав Костић

Поздрављам Вас и захваљујем на досадашњим позитивним коментарима!

Лепо је што сте подсетили на фамилију Калик из Крајине, не бих да говорим о још неким историјским чињеницама везаним за ово презиме, да не испадне како тиме потенцирам своје порекло, о чему сам већ рекао да није морално примерено лично говорити или "правдати се", а камоли за тако нешто питати или сумњичити, без обзира о каквом пореклу је реч.

Такође је лепо што се подсетили на ову Хавелову изјаву. Сви загрижени антикомунисти требало би пред њом да се замисле, поготово јер долази од неког ко се са комунизмом ни најмање не може довести у везу. У том правцу придодајем једну мисао француског хришћанског мислиоца Емануела Мунијеа: "Тешко је бити комуниста, али још теже бити антикомуниста".

Стога, антикомунисти, на вама је ред да се браните!
Препоруке:
0
0
62 субота, 22 мај 2010 13:03
Krvave ruke Slobodana Miloševića
Mogu da razumem - SPS je ponovo na vlasti i nije oportuno kritikovati njihovog vođu. Ali, da li je moguće da mi, žrtve Miloševićeve strahovlade, nemamo pravo da kažemo šta o njemu mislimo i šta osećamo? Moj brat je poginuo 1991. Moj otac je umro ubrzo nakon vesti o smrti mog brata. Majka i ja ostale smo same da se u onim užasnim godinama borimo za preživljavanje. Moj brat poginuo je uzaludno, verovao je da brani Jugoslaviju i da brani Srbe u Krajini. Milošević se nije borio za Jugoslaviju a videli smo koliko mu je stalo do krajiških Srba kad prstom nije mrdnuo dok su ustaše sprovodile najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Ja sam izgubila najmilije. Milošević ih je ubio da bi sačuvao svoju vlast. Ne, Miloševiću nije stalo ni do srpskih mučenika iz Srpske Krajine, ni do Republike Srpske ni do Jugoslavije - on se borio samo za svoje interese. Kao što se i njegova svita borila za svoje milionske račune u švajcarskim bankama. Da li mi, apsolutni gubitnici, žrtve Miloševićeve bahatosti, možemo barem da kažemo šta mislimo i šta osećamo? Da li smemo da kažemo kako pamtimo tog krvoloka?
Препоруке:
0
0
63 субота, 22 мај 2010 13:08
Jul je kul
Zaista nije u redu to što se ovde toliko glorifikuje Milošević a potpuno se zapostavlja uloga Mire Marković! Miri dugujemo barem onoliko koliko i Slobi! Zasluge JUL-a nisu (mnogo) manje od zasluga SPS-a. Zato, kad god pominjemo Slobu, setimo se i Mire!
Препоруке:
0
0
64 субота, 22 мај 2010 13:35
Đinđić je levičar
Poznato je da je Zoran Đinđić oduvek bio levičar. U prvoj fazi bio je radikalni levičar, a u drugoj zreloj fazi - socijaldemokrata. Demokratsku stranku uveo je u Socijalističku Internacionalu. Međutim, svoje levičarske ideje Đinđić nije mogao da sprovede u datim istorijskim okolnostima. Kao što reče Kalik, nije dovoljno da ideje streme stvarnosti, potrebno je da i sama stvarnost stremi idejama. U datim istorijskim okolnostima, Đinđić nije mogao da realizuje sve svoje levičarske ideale i potencijale. U krajnjoj liniji, tokom Đinđićeve vladavine, gledano u procentima, manje je firmi privatizovano nego u vreme Miloševića. Pa ko je onda bio veći levičar, Đinđić ili Milošević? Ja mislim da su i Đinđić i Milošević bili autentični levičari kojima istorijske okolnosti jednostavno nisu išle na ruku. To što su neki ljudi iz njihovog okruženja iskoristili rat, sankcije, haos i tranziciju za lično bogaćenje, ne treba stavljati na teret ni Miloševiću a ni Đinđiču! Takvo je bilo vreme!
Препоруке:
0
0
65 субота, 22 мај 2010 17:46
Vladimir Djurdjević
Mislim da bi ovaj razgovor nadalje trebalo usmeriti ka pitanju o tome da li sadašnje istorijske prilike dopuštaju politički program koji će otvoreno pozivati na povratak principima marksizma-lenjinizma. Tu se, naime, najpre otvara pitanja „prosvećenja“. Gromoglasna podrska ideejama liberalne demokratije, njihovo glorifikovanje u medijima, ili i u sistemu obrazovanja, rezltiraju da će se čak i teško ugroženi radnici danas pre zalagati za neki kapitalizam zapadnog tipa (gde mogu „da zarade“), nego za socijalizam. Kao da je potpuno zaboravljena izvesna socijalna sigurnost koji je socijalistički sistem pružao.
Dakle, na koji način iznova artikulisati nezadovoljstvo, pre svega radnika, postojećim društvenim prilikama? Revolucionharno „prosvećenje“ ne treba da ima formu indoktrinacije, nego autentičnog konkretizovanja nezadovoljstva u revolucionarnu aktivnost. Medji su, medjutim, u rukama kapitalista, takodje i sistem obrazovanja, a delovanje putem interneta uvek podrazumeva opasnost od gubljenja u nepreglednom mnoštvu kolateralnih komentara, kao što je i ovde slučaj. Dakle, kako uopšte pristupiti borbi protiv „pomračenja uma“, kada danas svaka bluna može da parodira komunističke ideje, a novostasali srednjoškolci, često, više i ne znaju ko je bio Karl Marks.
U takcoj situaciji, postavlja se pitanje da li otvoreno delovanje, u smislu konstituisanja neke političke partije, treba da istupi sa radiklanim programom, ili treba poći od zahteva za manje ili vise korenitim reformama postojećeg kapitalističkog sistema. Ili ostaje nada da će nagomilano nezadovoljstvo jednom izazvati bujicu spontanog nezadovoljstva i izlazak na ulice, kao u Grčkoj.
Препоруке:
0
0
66 субота, 22 мај 2010 17:59
Vladimir Djurdjević
Nastavak

Ono što pokazuje i iskustvo ovakvih rasprava jeste činjenica da je, u stvari, nemoguće uspostaviti plodotovran dijalog sa apologetima jedne ili druge Srbije, nacionalističke ili liberalne, budući da se i jedni i drugi drže površne i tepretski nefundirane kritike komunizma. Slično je i kada je reč o tribinama i okruglim stolovima. Tako se, delimično, ponavlja situacija o kojoj govori i Marks, u poznatoj kritici uvodnika 179. Broja „Kelnskih novina“, kada konstatuje da kritičari komunizma često sa par ustajalih i banalnih fraza, kao mehure od sapunice, nipodaštavaju čitav jedan diskurs, očigledno bez namere da se upuste u argumentovan dijalog. Međutim, za razliku od Marksovih vremena, danas je gotovo sasvim obesmišljen projekat nekih „Rajnskih novina“, koji bi ostale štivo samo za uzak krug već ubeđenih marksista.
Drugim rečima, put radikalne kritike kapitalizma, u smislu revolucije, poptpuno je nepredvidiv. Kao da nije moguće osmisliti neku dugoročnu revolucionarnu strategiju. Medjutim, same unutrašnje protivrečnosti kapitalizma, potvrđene istorijskim primerima velikih „kriza“, nesumnjivo predstavljaju novu istorijsku šansu.
Interesnatno je, da apologete zapadnog kapitalizma, koji sporadično ukazuju na probleme socijalističke ekonomije, ne obraćaju pažnju na istoriju kapitalističkih kriza. A to može biti dobra tema za novi članak Maria Kalika!
Препоруке:
0
0
67 субота, 22 мај 2010 19:42
Светислав Костић
@ Марио Калик (21 мај 2010 19:34), поштовани господине Калик! Паја патак је један наш омиљени другар, незадовољан као и многи од нас који "заглавили" у некој од западних земаља и што нам се ближи ићи богу на истину, остаћемо покопани у "друштву" са људима с којима никад ништа заједничко нисмо имали. Три - четири године унатраг, писао је наш паја патак у Политици категотичне и оптимистичке коментаре по питању одбране Косова и Метохије. А онда му се за једно читаво вријеме загубио траг, да би се поново и за прво вријеме повратио у Политику и закључио да то није она некадашња српска национална газета и обрео се у НСПМ гдје сем "паја патак", ништа више не подсјећа на оног старог некадашњег одлучног и увјерљивог пају патка.

Текстови и овог и оног паје патка свједочили су о једном образованом, вјероватно једном високо образованом савременику. У међувремену нешто се у паји патку преломило. Некада су већ сами пајини коментари говорили о његовом универзитетском образиовању. Данас осјећа потребу да то подвлаћи. Можда јер и мени упало већ од почетка у очи да НСПМ у већем постотку корисника окупља људе са нивоом.

А мени га паја патак једном приликом оспорио. не љутим се, али уздрмао повјерење у његову моћ здравог расуђивања.

Или је код оног паје патка из Политике и овог у НСПМ случајно ријеч само о двојици имењака?
Препоруке:
0
0
68 субота, 22 мај 2010 20:36
Evropski Srbin
@Đinđić je levičar

Ja sam poštovalac i sledbenik dela Zorana Đinđića i mogu potpuno da se složim sa ovim komentarom, a mogu isto tako da se složim i sa Mariom Kalikom. Ja sam siguran da bi danas, u ovim istorijskim okolnostima, Zoran Đinđić i Slobodan Milošević našli zajednički jezik. Da li treba da podsećam da je i tokom devedesetih bilo pregovora između Miloševića i Zorana o koalicionoj vladi? U krajnjoj liniji, zajednička nam je i Socijalistička Internacionala. Ja mislim da se, i iz Kalikovog teksta i iz komenatara čitalaca, sasvim lepo vidi da je došlo vreme da zakopamo ratne sekire i da shvatimo da između nas nikada nije bilo spora! U pitanju je bio samo tragičan nesporazum! Srbiji će krenuti tek onog dana kada sledbenici Z. Đinđića formiraju zajedničku vlast sa sledbenicima S. Miloševića!
Препоруке:
0
0
69 субота, 22 мај 2010 20:57
Marksista
@Vladimir Djurdjević

Možda gospodin Đurđević to ne čini svesno, ali svakako je veoma uvredljivo kada mnoštvo komentara kvalifikuje kao "kolateralne". Takođe, možda nije u pitanju loša namera, ali činjenica je da je ton g. Đurđevića nedopustivo bahat! One komentatore koji sa levih ili liberalnih pozicija kritikuju ideologiju nacionalnog socijalizma Slobodana Miloševića, gospodin Đurđević naziva neznalicama i apologetama zapadnog kapitalizma...

Moj utisak je sasvim suprotan: meni se čini da su komenatori leve orijentacije sasvim prirodno prepoznali svoje saveznike među komentatorima liberalne orijentacije. I tu nema ničeg neobičnog! Tako je bilo i u II svetskom ratu - i tada su se komunisti i liberali ujedinili u borbi protiv fašizma i nacional-socijalizma!
Препоруке:
0
0
70 недеља, 23 мај 2010 00:22
ББ један @Марио Калик
1.
Одговорићу само на Вашу последњу реченицу са којом се слажем али уз следеће напомене.

У време доношења првог закона о приватизацији социјалисти су званично истицали своју приврженост различитим облицима својине и инсистирали на њиховој равноправности. Исто тако званично, истицали су да ће тек равноправна утакмица својинских облика, у некој недефинисаној будућности, одлучити о крајњем типу друштвеног уређења. Дакле, по њима, земља се налази у процесу транзиције између два система – постојећег самоуправног и неког будућег, још недефинисаног.

То су били званични ставови у званичним документима. А како је изгледала пракса? У пракси су привредници, људи из непосредне производње, ове ставове схватили као укидање друштвене својине и прелазак у капитализам. Зашто? Па зато што прича о равноправности својинских облика није била уверљива. Као што сам већ навео, није било јасно зашто би се равноправност својинских облика успостављала тако што ће се (само) друштвена својина претварати у приватну. Ако се има у виду да је истовремено било онемогућено стварање нових друштвених предузећа, онда је било јасно да је друштвена својина осуђена да нестане. Наиме, ако се постојећа друштвена предузећа претварају у приватна, а нова друштвена се не могу стварати, онда је само питање времена када ће сва предузећа постати приватна а читава привреда приватносвојинска. Људима у привреди је то било јасно и зато свако почиње да граби шта може. На делу је дезинтеграција предузећа и растакање привреде. У пракси је владала конфузија у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота јер многа правила самоуправног система су била укинута а нова нису донета.
Препоруке:
0
0
71 недеља, 23 мај 2010 00:25
ББ један @Марио Калик
2.
То стање правне и фактичке нерегулисаности, тачније хибридности, окончала је постпетооктобарска власт доношењем закона о обавезној приватизацији, а нешто касније и новог закона о раду. Први закон је дефинитивно раскинуо са идејом мешовите привреде и мешовитог друштва, и поставио темеље за чисту приватносвојинску привреду. Други закон је раскинуо са остацима самоуправне филозофије у области рада, и увео класичан најамни однос. Дакле, формално гледано, Ви сте у праву. Суштински, међутим, овакви закони су били НЕМИНОВНО окончање процеса који су иницирали социјалисти.

Свима се извињавам за превелики простор који сам заузео на овом сајту а Вас срдачно поздрављам.
Препоруке:
0
0
72 недеља, 23 мај 2010 00:45
Марковић
Марија се више не потписује као Марија али није тешко уочити да се иста особа крије иза овог ватреног мрзиоца Слободана Милошевића. По свему судећи огласила се Друга Србија која покушава да вестим маневрима замагли Мариев брилијантни наступ. Та политички коректна Сорошева ученица и штићеница, промотерка лелпих манира која вришти како Марио није употребио одговарајући речник у реплици, Слободана Милошевића назива "крволоком". Марија, или ког год да се крије под тим именом, мисли да смо ми наивни па нећемо уочити њену злобу и лицемерје. Слободан Милошевић никад ни пред једним судом није осуђен као починилац нити налогодавац било каквог злочина. Милошевић је био велики човек, патриота, херој, а Марија је за време његове сахране пуштала балоне са Калемегдана. Марија је све оно што Слободан никад неби могао да буде и Слободан је био оно што Марија никад неће моћи да постигне.
Препоруке:
0
0
73 недеља, 23 мај 2010 01:08
Џон Шепард
Надам се да после овог врло непријатног, вишедневног, готово ФОРУМСКОГ препуцавања (што НСПМ-модерација никако не воли!) г.Калик неће више имати овако лагодну прилику да "подмазује" и проверава пред јавношћу своје идеје.

Безвезе.
Препоруке:
0
0
74 недеља, 23 мај 2010 08:00
XY
U vezi primedbe da nije dovoljno da ideje streme stvarnosti već da je potrebno da i sama stvarnost stremi idejama - meni se čini da je u bivšoj Jugoslaviji samoupravljanje bilo stvarnost. Trebalo ga je samo očuvati.
Препоруке:
0
0
75 недеља, 23 мај 2010 08:52
Марио Калик
@ НАТО-левичари - 1.део

Како ћете сигурно препознати НАТО-левичаре? Тако што ћете приметити да бесомучно нападају, с отвореном мржњом, свакога ко се изјасни као левичар патриота, ма колико он убедљиво доказивао свој левичарски став и критиковао капитализам, боље речено, утолико пре очекујте да ће од њих бити нападнут. И да при том користе препознатљив пропагандни образац НАТО-владиних организација и њихове телевизије Б-52: с њихове стране прво креће провокација праћена говором мржње, која нема никакве везе са самом темом, на коју ви наравно одлучно одговарате, а онда бивате оптужени да управо ви користите "говор мржње", на шта се надовезује још сијасет синхронизованих коментара који се солидаришу са провокатором, проглашавајући га "немоћном жртвом". Срећом, наша јавност је толико пута искусила ову подвалу да она готово никога више не може преварити.

Све то имамо овде. Поводом текста у коме се Милошевић уопште не спомиње јавља се једна уиграна групица коментатора која галами о "крволоку Милошевићу" и његовим "злочинима". Очигледно да самом тексту немају шта да приговоре. Међутим, њима смета што аутор иначе јавно брани Милошевићеву политику која је била левичарска и патриотска. Јер, основни задатак њихових организација је да раскину везу између левице и патриотизма, да патриотизам изједначе са шовинизмом, и да себе представе као једине праве критичаре српског национализма, односно "шовинизма", с левих позиција. Када се појави неко ко је такође левичар и ко такође критикује овај национализам, али себе сматра патриотом и у тој борби се ангажовао и даље ангажује, подвлачећи битну разлику између патриотизма и национализма, а нарочито не допуштајући да патриотизам буде сведен на шовинизам, јасно је да у њиховим очима он представља опасног конкурента који на све начине мора бити осујећен и дезавуисан.
Препоруке:
0
0
76 недеља, 23 мај 2010 08:53
Марио Калик
@ НАТО-левичари - 2.део

Тако ће НАТО-левичари Милошевића (уз иронично додавање Мире Марковић и вероватно још неког, наравно са српске стране) прогласити АПСОЛУТНИМ КРИВЦЕМ за сва страдања и злочине који су се десили на овим просторима - за разбијање Југославије, санкције, пљачку друштвеног богатства, осиромашење радничке класе, ратове и ратне злочине, бомбардовање итд. Сви други, од империјалистичких западних сила, преко шовинистичких и сепаратистичких политичких елита других народа, до прозападне српске опозиције су, по НАТО-левичарима, желели очување и добробит Југославије и Србије, благостање радничке класе и мирно решење свих спорова, али авај, њихову добру вољу и заинтересованост за успех социјализма и интернационализма на овим просторима, пореметио је "крволок Милошевић", надјачавши их све заједно у њиховом Добру, и уместо њега наметнувши Зло и злочине. Шта је крајња порука овог изокретања? Да нама није крива и одговорна ниједна од горе наведених сила, већ ИСКЉУЧИВО И САМО Милошевић (и евентуално неко њему близак). Уместо њих, он ће бити оптужен за њихове масовне злочине. Није ли онда сасвим логично што Алијанса жели овакве "левичаре", оне који ће разјареним повицима на Милошевића скренути пажњу са њених злочина?

Ево само једног примера. У једном коментару се спомињу страдања на ратишту у Крајини и усташка етничка чишћења, али се закључује да је за све то крив Милошевић, да је он "убица". Дакле, усташки зликовци, можете мирно да спавате. Нисте ви убијали, него Милошевић! Није ли ово, уз све остало, велика увреда за милионе настрадалих под терором западних сила, антисрпских шовиниста и данашњих капиталистичких политичара, а некадашњих ватрених антимилошевићеваца? Хоће ли се НАТО-левичари извинити за ово бестидно омаловажавање толиких недужних жртава?
Препоруке:
0
0
77 недеља, 23 мај 2010 09:05
Марио Калик
@ НАТО-левичари - 3.део

Снажно дејство удружене пропаганде НАТО-влада и "наших" НАТО-владиних организација и странака многим људима је током 90-тих толико сузила свест да су у свакој несрећи и штети која се десила на овим просторима почели да привиђају "злочиначко деловање Милошевића". Ипак, након болног искуства у последњих десет година, већи део ових људи се освестио, схватио, па и прихватио, ону Милошевићеву изјаву уочи 5. октобра: "Не нападају они Србију због Милошевића, већ нападају Милошевића због Србије".

Али, не и НАТО-левичари. Они и даље, како видимо, упорно нападају и оптужују Милошевића за све и свашта. Још увек се двоумим да ли су се они идентификовали са правим агресором само из заблуде или ту има и неке дубље позадине, мада у последње време, пратећи њихово деловање, све више претеже ово друго. У сваком случају, њихово деловање се одлично уклапа у стратешки циљ НАТО-а и његових овдашњих филијала у облику ЛДП-а и НАТО-владиних организација које се све скупа ваљају у милионима долара добијених од капиталисте Сороша. Јер, Србија још увек није сасвим сломљена и довољно издробљена, па треба бесно сузбијати сваку назнаку патриотизма, поготово ако се декларише као левичарски.

Где год се данас левичари патриоти усуде да у јавности промоле главу ови НАТО-левичари, добро обавештени о таквом "злочиначком" деловању, спремно реагују. Видимо их 2007. како покушавају да минирају трибину о левици на Филозофском факултету, а главна мета им је Михаило Марковић кога нападају на највулгарнији начин. Видимо их 2008. како праве инцидент на трибини о '68. у којој учествују, између осталих, Михаило Марковић, Љубиша Ристић и Мила Алечковић. ТВ Б-52 која је, гле чуда, једина била присутна од медија, брже-боље шаље извештај у коме о самој трибини наравно нема ни речи, него је у првом плану провокаторка која себе представља као "жртву" (тај маневар је већ увелико провидан)...
Препоруке:
0
0
78 недеља, 23 мај 2010 09:09
Марио Калик
@ НАТО-левичари - крај

...Исте године, поводом моје полемике са проф. Куљићем у "Политици", у којој сам бранио патриотски карактер левице, на њиховој интерној листи, само зато што сам се декларисао као патриота, бивам означен као "четник" и "социјални шовиниста". Ево их поново овде, где у типичном провокаторском стилу поново покушавају да компромитују патриотизам нападајући "крволока Милошевића".

За све то време у њиховим програмима и прогласима брани се, између осталих, независност Црне Горе и Косова, наравно од Србије, не од НАТО-а. У последње две године почели су и јавно да се удружују са либерално-капиталистичком "Другом Србијом". Од ове им, заузврат, стиже јавна подршка. А све више нападају и оне њима конкурентске организације и појединце који се полако ослобађају фиксираности за "Милошевића" и "српски национализам" као искључиве мете напада, и покушавају да тежиште критичког деловања преместе на актуелни капиталистички систем у Србији. Код ових НАТО-левичара, дакле, сам капитализам никада није био нарочито занимљив за оспоравање. Примарна мета је патриотизам, понижен у њиховој пропаганди до шовинизма, па и фашизма.

Зато је јасно да они покушавају да компромитују аутентичну левицу, лажно се представљајући као левичари. На жалост, на ову превару увелико наседају националисти, па мисле да је левица нужно "антисрпска", "издајничка". Али, надам се да ће бар моје деловање нешто допринети разобличавању ове перфидне работе, да ће се схватити да је реч само о НАТО-капиталистичкој групацији преобученој у квазилевичарско рухо.
Препоруке:
0
0
79 недеља, 23 мај 2010 11:53
Марковић
@Џон Шепард

Нису то никакве "Маријве идеје" гоподине "Џон Шепард". Марио је само храбрији и елоквентнији од већине нас, који размишљамо на сличан начин. Пошто је историја људског рода историја класног варничења и напона, не можете очекивати да толика гомила потлачених и унижених никад не узврати ударац тлачитељу и експлоататору. И на вашу жалост, увек ће тога бити; Данас је то Марио, сутра ће бити неко други, све док буде екплоатације и тлачења биће и отпора и идеје за слободу. Ваша класа (или класа којој верно служите) по речима Ноам Чомског води "једнострани рат" против радничке класе и како Чомски каже та ваша класа чини све да тог рата експлоатисани никад не буду свесни. Зато вас и погађа овај Мариев текст - зато што ми постајемо свесни да се против нас води једнострани рат. Вероватно се бринете за своје привилегије које вам омогућава систем екплоатације - што је нормално. Разумем и ваш страх - и он је нормалан. Јер како једна Кинеска пословица каже: "Кад миш постане судија, време је да мачке напусте село"
Препоруке:
0
0
80 недеља, 23 мај 2010 12:26
Симић Манојло
за Марио Калик;

Ви сте мене госп.Калик , Вашим ставовима (ја себи
дозвољавам слободу да их назовем накарадним)довели
у ситуацију , да браним нешто чега сам и сам најоштрији критичар ( Америку и "запад" уопште ,
Европа је само нешто блеђа копија Америке ).
Из разлога потпуно другачијих од Ваших , и из
више различитих углова .
Ја морам да признам да сам Вашим ставовима прилично
разочаран , и потпуно обесхрабрен у погледу даљег
развоја догађаја у Србији у којој на сцени није
Капитализам , него безакоње , лов у мутном и
ноторни бандитизам ,који укључује експлоатацију
" човјека по човјеку ", тачно онако како је то
представио Марксов наук, средином 19.вијека .
Ви прихватате да се "дијалектички материјализам"
односи само на динамичан развој радништва у комунизму ,а да је у капитализму све стало 1850-их
па онај рудар и даље ноћу спава на гомили угља ,
коју је претходног дана ископао. То госп. Калик ,
више једноставно није тако .
Припадност некој идеологији , било којој, у коријену сасијеца сваки развој слободне мисли ,и
стимулише размишљање у задатим координатама .
Капитализам није идеологија , него укалкулисано
природно стање људи као врсте ,са свим најгорим
особинама :себичност , грамзивост , похлепа ,
покварењаштва свих врста , морална гњилост и етичка
несавршеност .Када Планету земљу буду настањивала
нека друга , савршенија бића него што су људи , Ви
ћете сигурно бити у праву .
Ако се неки примитивни Американац (не би требало
уопштавати , али су у огромној већини ,заиста такви
у нешто на овом свијету разумије ,онда је то новац.
Прве ријечи које ће да изговори ( као што ће беба
прво да каже мама или тата )у комуникацији са газдом , партнером , разбојником или Председником,
биће :" show me the money ". И нема ту никакве
снисходљивости , страха или зазора , односно има ,
али обостраног.Зашто Ви мислите , да ће један такав
радник дозволити себи да буде преварен .
Један мој млади рођак у Београду , радио је у неком
ресторану ( гулио
Препоруке:
0
0
81 недеља, 23 мај 2010 13:07
Симић Манојло
наставак ;
гулио је , дакле кромпир у стражњој соби ,и сваке
ноћи остајао прековремено по 3-4 сата , а газду
није смио ни да пита да му плати .Каже, никад ниси
сигуран да ће да плати и оне регуларне сате , а
камоли прековремени .То је на " западу "потпуно
незамисливо.Зато Ви госп. Калик, у свом тексту
описујете најдрскије разбојништво , а не капитализам .Ове Власти у Србији ,уз потпуну
неспособност , неодговорност и нерад , показују да
им је намјера ,коју успјешно проводе у праксу , да
законима заштите само себе и своје блиске сараднике.
Знате ли, госп. Калик ,да је Кина , комунистичка и
једнопартијска , у потпуности одбацила марксизам
као науку , у погледу тржишта ,производних односа,
ефикасности производње ,цијене рада ,а усвојила
Адама Смита .Недавно је шеф кинеске привредне
делегације у посјети Америци , Gao Xiqing ( ја
незнам како се то на српском, фонетски изговара )
који у свом сектору кинеске Владе под контролом
држи 200 милијарди( од укупно 2 трилиона $ које
Кина држи у обвезницама , стоковима и вриједносним
папирима , заправо амерички дуг Кини- овај податак
је из 12.2008.год., вјероватно је сада дуг и већи)
оштро критиковао највеће америчке Капиталисте ,
да се недовољно држе Адама Смита .И још им је рекао (практично запријетио):" Be nice to the
Countries that lend you money ".
Ви такође у свом одговору мени ,омаловажавате 100
милијарди $ бесповратног кредита које је Тито добио
од "запада", чиме показујете да не познајете
новчане релације .Са тим новцем правилно усмјереним
и инвестираним у нове фабрике са новим технологијама ,способним менаџментом ,могло је
да се запосли 500.000 нових добро обучених радника
разних профила ,а одржавањем ниског курса динара
чиме би се постигла конкурентност наши производа
на европском тржишту , направи прави продор .
Ништа од тога није се догодило .Давали су се јефтини кредити за кола и викендице ,куповао се социјални мир , и продубљивала љубав наших народа
и народности према социјализму и
Препоруке:
0
0
82 недеља, 23 мај 2010 13:23
Svetislav Kostić
Nije teško od šire javnost u Srbiji, izolovane od direktnog posmatranja političkih odnosa u zemljama „briselske“ Evrope i u nemogućnosti da vrši poređenja, skrivati da su političko ideološka razmještanja na Leve i na Desne u potpunosti poremećena i prevaziđena u odnosu na pravila koja su jos pre manje od jedne decenije važila u Zapadnoj Evropi. U međuvremenu Evropa je imala jednog Toni Blera lidera Laburističke Leve partije i britanskog premijera ili Gerharda Šredera lidera njemačkih socijalista i kancelara Njemačke sa vicekancelarom i MIP-om Јошка Фишером koji 1998-99 izmislio u Srbiji nacističke logore i na Srbiji naučio kako se bacaju bombe i civilno stanovništvo iz sigurnih daljina ubija a njegove infrastrukture razaraju i Srbija vraća u kameno doba. Dotle se Joša Fišer i nadalje busa u ljevičarska kukavička prsa. А u tom vremenu u Italiji predsjednik države bivsi komunist. Sva ta „ljevičarska“ gospoda trenirana bombardovanje na Srbiji 1999 i kako se civilno stanovnistvo ubija. Dakle, niti je Tadić, uostalom i po vlastitom priznanju nikakav levičar niti je to Toni Bler ili Grk Papandreu, inače u predsjedništvu Socijalisticke internacionale, a u „sporednoj“ funkciji, clan odbora po zlu poznate Belderberg Gruppe u kojoj žare i pale figure poput Ahtisarija, Joška Fišera, Hop Шеферa ondašnjeg Gen. Sekr. Natoa, českog MIP Švarcenberga, koji protiv volje Predsjednika Česke Klausa priznao Kosovo, krazi državu. Ričarda Holbruka, Klintonovih, Dejvid Rokefelera itd. – Svjetska vlada u tajnosti. Pitam se, sta tu imaju da traže takozvani „levicari“? Svaki kasniji predsjednik ili jedan od izabranih kandidata za Bjelu kuću – prethodno je bio pozvan na jednu od redovnih godišnjih sastanaka Bilderberg Gruppe gde se odlucivalo o budućim akcijama u svijetu. Na poslednom sastanku nalazio se i Obama, a pre njega Klinton. Članstvo u Socijalističkoj internacionali u ranija vremena predstavljala je levu legitimaciju. Danas je to sve izopaćeno. Danas su oni svi Levi NATO-ovci.
Препоруке:
0
0
83 недеља, 23 мај 2010 13:28
Vladimir Đurđević
@marksista

Ne znam o kom „gospodinu Đurđeviću“ mislite. Jer, ja nisam napisao ni reč o tome, o čemu želite da sa mnom polemišete. Nikoga nisam nazvao apologetom zapadnog kapitalizma, niti neznalicom, jer su takve kvalifikacije, čini mi se, neprimerene ovakvoj formi rasprave (kao što se nisam ni dotakao teme o Slobodanu Miloševiću, jer je to tema za posebnu, dugu raspravu). Dakle, sa Vama nemam o čemu da polemišem, jer ste me, možda „bez zle namere“, pomešali sa nekim drugim diskutantom.
Препоруке:
0
0
84 недеља, 23 мај 2010 13:44
Симић Манојло
наставак;

И другу Тити , дакле .
Ви такође кажете да 3-4 милијарде $ америчким
сељацима сваке године ,и није неки новац обзиром
на број сељака ,чиме игноришете егзактне показатеље
само 1,2% од укупног броја запослених ,ради у пољо-
привреди. Више дјеце (од 16.г.на више) преврће
пљескавице у Мекдоналдсу ( 4 милиона запослених )
и више тзв " руфера " закуцава ексерчиће у кровове
кућа ( 2 милиона запослених )него што ради у агру .
И за крај , навешћу још један примјер ,из реалног,
свакодневног живота радника .
Са мном су у једној фирми радили муж и жена (они су
остали тамо да раде), чистач и чистачица . Како су
радили различите смјене , свако је на посао долазио
својим колима . Имали су кућу , не са 6 соба и 3
купатила или више како то имају богаташи , него са
3 собе и једним и по купатилом (оно "пола" значи да осим WC-a има само туш кабину , а не каду),3
компјутера ,наручивали су храну из ресторана итд.
Радили су својски и поштено (није било ћошка у који се нису завлачили ,клечећи , лежећи и на све
начине да би досегли и добро очистили . Сви су их
поштовали као добре раднике ,иако су увијек били
ознојени , а да ли су смрдили , незнам (вјероватније је да су непријатни мириси били
замаскирани неким дезодорансом).То како се понијела та шефица према тој чистачици , говори
о њеном неразумијевању , неваспитању и недостатку
кућног и религиозног одгоја .
Примите поздрав господине или ,ако Вас то вријеђа,
друже Калик .

P.S. Покушао сам да говорим о капиталистичком
начину привређивања ,привреди , економији ,радничким правима, и да подвучем разлику у корист капитализма у односу на комунизам
што је више него евидентно .
Нисам говорио о мешетарима са Волстрита , који
купују, продају и препродају новац , чиме могу,
када износи пређу критичну тачку , све да уруше .
Али, то је друга тема .
P.S.S. И можда би то мене обрадовало више него Вас.
Препоруке:
0
0
85 недеља, 23 мај 2010 14:00
Vladimir Đurđević
Sluteći da ova raprava neminovno prestaje da bude u žiži interesovanja, potisnuta novijimn tekstovima, moram da nešto dodam argumentaciji Maria Kalika.

Kapitalisti, čije delovanje Kalik opisuje, imaju više obzira od nekih "gazda" i "buržujčića" u unutrašnjosti. Ima mesta u Srbiji gde je mesečna plata oko 100 evra, gde radnici privatnog supermarketa od svoje zarade plaćaju troškove nekupljene robe, kojoj je u medjuvremenu istekao rok trajanja, gde je zabranjen čak svaki vid sindikalnog organizovanja, gde radnici nemaju ni jedan slobodan dan tokom meseca, niti pravo na bolovanje. Ovi primeri, razume se, ne pokazuju samo žalosno stanje u našoj zemlji, već i pravi lik kapitalizma, koji, podsetimo, u planetarnim razmerama raskida sa idejom "države blagostanja".

Prenebregavati ovakve primere, ili ih objašnjavati, tek, potezima aktuelne vlade, znači biti uistinu bahat. Jer, odbrana kapitalizma, u suočavanju sa navedenim neposrednim oblicima njegovog ispoljavanja, pretpostavlja bespogovornu odanost ideološkom obrascu "desnice".

Odbrana zapadnog modela kapitalizma, koji je navodno emancipiovan od domaće varijante, podrazumeva zatvaranje očiju pred njegvim osnovnim mehanizmom, koji se u Srbiji samo jasnije uočava.
A "nacionalistička" odbrana Srbije od uticaja Zapada takodje zatvara oči, pred nesumnjivom klasnom podelom društva. O kakvoj "poštebnoj privatizaciji" može biti reči, i kako je moguće zasnovati solidarnost kapitalista i njihovih radnika, kada to nije u duhu samog kapitalističkog uređenja? Naposteku, kako se može, i u ime čega se sme pozivati na nacionalno jedinstvo, kada su, ekonomski, radnici i kapitalisti tako bolno razdvojeni? Sama eksplatacija poništava humanitet radnika, i zato umesto bratske ljubavi, na nju se može uzvratiti jedino dubokom klasnom mržnjom.

I zato je, čini mi se, primeren samo razgovor o strategiji klasne borbe. Plodotovrna rasprava, medjutim, uvek zastaje, kada se ispreče ideološki zidovi. Pokazje to i ovde upriličeni razgovor.
Препоруке:
0
0
86 недеља, 23 мај 2010 14:01
Марио Калик
Поштовани друже Марковићу, по свој прилици се не знамо лично, али на основу ових и коментара поводом текста о професору Марковићу, видим да пратите мој рад, и имате о њему изузетно добро мишљење. Зато вам се овим путем дубоко захваљујем на лепим речима и искреној подршци! Иако сте ви то рекли са часном скромношћу, ја морам рећи да од мене нисте ништа мање храбри и елоквентни. Заиста сам импресиониран вашом проницљивошћу, разумевањем темељних идеја које заступам, и раскошним полемичким стилом изражавања који, ма колико био оштар и убојит, остаје ипак достојанствен, не падајући на приземан ниво овде изнетих оптужби. Са свега неколико изузетно маркантних и ефектних коментара показали сте да поседујете респектабилну снагу мишљења.

Рекли сте у последњем коментару две врло важне ствари које може да разуме само онај ко дубоко живи марксистичку идеју, који је не дотиче само теоријским умом, већ много пре она дотиче, боље речено, прожима читаву његову егзистенцију: да је на делу, као и до сада у историји, класна борба у којој се не може очекивати да потлачени и понижени у једном тренутку одлучно и снажно не узврате, и да владајућа класа има класни интерес да ову борбу замагли, пацификује, неутралише посредством своје идеологије. Ове истине су вероватно срж марксистичког учења које се, бар за оне које себе сматрају марксистима, никако не смеју изгубити из вида, нарочито данас када класна борба поново избија на површину друштвене стварности у свом готово чистом облику, након дугог времена потиснутости и прикривености.

У тој борби не смемо веровати ономе што људи причају о себи, већ само ономе што они објективно чине. Многи декларисани "левичари" објективно раде за интересе светског капиталистичког империјализма, што је и до сада био случај. А код нас, на жалост, по свој прилици многи то раде и субјективно, из неког приземног интереса. Препознаћемо их тако што не само да не пружају отпор овом империјализму, већ га, напротив, упорно подривају. Не бирајући средства.
Препоруке:
0
0
87 недеља, 23 мај 2010 14:24
Amon Got
Ne znam čemu ova netrpeljivost prema Mariju Kaliku. Zar ne bi trebali da poštujemo sve razlike? Ako je Mario Kalik i socijalista i nacionalista u isto vreme onda je on pravi primer bogatstva razlika ka kom svi težimo u savremenom svetu. Na kraju, nije da je to neka pozicija za koju već nismo ranije čuli ili koju nismo imali na delu u savremenoj istoriji.
Препоруке:
0
0
88 недеља, 23 мај 2010 15:15
мачор
@Марковић: ` Разумем и ваш страх - и он је нормалан. Јер како једна Кинеска пословица каже: "Кад миш постане судија, време је да мачке напусте село"` : Еволутивно и историјско искуство нас учи да је то само привремено, и да миш увек остаје миш, а мачка - мачка, а и хвала Богу, јер шта би ми мачори без мачкица?
Препоруке:
0
0
89 недеља, 23 мај 2010 15:49
Mario Kalik je nevin!
Ja mislim da nije u redu to što neki komentatori napadaju Maria Kalika zbog nekih zločina režima Slobodana Miloševića. Ne može Kalik da bude odgovoran za zločine bivšeg režima! Tačno je da je bilo zločina koje počinio Miloševićev režim ali nije u redu to što se sada sve pristalice S. Miloševića optužuju za te zločine. Bilo je i ljudi koji su iz čistih ubeđenja podržavali Miloševića a bilo je i onih drugih. Na primer, krajem devedesetih na Filozofoskom fakultetu u Beogradu, jedan student i član SPS-a slučajno je izgubio materijale sa partijskog sastanka; čistačica je pronašla ove dokumente i dostavila ih Nastavno-naučnom veću. Na opšte zgražavanje profesora Filozofoskog fakulteta, ispostavilo se da ovi dokumenti sadrže "bezbednosne procene" studenata i profesora, dosijee "nacionalno i ideološki kompromitivanih osoba" i tome slično... Da bi kolege zaštitila od progona, uprava fakulteta fotokopirala je ove dokumente i okačila ih po oglasnim tablama - tako su svi saznali ko je proganjan i ko su progonitelji. Dakle, činjenica je da je bilo progona na nacionalnoj, verskoj i političkoj osnovi, što ipak ne znači da su svi članovi SPS-a odgovorni za ovakve drastične slučajeve... I zbog toga molim komentatore da budu obazrivi kada kritikuju pristalice Slobodana Miloševića. Bez obzira na neke drastčne izuzetke, bilo je tu i ljudi koji su iz ubeđenja a ne iz neke koristi ušli u SPS i koji nikome nisu naneli zlo!
Препоруке:
0
0
90 недеља, 23 мај 2010 16:05
Marija
Marija se potpisuje isključivo kao "Marija"! Moram da zamerim moderaciji zbog toga što dopušta da i mene i druge komentatore M. Kalik uporno vređa! Ja sam sigurna da je u pitanju nenameran propust i da na ovom site-u inače nema mesta za diskriminaciju na rasnoj, nacionalnoj i rodnoj osnovi! Međutim, ubeđena sam da njegove uvrede i posebno njegove paranoične konstrukcije, govore više o samom Kaliku nego o onima koje on proganja i vređa. Sigurna sam da tako razmišljalju i drugi komentatori.
Препоруке:
0
0
91 недеља, 23 мај 2010 16:38
Nevinost bez zaštite
@Mario Kalik je nevin!

Imam utisak da komentator koji se potpisao kao "Mario Kalik je nevin!", polazi od shvatanja o identitetu ličnog i političkog, pa iz činjenice da je Kalik nevin na ličnom planu, zaključuje da on ne može da bude politički odgovoran za onu političku opciju koju zastupa. Ja mogu da poverujem da je Kalik uspeo da sačuva svoju moralnu čednost ali takođe verujem da to ne znači da u političkim stvarima on ne treba da bude odgovoran koliko i svaki drugi građanin koji uzima učešća u društveno-političkom životu! Ja se u nekim momentima slažem sa Kalikom a u nekim ne, ali mislim da on ima pravo da brani ovu svoju političku poziciju i da za tu poziciju treba da snosi odgovornst kao svaki drugi punoletni građanin. Nije u redu da građane delimo na nevine i na one druge i da ih na taj način politički infantilizujemo! Svi smo odgovorni, a neki su nevini dok neki drugi to nisu. To što neko ima iskustva u nekim stvarima, dok neko drugi samo sa distance posmatra i promišlja politički život, ne znači da i jedan i drugi nisu politički odgovorni!
Препоруке:
0
0
92 недеља, 23 мај 2010 17:44
Светислав Костић
@ Marija, Marija! Већ по други или трећи пут жалите се како вас аутор наводно вријеђа. Нико вама не оспорава право да се осјећате субјективно или објективно од неког трећег погођени. Међутим, да ви и ваши екстрмни истомишљеници и загрижени про-НАТО-овци који свим силама настојао да вам вашу отаџбину Србију поврати у камено доба и на животу остану само НАТО присталице који ће и такав подмладак да рађају и одгајају, на страни таквих душмана и крволока бити, то су истимска вређања здравог разума огромне већине српског народа. Па и Осјећања Марија Калика.

Држите положај код Б92, тамо се дува у један про-Нато-овски рог. А Тадића и сличне никакав нови процес прања српских мозгова и лагарија неће моћи поново да доведе на власт. И ви сте тога потпуно свјесни и отуда и паника код вас. Јер послије нисте нигдје више пристали и једини пут у друштво јесте деанацификација као у пораженојхитлеровској Њемачкој послије Другог свјетског рата.

А да вама и вам једнакима, Марио Калик итекако жестоко стао на жуљ и улио страх у кости и да једног скорашњег дана будете ви и вама једнаки присиљени да живите у једној другачијој Србији из какве би Тадић и његова камарила морали да на другој страни свијета затраже смјештај, ако неће да у Србији буду позвани на кривичну одговорност због недјела велеиздаје у поврату.
Препоруке:
0
0
93 недеља, 23 мај 2010 19:05
Марио Калик
@ ББ један - 1.део

Ваша запажања о проблему приватизације у Србији мени су врло интересантна, увек радо дискутујем с неким ко добронамерно увиђа потенцијална одступања друштвене праксе која се позива на идеје левице од самих тих идеја. То нам несумњиво помаже да саму ту праксу још више изоштримо и унапредимо у правцу левице. Зато, бар за мене, простор који сте заузели својим коментарима уопште није превелик и итекако је испунио свој циљ.

Драго ми је да смо се сложили око овог питања с његове формалне стране, тј. да смо закључили да је у домену законске регулативе истински темељ за капиталистичку привреду поставила не стара, већ нова, петооктобарска власти коју, пре свега с обзиром на тај моменат, често називам контрареволуционарном. За мене је капитализам у правом смислу те речи само онај поредак код кога је приватна својина постављена као друштвено доминантна и рационално регулисана кроз важеће правне норме и механизме. У том смислу следим, између осталог, Веберово тумачење капитализма. По њему, у историји су увек постојали грабежљиви, нелегални облици присвајања вредности ("пљачке"), али тек у капитализму то добија потпуно "рационалан", јасно регулисан и легалан облик. И зато се одлучујући почетак, боље речено, рестаурација капитализма у Србији везује, по мени, за 5. октобар, а не за Милошевићев период, током којег је у одређеном степену несумњиво постојала пљачка друштвене имовине. Но, како сте сами рекли, то се обављало у условима ирационалне друштвене стихије и конфузије.

Међутим, рекао бих да ово важи и у домену друштвене стварности, а не само правних форми. Очигледно да се на том плану и даље разилазимо. Наиме, не верујем да су прокапиталистички закони које је донела нова власт НЕМИНОВАН израз претходних процеса који су иницирани од стране социјалиста. Подаци који се могу наћи на страници српске Википедије, под одредницом "Приватизација", потврђују став који сам изнео у претходном коментару.
Препоруке:
0
0
94 недеља, 23 мај 2010 19:06
Марио Калик
@ ББ један - 2.део

По њима се види да је приватизација у Србији у великој мери била "замрзнута", тј. блокирана. То што се формално дозволило да се друштвена својина претвара у приватну, и да не могу да се оснивају нова друштвена предузећа, није само по себи значило да ће приватна својина НУЖНО преовладати у пракси. То се заиста и није десило. Остаје питање шта су били узроци тога. Али, вероватно би један од важних могао да буде тај да се, у условима ратова и санкција, власт која се легитимисала идејама друштвене солидарности није одлучивала на давање превелике слободе приватној иницијативи и процесу приватизације уопште који би логично довели до јасне поделе на богате ВЛАСНИКЕ и ЊИХОВЕ сиромашне НАЈАМНЕ РАДНИКЕ, што би у тим тренуцима деловало социјално експлозивно. Један део појединаца, а међу њима многи блиски власти, заиста се доста обогатио, али су они то чинили махом посредством шпекулације која неминовно јача у условима економске изолације, или привилегованих положаја у државним предузећима. Они се нису доминантно појављивали као приватни власници са својим најамним радницима, како је то случај од 5. октобра.

Зато мислим да овај радикалан прелаз на капиталистичку привреду започиње са Октобарском контрареволуцијом. Он није нужна последица дотадашњег тока ствари, већ слободна одлука нове владајуће гарнитуре, опседнуте либералном идеологијом. Присуствовали смо мучним сценама јавних аукција које су преношене преко ТВ-а, ваљда да би нам процес приватизације био "транспарентан", да не би било места "спекулацијама". И заиста смо могли сасвим транспарентно да видимо шта јесте приватизација. Некакви (с)мутни типови, од којих су многи били само изасланици нетранспарентних власника, куповали су читава предузећа, са све људским душама, за нама непојмљиве суме новца. Сваком часном човеку који поштено живи од свог рада то је морало деловати крајње гнусно и бизарно.

Да је тако нешто дозволила стара власт, био бих против ње у првим борбеним редовима.
Препоруке:
0
0
95 недеља, 23 мај 2010 19:47
Марио Калик
@ Симић Манојло

Очигледно да говоримо о сасвим различитим стварима, и да је међу нама даља дискусија беспредметна. За вас је капитализам свет високо плаћених радника, са сигурним радним местом, изузетним условима рада и свим осталим благодетима које поседује радничка класа. За мене је то, напротив, социјализам. Поводом линкова које сам послао, а који показују сасвим другачије лице америчког капитализма, изражено у егзактним статистичким показатељима, нисте ништа рекли. Тачније, ни на једну моју примедбу поводом Вашег почетног коментара или уопште нисте одговорили или је тај одговор недоречен. Уместо тога, позивате се на неке светле примере безбрижног живота радника из личног искуства и одатле изводите закључак да је тако свуда на Западу, у свакој земљи и за сваког радника. Врло сумњиво закључивање. Па чак и да је тако, да су радници свуда сасвим солидно плаћени, то и даље не значи да нису експлоатисани. Хоћете рећи да је подела на оне који су малобројни власници или топ-менаџери, и зарађују милионе долара, и оне милионе радника који за њих и под њима напорно раде, и зарађују у најбољем случају коју десетину хиљада долара, измишљена?! Синоћ сам у пролазу чуо на ТВ-у да један чувени фудбалски тренер зарађује 10 милиона евра годишње. Е па изем ти систем у коме фудбалери и њихови тренери, ма колико успешни били, зарађују хиљаду пута више од оних који стварају материјалне темеље сваког друштва, могућност да све друго у њему уопште постоји, укључујући и стадион, лопту, спортску опрему, рекламне паное, комуникациону технику итд.! Са таквим системом оцењивања вредности неког рада и расподелом богатства нешто само по себи дубоко није у реду. Да не говорим о томе да, с друге стране, ти ускраћени милиони многе, било у тим земљама, било другде, онемогућавају да имају елементарну здравствену заштиту, образовање, у крајњем пристојан кров над главом.

Е видите, тако нечег, ма шта ви мислили о томе, у социјализму није било. А све мање га има и у Кини на коју се позивате.
Препоруке:
0
0
96 недеља, 23 мај 2010 20:33
Марковић
Хвала Марио. Једном смо причали телефоном пре 2 године кад сам вас позвао и питао зашто више не пишете за Печат.

@ Марија

Марија - није Марио него сам ја тврдио да су још неки коментари овде ваши иако нису потписани "Марија". Ви сте можда на форумима Б92 навикли да је нормално да Председника Милошевића називате "крволок" (без да сте икада понудили било какав опипљив доказ) али да нико од нас истинских левичара на Б92 форумима, на пример, не може да напише коментар у коме би Робина Кука или Била Клинтона назвао "агресором" што они технички неспорно јесу - да не говоримо да нас пусте да кажемо (и да аргументујемо) за когa ми мислимо да је крволок. Ви сте изгледа ненавикнути да друга страна икад може нешто да каже у своју одбрану па, сасвим разумљливо, овде се пренемажете и апелујете на модератора. За вас није говор мржње или расистичко-нацистички став када коментатор горе потписан као "мачор" експлицитно изјави да је цео један друшвени сталеж (већи део популације) по природи ствари инфериоран (мишеви)а други - ваљда капиталисти - супериоран (мачке)? Ви на то не упозоравате модератора? Шта човек друго да закључи него да и ви имате исти светонадзор као и "мачор".
Препоруке:
0
0
97 понедељак, 24 мај 2010 09:45
Марковић 2
Видело се да је њима било стало, пре свега, до идентитета дисидената, а не до идеја. Нису ни покушали да размишљају о томе да, ако постоји макар мала шанса да се оствари социјалистичка идеја - да би требало да су на тој страни, а не да се, инсистирајући на свом статусу противника режима, нађу на страни непријатеља социјализма...Изгледало је да нас држи на окупу чврсто идејно јединство, али се, нажалост, показало да оно није имало јаке темеље... Људски потенцијали су неупоредиво већи него што смо тога свесни. У нама је скривена огромна снага. Човек треба да иде својим путем и улаже максимално могуће напоре све до самог краја, док га више силе у том ходу дефинитивно не спрече.
Препоруке:
0
0
98 понедељак, 24 мај 2010 14:02
Симић Манојло
за Vladimir Djurdjevic;

Овај примјер који Ви наводите , о самовољи власника
Супермаркета , да радници немају ниједан слободан
дан у мјесецу , и друге неправилности , потпуно је
искључено да може да се догоди у развијеном
Капитализму, у којему никоме ништа није препуштено
навољу и " слободну " интерпретацију Закона .
Ти би радници из своје изборне јединице ,имали свог
представника у Парламенту, који би ( ако су они
освојили већину у тој конституенти )морао да заступа тачно оно што му они кажу , и да за те
ставове гризе ноктима и зубима како би у Парламенту
освојио већину и њихове захтјеве преточио у Закон .
Он није никаква Власт , него њихов службеник .
И аболирати Владу , која је Извршна Власт и која је
у принципу увијек и за све крива , указује на наш
поданички менталитет .
Тај власник Супермаркета не би ни схватио којом би
се брзином нашао на Суду а онда , велика новчана
казна , исплата радницима сваког сата а не дана и
за све друго за шта су били закинути .А у поновљеном случају провођења терора и самовоље ,
кључ у браву његовог Супермаркета , још већа
финансијска казна , ако не и затвор .А радници ,
на социјалну помоћ нешто мало умањену у односу на
њихове зараде ,коју ће да примају све док не нађу
нови посао ,уз услов да документују да посао траже
а не да само чекају .
Тај наш " рајински менталитет ", дозвољава и
Скупштини и Влади и Предсједнику , да раде шта
год хоће, а да зато никоме не полажу рачуне .
Они владају , умјесто да служе .
А кад владају , онда могу и да праве дилове са
Капиталистима .Ко у доба Милоша Обреновића .
Препоруке:
0
0
99 уторак, 25 мај 2010 08:58
Vladimir Djurdjevic
@Симић Манојло

Вероватно би се у Немачкој или Француској догодило то што описујете. Међутим, ја сам те примере навео да бих указао на суштину капиталистичких односа. И на Западу се напушта концепт „државе благостања“, па се тако укидају социјалне бенефиције. Отворено се говори, на пример, да је Јапански модел потпуне социјалне заштите – нефункционалан и да га треба напустити. У САД, на пример, и после Обамине реформе, секундарна и терцијална здравствена заштита су и даље недоступне за огроман број људи, а првенствено су на удару управо радници који раде мање сложене послове. А тек незапослени!

Па онда – боловања. Знате ли да у већини америчких фирми и предузећа запослени могу само пет дана годишње да буду на боловању, а уколико се озбиљно разболе, док су у болници – није им гарантовано радно место. Уколико лечење не покрива полиса осигурања (а она је скупа, када је реч о терцијалној здравственој заштити, тако да је многи не уплаћују, нити им те типове осигурања покрива уговор са фирмом у којој раде), многи западају у право „дужничко ропство“. Дакле, остају без посла, уштеђевине, често и целокупне имовине, боленси и неспособни да се због болести поново запосле. Погледајте сајтове које препоручује Марио Калик, има тамо доста примера.

Дакле, капитализам иде линијом одустајања од опште социјалне заштите. Коде нас је, разуме се, ствар још драстичнија, али показује прави дух капиталистичких односа.
Препоруке:
0
0
100 уторак, 25 мај 2010 13:18
ББ један@Симић Манојло
Како објашњавате масовна самоубиста радника у Франс Телекому? Чак ни француска (режимска) штампа не спори да је у питању малтретирање на радном месту, безнађе и очај тих људи који масовно остају без посла.
Препоруке:
0
0
101 среда, 26 мај 2010 10:55
Симић Манојло
за Vladimir Djurdjevic;

Ја сам огорчени противник "запада" у цјелини ,а
Америке посебно .Њихово настојање да буду "свјетски
полицајац" у спољној политици (у њиховој штампи се
уопште не дискутује да ли то треба да буду или не ,
него само о начинима доминације),њихово бахато ,
каубојско ослањање на силу у међународним пословима
смјењивање и постављање Влада широм свијета ,вођење
изазивање и подметање ратова , дрско испирање мозга
посредством " својих "медија ,и још читав низ
других негативности ,што их чини само мало
софистикованијом верзијом најгорих тоталитарних
система 20.вијека , нацизма и фашизма .И комунизам
је био тоталитаран , са супротним предзнаком , што
не умањује страшне посљедице које је произвео .
Лењин је своју борбу за радничка права ( након што
је подметнут од "запада" ,што је у потпуности доказано и добро документовано )почео у јеку 1.св
рата , чврсто ријешен да се за њих бори до посљедњег Руса .Па још онда убије руског Цара
Николаја 2.Романова ,којиу је од њега био далеко
већи хуманиста , и цијелу његову породицу ,не
поштедјевши ни дјецу. Ето, то је тај комунистички
морал: убиј све и врати се сам .
Исто се догодило и код нас за вријеме Титине
комунистичке револуције , када је српски Народ
разапет на менгеле између Павелићевог фашизма и
Титиног комунизма .Посљедице видимо .
Све што је негативно на " западу " је једно , а
предмет наше дискусије нешто сасвим друго .
Кад сте Ви госп.Ђурђевићу последњи пут послали
имејл Вашем представнику у Скупштини Србије , или
или му телефонирали или му писали и обавијестили га
ви његови гласачи ,захтијевате од њега да на
Скупштини каже тачно оно што ви гласачи од њега
захтијевате .
Ако ви њега не држите под контролом , неће ни он
држати под контролом оног власника Супермаркета .
У овој ери брзих комуникација постоји могућност
да гласачи у потпуности контролишу представнике
које су они изабрали да у Скупштини бране њихове
интересе , са тенденцијом да та контрола прерасте
Препоруке:
0
0
102 среда, 26 мај 2010 11:30
Симић Манојло
наставак;
да прерасте дакле ,у скоро свакодневни Референдум .
У противном , он ће и даље у Скупштини да се понаша
опортуно ,повијајући се како парламентарни вјетрови
дувају и политичка подобност намеће .И још ће зато
да добија добру плату и накнаде , а повремено ће и
да се слика за телевизију . И све то без икакве
одговорности према вама бирачима , који сте га на
то мјесто поставили. Сви знамо да власт квари људе.
Безгранична власт , квари безгранично .Нема те
моралне људске громаде ,кроз читаву историју ,коју
власт није покварила , ако није контролисана .
Ја незнам коме по Уставу треба да полаже рачуне
Борис Тадић , али видим да се понаша ко Цар Борис.
Народ мора да држи под контролом своје политичаре ,
и морају за то да се пронађу адекватни модуси .
Не каже се џаба да је политика исувише озбиљна ствар , да би се препустила само политичарима .
А што се Марксизма и Марксовог Капитала тиче ,
симптоматично је да је за његовог живота постојало
само једно издање , а да су сва накнадна штампана
под контролом и у интерпретацији тзв.талмудских
критичара (позитивних) и његових ученика .
У том 1.издању Маркс о капитализму говори кроз уста
Шекспировог Шајлока ,укључујући и фразу " Тимона
Атињанина "да је новац " обична курва човјечанства"
Била је то прва "социјалистичка" критика "капитализма" .У сваком случају његова
дјела ,нарочито " Капитал " и "Критика готског
програма", заслужују да буду читана , све док
постоји Капитализам .А то значи да су толико добра
и значајна , да никада неће изгубити на вриједности
Знам да се комунистима диже коса на глави .
Тја , најбоље им је да оћелаве .

за ББ један ;

По мом мишљењу , самоубиства су посљедица
фаталистичког приступа .Западњаци су програмирани
од малих ногу ,да се плаше 3 ствари : болести ,
сиромаштва и Руса .А како страхови рађају мржње ,
они те 3 ствари највише и мрзе .Против болести ,
мислим да је не добију , не могу ништа , против
Руса још и мање , е у њиховом домену ,остало је
сироа
Препоруке:
0
0
103 среда, 26 мај 2010 11:42
Симић Манојло
Сиромаштво је врло растегљив појам .Код нас је то,
кад немаш шта да једеш , и кошуљу да промијениш .
А код њих је то лишавање погодности и високог
стандарда живота на које су навикли , док су радили. Неће више возити два нова аута , него једно
старо ,неће на вечере ићи у ресторан ,него у
Мекдоналдс ,неће- имати велику, него малу кућу или
стан , неће више путовати ни у сусједни град , а
камоли по свијету .За њих не важи стара источњачка
мудрост да није богат онај ко пуно има , него онај
ко мало тражи .Сиромаштво је за њих , стид и пораз.
Имате и драстичније примјере него што је француски.
Свакога дана неко у Јапану скочи са 18. спрата или
изврђи харикири .
Све су то само изузеци који потврђују правило .
Препоруке:
0
0
104 среда, 26 мај 2010 18:12
Vladimir Đurđević
@Simic Manojlo

Moram da Vam kazem da ja, u principu, ne odgovaram na parolaske poruke, zasnovane na predrasudama. Ovo sto cu reci, dakle, nije odgovor Vama, nego, pre svega, odgovor na Vas malokrvni pamflet namenjen mladjim citaocima, koji, mozda, nikada nisu bili u prilici da se suoce sa relevantnom literaturom.
Sto se tice humanosti ruskog cara, neka kao ilustracija posluži podatak da je taj isti car naredio svojoj gardi da puca u goloruke, gladne ljude, koji su išli da mu se poklone, verovatno uplašen ovim prizorom. Carska Rusija je bila gladna, zaostala zemlja. Boljševici su od takve Rusije veoma brzo napravili zemlju u kojoj je razvijena industrija, uspostavljena opšta zdravstvena zaštita, besplatno školstvo. Govori li nešto činjenica dasu za vreme socijalizma Rusi otišli u kosmos (pre SAD), da su Ruski sportisti ostvarivali najbolje rezultate, u mnoštvu sportskih disciplina, i slično?

A kada je reč o Titovom vremenu, treba se prisetiti da je Srpski narod, o kome vi govorite, kao i drugi Jugoslovenski narodi, upravo u ovom istorijskom razdoblju ostvario najhumanije društveno uređenje u svojoj istoriji. Tercijalna zdravstvena zaštita bila je besplatna i svima dostupna, što danas nije slučaj.

Tačno je da narod mora da drži pod kontrolom svoje političare, ali to nije dovoljno. Potrebno je da u rukama naroda budeu i plodovi njegovog rada. A to nije moguće postići u kapitalizmu, pa u tom smislu ni „politika“, u buržoaskom društvu, ne može da bude pod kontrolom naroda.

Sve ovo je već više puta pomenuto u ovoj diskusiji, ali Vi, očigledno, obraćate paznju samo na ono što odgovara Vašoj argumentaciji. Namam nameru da se upuštam u razgovore o "teorijama zavere". Iz tog razloga smatram da je beskorisno nastavljati dijalog sa Vama.
Препоруке:
0
0
105 среда, 26 мај 2010 19:36
Симић Манојло
" Ко о бријег штоно
залуд морски бије вал
од мене тако твоја
одбија се ријеч "

Оковани Прометеј
Препоруке:
0
0
106 среда, 26 мај 2010 21:54
Љубитељ циркуса
Да само знате како уживам?
Циркус ипо ...

После своје власти свака левица се правда да су ствари лоше - ѕато што левице није било још више (68-машки синдром)!
А и друг Лењин нам је још увек ауторитет, благо нама Србима и а Србији, држави!
Препоруке:
0
0
107 четвртак, 27 мај 2010 11:41
Марковић
@Симић Манојло


Нико боље од професора Мајкла Парентија није аргументовао такозвани "Global Rollback" - повратак у раније, неповољније стадијуме капитализма, у такозваним развијеним капиталистичким земљама и доказао да је колапс социјализма и комунистичке мисли на истоку управо довео до овога.

Паренти исцрпно доказује своју тезу - да је релативно висок животни стандард обичних људи на западу у рапидном нестајању јер више нема социјализма на истоку, боље алтернативе у коју би Американци упирали прстом.

Меније жао што овај текст није преведен на спрски, али надам се да ће модератор одобрити овај линк јер ради се о великом писцу и изузетном тексту.
http://www.thirdworldtraveler.com/Parenti/Global_Rollback_Parenti.html

Након што прочитате овај текст, што вам неће бити проблем јер, видим, живите у Америци, надам се да ћете моћи да се ослободите предрасуда до којих сте дошли читајући само једну врсту литературе.
Препоруке:
0
0
108 петак, 28 мај 2010 13:03
Симић Манојло
за госп. Марковића;

Изгледа господине, да смо испали из 1. лиге .

Морам да признам да ту Парентијеву књигу још нисам
прочитао , а јесам ону ранију, о нама :" To kill
a Nation - The atack on Yugoslavia ",са којом се
углавном слажем , ал има и обсервација из којих се
да примијетити слабо познавање Балкана . Од њега је
међутим , много гори Роберт Каплан ,аутор "Balkan
Ghosts" ,као и много других књига (једна је, између
осталог , о оцу Милеве Марић-Ајнштајн ,у вријеме
Револуције 1848 . под Лајошем Кошутом), и текстова
у неким часописима и новинама ("New York Times" i
" The Atlantic ,monthly "),који је себи уобразио
да познаје Балкан , а у ствари је један обичан
зевзелек .На нашу шалост , има велики утицај на
Клинтонове и Бајдена (на овог последњег , још већи
утицај има католички свећеник Живковић ,из Раме-Прозор ,чијој диоцези Бајден припада).
Ја својим веома оштрим критикама Америке и"запада"
најоштријим рекао бих ,не бих да придодајем никакве
комунистичке ,схоластичке ,показало се ,тезе, које
су сви догађаји 20.в. демантовали , и оставили их
у крпицама . Мени је страшно жао , да су тако
жестоко пострадала 2 Народа , Руси и Срби , над
којима је извршен експеримент " in vivo ",са
немилосрдним " шефовима лабораторија " на челу .
Резултати су више него катастрофални .
Српски Народ имао је шансу да уочи 2.св.рата послуша најпаметније и најобразованије људе на
Балкану тога доба : Принца Павла , Иву Андрића и
Слободана Јовановића .Ми смо нажалост ,безглаво
улетили у замке комунистичке алаше . Био је то
већ 2. промашај у 20.в.(1. је био 1918.).Исувише
је то , за један тако мали Народ на вјетрометини.
Руси се полако буде( али и Кинези )и убрзано раз
вијају своје капиталистичке привреде( иако су
изгубили 70 год.у развоју ),штоје једини исправан
пут и могућ начин, да се достигну у развоју Америка
и Европа , и на миран начин (довољна је само пријетња) за сва времена стави ад акта англосаксонска хегемонија , доминација и терор .
Препоруке:
0
0
109 петак, 28 мај 2010 13:15
Симић Манојло
наставак;

Код нас , међутим - " мртво море ".
Ове партије које себе сматрају "левим", па се због
тога, из разлога потпуно чудних, истовремено сматрају и " напредним "по критеријима пропалих
времена ,само су деривати неуспјелог комунистичког
концепта .Па , по инерцији , себи дозвољавају да
они одређују ко је " лево " а ко " десно " на скали
политичког спектра . Са њима ,напредак није могућ.
О предрасудама које ми на крају спочитавате , а које сам стекао читајући само литературу једне врсте ,могу да кажем да сам им заиста робовао ,првих 50 год.свог живота ,на начин
манифестован код неких коментатора на овом сајту .
Препоруке:
0
0
110 субота, 29 мај 2010 00:00
Breznjev
Druze Kalik apsolutno ste u pravu sve sto ste napisali. U srbiji je na delu najobicniji pljackaski kapitalizam najsurovijih razmera.Taj sistem uspostavili su oni koji su 5 oktobra na vlast dosi na krilima Nato aviona,a predvodio ih je Djindjic.Djindjicev zakon o privatizaciji je opustosio ovu zemlju a omogucio njegovim prijateljima Hamovicu,Lazarevicu,Cedi,Bebi,Kosticu,Subotiu.Krmivu da se enormno obogate.Marionetska vlast u Srbiji je kontrolisana i uspostavljena spolja i oni mogu da rade sta hoce u Srbiji sve dok ispunjavaju naloge stranih gazdi,pa je tako u Srbiji na delu sprega korumpirani politicari(iz pozicije i opozicije)-tajkuni-mafija. Cinjenica je da je brutalno pokradeno sve ono sto je ovaj narod stvarao 150 god i to je najteze krivicno delo zbog kojeg mnogi treba da budu u zatvorima a ne da se smenjuju na vlasti i opoziciji.Naravno da je vreme u Srbiji za klasnu borbu i to klasnu borbu bez kompromisa,jer kompromisa sa njima ne sme biti zarad nase buducnosti i buducnosti srbije.
Препоруке:
0
0
111 субота, 29 мај 2010 14:18
Симић Манојло
Неће слобода " умети да пева ", све док је интерпретира сужањска комунистичка мисао .
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер