Ima ona narodna - o ranjenom/matorom lavu i njegovoj sudbini ; ništa ovo ne treba da nas čudi. Rasrbljavanje nije počelo juče ; i nije počelo sa strane. Rasrbljavanje je počelo iznutra.
I odavno...
Od latinice, preko "Magazina" i "Parnog Valjka", do prezira prema "seljacima", trubi, Crkvi i na kraju, samoj Srbiji. I Srbima.
Eno vam, gomila takvih na B92 forumu - "stidim se što pripadam ovom primitivnom narodu..." U "nik-u" (nadimku) broj 89 - znači hiljadu devetsto osamdeset deveto godište. 20 godina. Dvadeset godina - i stidi se. Mašala.

Gospoda Andrić i Crnjanski su samo kolateralna šteta u svetlu činjenice da ih mi konceptualno više ne doživljavamo kao svoje, da ih mi ne baštinimo više - mi, mislim na mlade ljude, novu generaciju - jer, dok trepnete današnji nacionalno potpuno slepi omladinci i omladinke će "preuzeti stvar" i pozicije u društvu ; elem, ne baštinimo, dakle, više ni samu Srbiju kao svoju.
Lako ćemo za gospodu A. i C... Kad ima Srbije oni su "zelbstferštendlih" što kažu u evropskoj uniji.
Lako ćemo mi za njih.
Nego, mene brine što Srbije nema.
To je veći problem. A svaka čast i Andriću i Crnjanskom...

@Gazda Gruja. Lepo rečeno. Ostaje samo da zamolim vas i sve kojima je pre svega drugog, Srbija na srcu (bez alternative) da svakog dana, neprestano i neumorno podsećate naše sunarodnike ko smo, šta smo, šta su naše vrednosti, čime možemo da se ponosimo i čime možemo da doprinesemo globalnoj kulturi i civilizaciji. Rado ću se na tom pregnuću pridružiti svima onima kojima je preča Srbija od maglovitih evroantlantskih integracija.

Nije kulturno etnicko ciscenje, vec pravi kulturni genocid koji se nad nama srbima vrsi (pored ekonomskog, bioloskog, politickog i inih genocida)

izjava "...Andrić primećuje da je Simo Matavulj proširio geografsku osnovicu naše pripovetke, smeštajući njenu radnju na jadransku obalu, to jest na more..."me je malo zbunila i kao da svedoči da se Andrić baš i nije dosledno odrekao mladalačkih jugoslovenskih ubeđenja. Naime Jugoslavija je bila zajednica "jednog naroda" sa tri "plemena", a "srpsko pleme" su činili jedino pravoslavni. Citirana izjava je smislena jedino u tom ključu...ja lično, rizikujući da ispadnem glup u društvcu, ne mogu da se setim nijednog značajnog hrvatskog književnika "koji je smestio radnju na obalu", ali mogu mnogih srpskih - Petra Hektorovića, Gundulića, Držića, Ćipika...ali oni po jugoslovensk0om ključu ne spadaju u srpsko pleme...a po srpskom?

"Ne tako davno neko je priredio ideju da nemanjićke zadužbine pripadaju albanskoj kulturnoj tradiciji, jer su albanski radnici vukli grede i kamen za zidanje" ...
Jovan Despotović (istoričar umetnosti) bio je taj otkrivalac. I još nije u LDP-u, zamislite!

Za Jovana

Kad ti neko otima najvažnije pisce, to je mnogo gore nego kad ti ukradu auto ili sat, osim ako nemaš užasno ograničen pristup životu.

Kultura je mnogo kompleksna stvar, i zato se pisci ne mogu otimati kao auto ili sat. U tome je poenta. Ovde se sve svodi odmah na nekakvu nacionalisticku matricu. Kao nesto nam otimaju. Ma ne otima niko nista, smirite se ljudi.
Citava halabuka se digla oko tvrdnje da bi Andric, da je danas ziv, rekao da pripada i srpskoj i hrvarskoj i bosnjackoj knjizevnosti. Pa naravno da bi rekao! Andric je covek koji je ziveo u Jugoslaviji i nesumnjivo bio vezan i za Bosnu i za Srbiju, i pritom verovao u tu Jugoslaviju. Nisu nemacki i francuski naucnici ti koji se opsesivno bave svojatanjem nego autor ovog teksta koji izmislja problem tamo gde problema nema!

Jovane, Andrić je nekoliko godina prije smrti rekao da se više nikad neće vratiti u Bosnu zbog sarajevskih fundamentalista. On naravno nije ikoristio tu riječ - fundamentalisti - ali svi su znali na šta misli.

U taj haos nije htio da se vraća, i sigurno se ne bi nazvao bosanskim piscem. Što se tiče Hrvatske, pa nije on pisao eseje o Krleži već o Njegošu i Vuku Karadžiću.

Kada je, zbog toga što je bio član Mlade Bosne bio u austrougarskom zatvoru početkom Prvog svjetskog rata, zapisao je:

''Kada će stići KRALJEVE (kralja Petra Karađorđevića!) vojske? ja očekujem dane velikih djela!''

Srbin, Srbin, Srbin. Tačka.

Ivo Andric je sam rekao ko je i sta je, i to onda kada je to bilo tesko reci.
U pismu upucenom iz Soko Banje 18. septembra 1942. na adresu Srpske knjizevne zadruge, g. Dr. Svet. Stefanovicu, Andic kazze;
Postovani gospodine
U odgovoru na vase pismo od 11. om. koje sam primio danas, a kojim me pozivate na saradnju u vasoj Antologiji srpske savremene pripovetke, cast mi je isvestiti Vas da mi nije moguce odazvati se vasem pozivu da dam moj prilog za tu Antologiju,
Kao srpski pripovedac, kao dugogodisnji saradnik Srpske knjiz. zadruge i clan njenog bivseg knjizevnog odbora, ja bih se u normalnim prilikama, razumljivo, odazvao ovom pozivu. Danas mi to nije moguce, jer u sadasnjim izuzetnim prilikama ne zelim i ne mogu da ucestvujem ni u kakvim publikacijama, ni sa novim ni sa vec objavljenim svojim radovima..."
Slede izraz postovanja i potpis.
Tako je govorio SRPSKI PRIPOVEDAC, iz Srbije i u IZUZETNIM PRILIKAMA, i to je dovoljno samo procitati da bi se razumeo ne samo njegov nacionalni osechaj vec i visoko eticki stav u odnosu na okupaciju Srbije i stradanje njegovog naroda. I iz toga treba uciti kako se ponasa SRPSKI PRIPOVEDAC (i Srbin uopste, ako mi je dozvoljeno da kazem), u IZUZETNIM PRILIKAMA, koje na nasu nesrecu traju u nasem vremenu vec gotovo dve decenije.

Jovane, nije tačno da je bio etnički Hrvat.

Pitanje je da li je Andrić bio Hrvat ili Srbin katolik. Ali to je nebitno. Naciju ne čini etničko poreklo, nego kultura. Štaviše, treba da nam imponuje što se opredelio za srpsku književnost. Tzv. druga Srbija mora da se suoči sa tom istinom, tj. da je jedan Ivo Andrić izabrao ono što oni uporno ponižavaju. Andrić i njegov sud vrede više od Radeta Konstatinovića i svih drugosrbaša zajedno.

Ne znam odakle Miloju ideja da neko ovde ne prihvata vrednosti drugih kultura. Očuvanje identiteta sopstvene kulture nešto je sasvim različito od kulturnog autizma. Tako Englezi ne priznaju pravo Amerikancima da svojataju T. S. Eliota, pa im zbog toga niko ne spočitava da ne prihvataju vrednosti drugih kultura.
Izgleda da je Miloje Andrićevu misao da prošlost nije mrtva shvatio kao mogućnost da se ona slobodno menja. No ključna sintagma u Andrićevom tekstu jeste „unošenje svetlosti naučne istine u prošlost”. Pa ako su manastiri na Kosovu albanski, ako je Vuk ukrao jezik Crnogorcima i dao ga Srbima, ako Njegoš pod pridevom srpski nije podrazumevao nacionalnu pripadnost, nego pravoslavnu veru, ako sve to predstavlja „unošenje naučne svetlosti u prošlost”, onda možemo da pustimo da se stvari odvijaju po volji svakoga ko se dohvati tastature i poželi da falsifikuje kulturnu istoriju.
Isto važi za rečenice francuskog slaviste „Šta bi rekao Ivo Andrić kad bismo ga pitali čiji je pisac”, i za njegov odgovor da bi Andrić kazao „da je i srpski, i hrvatski, i bosanski pisac”. On govori u Andrićevo ime, umesto da istakne činjenice iz kojih se vidi da se pisac nedvosmisleno opredelio i da njegovo delo morfološki pripada korpusu srpske književnosti. Ni ovaj iskaz francuskog stručnjaka ne „unosi svetlost naučne istine u prošlost”, nego predstavlja voluntarizam koji prošlost iskrivljuje. Tako može da postupa samo čovek koji zaista smatra da je prošlost mrtva i nema, pa se s njom može raditi šta ti padne na pamet.

@ Drasko Vuksanovic
Gospodin Vuksanovic tvrdi da "Englezi ne priznaju pravo Amerikancima da svojataju T.S. Eliot". Izvinite, a zsto onda Enciklopedija Britanika navodi da je Eliot "Americko-Engleski pesnik"? I zasto skoro svaki drugi izvor o Eliotu izbegava da da jasnu nacionalnu odrednicu uz njegovo ime? T.S Eliot upravo je idealan primer zasto nije dovoljno da se sledi to kako se pisac opredelio. To sto se Eliot opredelio da bude Britanski drzavljanin, ne menja cinjenicu da je on ponikao i odrastao u Americi, kao i da je bio pod uticajem raznih americkih mislilaca. Otuda su u poslednjih nekoliko godina objavljene knjige kao sto su "T.S. Eliot: Stvaranje americkog pesnika" ili "T.S. Eliot i americka filozofija", itd, itd. Poenta je u tome da T.S. Eliot jednostavno nije predmet nikakve bitke medju kulturama, i sto nikome ne pada na pamet da povodom njega govori o "kulturnom enickom ciscenju".
Ivo Andric je nesumnjivo prevashodno deo srpske kulture, ali je isto tako nesumnjivo i neraskidivo vezan za Bosnu, kao sto je svojim poreklom i ranim tekstovima vezan za hrvatsku naciju, a da ne govorimo o cinjenici da je pisao u vreme postojanja zajednicke drzave i kulturnog prostora. I kada neko inistira na toj slozenosti Andriceve pozicije, to nije nikakva "kradja", jos manje "etnicko ciscenje".
Problem je sto autor ovog teksta ne razume da pominjanje Hrvatske i Bosne povodom Andrica nema za cilj nikakvu kradju, nego uvazavanje slozenosti kulturne situacije u kojoj je pisac delovao. Verovali ili ne, postoje ljudi na ovom svetu koje proucavanje knjizevnosti i kulture zanima iz jos nekog razloga a ne samo zato da bi dokazivlai sta je "nase" a sta "njihovo". Takvi, medjutim, nesto slabo pisu za NSPM.

Kada u prostor za pretraživanje na Guglu ukucate T. S. Eliot, dobiće brojne podnaslove koji upravo svedoče o natezanju oko literarnog identiteta ovog pesnika. Jovan je dao jednu stranu, pa ću se ja ograničiti na drugu.

Thomas Stearns Eliot (1888-09-26 – 1965-01-04 ) was an American-born English poet, dramatist, and literary critic.

An American by birth and education, Eliot came to dominate English literary...

English Poet, born in the US

T.S. Eliot quotes (American born English Editor, Playwright, Poet and Critic, 1888-1965).

American-born, anglocized author

Thomas Stearns Eliot (1888-1965), American-born writer and thinker (became .... its publication was a landmark in the development of modern English poetry. ...

American-born English poet, literary critic, dramatist, and winner of the Nobel Prize for Literature.

Ovim ću završiti raspravu. Zahvaljujem svima na komentarima.

Nije ovo pijaca, koliko god NSPM ličio na takvo mesto, niti je Andrić teniser, pa da se oko njega otimamo, malo Srbija, malo Hrvatska, a malo Australija.

Ovoj temi nije mesto u ovakvoj raspravi.

Već dosta dugo dozvoljavljmo da nas etnički čiste. Evo, sad nas i kulturno čiste na podao način. Lustriraju nas. Najradije bi koristili hlorni kreč ili lizol kojim sam čistio čučavce u vojsci. To će potrajati sve dok ih trpimo. A zašto ih trpimo...ne znam? Generala LAZAREVIĆA osudiše. Heroja koji se časno borio i možda odbranio Kosovo da ne beše gadova u njegovim (našim) redovima. Zapitajmi se koliko smo i mi sami doprineli sakaćenju države i narodne svesti.

Pročitao sam ponešto od Andrića, a dosta sam naučio o samom piscu iz dela koje je napisao Karaulac M. Tokom prošle godine, "Politika" je objavila i intervju M.Karaulca. Koliko sam shvatio Andrić je vizionar društvenih pokreta 20 i 21 prvog veka, a to je vidljivo u Karaulčevim zapisima o Andrićevoj analizi pojave fašizma u Italiji, gde je budući nobelovac boravio kod svog prijatelja, vojnog izaslanika Jugoslavije, tada kraljevine. Predlažem svakom da pročita Andrićevu biografiju M. Karaulca, čak i ako nije pročitao bar neko delo ovog svetskog pisca, političkog robijaša, diplomate, nobelovca... šta više reći.