Једино што може да их донекле "опере" је да разреше дужности и пензионишу и Синод.

Какав пораз српског праволавља!
Без Суда, без ваљаног поступка, са некаквим извештајем достављеним три дана пред Сабор, без подигнуте оптужнице, без права да се "осумњичени" жали, експресно ГЛАСАЊЕМ што је директно кршење и гажење свих могућих канона и Устава, право у пензију (заслужену иако је "крив"), без расправе и одлуке о поступању Синода и администратора...
Какво смућивање народа и памети дате нам од Бога! Каква неправда и зло од стране екуменских и глобалистички владика. Страшно.
Али, свако зло има и своје добро. Тек ћемо то видети.

@ Бојан


Али, ГДЕ, КАДА и од КОГА је то утврђено г-дине Бојане? Од ког Црквеног суда или световног суда? Да ли Ви схватате да је посреди вишегодишња ХАРАНГА по узору на најцрње диктатуре? Да ли можете да разлучите "сумње" и медијско "оптуживање", од стварних доказа па још изведених на начин како је то превиђено прописима и канонима?
Па зар не видите стварну позадину овог случаја и ове невиђене до сада срамоте?

@Бојан : Да, једна од највећих несрећа и јесте у томе : “ Наши људи су нам такви, таква нам је `елита`, такве су и владике.“ Не постоји самокритичност, ако постоји нека критичност, она је најчешће дифузна, хаотична. Врло ретко се чини разлика између битног и небитног, консеквентност је научна фантастика, непотизам прожима све слојеве друштва, а улизиштво у односу на моћнике је најбоља пропусница за напредовање. Под таквим околностима стасају генерације, а правила - чак и када постоје, служе само зато да им се изругује у пракси. Такво друштво (а и црква је његов део) са закржљалим, немоћним, лоше информисаним и непросвећеним јавним мњењем постаје лак плен за манипулације. Тако и у овом случају: уопште не улазећи у питање кривице оптуженог владике, и само бацивши поглед на текст Устава СПЦ, потпуно је јасно:
1. Синод је, кршећи Устав СПЦ предузео мере према владици – и ником ништа (било је опортуно);
2. Сабор је, без установљавања канонске кривице (или без установљавања владичине неспособности за управљање епархијом) брзопотезно “решио“ проблем.
И, шта сада? Видеће се, али сигурно ништа добро.

@ dosta bre vise

Свака част! Кратко и јасно!

Чему малодушност Горане? Ове је највећа победа православља коју памтим. Јер шта је православље? Је ли то трка за оваквим "победама", за сјајем, успехом, троном? Отишао сам у Цркву на Велики Четвртак (руску, ближа ми је, а и требало ми је мало мира), попадија каже деци на улазу: "Вечерас је посебно вече, Xрист је вечерас са нама". Поделили су нам копије Јеванђела на Енглеском да би деца могла пратити шта се дешава. Читам после дужег времена, а мисли ми са владиком Артемијем чија ми се судбина већ чинила запечаћеном, и нашим мученим народом на Косову. И читам полако, а не верујем: све се приказује у новом светлу. И победа, и пораз, и све овоземаљско, то је за оне који томе теже, који су за то спремни све да дају и све да униште.
Не, ништа од тога нама не треба. Оно што нам треба највише је наша вера православна, најважније је њу сачувати. Схватио сам то, надам се и моја ће деца кад дође њихово време. Верујем да нисам једини, па је ли то пораз, Горане, или победа највећа.