Заиста се чинило након пада берлинског зида да је Русија оборена, али није била. Они који из неких разлога желе да предпочине Русију својој команди могуће да се сад вајкају што нису то урадили војнички.
Подсетио бих их да наконм 78 дана бомбардовања нису војнички поразили ни Србију.
Што се тиче укључења Немачке у НАТО пакт велико је питање ко је кога тим чином пацификовао САД и Британија Немачку или обрнуто. Углавном имали су дил, Немачка је ушла равноправно у НАТО, а САД и Британија су добиле део немачког ратног плена.
Укључивање Русије у НАТО како је овде представљено би значило војно подчињавање Русије. То никоме није пошло до сада за руком у историји, не верујем ни да ће НАТО пакту који не може да "пацификује" Ирак, а хтели би Русију.
Равноправно чланство у НАТО би значило не само педест посто командовања, него и педесет посто стратегије и планирања. Мени се чини да је смисао оваквих текстова да се каже Русији "имали смо вас замало", можда и јесу, али не тако како мисле, али и Наполеон је био дошао до Москве и Хитлер. По свој прилици овај чланак је психолошки мотивисан и има контрафобијски смисао. Контрафобијски значи неку врсту психолошке одбране од неког страха, као кад неко пева док иде кроз шуму да растера страх.

Rusija ima ozbiljan problem - jos uvek nije uspela da - " organizuje proizvodnju ", pokrene industriju i razvoj na toj osnovi. Buducnost imaju samo ona drustva koja trajno vode brigu o tome.
Ako politicari uspeju u potpunosti staviti oligarhe pod kontrolu ( a ne da su politicari pod njihovom sapom ) tada ce biti i ostvarena nuzna pretpostavka za takav razvoj drustva ( da se razvija na bazi proizvodnje ). Taj izazov je pred njima. Posto imaju bezgranicne prirodne resurse ( ama bas SVE sta im je potrebno ) to im ne bi trebao biti problem ako uspeju taj olos staviti pod kontrolu i disperzirati sredstva prema stanovnistvu ( industriji ).
Od toga ce da zavisi i kakvu ce politiku moci da vode prema drugim velikim igracima na svetskoj sceni.