Interesantno je kako autor potpuno iskljucuje moguci uticaj Rusije na ovaj region. Za razliku od USA koja je jako daleko Rusija se granici ili je jako blizu svim ovim zemljama. Tacno je da Kina i Rusija imaju razvijenu saradnju ali to ce se verovatno pretvoriti u suparnistvo nad uticajem u regiji ako USA ophrvana krizom bude morala da se delimicno povuce iz regiona.
Trenutno ne postoji nikakva vojna saradnja izmedju Rusije i ovih zemalja, medjutim ekonomska je sve veca i odnosi se na strateske industrije (npr. saradnja Tosibe i RosAtoma u oblasti nuklearne energije).
Drugo, jedini nacin da Japan i J. Koreja povecaju svoj vojni uticaj u regionu jeste da razviju nuklearno oruzije i raketnu tehnologiju. Ovo im USA nece obezbediti i mislim da i ne bi volela ovakav razvoj dogadjaja zato sto bi im se time uticaj znatno smanjio (tacnije ne bi bilo nikakve potrebe za njihovim prisustvom). Sa druge strane Rusija nema sta da izgubi u trampi ovih tehnologija za one koje su joj potrebne. J. Koreja i Japan ih doduse mogu i same razviti ali ovo jede novac i sto je jos bitnije dugo traje da i ne pominjemo zabranu vrsenja nuklearnih proba sto dodatno komplikuje stvari.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 23 фебруар 2009 18:50
Nikola
Cilja SAD je da Kinu okrene protiv Rusije.
To će uraditi mogućim vojnim intervencijama u Sudanu (Obama je još u kampanji pominjao da se bin Laden krije da granici između Avganistana i Sudana, dakle Sudan će sigurno biti uvučen u priču) i Libiji, koji su trenutni kineski energetski izvori.
Dalji pritisak je naravno preko Južne Koreje, Japana i Indonezije, to jest SAD, budući da imaju problema kod kuće, žele da provuku taktiku vizantijske dinastije Komnena - zavadi pa vladaj, kad već ne možeš sopstvenim rukama da ih zadaviš. Vizantiji je komnenovska vrteška dala još dobra dva vijeka dominacije i pola vijeka života, i to je glavni cilj SAD.
Jer ako Kini jedini energetski izvor ostane istočni Sibir, i Rusija i Kina uđu u ekonomski ili ne daj bože vojni sukob, eto novog američkog vijeka, a ne vijeka Azije.
Nadam se da će Šangajska organizacija biti dovoljno jaka da se odupre tome.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 23 фебруар 2009 22:53
djple
Naravno da je buducnost a ne vek u Aziji a ne u Evropi i Americi/severnoj/.Zato se USA uglavila u
APEC najznacajniju ekonomsku organizaciju na svetu.
Препоруке:
0
0
5
среда, 25 фебруар 2009 10:02
Srboljub Savic
Azija je sve vise svesna svoje snage i potencijala,
pa nije daleko ozbijniji process povezivanja, gde ce smanjenje potreba naoruzanja doneti jos veca
sredstva za razvoj privreda.
Sto se tice Tajwana, pitanje je dana, kad ce se
on vratiti u maticu, gde su neosporni interesi i
nevidjene mogucnosti. Uostalom, dosadasnja pozicija
je dobrim delom -maska. Odlicno je Tajwan posluzio
za jeftin "transfer" americke tehnologije, posebno
u oblasti naoruzanja. G-dja Klinton, su pazljivo
odredili trasu puta i zadatke. Tako, ni Indonezija
sa svojih vec skoro 250 miliona stanovnika, nije
podcenjena.Pored ostalog, neophodno je, koliko se
moze, spreciti da je vishe "kesh"-a ne odvuce na
nepozeljnu stranu. Kako razaranje Kine nije uspelo,
to joj je (sada se ne pominje "najcrnji" neprija-
telj - komunizam) omogucen "samrtni" zagrljaj sa
SAD. Ono sto SAD ne mogu da sprece je bujanje unu-
trasnjeg trzista (samim tim slabiji zagrljaj) i
Kinesko prodiranje, gde god ima energenata i sirovina. Kad se na to doda nacin nastupa i istica-
nje miroljubivog, iskljucivo ekonomskog i u obo-
stranom intersu, jasno je ko je pozeljniji.
Ko god je boravio u nekom od milionskih gradova
Azije, lako je mogao da se uveri sta svakom poslu
znace milioni potrosaca i radnika, koncentrisanim
na nevelikim prostorima. Takodje se u stvarnosti
moze videti prelazenja(Marks)kvantiteat u kvalitet.
Dok je nekoliko decenija proslog veka oznacilo
"nestajanje" Afrike, a bilo bi i Juzne Amerike
(po programu MMF) da nije ostao (sa nadom)Brazil,
sigurno je da ce, bar prva polovina ovog veka, biti
Azijska (SAD na zapadu-geografski i simbolicno).
Za Srbiju je tuzno sto jos ne zna gde treba da se
okrene. Samo mrvice iz Azije, dovoljne su za nas
prosperitet i brzi napredak.
[Ma, ko ce se okretati i jos za mrvice saginjati?]
S postovanjem,
S. Savic
.jpg)
Trenutno ne postoji nikakva vojna saradnja izmedju Rusije i ovih zemalja, medjutim ekonomska je sve veca i odnosi se na strateske industrije (npr. saradnja Tosibe i RosAtoma u oblasti nuklearne energije).
Drugo, jedini nacin da Japan i J. Koreja povecaju svoj vojni uticaj u regionu jeste da razviju nuklearno oruzije i raketnu tehnologiju. Ovo im USA nece obezbediti i mislim da i ne bi volela ovakav razvoj dogadjaja zato sto bi im se time uticaj znatno smanjio (tacnije ne bi bilo nikakve potrebe za njihovim prisustvom). Sa druge strane Rusija nema sta da izgubi u trampi ovih tehnologija za one koje su joj potrebne. J. Koreja i Japan ih doduse mogu i same razviti ali ovo jede novac i sto je jos bitnije dugo traje da i ne pominjemo zabranu vrsenja nuklearnih proba sto dodatno komplikuje stvari.
To će uraditi mogućim vojnim intervencijama u Sudanu (Obama je još u kampanji pominjao da se bin Laden krije da granici između Avganistana i Sudana, dakle Sudan će sigurno biti uvučen u priču) i Libiji, koji su trenutni kineski energetski izvori.
Dalji pritisak je naravno preko Južne Koreje, Japana i Indonezije, to jest SAD, budući da imaju problema kod kuće, žele da provuku taktiku vizantijske dinastije Komnena - zavadi pa vladaj, kad već ne možeš sopstvenim rukama da ih zadaviš. Vizantiji je komnenovska vrteška dala još dobra dva vijeka dominacije i pola vijeka života, i to je glavni cilj SAD.
Jer ako Kini jedini energetski izvor ostane istočni Sibir, i Rusija i Kina uđu u ekonomski ili ne daj bože vojni sukob, eto novog američkog vijeka, a ne vijeka Azije.
Nadam se da će Šangajska organizacija biti dovoljno jaka da se odupre tome.
APEC najznacajniju ekonomsku organizaciju na svetu.
pa nije daleko ozbijniji process povezivanja, gde ce smanjenje potreba naoruzanja doneti jos veca
sredstva za razvoj privreda.
Sto se tice Tajwana, pitanje je dana, kad ce se
on vratiti u maticu, gde su neosporni interesi i
nevidjene mogucnosti. Uostalom, dosadasnja pozicija
je dobrim delom -maska. Odlicno je Tajwan posluzio
za jeftin "transfer" americke tehnologije, posebno
u oblasti naoruzanja. G-dja Klinton, su pazljivo
odredili trasu puta i zadatke. Tako, ni Indonezija
sa svojih vec skoro 250 miliona stanovnika, nije
podcenjena.Pored ostalog, neophodno je, koliko se
moze, spreciti da je vishe "kesh"-a ne odvuce na
nepozeljnu stranu. Kako razaranje Kine nije uspelo,
to joj je (sada se ne pominje "najcrnji" neprija-
telj - komunizam) omogucen "samrtni" zagrljaj sa
SAD. Ono sto SAD ne mogu da sprece je bujanje unu-
trasnjeg trzista (samim tim slabiji zagrljaj) i
Kinesko prodiranje, gde god ima energenata i sirovina. Kad se na to doda nacin nastupa i istica-
nje miroljubivog, iskljucivo ekonomskog i u obo-
stranom intersu, jasno je ko je pozeljniji.
Ko god je boravio u nekom od milionskih gradova
Azije, lako je mogao da se uveri sta svakom poslu
znace milioni potrosaca i radnika, koncentrisanim
na nevelikim prostorima. Takodje se u stvarnosti
moze videti prelazenja(Marks)kvantiteat u kvalitet.
Dok je nekoliko decenija proslog veka oznacilo
"nestajanje" Afrike, a bilo bi i Juzne Amerike
(po programu MMF) da nije ostao (sa nadom)Brazil,
sigurno je da ce, bar prva polovina ovog veka, biti
Azijska (SAD na zapadu-geografski i simbolicno).
Za Srbiju je tuzno sto jos ne zna gde treba da se
okrene. Samo mrvice iz Azije, dovoljne su za nas
prosperitet i brzi napredak.
[Ma, ko ce se okretati i jos za mrvice saginjati?]
S postovanjem,
S. Savic