Поштовани Марио, не слажем се у много чему са Вама, али то што се не слажем, не значи, да нисте у много чему у праву! За сада не бих излагао своје ставове у пуној мери, већ бих Вас упутио на једну референцу и цитирао Александра Солжењицина, који је све, само не комуниста! Елем, референца: "Св. Јован Златоусти и његови непријатељи". Књигу можете наћи у књижари "Плато"-а у Кнез Михаиловој. Из увода преводиоца и самог аутора (једног руског монаха) видећете колико има заједничког између мишљења и деловања једног црквеног оца (и то једног од најпоштованијих!) са краја 4-ог и почетка 5-ог века и Ваших назора и размишљања! Па, ако Вам се свиди, прочитајте књигу до краја. Друго, Александар Исајевич Солжењицин, руски писац, дугогодишњи жртва стаљинских прогона и један од најжешћих критичара комунизма, изрекао је по свом повратку у Русију (а после више од 20 година живота на Западу!) раних 90-тих година прошлог века следећу мисао (наводим по сећању): "Лењинова револуција биће дечја игра, када се потлачене масе Трећег Света дигну против својих Западних експлоататора!" Толико и здрави били!

Ово је квалитетна анализа и заиста честитке господину Калику.
На нашу жалост (или срећу) погодио је суштину. Иза вере и нације скрива се много тога прљавог што нема никакве везе са Христовим учењем и Божанском заоставштином и заповестима.

Политички и економски владари Србије немају никакве везе са Павослављем, осим телевизијског ломљења славког колача што је такође хуљење на Бога и Свеце. Одавно су они прихватили протестантску логику и понашање и то онај калвинистички облик чије резултате видимо. Наравно, донацијама и другим погодностима придобили су сами врх цркве (откупили грехове) и једноставно легализовали антиправолсавни живот, а посебно "рад и екстрапрофит".

Pa nije valjda Milošević za sve kriv, kao što to tvrdi Mario Kalik? Tačno je da su Miloševićevi "marksisti" i "levičari" prvi počeli da praznuju krsne slave i grade pravoslavne hramove. Tačno je, takođe, da je Milošvić ukinuo instituciju radničkog saveta, na koju podseća Kalik, kao i da je obesmislio pojam društvene svojine. Tačno je da je Miloševićeva oligarhija otimala sve ono što su stvarale generacije radnog naroda i tačno je, naravno, da su današnji tajkuni kapital stekli još početkom devedesetih. Mario Kalik je u pravu kada tvrdi da je najveći zločin Miloševićevog režima - zločin nad radničkom klasom... Ali, Kalik nije u pravu kada tvrdi da je Milošević jedini krivac! Valjda jedan deo odgovornosti snose i oni koji su 5. oktobra 2000. godine došli na vlast?

овај текст би сасвим лепо стао у рублику "само смех Србина спасава"... вратио ме је у детињство и младост, када смо се смејали свакодневним оваквим бесмислицама људи тада на власти и око власти..е више ми није до смеха....
...е па није лепо пљувати систем који ти (му) омогућава овако висок положај у друштву толико несразмерно компетенцијама ...у ком другом систему би овај човек могао да предаје (сем на на неком од новокомпонованих приватних универзитета)..Na Fakultetu za kulturu i medije?

потпун је беспредметно расправљати колико "наш" систем који дотични описује нема везе са капитализмом и западном демократијом... поменута спремачица у свакој нормалној држави запада имала би охохо начина да дебело наплати своја понижења, а сваког "газду" би инспекције одрале због прековременог рада и неплаћања даџбина..

разлог зашто инспекције и остале институције не постоје је управо "одумирање државе" чији су најранији заговорници били управо поборници ове бајате класне теорије, а чији много софистициранији видови су данашње НВО, невладина влада и тинг тенгови... држава Србија је успешно одумрла..а да би оживела прво треба лустрати титоисте, затим њихове духовне следбенике бивше ЦК и ССОЈ активисте данас у НВО сектору и припадајућим парадржавним органима, затим тапшаче - пензионере титових тајних служби без цивилне контроле

једино реконституисање нације и дефинисање националног интереса - Интереса свих грађана државе- спремачицу, ауторову сестру и остале понижене спасава..а само нам је још класна борба фалила, мало смо се поклалли међу собом...поздрав бројним кометаторима који хвале овај текст..не могу да скријем гађење...

Марија против Мариа, баш се лепо римује :-) Свиђа ми се ваш ироничан, ватрен стил. Дакле, драга Марија, тачно је да је у Србији и Југославији за време Милошевића моћ Цркве и приватних власника била много мања него данас. Тачно је да СПС није имао своју крсну славу, да Милошевић није ишао у Цркву, и да је Црква током читавог тог периода више критиковала него подржавала Милошевића. Тачно је да је Милошевић сачувао друштвену својину од велике пљачке, јер је свега 25 посто власништва било приватизовано, а од великих јавних предузећа само Телеком, и то 49 посто, да би се намириле пензије. Тачно је да су се тајкуни чију појаву нису могле да спрече ни моћније леве партије у Европи од СПС-а, на крају окренули против Милошевића, а многи од њих су још средином 90-тих успоставили контакте са опозицијом. Зашто? Зато што у условима Милошевићеве доследне одбране земље, која је због тога била кажњена санкцијама, ратовима и бомбардовањем, нису могли да оплођују свој капитал, нарочито од кад су стављени на "црну листу" ЕУ. Тачно је да је највећи злочин против наше радничке класе починио капиталистички империјализам - Институт Г17, кога претпостављам не можемо да сумњичимо за наклоност Милошевићу, проценио је, недуго након бомбардовања, да је само од бомбардовања учињена непосредна штета од 30, а посредна од 100 млрд. долара. Ставите имовину свих тајкуна на једну, а ово на другу страну, па процените где добрано претеже, чак и ако не рачунамо штету од санкција због којих радници нису могли да раде и зарађују колико је требало. Али је такође тачно да, упркос свему овоме, радници нису остајали без свог радног места и да су се студенти бесплатно школовали.

Као што је вероватно тачно да сте тада били веома млади и изманипулисани. И да данас припадате некој од самозваних левичарских организација које су 5. октобра корачале заједно са агентуром капитализма. А коју смо ми, прави левичари, називали НАТО-левицом. Али, никад није касно да сазрите и да се ослободите опседнутости Милошевићем.

Вукадине, поздрав, слажем се да казне за кршење радничких права морају бити драконске. Али, то је могуће остварити једино у држави која је у великој мери под контролом радничке класе.

Поздрав и Горану Јевтовићу, драго ми је што вам се допао текст. Наравно, сами сте уочили оно о чему сам писао. Сваки искрен и поштен човек мора то признати. Није проблем нама који се изјашњавамо као комунисти да говоримо о "мангупима у нашим редовима", о њима смо говорили и говорићемо, и не само то, са њима смо се обрачунавали и обрачунаваћемо се. Проблем је када се у јавности ствара слика да све зло и "грех" долазе од комуниста, а да су њихови острашћени критичари савршени, безгрешни. Против такве једностране слике морао сам да реагујем, и зато сам затегао "прут" у сасвим другу страну, да бисмо доши до нешто уравнотеженије слике. Историја је у великој мери судила и даље суди комунизму. Али, није праведно да те судије буду злочинци, свако на свој начин, и да се о њиховим злочинима ћути. Зато кажем: нека ћути о комунизму ко неће да говори о капитализму и клерикализму. Рекао бих да је то елементарно поштење.

Thinking maize, захваљујем на препоруци за књигу, радо ћу је прочитати. Мислим да је иначе Православној цркви и њеним верницима корисније да обнове изворно Христово учење, и да гласније осуде насиље и злочине садашњег, капиталистичког система, него да о томе ћуте, спомињући само злочине комунизма, стварне или измишљене. Католичка црква има у том погледу једну знатно дужу и снажнију традицију. Штета би било да на том важном плану Православна црква заостаје, зар не? Слажем се са овом Солжењициновом мисли, Октобарска револуција је иначе представљена као некакав стравичан покољ милиона људи коме нема нити ће бити премца у историји, што је далеко од истине.

На крају, али не и на последњем месту :-), велики поздрав драгом колеги Владимиру Ђурђевићу, коме немам ништа посебно да одговорим, осим да се са њим, као и обично, у потпуности слажем. И да такође чекам тај велики дан!

Ваше тумачење Вере и Нације пуно је шупљина, услед типично комунистичких предрасуда ( ''Опијум за народ'' и слично ). Без обзира на актуелне девијације, од којих је уосталом патио и комунизам упркос својим фундаменталним тежњама ( ''црвена буржоазија'' и сл. ), гледано са позиција апсолутне истине Вера и Нација су нешто толико суштаствено, да их једноставно није могуће искоренити без кардиналних последица по укупну структуру човековог бића и бића његове заједнице ( управо оне реалне заједнице коју сте приказали кроз сестру, зета, путнике у аутобусу, чистачицу, а не некакве ''интернационалне'' која суштински не може да постоји ). На ту тему руски мислилац Иван Иљин каже следеће:

''Денационализујући се, човек губи приступ најдубљим кладенцима духа и светом огњу живота јер су ти кладенци и тај огањ увек национални: у њима су уграђени и живе читави векови свенародног рада, патњи, борбе, сазерцања, молитви и мисли. Код Римљана је прогонство означавано речима: ''забрана воде и ватре''. И заиста, човек који је изгубио приступ духовној води и духовном огњу свога народа, постаје одрођени изгнаник, обескорењена и јалова скитница по туђим духовним друмовима, обезличени интернационалиста. Тешко њему и његовој деци: прети им опасност да се претворе у историјски песак и смеће.''

( Иван Иљин: ''Пут духовне обнове'' )

А што се актуелног изобличавања исконског смисла Вере и Нације тиче, ствар је сажето описао Горан Јевтовић:

Овде се осећа на марксизам. Шалу на страну. Србском народу данас, пре свега, треба национално јединство и да у том смеру води своју борбу, јер је ту много више угрожен. Дакле, ставио бих национално испред класног. Класно ћемо оставити за нека боља времена ако таква за нас уопште дођу. У рату смо (тренутно је примирје) и класна револуција би била контрапродуктивна као што је била и она Октобарска за Русију. Много је важније да будемо солидарни са српским народом на Космету и у Републици Српској и помогнемо њиховој борби коју воде за голи опстанак, него да будемо солидарни у класном смислу и водимо борбу за праведну расподелу која лако може да се претвори у грађански рат. Србији такви сукоби данас најмање требају било да су они узроковани класним или идеолошким разлозима. Ако успијемо да као народ опстанемо, онда ћемо градити праведније друштво.Дакле, јединство по вери, нацији, традицији, култури, а не по власништву над средствима за призводњу и расподели добара где се може заглавити у братство и јединство које је нас Србе скупо коштало.

Знате шта, господине Калик, када неко себе представи филозофом по образовању, било би нормално да се очекује много више од следећег:


Зар је Вама био неопходно путовање аутобусом, боравак код сестре "на слави" и виђење са пријатељицом, да бисте емпиријски потврдили властите ставове? Сумњам, али не тврдим да то Вама није било неопходно. Но, да видимо који су то Ваши ставови? Из текста прозилази да је Ваш став да "капитал" нема намеру да скрнави верски идентитет радника, али да је вазда спреман да оскрнави "њихов класни идентитет". Такође, да би за досезање социјалне правде било неопходно "артикулисање" овог домена од стране неке организације или покрета чији би циљ био обнављање "изворног хришћанског социјалног учења". И да само "радикална левица" може да сагледа класну поделу.

Да би неупућени читаоци Вашег (иначе занимљивог) текста могли адекватно да га разумеју, чини ми се неопходним да објасните следеће:
- Шта Ви подразумевате под капиталом?
- Шта подразумевате под изворним хришћанским социјалним учењем?
- Шта подразумевате под радикалном левицом?

Опростите што Вам се обраћам овим путе, али примећујем да радо учествујете у размени мишљења са коментаторима Вашег текста.

@ горштак

Драго ми је што настављамо дискусију и захваљујем на афирмативним оценама, макар се то односило само на један део мог становишта; у условима заслепљеног одбацивања комунизма, с једне, или патриотизма, с друге стране, и то је значајан напредак.

Наравно да као левичар не могу да осећам и заступам социјални расизам према нижим слојевима нашег народа, који иначе карактерише "Другу Србију", како сте то лепо приметили. О њему сам пре две године детаљно писао у тексту "Либерални фашизам и расизам у Србији", и водио полемику у "Времену" баш са Т. Панчићем, и овде на НСПМ-у са једним либералом. Такође сте истинито навели да је Православна црква, рекао бих не толико вера, у међуратном периоду увелико пактирала са експлоататорским класним системом, што је и данас случај. Ово за Божју казну због таквог деловања која стиже у облику комунизма директно наводи и Берђајев.

Е сад, не бих се сложио да би споменути јуришници "Друге Србије" прихватили овакво моје тумачење идеологије националног и верског јединства. Јер, за њих је српски национализам исто што и шовинизам, што није тачно, ја ту правим јасну разлику. Друго, они критикујући преувеличани српски шовинизам западају у антисрпски шовинизам, што сам већ споменуо у тексту као аутошовинизам. Треће, за њих је (велико)српски национализам примарни агенс разбијања Југославије и рата на њеном подручју, док је за мене он само реакција на национализам политичких елита других народа, који је уосталом на подручју СР Југославије, као Шешељева политика, био у подређеном положају спрам Милошевићеве патриотске политике. Четврто, они нападајући тај национализам, уопште не оспоравају друге национализме, чак су према њима врло благонаклони и савезнички настројени. То показује драстичну непринципијелност њихове критике национализма. Исто важи за лицемерство у критици цркве - за њих је спорна само Православна црква, остале чак подржавају у борби против ње. Моја критика свих ових појава је са класних, а њихова са антисрпских основа

Има истине и то практичне истине о којој говори господин Калик! Како обесправљени радник Србин кога послодавац Србин експлоатише до максимума да у датом тренутку брани српску државу која је омогућила послодавцу Србину таква нечовјештва? Страх је завладао међ Србљима, упали у кредите и немилост директора и робовласника пунокрвних Срба затегнутих стомака.

Srbija ima sanse, ali tek za neku godinu da izgradi neki ozbiljniji radnicki pokret. Posto je opozicija totalno razbijena, a levica nedovoljno brojna i nedovoljno bliska radnickom pokretu, veliki je posao pred nama. Cinjenica je da nema ni jedne ozbiljnije marksisticke partije, sajta, prostora za diskusiju. Ni u naznakama prostora za levicu, niti nas toliko da se mozemo deliti na jos sitnije grupe, ipak je nemoguce i nasilno povezivanje, pod okriljem bilo koje druge zastave osim "antikapitalisticke". Svako istupanje, sektasenje, tvrdoglavost, fundamentalizam bilo kog tipa, iskljucivost bilo koje grupacije, osim one kapitalisticke, burzujske je lose. Neka pitanja su prosto goreca, dok druga (i njih ima vise) su manje vaznosti. Ove druge uspesno pomazu sistemu da prezivi, ali nece dugo to trajati. Trenutno realno nema snage koja bi unela malo samopouzdanja u radnicku klasu( koja jednim delom vise ne veruje nikom),ili drugim delom naseda na prazna politicarska obecanja, i primenjuje strajkove kao vid ucene vladajucim slojevima, a oni onda gurnu neku stotinu hiljada eura i svaka mala opstina iznova obnovi svoj mali ugnjetacki aparat, i stegne kais, kriminalnom raspodelom sredstava -od koje na kraju opet profitira. Radnici Prosvete, mesecima u strajku. Rumunija. Tajland. Spanija. Grcka. Portugal.Slovenija. Radnicima Prosvete, 5. maja kada je bio generalni strajk u Grckoj dobacuju sa ulice: "Jos strajkujete! 3 meseca ne radite! sramota!" A nije sramota da se radi za 1. maj! Nije sramota da se radi nedeljom. Da Jedan covek poseduje celu ulicu u Beogradu (mislim na Knez Mihailovu) . Tekst je jako dobro napisan, i mislim da, bar na simbolicki nacin obelezava 1. maj, iako malo kasni...

@ББ један

Pa nemojte tako, imenjače, ima i nas koji smo pod Slobom živeli u pravom komunizmu!

@ Одбрана и последњи дани

Одлично што сте споменули проблем Косова и Метохије, односно патњу српског народа. За комунисте солидарност са тим народом уопште није спорна. Али, она се опет заснива на класној, а не на националној основи. Већи део српског народа, како на КиМ-у, тако и у остатку Србије, жртва је, пре свега, капиталистичког империјализма који је главни кривац за разбијање Југославије, а не примарно национализама и сепаратизама подстицаних у другим народима од стране њихових политичких елита; ови имају само помоћну улогу, као саучесници у злочину који је починио главни непријатељ, а то су западне капиталистичке силе којима, након пада Берлинског зида и њиховог похода на Исток, логично није одговарало постојање једне велике, а независне и социјалистичке државе.

Дакле, одбрана потлаченог и експлоатисаног српског народа на КиМ-у за комунисте је мотивисана не толико тиме што је он српски, већ што је потлачен и екплоатисан. Не сме се, с друге стране, сметнути с ума да међу Србима, што на КиМ-у или пореклом са КиМ-а, што у Београду, има оних који нису губитници овог процеса разградње Југославије и Србије, већ добитници, на директан или индиректан начин, и који ништа озбиљно не предузимају против несреће великог дела свог народа, већ много пре профитирају на тој несрећи. Да ли са и са таквима у овој борби за права пострадалих Срба удружујемо само зато што су Срби, па још и православци? Да ли је такво удруживање уопште могуће? О томе је искључиво реч када кажем да класни идентитет има примат над националним.

Али, ово значи и да су на КиМ-у не само већи део Срба, него и већи део Албанаца трагичне жртве онога што се дешавало на том простору. И међу Албанцима има оних који су из свега тога изашли као добитници у класном смислу, док је остатак њиховог народа само изгубио. Зато се комунисти обраћају и овим осиромашеним масама албанског народа, позивајући их на отпор њиховој елити, да препознају да су и они и огроман број Срба жртве њима заједничких непријатеља

@ Зоран Туцаковић

Нема потребе да се на неки начин извињавате, наравно да треба да питате оно што Вас занима и да ћу Вам радо одговорити.

Нисам рекао да ми је све што сам навео било потребно да бих емпиријски потврдио своје теоријске ставове, тј. да су пре тога ти ставови просто "лебдели у ваздуху". Не, они су и до тада било увелико емпиријски потврђени; зато признајем да се у реченици коју сам навео нисам најпрецизније изразио. Једноставно, они су, након споменутих доживљаја, добили ПУНУ емпиријску потврду - како рекох у првој реченици, друштвена слика Србије постала ми је тада ДО КРАЈА прозирна. Превага Ђурђевдана над Првим мајем било је кључно сазнање.

Што се тиче Ваша три питања, претпостављам да Вам је јасно да у тексту оваквог типа, а тако је чак и у случају озбиљнијих теоријских анализа, не може баш све да се детаљније разјашњава, тј. да нешто мора да се подразумева. А рекао бих да су ово што питате довољно познате ствари које нису захтевале задржавање на њима. Али, овде ћу Вам, наравно, укратко одговорити.

Под капиталом подразумевам оно што се у критици капитализма иначе на првом месту разуме под тим појмом, дакле, вишак вредности који власник средстава за производњу стиче експлоатишући туђи рад, разлику између вредности која се производи одређеним радом и најамнине која је далеко испод те вредности. Изворно хришћанско социјално учење карактерише класна мржња према богатима и социјална једнакост унутар ранохришћанске заједнице, што се нарочито види у Јеванђељу по Луци, а прегнантно је изражено у чувеној поруци: "Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него богатоме ући у царство небеско". Зато се и говори о својеврсном хришћанском комунизму. На крају, радикална левица је она која не жели на овај или онај начин да пактира са капиталистичким, класним друштвом, имајући за циљ само смањење класних разлика, које и даље остају непревладане, већ иде за тим да до краја укине класно друштво, да створи истинску једнакост социјалних шанси за све људе.

"Tу на делу имамо једну, антикомунистичку Србију! Браво Марио Калик, претпостављам поријеклом из мјеста у Крајини истог имена. Против комунисза бити, имало је смисла само за вријеме комунизма. А оправдање јер се ни слутути могло, како има итекако, далеко вечег зла од горега. А бити данаса нтикомунистичке настројен када опасности долазе са обратне стране, свједоћи о политико идеолошкој затупљености

Зашто Срби Крајишници не могу да слиједе мисаоно не једну антикомунистичку Србију, поготово не ону у бити социјалистичку Србију последњих деценија. Можда одговор лежи у збивањима после такозване балван револуције, како се и дан данас у некимм круговима обе Србије говори о устанку Крајишника пожетком деведесетих година. Овдје једна секвенца из тих времена, да се окуша:

"Списак побијених мјештана из подручја крајинске општине Калик, по којој и презимена Калик: Калик пок. Николе Илија, Калик Мара, супруга Илије - Калик пок. Николе Дмитар - Калик Ана, супруга Дмитра - Калик Милка, удова Јове - Калик пок. Станка Јанко - Калик Ика, супруга Јанка - Калик Марија, удова Јанкова. Само 9 побијених из крајишке породице Калик, од привременог списка из краја 1992. године. Списак од 18 побијених припадника породице Калик, завршава се убијеним Марком Калик, 8-могодишњем дјечаку. А ту је садржан и одговор, Зашто Марио Калик или било који тог презимена и мјесног поријекла, не мже да буде антикомунист, поготово не данас и дувати у један рог са "обе Србије" у којима су у свим слојевима смјештени загрижени антикомунисти, док му капиталисти и домаће гуликоже, кожу деру

@Татјана


Лепо је да се слажемо, али како то остварити?!
Лично сам скептичан према идеји бојкота. Ја бих можда могао да бојкотујем недељом веће куповине (иначе тад не купујем), али шта ће онај коме је недеља једини "слободан" дан?
Најзад, треба знати ко крши законе. Већ сам једном приликом указао на могућност "истраживачког новинарства" и на овом сајту (ако се сећам поводом рада "јавног сервиса"). Не знам колико то може да уради НСПМ екипа, али ваљда неко може. То је тема за "Инсајдера", а не навијачи! Наравно на Бе92 то нећемо гледати...
Зато је кључно оно што је после речено

@Марио


Не волим много тај израз, радије бих видео да пише грађани или народ (демос). Сложићемо се да народ не контролише ову државу (и то не мислим у потпуности, то је утопија, него ни до мере у којој то ради у другим земљама). Него, мислим се, имамо ли ми уопште државу?!?

Задовољство је пратити како колега Калик уверљиво одговара на реакције на његов текст. Тешко је адекватно елаборирати комунистичке идеје, јер сњу оне, а то се види и на основу пристиглих коментара, заиста притиснута са две стране, од „националиста“ и од „друге Србије“.

Када је реч о „националистима“, важно је подвући да кумунисти нису антипатриоте, али да сама патриотска прича, за комунисте, нипошто није довољна. Борба за национална права не сме да пренебрегне поделе унутар саме нације, односно, како је говорио Лењин, „у свакој нацији постоје две нације, радничка и не-радничка“.

Разуме се, социјална тензија се из виоскоразвијених земаља „извози“ у земље „трећег света“, међутим, отпор према овој „глобализацији“ капитализма не треба да затвара очи пред обесправљеношћу радника у Србији, новим радним законодавством, које брише готово век и по класних борби, и очигледне подршке коју систем пружа „предузетницима“.

PS. zaboravila sam od silne ljutnje da se zahvalim na divnom clanku. Mozda je bolje pisati iz srca a manje ideoloski i naucno.Kao onaj na jednom drugom sajtu.

@ vid

Не налазим за сходно да водим "аргументовану" расправу са особом која је, у оквиру коментара на текст Лазанског о Титу, у једном тренутку испољила невиђену мржњу према радничкој класи. И на коју је лепо одговорио "горштак". Јасно је да је таква особа у мојим очима трајно дисквалификована и да је са њом немогућ разговор који би био нешто више од кафанске свађе и препуцавања. Сваки дијалог, ма колико толерантан, ипак има свој праг толеранције. А он је у овом случају био грубо прегажен.

А што се тиче вашег сјајног запажања да треба живети бар пар година у капитализму да би се он критиковао, што би ваљда требало да буде неки аргумент против мог текста, подсећам вас да у том капитализму ми живимо не пар, већ скоро десет година. И ни о чему другом него о том капитализму и његовим идеолошким димним завесама које треба да прикрију бруталну класну поделу, нисам причао. Мада, сам по себи, овај "аргумент" делује као кад бисте рекли да морам да живим у нацизму да бих критиковао нацизам. Или да живим у робовласничком друштву ако мислим да га критикујем. Стварно смешно, онда ниједна критика ових система данас не би била легитимна. Када би људи мало више размишљали пре него што се одлуче да нешто кажу или напишу, уштедели би и себи и другима труда који се може искористити у паметније сврхе.

@Ružica Vujović

Koliko parče zemlje vi obrađujete? Koliko ono košta (mora da nije mnogo, čim je svima dostupno)? Čime ga obrađujete? DrveniM ralom i zašiljenim štapom ili je u pitanju nešto ozbiljnije? Koliko taj alat košta? Pa onda : seme, gorivo, pesticidi, herbicidi, đubrivo. Koliko to iznosi?
I onda, na kraju, koliki vam je prihod, kad od zarađenog odbijete sve dažbine?
Delujete mi kao vrlo iskusni u ovoj delatnosti. Pa moram da pitam za neka rešenja.
Moje je zapažanje da na "parčetu zemlje koje je gotovo svakome dostupno" njegov korisnik može samo da se napije vlastite krvi, tj. da provede jedan bedni, skotski život. Ali, u redu, možda je tanjir pasulja i komad hleba dnevno plafon do koga treba da sežu aspiracije? Čovek je, kad se izvuku kranje konsekvence, dosta jeftin za održavanje. Malo hleba, malo vode, neka rita da se u nju uviješ,čatrlja od dva kvadratna metra, i vozi.
Oprostite na zajedljivosti, ali zaista, nema smisla. Imam priliku da se i sam malo bavim "parčetom zemlje", zato mi uvek i smeta ovako oduševljeno hvaljenje te nesrećne poljoprivrede. Šuplje priče. Izvinite, ali tako je.
Bez zle namere, pozdrav!

Podržavam gospođicu Mariju koja s pravom skreće pažnju na neprimeren ton gospodina Kalika! Zaista nije u redu da se na ovom, inače veoma korektnom mediju, provlače ovako uvredljive poruke. Nas, koji smo u Miloševićevim ratovima izgubili svoje najmilije, zaista vređa bahati nastup gospodina Kalika! Želim da kažem da postojimo i mi koji se ne slažemo sa devizom "Viva la Morte!" i koji žalimo za ljudima koji su stradali u Miloševićevim ratovima i u Miloševićevim atentatima, političkim čistkama itd. Gospodin Kalik ima pravo da obožava svog Vožda ali nema pravo da vređa one kojima je isti Vožd naneo neopisivo zlo! Siguran sam da stavovi gospodina Kalika nisu stavovi uvažene gospode urednika ovog sajta i da gospodin Kalik ovde govori samo u svoje ime. Ipak, mislim da bi bilo primerenije ako bi gospodin Kalik ovakve stavove iznosio na nekom sajtu ekstremne desnice a ne na sajtu NSPM-a koji ipak predstavlja (najbolji) izdanak tzv. građanske opcije!

@Bogoljub
Не знам како да схватим Вашу примедбу, имењаче. У сваком случају, мада нисам био члан ни Савеза комуниста ни Социјалистичке партије (ових послеоктобарских још мање и далеко било), присталица сам комунизма и комунистичке идеје, истина, у хришћанској варијанти. Оно што ми није јасно, зашто су комунисти, односно социјалисти, укинули самоуправљање које је, по мени, представљало оптималан спој економске ефикасности и социјалне правде у датим материјалним условима. А што се тиче Милошевића, о њему имам веома високо мишљење.

2.
Што се тиче мешовитог друштва, то је идеја која је била веома блиска академику Марковићу и која је требало да означи стварање друштва у коме постоји равноправност приватне и друштвене својине и равноправност рада и капитала. Није потребно бити професор филозофије па схватити да са том идејом нешто није у реду. Наиме, ако се заиста желела равноправност својинских облика, било је довољно легализовати приватни сектор и у сваком погледу га изједначити са друштвеним. То значи изложити га истим правилима на тржишту којима подлеже и друштвени сектор у погледу пореских оптерећења, приступа кредитима, правила о стечају, броју запослених... Зашто би се у име равноправности приватне и друштвене својине предвидело претварање (само) друштвене својине у приватну?

Шта на крају рећи? „Тлачитељски и хијерархијски однос израбљивача и израбљиваних, надређених и потчињених“ је природно својство капитализма а капитализам је у Србији увела Социјалистичка партија Србије тиме што је укинула друштвену својину и увела чисту приватносвојинску привреду.

@LjiljanaNL: Веома ми је жао што Вас иритирам (“ali me vi stalno iritirate vasim "istinama"). Разни људи на разне начине доживљавају своје “истине“. У својој силној љутњи сте превидели да сам казао да нисам (чистокрвни) Србин, и нисам “побегао“ из Југославије, него се иселио јер ми се живот у социјализму није допадао. Ваш период боравка од15 година у Холандији је знатно краћи од мог, али сте се, нажалост, напунили силним огорчењем (ја - не). Не заборавите – врло мало нас “алохтона“ је дошло по позиву, па зато немамо ни права да много захтевамо. Какав ратоборни став: “Nista pohvalno ne mogu za ovih 15 godina da kazem.Diskriminisana sam, ponizavana i vredjana a nisam cistacica. Mozda bas zbog toga. Imam vise znanja i pameti nego mnogi ovde sa vecim skolama. A to ne moze!!!“ Ако се осећате дискриминисаном, понижаваном и вређаном, а имате више знања и памети – промените посао, жалите се синдикату, омбудсману, суду.... И ја сам после првих 6 година напустио првог послодавца (не због понижавања, него јер нисам добио повишицу плате какву сам желео), и нисам се покајао. Ваш пример “demimondaine“ Татјане Симић, која је узгред буди речено Хрватица, не каже много. Таквих празноглавица је препуна естрадна сцена свих земаља (па и Србије), а служе углавном само за ограничену употребу у “извесне сврхе“ (спецификацију не дозвољава пристојност). Иначе, раније је у иностранство заиста одлазило много сељака – али не оних са много земље, јер је тада земљопосед био ограничен на само 10 хектара, а шта су са зарађеним парама радили – то је њихова ствар. У сваком случају верујем, да када бисте данас у Србији код неког новопеченог тајкуна радили исти посао као у Холандији, тек онда бисте имали много више разлога за оно: “Diskriminisana sam, ponizavana i vredjana a nisam cistacica“, а били бисте и много, много мање плаћени.

Констатујем са насладом да је аутор Марио Калик неколицини млађих антикомуниста, пензионисаних буржоа, а међу њима и једног који се као и ја одметнуо од југо комунизма већ пре више деценија. С једном битном разликом, да сам ја на Западу постепено престао да комунизам мрзим, а капитализам не заволим. Па ни данас га не мрзим, сем онаквог грабежно пљачкашког какав у јадној петооктобарској Србији завладао. А такав нечовјечни систем отворено бранити, разбија оквире моћи мог схватања и заслужује у најмању руку једну отворену и аргументовану лекцију од човјека и аутора чланка који је очигледно далеко интелигентнији и духовитији од његових гњевних и њему недораслих критичара. А и крајње вријеме да се то људима и у лице каже, пре него што конзервативни и надмени елементи и овдје започну да воде главну ријеч и неупученима служе за примјер. И Нову Српску Политичку мисао, преинаће у конзервативну и антикомунистичку која ником више опасна није, али може још увијек да носиоце грабежног капитализма успаниће.

Хавел, у цијдлом свијету познати антикомунистички дисидент и касније први предсједник Чешке, остало забињежено како не само једном приликом изрекао "да су од комуниста гори само још антикомунисти".

@ паја патак

Ја наравно у тексту говорим искључиво о капитализму у Србији који је такав какав сте рекли, "диваљ". Ваљда није спорно да се о томе говори само зато што ситуација не личи на холандску? А спомињем на крају и тренутно искуство Грчке које показује све већу освешћеност израбљиваних људи у погледу природе "модерног" капитализма који изгледа, по свој прилици, није далеко одмакао од оне дивљине. Видим да се и у Вашем суседству, Белгији, дешавају неки протести у знак подршке грчким радницима, и да уопште Европу тресе економска криза која за искључиви узрок има обест богатих који би хтели све више и више, преко плећа радног народа. Можда ће та криза уздрмати и Холандију, немојте да будете толико сигурни. Али, чак и ако се то не деси, то не значи да је Ваш идиличан поглед на капитализам утемељен. Он је такав само с обзиром на холандско или северноевропско искуство које има своју генезу, узроке зашто је такво, и не карактерише капиталистички свет као такав. Зато бих пре рекао да Ви пројектујете једно специфично искуство северне Европе на слику капитализма у целини. У већем делу капиталистичког света чистачице јесу понижене, а незапослени немају социјалну помоћ, бар не ону да са њом "релативно пристојно" живе. И само о томе је овде реч.

То што су "капиталистичке хијене" о којима овде говоримо школоване и васпитаване на основу принципа радничког самоуправљања, чак и да је тако, није аргумент против овог самоуправљања. То је много пре доказ да су били лоши ђаци и да се нису васпитали како треба. А чак и да су им родитељи већином били комунисти и (прво)борци такође није доказ против родитеља, већ много пре доказ оне старе приче о "блудном сину".

На крају, драго ми је да сте у мрској Вам Југославији стекли образовање које Вам је омогућило да објављујете у страним часописима. Ако сте пореклом из нижих слојева, тако нешто могуће је само у социјализму. Фулбрајт долази тек на тој основи. А ако сте из виших слојева, потпуно разумем Ваше незадовољство социјализмом.

@ ББ један-2.део

СПС и Милошевић су мислили да ће се нагомилани економски проблеми моћи решити одлучнијим преласком на мешовиту привреду. Без намере да идеализујем икога, отворено ћу рећи да се они нису питали не произилазе ли ти проблеми ПРЕ из ОДСТУПАЊА од идеје друштвене својине и самоуправљања, који су се огледали у дуготрајној бирократизацији и децентрализацији, него из њене доследне реализације. Наиме, није спорно да је у Милошевићевим наступима који су крајем 80-тих величали идеју привредне реформе одговорност за лошу економску стварност приписана самој идеји друштвене својине. Али ја, понављам, постављам једно даље, још одлучујуће питање. Да ли се од Милошевића и СПС-а могло очекивати нешто радикално друго, неки одлучан повратак изворним марксистичким идејама, у тренутку када читав социјалистички пројекат трпи снажну кризу, а потом и слом, а којима претходи вишегодишња криза нижег интензитета.

Нико ми до сада није понудио убедљиве аргументе да је то било ИСТОРИЈСКИ МОГУЋЕ, да се крајем 80-тих од наше политичке "елите" и целокупног друштвеног стања могла очекивати радикална обнова револуционарних идеја марксизма-лењинизма. А рекао бих да то питање има већу тежину, и практичну и теоријску, од нимало тешког закључка да је политика СПС-а одступала од ових идеја. Још једном, није довољно да идеја тежи стварности, мора и стварност да тежи идеји. Будно праћење и разумевање овог другог је заправо пре одлика марксистичког приступа ко материјалистичког, него кретање на нивоу пуких идеја, макар биле марксистичке, са чијих се висина наравно веома лако свака стварност може оценити као "лоша" и "покварена".

@ Симић Манојло

Примећујем да неки коментатори, а и Ви сте међу њима, покушавају да преместе тежиште дискусије са теме о којој се у тексту првенствено ради, тј. са капиталистичког "пакла" у Србији и његових идеолошких маски и магли, на терен капиталистичког "раја", рецимо у Холандији или Америци. Ви чак на почетку свог коментара изражавате слагање са у тексту изнетом сликом ситуације у Србији. Мени је, искрено речено, то довољно, било да се експлицитно слажете, било да скретањем пажње на друге теме, то чините имплицитно. Што не значи, међутим, да немам шта или да не треба да кажем нешто о Вашим погледима на некадашњи југословенски социјализам или садашњи амерички капитализам.

Та теза да је успех југословенског социјализма почивао искључиво на америчким милијардама једна је од дезавуација која се врло често износи против тог система. И вероватно најнебулознија од свих. Јер, већ проста рачуница показује да се са 100 млрд. долара у земљи од 20 милиона становника у најбољем случају може "откупити" свега пар година релативног социјалног благостања. А никако пар деценија колико је то стање трајало. Дакле, највећи део успеха лежи у властитом раду и акумулацији коју је створила југословенска радничка класа, што је, узгред, почело много пре него што су америчке милијарде у значајнијој мери пристизале.

Даље, за вас је Америка изгледа прави социјалистички рај. Наводите нпр. 3-4 млрд. долара годишње за сељаке. То је само по себи безначајна сума с обзиром на број тих сељака. Разумљиво је зашто. Треба 200 пута више уложити у војни буџет, за који бих онда пре рекао да представља стратешку грану привреде, са својим "психолошким ефектима". Говорите о пријатељу раднику који врло успешно пролази у највећој фабрици аутомобила која тамо постоји. Али, колико је таквих радника у целини? Оно што се види је да управо највеће компаније у САД доживљавају колапс, са масовним отпуштањем радника. Да ли ћете имати толико поштења да нам јавите ако се нешто слично деси вашем пријатељу?

@ Симић Манојло-крај

Зато се бојим да је потпуна елиминација ове неправде могућа само Револуцијом. Уосталом, свако значајније побољшање положаја радничке класе није долазило мирним, еволутивним путем, већ искључиво под притиском револуционарне претње. Никада се владајући мирно, сами од себе, изненада просветљени божанском искром која налаже алтруизам и солидарност са нижима, нису одрекли ни дела своје моћи и богатства. И верујем да тога све више постају свесни не само потлачени у Београду или Србији, већ и у Грчкој, Француској, Италији, Шпанији итд.

А ово што сте навели за Светог Ђорђа сјајно говори како делује верска идеологија коју сам спомињао. Изворно је он, како видимо, био борац за права сиромашних и угрожених и због тога био погубљен. Али, Црква ће од њега направити свеца који треба да моли Бога за спас душа ових потлачених на "оном" свету. Дакле, његово стварно деловање, а то је било материјално "спасење" потлачених на "овом" свету је потиснуто, заборављено, прикривено. Остала је само брига око душе и молитва за њено спасење, што наравно доводи до помирења са стварном неправдом и тлачењем. Још једном се потврђује да је религија "опијум за народ", да то није никаква комунистичка измишљотина или предрасуда, већ истинит увид у то како функционише верска иделогија. У том кључу се Црква поводом Ђурђевдана обраћа потлаченим верницима, позива их да се окрепе у души својој, а стварни тлачитељи одговарају на овај позив тако што им дају слободне дане, како би скупили снагу за ново тлачење. Не ваља претеривати, теглећа марва под силним теретом може да угине! Лицемеран савез Цркве и капиталиста, вере и тлачења, може код сваког човека који још држи до правде и хуманости, укључујући истинске вернике, да изазове само осећај гађења и револта.

Mogu da razumem - SPS je ponovo na vlasti i nije oportuno kritikovati njihovog vođu. Ali, da li je moguće da mi, žrtve Miloševićeve strahovlade, nemamo pravo da kažemo šta o njemu mislimo i šta osećamo? Moj brat je poginuo 1991. Moj otac je umro ubrzo nakon vesti o smrti mog brata. Majka i ja ostale smo same da se u onim užasnim godinama borimo za preživljavanje. Moj brat poginuo je uzaludno, verovao je da brani Jugoslaviju i da brani Srbe u Krajini. Milošević se nije borio za Jugoslaviju a videli smo koliko mu je stalo do krajiških Srba kad prstom nije mrdnuo dok su ustaše sprovodile najveće etničko čišćenje posle Drugog svetskog rata. Ja sam izgubila najmilije. Milošević ih je ubio da bi sačuvao svoju vlast. Ne, Miloševiću nije stalo ni do srpskih mučenika iz Srpske Krajine, ni do Republike Srpske ni do Jugoslavije - on se borio samo za svoje interese. Kao što se i njegova svita borila za svoje milionske račune u švajcarskim bankama. Da li mi, apsolutni gubitnici, žrtve Miloševićeve bahatosti, možemo barem da kažemo šta mislimo i šta osećamo? Da li smemo da kažemo kako pamtimo tog krvoloka?

Poznato je da je Zoran Đinđić oduvek bio levičar. U prvoj fazi bio je radikalni levičar, a u drugoj zreloj fazi - socijaldemokrata. Demokratsku stranku uveo je u Socijalističku Internacionalu. Međutim, svoje levičarske ideje Đinđić nije mogao da sprovede u datim istorijskim okolnostima. Kao što reče Kalik, nije dovoljno da ideje streme stvarnosti, potrebno je da i sama stvarnost stremi idejama. U datim istorijskim okolnostima, Đinđić nije mogao da realizuje sve svoje levičarske ideale i potencijale. U krajnjoj liniji, tokom Đinđićeve vladavine, gledano u procentima, manje je firmi privatizovano nego u vreme Miloševića. Pa ko je onda bio veći levičar, Đinđić ili Milošević? Ja mislim da su i Đinđić i Milošević bili autentični levičari kojima istorijske okolnosti jednostavno nisu išle na ruku. To što su neki ljudi iz njihovog okruženja iskoristili rat, sankcije, haos i tranziciju za lično bogaćenje, ne treba stavljati na teret ni Miloševiću a ni Đinđiču! Takvo je bilo vreme!

Nastavak

Ono što pokazuje i iskustvo ovakvih rasprava jeste činjenica da je, u stvari, nemoguće uspostaviti plodotovran dijalog sa apologetima jedne ili druge Srbije, nacionalističke ili liberalne, budući da se i jedni i drugi drže površne i tepretski nefundirane kritike komunizma. Slično je i kada je reč o tribinama i okruglim stolovima. Tako se, delimično, ponavlja situacija o kojoj govori i Marks, u poznatoj kritici uvodnika 179. Broja „Kelnskih novina“, kada konstatuje da kritičari komunizma često sa par ustajalih i banalnih fraza, kao mehure od sapunice, nipodaštavaju čitav jedan diskurs, očigledno bez namere da se upuste u argumentovan dijalog. Međutim, za razliku od Marksovih vremena, danas je gotovo sasvim obesmišljen projekat nekih „Rajnskih novina“, koji bi ostale štivo samo za uzak krug već ubeđenih marksista.
Drugim rečima, put radikalne kritike kapitalizma, u smislu revolucije, poptpuno je nepredvidiv. Kao da nije moguće osmisliti neku dugoročnu revolucionarnu strategiju. Medjutim, same unutrašnje protivrečnosti kapitalizma, potvrđene istorijskim primerima velikih „kriza“, nesumnjivo predstavljaju novu istorijsku šansu.
Interesnatno je, da apologete zapadnog kapitalizma, koji sporadično ukazuju na probleme socijalističke ekonomije, ne obraćaju pažnju na istoriju kapitalističkih kriza. A to može biti dobra tema za novi članak Maria Kalika!

@Đinđić je levičar

Ja sam poštovalac i sledbenik dela Zorana Đinđića i mogu potpuno da se složim sa ovim komentarom, a mogu isto tako da se složim i sa Mariom Kalikom. Ja sam siguran da bi danas, u ovim istorijskim okolnostima, Zoran Đinđić i Slobodan Milošević našli zajednički jezik. Da li treba da podsećam da je i tokom devedesetih bilo pregovora između Miloševića i Zorana o koalicionoj vladi? U krajnjoj liniji, zajednička nam je i Socijalistička Internacionala. Ja mislim da se, i iz Kalikovog teksta i iz komenatara čitalaca, sasvim lepo vidi da je došlo vreme da zakopamo ratne sekire i da shvatimo da između nas nikada nije bilo spora! U pitanju je bio samo tragičan nesporazum! Srbiji će krenuti tek onog dana kada sledbenici Z. Đinđića formiraju zajedničku vlast sa sledbenicima S. Miloševića!

1.
Одговорићу само на Вашу последњу реченицу са којом се слажем али уз следеће напомене.

У време доношења првог закона о приватизацији социјалисти су званично истицали своју приврженост различитим облицима својине и инсистирали на њиховој равноправности. Исто тако званично, истицали су да ће тек равноправна утакмица својинских облика, у некој недефинисаној будућности, одлучити о крајњем типу друштвеног уређења. Дакле, по њима, земља се налази у процесу транзиције између два система – постојећег самоуправног и неког будућег, још недефинисаног.

То су били званични ставови у званичним документима. А како је изгледала пракса? У пракси су привредници, људи из непосредне производње, ове ставове схватили као укидање друштвене својине и прелазак у капитализам. Зашто? Па зато што прича о равноправности својинских облика није била уверљива. Као што сам већ навео, није било јасно зашто би се равноправност својинских облика успостављала тако што ће се (само) друштвена својина претварати у приватну. Ако се има у виду да је истовремено било онемогућено стварање нових друштвених предузећа, онда је било јасно да је друштвена својина осуђена да нестане. Наиме, ако се постојећа друштвена предузећа претварају у приватна, а нова друштвена се не могу стварати, онда је само питање времена када ће сва предузећа постати приватна а читава привреда приватносвојинска. Људима у привреди је то било јасно и зато свако почиње да граби шта може. На делу је дезинтеграција предузећа и растакање привреде. У пракси је владала конфузија у свим сферама и на свим нивоима друштвеног живота јер многа правила самоуправног система су била укинута а нова нису донета.

Марија се више не потписује као Марија али није тешко уочити да се иста особа крије иза овог ватреног мрзиоца Слободана Милошевића. По свему судећи огласила се Друга Србија која покушава да вестим маневрима замагли Мариев брилијантни наступ. Та политички коректна Сорошева ученица и штићеница, промотерка лелпих манира која вришти како Марио није употребио одговарајући речник у реплици, Слободана Милошевића назива "крволоком". Марија, или ког год да се крије под тим именом, мисли да смо ми наивни па нећемо уочити њену злобу и лицемерје. Слободан Милошевић никад ни пред једним судом није осуђен као починилац нити налогодавац било каквог злочина. Милошевић је био велики човек, патриота, херој, а Марија је за време његове сахране пуштала балоне са Калемегдана. Марија је све оно што Слободан никад неби могао да буде и Слободан је био оно што Марија никад неће моћи да постигне.

U vezi primedbe da nije dovoljno da ideje streme stvarnosti već da je potrebno da i sama stvarnost stremi idejama - meni se čini da je u bivšoj Jugoslaviji samoupravljanje bilo stvarnost. Trebalo ga je samo očuvati.

@ НАТО-левичари - 2.део

Тако ће НАТО-левичари Милошевића (уз иронично додавање Мире Марковић и вероватно још неког, наравно са српске стране) прогласити АПСОЛУТНИМ КРИВЦЕМ за сва страдања и злочине који су се десили на овим просторима - за разбијање Југославије, санкције, пљачку друштвеног богатства, осиромашење радничке класе, ратове и ратне злочине, бомбардовање итд. Сви други, од империјалистичких западних сила, преко шовинистичких и сепаратистичких политичких елита других народа, до прозападне српске опозиције су, по НАТО-левичарима, желели очување и добробит Југославије и Србије, благостање радничке класе и мирно решење свих спорова, али авај, њихову добру вољу и заинтересованост за успех социјализма и интернационализма на овим просторима, пореметио је "крволок Милошевић", надјачавши их све заједно у њиховом Добру, и уместо њега наметнувши Зло и злочине. Шта је крајња порука овог изокретања? Да нама није крива и одговорна ниједна од горе наведених сила, већ ИСКЉУЧИВО И САМО Милошевић (и евентуално неко њему близак). Уместо њих, он ће бити оптужен за њихове масовне злочине. Није ли онда сасвим логично што Алијанса жели овакве "левичаре", оне који ће разјареним повицима на Милошевића скренути пажњу са њених злочина?

Ево само једног примера. У једном коментару се спомињу страдања на ратишту у Крајини и усташка етничка чишћења, али се закључује да је за све то крив Милошевић, да је он "убица". Дакле, усташки зликовци, можете мирно да спавате. Нисте ви убијали, него Милошевић! Није ли ово, уз све остало, велика увреда за милионе настрадалих под терором западних сила, антисрпских шовиниста и данашњих капиталистичких политичара, а некадашњих ватрених антимилошевићеваца? Хоће ли се НАТО-левичари извинити за ово бестидно омаловажавање толиких недужних жртава?

@ НАТО-левичари - крај

...Исте године, поводом моје полемике са проф. Куљићем у "Политици", у којој сам бранио патриотски карактер левице, на њиховој интерној листи, само зато што сам се декларисао као патриота, бивам означен као "четник" и "социјални шовиниста". Ево их поново овде, где у типичном провокаторском стилу поново покушавају да компромитују патриотизам нападајући "крволока Милошевића".

За све то време у њиховим програмима и прогласима брани се, између осталих, независност Црне Горе и Косова, наравно од Србије, не од НАТО-а. У последње две године почели су и јавно да се удружују са либерално-капиталистичком "Другом Србијом". Од ове им, заузврат, стиже јавна подршка. А све више нападају и оне њима конкурентске организације и појединце који се полако ослобађају фиксираности за "Милошевића" и "српски национализам" као искључиве мете напада, и покушавају да тежиште критичког деловања преместе на актуелни капиталистички систем у Србији. Код ових НАТО-левичара, дакле, сам капитализам никада није био нарочито занимљив за оспоравање. Примарна мета је патриотизам, понижен у њиховој пропаганди до шовинизма, па и фашизма.

Зато је јасно да они покушавају да компромитују аутентичну левицу, лажно се представљајући као левичари. На жалост, на ову превару увелико наседају националисти, па мисле да је левица нужно "антисрпска", "издајничка". Али, надам се да ће бар моје деловање нешто допринети разобличавању ове перфидне работе, да ће се схватити да је реч само о НАТО-капиталистичкој групацији преобученој у квазилевичарско рухо.

за Марио Калик;

Ви сте мене госп.Калик , Вашим ставовима (ја себи
дозвољавам слободу да их назовем накарадним)довели
у ситуацију , да браним нешто чега сам и сам најоштрији критичар ( Америку и "запад" уопште ,
Европа је само нешто блеђа копија Америке ).
Из разлога потпуно другачијих од Ваших , и из
више различитих углова .
Ја морам да признам да сам Вашим ставовима прилично
разочаран , и потпуно обесхрабрен у погледу даљег
развоја догађаја у Србији у којој на сцени није
Капитализам , него безакоње , лов у мутном и
ноторни бандитизам ,који укључује експлоатацију
" човјека по човјеку ", тачно онако како је то
представио Марксов наук, средином 19.вијека .
Ви прихватате да се "дијалектички материјализам"
односи само на динамичан развој радништва у комунизму ,а да је у капитализму све стало 1850-их
па онај рудар и даље ноћу спава на гомили угља ,
коју је претходног дана ископао. То госп. Калик ,
више једноставно није тако .
Припадност некој идеологији , било којој, у коријену сасијеца сваки развој слободне мисли ,и
стимулише размишљање у задатим координатама .
Капитализам није идеологија , него укалкулисано
природно стање људи као врсте ,са свим најгорим
особинама :себичност , грамзивост , похлепа ,
покварењаштва свих врста , морална гњилост и етичка
несавршеност .Када Планету земљу буду настањивала
нека друга , савршенија бића него што су људи , Ви
ћете сигурно бити у праву .
Ако се неки примитивни Американац (не би требало
уопштавати , али су у огромној већини ,заиста такви
у нешто на овом свијету разумије ,онда је то новац.
Прве ријечи које ће да изговори ( као што ће беба
прво да каже мама или тата )у комуникацији са газдом , партнером , разбојником или Председником,
биће :" show me the money ". И нема ту никакве
снисходљивости , страха или зазора , односно има ,
али обостраног.Зашто Ви мислите , да ће један такав
радник дозволити себи да буде преварен .
Један мој млади рођак у Београду , радио је у неком
ресторану ( гулио

Nije teško od šire javnost u Srbiji, izolovane od direktnog posmatranja političkih odnosa u zemljama „briselske“ Evrope i u nemogućnosti da vrši poređenja, skrivati da su političko ideološka razmještanja na Leve i na Desne u potpunosti poremećena i prevaziđena u odnosu na pravila koja su jos pre manje od jedne decenije važila u Zapadnoj Evropi. U međuvremenu Evropa je imala jednog Toni Blera lidera Laburističke Leve partije i britanskog premijera ili Gerharda Šredera lidera njemačkih socijalista i kancelara Njemačke sa vicekancelarom i MIP-om Јошка Фишером koji 1998-99 izmislio u Srbiji nacističke logore i na Srbiji naučio kako se bacaju bombe i civilno stanovništvo iz sigurnih daljina ubija a njegove infrastrukture razaraju i Srbija vraća u kameno doba. Dotle se Joša Fišer i nadalje busa u ljevičarska kukavička prsa. А u tom vremenu u Italiji predsjednik države bivsi komunist. Sva ta „ljevičarska“ gospoda trenirana bombardovanje na Srbiji 1999 i kako se civilno stanovnistvo ubija. Dakle, niti je Tadić, uostalom i po vlastitom priznanju nikakav levičar niti je to Toni Bler ili Grk Papandreu, inače u predsjedništvu Socijalisticke internacionale, a u „sporednoj“ funkciji, clan odbora po zlu poznate Belderberg Gruppe u kojoj žare i pale figure poput Ahtisarija, Joška Fišera, Hop Шеферa ondašnjeg Gen. Sekr. Natoa, českog MIP Švarcenberga, koji protiv volje Predsjednika Česke Klausa priznao Kosovo, krazi državu. Ričarda Holbruka, Klintonovih, Dejvid Rokefelera itd. – Svjetska vlada u tajnosti. Pitam se, sta tu imaju da traže takozvani „levicari“? Svaki kasniji predsjednik ili jedan od izabranih kandidata za Bjelu kuću – prethodno je bio pozvan na jednu od redovnih godišnjih sastanaka Bilderberg Gruppe gde se odlucivalo o budućim akcijama u svijetu. Na poslednom sastanku nalazio se i Obama, a pre njega Klinton. Članstvo u Socijalističkoj internacionali u ranija vremena predstavljala je levu legitimaciju. Danas je to sve izopaćeno. Danas su oni svi Levi NATO-ovci.

наставак;

И другу Тити , дакле .
Ви такође кажете да 3-4 милијарде $ америчким
сељацима сваке године ,и није неки новац обзиром
на број сељака ,чиме игноришете егзактне показатеље
само 1,2% од укупног броја запослених ,ради у пољо-
привреди. Више дјеце (од 16.г.на више) преврће
пљескавице у Мекдоналдсу ( 4 милиона запослених )
и више тзв " руфера " закуцава ексерчиће у кровове
кућа ( 2 милиона запослених )него што ради у агру .
И за крај , навешћу још један примјер ,из реалног,
свакодневног живота радника .
Са мном су у једној фирми радили муж и жена (они су
остали тамо да раде), чистач и чистачица . Како су
радили различите смјене , свако је на посао долазио
својим колима . Имали су кућу , не са 6 соба и 3
купатила или више како то имају богаташи , него са
3 собе и једним и по купатилом (оно "пола" значи да осим WC-a има само туш кабину , а не каду),3
компјутера ,наручивали су храну из ресторана итд.
Радили су својски и поштено (није било ћошка у који се нису завлачили ,клечећи , лежећи и на све
начине да би досегли и добро очистили . Сви су их
поштовали као добре раднике ,иако су увијек били
ознојени , а да ли су смрдили , незнам (вјероватније је да су непријатни мириси били
замаскирани неким дезодорансом).То како се понијела та шефица према тој чистачици , говори
о њеном неразумијевању , неваспитању и недостатку
кућног и религиозног одгоја .
Примите поздрав господине или ,ако Вас то вријеђа,
друже Калик .

P.S. Покушао сам да говорим о капиталистичком
начину привређивања ,привреди , економији ,радничким правима, и да подвучем разлику у корист капитализма у односу на комунизам
што је више него евидентно .
Нисам говорио о мешетарима са Волстрита , који
купују, продају и препродају новац , чиме могу,
када износи пређу критичну тачку , све да уруше .
Али, то је друга тема .
P.S.S. И можда би то мене обрадовало више него Вас.

Поштовани друже Марковићу, по свој прилици се не знамо лично, али на основу ових и коментара поводом текста о професору Марковићу, видим да пратите мој рад, и имате о њему изузетно добро мишљење. Зато вам се овим путем дубоко захваљујем на лепим речима и искреној подршци! Иако сте ви то рекли са часном скромношћу, ја морам рећи да од мене нисте ништа мање храбри и елоквентни. Заиста сам импресиониран вашом проницљивошћу, разумевањем темељних идеја које заступам, и раскошним полемичким стилом изражавања који, ма колико био оштар и убојит, остаје ипак достојанствен, не падајући на приземан ниво овде изнетих оптужби. Са свега неколико изузетно маркантних и ефектних коментара показали сте да поседујете респектабилну снагу мишљења.

Рекли сте у последњем коментару две врло важне ствари које може да разуме само онај ко дубоко живи марксистичку идеју, који је не дотиче само теоријским умом, већ много пре она дотиче, боље речено, прожима читаву његову егзистенцију: да је на делу, као и до сада у историји, класна борба у којој се не може очекивати да потлачени и понижени у једном тренутку одлучно и снажно не узврате, и да владајућа класа има класни интерес да ову борбу замагли, пацификује, неутралише посредством своје идеологије. Ове истине су вероватно срж марксистичког учења које се, бар за оне које себе сматрају марксистима, никако не смеју изгубити из вида, нарочито данас када класна борба поново избија на површину друштвене стварности у свом готово чистом облику, након дугог времена потиснутости и прикривености.

У тој борби не смемо веровати ономе што људи причају о себи, већ само ономе што они објективно чине. Многи декларисани "левичари" објективно раде за интересе светског капиталистичког империјализма, што је и до сада био случај. А код нас, на жалост, по свој прилици многи то раде и субјективно, из неког приземног интереса. Препознаћемо их тако што не само да не пружају отпор овом империјализму, већ га, напротив, упорно подривају. Не бирајући средства.

@Марковић: ` Разумем и ваш страх - и он је нормалан. Јер како једна Кинеска пословица каже: "Кад миш постане судија, време је да мачке напусте село"` : Еволутивно и историјско искуство нас учи да је то само привремено, и да миш увек остаје миш, а мачка - мачка, а и хвала Богу, јер шта би ми мачори без мачкица?

Marija se potpisuje isključivo kao "Marija"! Moram da zamerim moderaciji zbog toga što dopušta da i mene i druge komentatore M. Kalik uporno vređa! Ja sam sigurna da je u pitanju nenameran propust i da na ovom site-u inače nema mesta za diskriminaciju na rasnoj, nacionalnoj i rodnoj osnovi! Međutim, ubeđena sam da njegove uvrede i posebno njegove paranoične konstrukcije, govore više o samom Kaliku nego o onima koje on proganja i vređa. Sigurna sam da tako razmišljalju i drugi komentatori.

@ Marija, Marija! Већ по други или трећи пут жалите се како вас аутор наводно вријеђа. Нико вама не оспорава право да се осјећате субјективно или објективно од неког трећег погођени. Међутим, да ви и ваши екстрмни истомишљеници и загрижени про-НАТО-овци који свим силама настојао да вам вашу отаџбину Србију поврати у камено доба и на животу остану само НАТО присталице који ће и такав подмладак да рађају и одгајају, на страни таквих душмана и крволока бити, то су истимска вређања здравог разума огромне већине српског народа. Па и Осјећања Марија Калика.

Држите положај код Б92, тамо се дува у један про-Нато-овски рог. А Тадића и сличне никакав нови процес прања српских мозгова и лагарија неће моћи поново да доведе на власт. И ви сте тога потпуно свјесни и отуда и паника код вас. Јер послије нисте нигдје више пристали и једини пут у друштво јесте деанацификација као у пораженојхитлеровској Њемачкој послије Другог свјетског рата.

А да вама и вам једнакима, Марио Калик итекако жестоко стао на жуљ и улио страх у кости и да једног скорашњег дана будете ви и вама једнаки присиљени да живите у једној другачијој Србији из какве би Тадић и његова камарила морали да на другој страни свијета затраже смјештај, ако неће да у Србији буду позвани на кривичну одговорност због недјела велеиздаје у поврату.

@ ББ један - 2.део

По њима се види да је приватизација у Србији у великој мери била "замрзнута", тј. блокирана. То што се формално дозволило да се друштвена својина претвара у приватну, и да не могу да се оснивају нова друштвена предузећа, није само по себи значило да ће приватна својина НУЖНО преовладати у пракси. То се заиста и није десило. Остаје питање шта су били узроци тога. Али, вероватно би један од важних могао да буде тај да се, у условима ратова и санкција, власт која се легитимисала идејама друштвене солидарности није одлучивала на давање превелике слободе приватној иницијативи и процесу приватизације уопште који би логично довели до јасне поделе на богате ВЛАСНИКЕ и ЊИХОВЕ сиромашне НАЈАМНЕ РАДНИКЕ, што би у тим тренуцима деловало социјално експлозивно. Један део појединаца, а међу њима многи блиски власти, заиста се доста обогатио, али су они то чинили махом посредством шпекулације која неминовно јача у условима економске изолације, или привилегованих положаја у државним предузећима. Они се нису доминантно појављивали као приватни власници са својим најамним радницима, како је то случај од 5. октобра.

Зато мислим да овај радикалан прелаз на капиталистичку привреду започиње са Октобарском контрареволуцијом. Он није нужна последица дотадашњег тока ствари, већ слободна одлука нове владајуће гарнитуре, опседнуте либералном идеологијом. Присуствовали смо мучним сценама јавних аукција које су преношене преко ТВ-а, ваљда да би нам процес приватизације био "транспарентан", да не би било места "спекулацијама". И заиста смо могли сасвим транспарентно да видимо шта јесте приватизација. Некакви (с)мутни типови, од којих су многи били само изасланици нетранспарентних власника, куповали су читава предузећа, са све људским душама, за нама непојмљиве суме новца. Сваком часном човеку који поштено живи од свог рада то је морало деловати крајње гнусно и бизарно.

Да је тако нешто дозволила стара власт, био бих против ње у првим борбеним редовима.

Хвала Марио. Једном смо причали телефоном пре 2 године кад сам вас позвао и питао зашто више не пишете за Печат.

@ Марија

Марија - није Марио него сам ја тврдио да су још неки коментари овде ваши иако нису потписани "Марија". Ви сте можда на форумима Б92 навикли да је нормално да Председника Милошевића називате "крволок" (без да сте икада понудили било какав опипљив доказ) али да нико од нас истинских левичара на Б92 форумима, на пример, не може да напише коментар у коме би Робина Кука или Била Клинтона назвао "агресором" што они технички неспорно јесу - да не говоримо да нас пусте да кажемо (и да аргументујемо) за когa ми мислимо да је крволок. Ви сте изгледа ненавикнути да друга страна икад може нешто да каже у своју одбрану па, сасвим разумљливо, овде се пренемажете и апелујете на модератора. За вас није говор мржње или расистичко-нацистички став када коментатор горе потписан као "мачор" експлицитно изјави да је цео један друшвени сталеж (већи део популације) по природи ствари инфериоран (мишеви)а други - ваљда капиталисти - супериоран (мачке)? Ви на то не упозоравате модератора? Шта човек друго да закључи него да и ви имате исти светонадзор као и "мачор".

за Vladimir Djurdjevic;

Овај примјер који Ви наводите , о самовољи власника
Супермаркета , да радници немају ниједан слободан
дан у мјесецу , и друге неправилности , потпуно је
искључено да може да се догоди у развијеном
Капитализму, у којему никоме ништа није препуштено
навољу и " слободну " интерпретацију Закона .
Ти би радници из своје изборне јединице ,имали свог
представника у Парламенту, који би ( ако су они
освојили већину у тој конституенти )морао да заступа тачно оно што му они кажу , и да за те
ставове гризе ноктима и зубима како би у Парламенту
освојио већину и њихове захтјеве преточио у Закон .
Он није никаква Власт , него њихов службеник .
И аболирати Владу , која је Извршна Власт и која је
у принципу увијек и за све крива , указује на наш
поданички менталитет .
Тај власник Супермаркета не би ни схватио којом би
се брзином нашао на Суду а онда , велика новчана
казна , исплата радницима сваког сата а не дана и
за све друго за шта су били закинути .А у поновљеном случају провођења терора и самовоље ,
кључ у браву његовог Супермаркета , још већа
финансијска казна , ако не и затвор .А радници ,
на социјалну помоћ нешто мало умањену у односу на
њихове зараде ,коју ће да примају све док не нађу
нови посао ,уз услов да документују да посао траже
а не да само чекају .
Тај наш " рајински менталитет ", дозвољава и
Скупштини и Влади и Предсједнику , да раде шта
год хоће, а да зато никоме не полажу рачуне .
Они владају , умјесто да служе .
А кад владају , онда могу и да праве дилове са
Капиталистима .Ко у доба Милоша Обреновића .

Како објашњавате масовна самоубиста радника у Франс Телекому? Чак ни француска (режимска) штампа не спори да је у питању малтретирање на радном месту, безнађе и очај тих људи који масовно остају без посла.

наставак;
да прерасте дакле ,у скоро свакодневни Референдум .
У противном , он ће и даље у Скупштини да се понаша
опортуно ,повијајући се како парламентарни вјетрови
дувају и политичка подобност намеће .И још ће зато
да добија добру плату и накнаде , а повремено ће и
да се слика за телевизију . И све то без икакве
одговорности према вама бирачима , који сте га на
то мјесто поставили. Сви знамо да власт квари људе.
Безгранична власт , квари безгранично .Нема те
моралне људске громаде ,кроз читаву историју ,коју
власт није покварила , ако није контролисана .
Ја незнам коме по Уставу треба да полаже рачуне
Борис Тадић , али видим да се понаша ко Цар Борис.
Народ мора да држи под контролом своје политичаре ,
и морају за то да се пронађу адекватни модуси .
Не каже се џаба да је политика исувише озбиљна ствар , да би се препустила само политичарима .
А што се Марксизма и Марксовог Капитала тиче ,
симптоматично је да је за његовог живота постојало
само једно издање , а да су сва накнадна штампана
под контролом и у интерпретацији тзв.талмудских
критичара (позитивних) и његових ученика .
У том 1.издању Маркс о капитализму говори кроз уста
Шекспировог Шајлока ,укључујући и фразу " Тимона
Атињанина "да је новац " обична курва човјечанства"
Била је то прва "социјалистичка" критика "капитализма" .У сваком случају његова
дјела ,нарочито " Капитал " и "Критика готског
програма", заслужују да буду читана , све док
постоји Капитализам .А то значи да су толико добра
и значајна , да никада неће изгубити на вриједности
Знам да се комунистима диже коса на глави .
Тја , најбоље им је да оћелаве .

за ББ један ;

По мом мишљењу , самоубиства су посљедица
фаталистичког приступа .Западњаци су програмирани
од малих ногу ,да се плаше 3 ствари : болести ,
сиромаштва и Руса .А како страхови рађају мржње ,
они те 3 ствари највише и мрзе .Против болести ,
мислим да је не добију , не могу ништа , против
Руса још и мање , е у њиховом домену ,остало је
сироа

@Simic Manojlo

Moram da Vam kazem da ja, u principu, ne odgovaram na parolaske poruke, zasnovane na predrasudama. Ovo sto cu reci, dakle, nije odgovor Vama, nego, pre svega, odgovor na Vas malokrvni pamflet namenjen mladjim citaocima, koji, mozda, nikada nisu bili u prilici da se suoce sa relevantnom literaturom.
Sto se tice humanosti ruskog cara, neka kao ilustracija posluži podatak da je taj isti car naredio svojoj gardi da puca u goloruke, gladne ljude, koji su išli da mu se poklone, verovatno uplašen ovim prizorom. Carska Rusija je bila gladna, zaostala zemlja. Boljševici su od takve Rusije veoma brzo napravili zemlju u kojoj je razvijena industrija, uspostavljena opšta zdravstvena zaštita, besplatno školstvo. Govori li nešto činjenica dasu za vreme socijalizma Rusi otišli u kosmos (pre SAD), da su Ruski sportisti ostvarivali najbolje rezultate, u mnoštvu sportskih disciplina, i slično?

A kada je reč o Titovom vremenu, treba se prisetiti da je Srpski narod, o kome vi govorite, kao i drugi Jugoslovenski narodi, upravo u ovom istorijskom razdoblju ostvario najhumanije društveno uređenje u svojoj istoriji. Tercijalna zdravstvena zaštita bila je besplatna i svima dostupna, što danas nije slučaj.

Tačno je da narod mora da drži pod kontrolom svoje političare, ali to nije dovoljno. Potrebno je da u rukama naroda budeu i plodovi njegovog rada. A to nije moguće postići u kapitalizmu, pa u tom smislu ni „politika“, u buržoaskom društvu, ne može da bude pod kontrolom naroda.

Sve ovo je već više puta pomenuto u ovoj diskusiji, ali Vi, očigledno, obraćate paznju samo na ono što odgovara Vašoj argumentaciji. Namam nameru da se upuštam u razgovore o "teorijama zavere". Iz tog razloga smatram da je beskorisno nastavljati dijalog sa Vama.

Да само знате како уживам?
Циркус ипо ...

После своје власти свака левица се правда да су ствари лоше - ѕато што левице није било још више (68-машки синдром)!
А и друг Лењин нам је још увек ауторитет, благо нама Србима и а Србији, држави!

за госп. Марковића;

Изгледа господине, да смо испали из 1. лиге .

Морам да признам да ту Парентијеву књигу још нисам
прочитао , а јесам ону ранију, о нама :" To kill
a Nation - The atack on Yugoslavia ",са којом се
углавном слажем , ал има и обсервација из којих се
да примијетити слабо познавање Балкана . Од њега је
међутим , много гори Роберт Каплан ,аутор "Balkan
Ghosts" ,као и много других књига (једна је, између
осталог , о оцу Милеве Марић-Ајнштајн ,у вријеме
Револуције 1848 . под Лајошем Кошутом), и текстова
у неким часописима и новинама ("New York Times" i
" The Atlantic ,monthly "),који је себи уобразио
да познаје Балкан , а у ствари је један обичан
зевзелек .На нашу шалост , има велики утицај на
Клинтонове и Бајдена (на овог последњег , још већи
утицај има католички свећеник Живковић ,из Раме-Прозор ,чијој диоцези Бајден припада).
Ја својим веома оштрим критикама Америке и"запада"
најоштријим рекао бих ,не бих да придодајем никакве
комунистичке ,схоластичке ,показало се ,тезе, које
су сви догађаји 20.в. демантовали , и оставили их
у крпицама . Мени је страшно жао , да су тако
жестоко пострадала 2 Народа , Руси и Срби , над
којима је извршен експеримент " in vivo ",са
немилосрдним " шефовима лабораторија " на челу .
Резултати су више него катастрофални .
Српски Народ имао је шансу да уочи 2.св.рата послуша најпаметније и најобразованије људе на
Балкану тога доба : Принца Павла , Иву Андрића и
Слободана Јовановића .Ми смо нажалост ,безглаво
улетили у замке комунистичке алаше . Био је то
већ 2. промашај у 20.в.(1. је био 1918.).Исувише
је то , за један тако мали Народ на вјетрометини.
Руси се полако буде( али и Кинези )и убрзано раз
вијају своје капиталистичке привреде( иако су
изгубили 70 год.у развоју ),штоје једини исправан
пут и могућ начин, да се достигну у развоју Америка
и Европа , и на миран начин (довољна је само пријетња) за сва времена стави ад акта англосаксонска хегемонија , доминација и терор .

Druze Kalik apsolutno ste u pravu sve sto ste napisali. U srbiji je na delu najobicniji pljackaski kapitalizam najsurovijih razmera.Taj sistem uspostavili su oni koji su 5 oktobra na vlast dosi na krilima Nato aviona,a predvodio ih je Djindjic.Djindjicev zakon o privatizaciji je opustosio ovu zemlju a omogucio njegovim prijateljima Hamovicu,Lazarevicu,Cedi,Bebi,Kosticu,Subotiu.Krmivu da se enormno obogate.Marionetska vlast u Srbiji je kontrolisana i uspostavljena spolja i oni mogu da rade sta hoce u Srbiji sve dok ispunjavaju naloge stranih gazdi,pa je tako u Srbiji na delu sprega korumpirani politicari(iz pozicije i opozicije)-tajkuni-mafija. Cinjenica je da je brutalno pokradeno sve ono sto je ovaj narod stvarao 150 god i to je najteze krivicno delo zbog kojeg mnogi treba da budu u zatvorima a ne da se smenjuju na vlasti i opoziciji.Naravno da je vreme u Srbiji za klasnu borbu i to klasnu borbu bez kompromisa,jer kompromisa sa njima ne sme biti zarad nase buducnosti i buducnosti srbije.