А какве је то он имао огромне снаге и од које године???
Зна се ко је први дигао устанак и народ у борбу(одбрану) а то нису били комунисти!

Они су излазили као из мишијих рупа, и то углавном да врбују народ полуистинама и лажима или да застрашују терором(доцније)???

Господине Лазански, узмите у руке неку нережимску књигу о Другом св. рату. Ни изблиза није тако светло као што ви мислите!

Сваки пут ми је тужно гледати(слушати) човека који сматра за себе да је србски патриота, а који позитивно говори о таквим зверима као што је овај из вашег текста и њему слични!

Види, види како падају маске ђаволске. Лазањски се све ове године представљао као некакав аналитичар-родољуб, кад оно се испоставило да је сво време био прерушени титоиста.


А то су САД и Британија чиниле наводно јер су дрхтали пред Титовим ауторитетом, а не зато што им је Југославија требала као рупа у гвозденој завеси, преко које ће се увући у Источни блок да би га начели и разорили. Нису ли баш зато и подилазили Титу да би га придобили за свој ''Дранг нах Остен'' у облику хладног рата. Узгред, гледано са позиција чистог комунизма, није ли приклањањем капиталистичком Западу Тито у ствари изневерио идеологију зарад које је у току рата и непосредно по његовом завршетку потаманио стотине хиљада Срба.

Miroslave, zaboravio si "sitnicu" da je posledica toga sto je Srbija BG pasaluk upravo Josip Broz..njegove granice, ustav iz 74 kojim je to zacementirao i dao zeleno svetlo svojima da se odcepe cim sa upokoji...

Pratile ga Britanske krstarice...engleska kraljica...ja ne znam koliko ti poznajes istoriju (nedavno je Rastovic zavrsio doktorat na temu britansko srpskih odnosa u zadnjih 200god, gde je to lepo dokumentovao), ali nama se ni Tutci nisu tolko "krvi napili" kao Englezi u zadnjih 200 god. Sustina njihove politke zadnjih 300 god je da se maximalno suzbije rast Rusije, mi se dozivljavamo kao potencijalni Ruski saveznik(pravoslavni Sloveni) i sve dok se ne pokatolicimo/pogermanimo ili sta vec, trudice se da nas "skresu" na sto manju meru. Dzaba crncu da prica da je belac rasisti,sve dok je crnac..Par puta u istoriju smo pokusali da se zvanicno odreknemo Rusa i postanemo "belci"(kralj Milan, Z.Dindjic), no nismo daleko stigli - za njih smo i dalje "crnci". Svako ko sa ovih prostora radi za Engleze, radi direktno protiv interesa Sprskog naroda. Cak i Nemci, pa i Hitler, su imali daleko posteniji odnos prema nama od Engleza

Ekonomski uspesi o kojima pricas, radnicki standard, srednja klasa itd nisu dometi Josipa Broza (pogledaj malo snimke njegovih govora kod kolege na "Ipak se okrece",meni deluje kao senilni deda sa Kalemegdana, sa niskim obrazovanjem i IQ), vec uspesi socijalizma kao takvog. Sto ne dade primer primer rasta SSSR za vreme 30ih, za vreme J.V.Staljina, koji daaaaleko nadmasuju bilo sta za vreme Tita? Al neces, brka je i dalje najveci anglosaxonski bauk, koji im nikad nije isao uz dlaku (iako je isti taj Cercil,pred smrt, u memoarima napisao da je to bio najvec drzavnik svih vremena).

Е па сад сте и сами дали један од правих одговора зашто је Тито на Западу дочекиван ''са крстарицама и носачима авиона'' - да би кроз такозвану ''несврстаност'' онемогућио Источни блок да се шири, како би се уместо њега ширио Западни. Чим се распао Источни блок, ишчезла је и такозвана ''несврстаност'', јер је одрадила посао за западне освајаче. Но вама је Тито драг можда зато што вам је драг и сам Запад, упркос радиоактивним и другим искуствима са њим у последњих двадесет година.


Не, није му то била главна мана. Али овај цинизам, помодно упућен нама ''патриЈотама'', и то по врху свих претходно изречених неистина, само вас додатно срамоти и разобличава.

Имао сам симпатије према Лазанском, међутим, посље текста који је написао са таквом острашћеношћу, готово да кажем мржњом и презиром поводом поновног интересовања које се појавило у јавности за гроб и околности смрти покојног Чиче, ја сам схватио да је годпосин Лазански као што је и сад признао итекако "пристрасан", то јест, итекако му је мила бивша Југославија и друг Тито, и итекако му је мрзак Дража Михаиловић, и четнички покрет. Нико нема право да се зове србским патриотом, ако се залаже да се истина не утврди, да се гроб србског мученика и хероја не пронађе. А Лазански је у том чланку управо то радио. Пјенио је, на саму помисао о томе да се пронађе Чичин гроб.

Наравно да су Тита дочекивали и британска краљица и амерички председник, као принца, јер је урадио огроман посао и даље је тада још увјек радио за њих. Био је њихов човјек. Они су га поставили ту, са одређеним задатком. Да не да излаз Русији на Јадран.


И чему ова цинична реченица на крају? Не може да прође без спрдње са Православљем и Црквом? Јако неукусно и ниско. Овај текст је испод сваког нивоа.

Бљутаво! Почињем да сумњам да је Лазански уопште Србин. прије ће бити да је југословен.

П.С. Тито се ушуњао у Србију пред сам крај рата, иза совјетксих тенкова. Одмах побио сву србску интелигенцију, и праведне сељаке. Сломио кичму Србству, горе него Турци за 500 година. Ми се још нисмо опоравили од тих посљедица, и ситуација у којој се налазимо данас је директна посљедица Тита и комунизма!

Ово сваки Србин зна. Паметном доста!

Uh, bas me iznenadjujete g. Lazanski. ja bih MNOGO vise olio da tita nije ni bilo. tada bi se mi borili protiv ustasa i balija u 2. sv. ratu koji su cinili genocid protiv naseg naroda a ne bismo ratovali sami protiv - sebe. Mozda Vi postujete Tita - ja postujem - Generala Drazu, iako niko od mojih nije bio u cetnicima, cak stavise, bili su u partizanima. Samo su poginuli u tom glupavom bratoubilackom, mislim srpsko-srpskom ratu, pa nisam stigao da ih pitam - da li su se dobrovoljno regrutovali u partizane - ili su bili prisilno mobilisani kao mnogi. Sve su prilike da je ovo drugo u pitanju. Nadalje, da nije tog i takvog Tita tj. zapada tj. Engleza koji su naglo promijenili stranu - naravno, zbog svojih interesa, sigurno ne nasih, mi bi smo danas bili u svakom slucaju brojniji s sigurno ako ne s vecom teritorijom -onda bih bar imali cijelu nasu teritoriju. Cak da nismo ni prstom mrdnuli protiv Nijemaca, ne bih imali 2 pokrajine (Danas kako neki kazu - jednu republiku a drugu u blizoj buducnosti). Tako smo kao jedini narod koji je bio na saveznickoj strani,a samim tim i pobjednickoj strani u 2. sv. ratu, doslovno kaznjeni cijepanjem teritorije a druga 2 naroda nagradjeni...Suludo.
A sto se parade tice, ma pustite razne pratnje, docek kraljice itd. To su samo simbolicne zahvalnice "njihovom" diktatoru u tom vremenu.
Ah, da, da je bio pravoslavan - mozda bi sve bilo dukcije7bolje za nas a da smo mi (kojim slucajem/daleko bilo)katolici - da li mislite da li bi Kosovo ikada dobilo nezavisnost?

Лепо све ви ово написали...

Шта би Тито урадио данас? То се многи људи питају...Појма немам, али верујем да би се прво
као човек добро исплакао...

Волим да верујем да би затражио да се обави верски обред над Југославијом над којом су самоуправљачи извршили еутаназију...Волим да верујем да би волео да се и Србијом назове, само да настави да живи...макар две крстарице и један носач морале саме да стигну до "базе Ендрјус"...увек се усоталом нађе неки плави галеб на Атлантику...
А стварно нема смисла да хеликоптер тако дуго чека док "он или она" не завреде народа... може хеликоптер да зарђа!...Али нема везе, пешке је лепо ходати и по бетону испред Америчког Конгреса (верујте ми на реч!) а могу да замислим како је "он фоот" по (британском) травњаку Беле Куће...права дивота...

пс "A можда је главна Титова мана била што није био крштен у православној цркви"...Да ли сте сигурни?

Читао сам многе текстове Мирослава Лазанског (неке у антисрпској "Политици"). Бар од оних које сам ја прочитао, овај текст је најлошији, толико лош да личи на текст ученика основне школе написан у поводу "дана младости" (Титовог "рођендана"). Боље је Мирославу да не пише, него да прави овакве импровизације. Ако не буде писао, многима ће у сећању остати као цењен новинар и аналитичар, под условом да се побрише овај његов текст.

ja, kao i vecina( osim izuzetno informisanih ali ucutkanih ili cutologa) ne znam ko je bio josip broz, nas voljeni tito, do dan danas. ali znam da nije bio ono sto nam je predstavljeno. licno mislim da tito nije mrzeo srbe ali da su srbi rajinskog mentaliteta ucinili sebi gore od samog tita ( doduse pod uticajem , bevca, kupferstajna, krajacica i sl). nekako me to samorazaranje ovih dana mnogo podseca na istoriju. ne znam da li bi bilo bolje bez tita, ali bez njega nam je gore! tito ocigledno nije bio komunista a kao najvecu gresku uzimam mu formiranje(sa jos dvojicom belosvetskih probisveta i gurbeta, nehruom i naserom) treceg sveta koji je sve napredno posle oslobadjanja od kolonijalnog statusa, odvojio od prirodnog socijalistickog saveznika i priblizio ih zapadnjackim zverima (danas vidimo kako sa bas na njima izivljavaju!).licno mislim da se njegovo suprostavljanje staljinu preuvelicava kao i sav poznati nam holivudski politicki scenario, i da je staljin hoteci mogao da smozdi i broza i dobar deo komunjara(to su oni koji su KOMUNINISTE i patriote poslali na domace Gulage!!!)ali da mu to nije bilo vazno...mozda zato danas putin & comp ne zalezu za srbiju bas toliko znajuci kakvi smo saveznici te tako gubimo poslednji voz za spasavanje iduci sigurnim i utabanim putem Hazara.
voleo bih da ga(tita) istorija stavi na mesto kojem pripada, a sto se komentara izvesnog bojana tice , mogu samo da se nasmejem, jos jedna od srpskih "istina" koja nas je vodila sve... pa dovde. mozda bi srbima bilo bolje da osim tita nisu imali ni (pseudo) dinastiju karadjordjevic, narocito regenta...ali srbi su voleli uvek bitange a heroje su smicali, odrubljivanjem glave cak.
a sto se tice clanka g.lazanskog cini mi se da moj omiljeni novinar u poslednje vreme gubi inspiraciju...ne lici mi ovaj clanak na njega...a ni onaj predhodni. nije valjda bodo hombach resio da pravi cenzuru......uostalom vise nema domacih novina izlazi samo strana stampa na (modifikovanom) srpskom jeziku

Лазо, браво. Текст је добар, аналитичан и поучан. И даље си један од малобројних храбрих у Србији, који данас, у "демократији" смеју јавно да изнесу, напишу и објаве своје мишљење.
Прошлост служи као параметар за мерење садашњости и лакше пројектовање будућности.
Сви ови који се седамдесет година заклињу у краља и отаџбину, могли би да дају свој програм изласка из кризе,као и своје виђење Србије и српског народа у наредних педесет година. И да нам већ једном кажу шта је њихов идеал: окупирана и квислиншка Србија, као 1941. или слободна, савремена и богата Србија.

Ja imam jedan predlog.Posto ova nasa vlast prodade sve sto je mogla pa sad nema vise nista,a Tito je nas najjaci brend u svetu da mi njega ponudimo na aukciji sa sve kucom cveca pa ko ponudi najvise neka ga nosi,mi cemo jos besplatno da preselimo kucu cveca u originalu.I tako nikakve koristi nismo od njega imali pa bar da sad nesto zaradimo.

Комунистички синдром по коме они увек и свуда представљају себе прогањаним и угроженим никако не јењава! Према том синдрому, овај текст је израз некакве храбрости, јер је наводно субверзиван у односу на садашњу "демократију". Демократији - оваквој каква је - заиста одговарају наводници, али они одговарају и оваквој "субверзивности"!
Управо, ствар је сасвим обрнута: у актуелној изградњи новог ауторитарног режима и стварања култа личности, овакав чланак је добродошао и сасвим је политички коректан! Овај чланак, објективно, има улогу једне од искрица које треба да разбуктају нову ватру на пепелу старе! Зато је сасвим добродошао и неће бити једини такав текст у режимским медијима (других готово и нема - част НСПМ-у)! Наравно, неће изостати ни одговарајуће емисије на електронским медијима, штавише, једна је баш на програму јавног медијског сервиса Србије, а у којој нам још један "Титов пионир" соли памет! Дошао је право из Приштине, прича српски да га "цео свет разуме" - а Срби и прихвате! Баш као и онај његов сународник који преговара са толерантним Савом Јањићем!
А како се само маркетинг разликује, онда и сад? Много - сад га има на више медија!

Lazanski se do sada pokazao kao odličan analitičar ali samo kao vojni analitičar.Čim je malo skrenuo sa svoje specijalnosti nepotrebno se pokazao ne kao pristrasan već kao neobavešten.Posmatrati veličinu nekog političara kroz prizmu veličine angažovane vojske koja ga je dočekala je u najmanju ruku naivno da ne kažem profesionalno deformisano.To bi bilo isto kao kad bi npr. Tadić priznao nezavisnost Kosova.Verovatno bi u ga u svim zapadnim državama dočekali uz još veće počasti pa bi onda neko za 30. godina opet skretao pažnju na formu a ne na suštinu.

Odvajanje socijalisticke Jugoslavije od Sovjetskog Saveza, potez koji je kasnije pomogao slamanju globalnog pokreta socijalizma, je bila najveca Titova zaluga za kapitalisticki zapad.

Za citaoca ovog teksta je vazno da zna da ja polazim od dve pretpostavke 1) da je socijalizm pozitivan i human i 2) da je Sovjetski Savez, sa svim svojim eventualnim manama, bio jedina realna sansa za tranziciju u bolje i humanije drustvo na globalnom nivou. U koliko se ne slazete sa ove dve pretpostavke, verovatno se necete sloziti ni sa ostatkom teksta.

Da bi uspeo projekat socijalizma, logicno je bilo da Sovjetski Savez postaje sve veci, da se ukrupnjava i da se druge zemlje ukljucuju dok na kraju cela planeta nebi bila socijalisticka.

Ovu logiku odlicno shvataju vec decenijama zapadna politicka burzuazija pa zato i prave projekte saveza kapitalistickih zemalja kroz NATO I EU. Oni odlicno znaju da, ako zele da ocuvaju kapitalizam u svojim zemljama, moraju da se bore na globalnom planu, da ne smeju da se cepaju i razjedinjuju.

Ja polazim od pretpostavke da je Tito u pocetku bio iskreni komunista i idealista u koga je Kominterna sa opravdanjem verovala i polagala nade. Medjutim, on je vremenom, svesno – bilo da je na to pristao, ili nesvesno – da je sistematski izmanipulisan od centara moci kapitalistickog zapada, poceo da radi na unistavanju svetskog socijalizma.

Evo kako je to ucinio: S obzirom da je uspeh socijalizma u svetu imao sanse samo ako je globalan, jedinstven i ako se siri dalje (ista logika kod danasnjeg kapitalizma), logicno je da je odvajanje Jugoslavije od Sovjetskog Saveza znacio korak nazad u onome sto je bilo postignuto i da je za kapitalisticki zapad znacio korak napred u rusenju socijalistickog projekta.

Ne gospodine Lazanski, nije problem što nije pravoslavac, i Vi to dobro znate. Imam još veće zamerke prema kralju Aleksandru, upravo zato što je bio pravoslavac. Problem je poltronstvo i kukavičluk, a to su glavne osobine ljudi kojima su se i Tito i kralj okružili, jer se nad takvima najbolje vlada. Još kad imamo i slične novinare...

Ко мисли стомаком, Тито ће му бити добар, ко мисли главом - видеће да нас је социјализам дегенерисао у сваком погледу - бар нас Србе! Данашњи одабир политичких партија и однос половине (мало ли је?!) становништва према својој држави показује да нам је хлеб без мотике први критеријум у одлучивању чему тежимо - продај кога и шта хоћеш само да ја будем на списку оних којима ће бити боље.

Цео дан слушам хвалоспеве о Брозу!
Не дају титићи свога тају.
То није нормално!
Мука ми је...

Честитам аутору на доследности и храбрости у одбрани својих ставова и када то више није популарно.

Не слажем се са примедбама на квалитет текста. Лазански је Кустурица "колумнистичког новинарства" и стил који је употребио управо одговара теми и добу које у тексту третира. Ја са своје стране скидам капу пред мајстором!

О изнетим ставовима се може расправљати и многи се могу ставити под сумњу, али мало мање острашћености неби било на одмет! Прогласити Лазанског за "издајника" само зато што позитивно пише о Титу, упркос "национализованој" породичној имовини и његовом целокупном досадашњем опусу, је заиста својеврсно претеривање.

"Данас су они поново утихнули, гурнути на маргину друштвеног живота, док се рестаурирана буржоазија неспутано иживљава."
рестаурирана буржоазија - то су валда они којима су деца титових функционера и даље на власти вратила имовину (реституција?)
или је Мишковић, комунистички директор крушевачке фабрике - стара буржоазија која се рестаурисала
па и јесте кад титоситима историја почиње од њих
ако сам добро схватио писац ових редова (марио Калик) је универзитетски професор??!!
е то вам је титоизам
ово постоји само још у Србији

а ко их критикује?
стаљиноносталгичари!!!
да се убијеш ништа друго

деда солунски добровољче из америке зашто си се ти борио?

Господине Калик,

Ваша елегична присећања једног ’праведнијег и лепшег друштва’, друштва у коме су полуписмени агенти Коминтерне водили српски народ за рачун аустријског каплара, не само што су увредљива, већ су потпуно апсурдна.

Није ми јасно да ли се више дивите потемкиновским селима Титове економије, тоталном уништењу српске цркве, државе, села, приватне својине, некомпетентном вођењу економије, кардељевским и шуваровским експериментима, гласању опанцима, разним реформама, или Ђиласовом силеџијству, Лекином примитивизму и терору стаљиниста који су педесет година упропаштавали целу земљу и рушили традицију једног домаћинског народа.

Вероватно Вам је познато да су управо деца и унуци бораца Титоизма лучоноше демократског пројекта у србији, пројекта који по силеџијству, охолости и некомпететности управо највише подсећа на Титову диктатуру. И док су Титове хорде уништиле изданке средње класе у послератној Србији, данашњи унуци деце Титоизма управо ту средњу класу покушавају да ’породе’ користећи реторику Сорошевих универзитета. Они не признају општеприхваћене законе и каноне, тврдећи да препознају само суд своје партије.

О Титу пишете као да је питању Чомски, Али, а не диктатор који је стрељао десетине хиљада идеолошких противника. Убицама се не дивим, идеолошки острашћеним убицама још мање.

И још нешто. Нису ово изливи антититовског примитивизма. Напротив, примитивизам, острашћеност и мржња према Србима и Србији исијавају из сваког покушаја рехабилитације Титовог наслеђа. Јер Србијом и после Тита, влада Тадић. За чим онда жалите, да ми је знати? Све оно чему се дивите, још увек је ту, Србија је нова СФРЈ, црква се распада, држава не постоји, село је сравњено, гласање опанцима у пуном јеку. Шта недостаје? Да Тадић обуче бело одело? Па, зар Вам није довољан Бреговић који епитомизује Титову културу поварошених радника који
никада нису успели да забораве село?

..."А можда је главна Титова мана била што није био крштен у православној цркви"…

ПОСЛЕДЊИ АДУТ ТИТОФИЛА!

Поштована, говорите као да су Срби прекјучер, са падом југе сазнали за Цркву и Бога. Зар је данас превазиђено вјеровати у Бога и поштовати Цркву? Као, нисте досада вјеровали па немојте ни од сада?! Боље се било када покајати него никада. А идеологија, идолопоклонства и наука људских ће увијек бити.
А што се тиче те идеологије, нико, нити један човјек, ни једна политика нема право да се гради на крви и патњи других (противника режима). Многи се са носталгијом сјећају добрих времена, посла и сигурности...А шта је са мученицима који су побијени ни криви ни дужни за градњу комунизма? Брат брата убија, син оца, пријатељ пријатеља...Због чега? Због идеологије? Доказивања режиму? Због функције?

Тако се не гради држава,друштво ни правда.

@ Теофило Стивенсон

Браво за фантастичан коментар! После онога што сте написали сувишно је било шта мудровати. Алал вера.

Поштовани друже Марио Калик, више волим поштеног КОМУНИСТУ, ма које нације био, него ове КОМУЊАРЕ, ма били они Срби! Веома добро разликујем та два појма! Као што примећујем и да су се ономад Срби јатили у официре (ЈНА), а сад се јате у попове... Ко што неко овде рече: "Није нам крив Броз и догађаји од пре 50-60 година, криви смо ми!" И не смета ми што (по имену!) нисте Србин, ако сматрате да је неморална ова пљачка Србије и српског народа (као и свих околних народа!). О томе је доста речено на страницама овог сајта, који је и Вама уступио свој простор, као и што га уступа коментаторима овдашњим, од којих сам најнезнатнији ја! Међутим на том истом сајту речено је да је ситуација у Србији (а и другим државама-наследницама бивше СФРЈ) толико сложена да је треба посматрати вишестрано, еда би се кренуло ка решењу... Неки од коментатора Вам замерају на једностраности. То чине на такође једнострани начин. Што не оправдава ни Вас, ни њих због исте ствари-ЈЕДНОСТРАНОСТИ. Ипак и Ви и други коментатори и сарадници овог става су потребни, али са критичким, а не догматичким размишљањем... Да сам задовољан ситуацијом у српској цркви, НИСАМ.
Али да ли то треба решавати тако што треба поново "узјахати" попове, ЗА ТО НИСАМ! Време догматског социјализма НЕПОВРАТНО ЈЕ ПРОШЛО. Да ли ће доћи до неког обнове/стварања неког критичког, људској природи примеренијег социјализма (ајде, назовимо то тако!) не знам. Знам само да се више не може са "мајку му божију империјалистичку", "зеницом ока нашега" и "клиповима у точковима"... ТО ВРЕМЕ ЈЕ ПРОШЛО! У крајњој линији овом народу је ДОСТА НАМЕТАЊА ОДОЗГО, БИЛО ТО НАМЕТАЊЕ СОЦИЈАЛИСТИЧКО, ЕВРОПЕЈСКО ИЛИ ИНО. Ваљда и овај народ (као и сви суседни народи!) могу нешто сами да ураде од својих живота! И да подсетим, та иста, али права, српска буржоазија, је 1914 г. дала Нишку декларацију, а после још аката солидарности са својом поробљеном браћом у Аустроугарској. Ако то није акт солидарности, онда не знам шта јесте! Даље следи!

Cemu podsecanje na tog dzelata srpkog naroda i njegovog identiteta.On nam je u amanet ostavio vecinu danasnjih problema.Da spomenem samo razbijanje Srbije(na dve pokrajine sa atributima drzavnosti)u cilju jacanja Jugoslavije.Pitam se samo zasto nije to isto uradio sa njegovom lijepom Hrvatskom?? Ali ideoloska senka tog srpkog krvnika je i dalje prisutna u Srbiji kroz danasnje marionete na vlasti.I dalje je srpski patriotizam i nacionalizam okarakterisan kao "fasizam" i "govor mrznje".Pitanje je kada cemo se osloboditi tog pogubnog nasledja.

Мени овде неки коментатори заиста нису јасни.
Мунзе Конза се буни што се по Титу ''просипају помије'', иако га он у ствари не воли као ни ''ми''?!?!
У антититоизму других коментатора ''брм'' однекуд нађе ''стаљиноносталгију'' због које му дође ''да се убије''?!?!
ЉиљанаНИ онако самоуверено испали да ''ми'' у ствари до јуче нисмо ни знали ''с које се стране отварају црквена врата'', као да свакога од нас ( по њој наводних ''антикомуниста''), познаје лично.
Мариа Калика је излишно и коментарисати. Причати о Тито-комунизму у духу касних четрдесетих и раних педесетих година прошлог века ( као да полувековног терора, пљачке и расрбљивања на свим нивоима није ни било ), представља потпуно одсуство било какве скрупулозности у размишљању и тумачењу историјских чињеница. Називати, по врху свега, ''антититоистичким једноумљем'' било какав приговор владавини Јосипа Броза Тита, заиста је превише.
Кад уз Лазањсков тенденциозни и срамни текст прочита још овакве и сличне коментаре, човека просто преплави очај услед спознаје катастрофалног мисаоног хаоса који је овладао духом српског народа.
Каква конфузија и анархија у ставовима, какво одсуство националне свести!
Па каквом се ми препороду и избављењу надамо као народ, кад чак ни Јосипа Броза Тита још увек нисмо ( већински ) препознали као несумњивог непријатеља српског народа и тиме заувек запечатили ову тему, него још увек однекуд искрсавају његови, не тако малобројни обожаваоци, полуообожаваоци, симпатизери.
Мислим да је тај мисаони хаос последица потпуног одсуства мисаоне срчаности код савремених Срба. А под мисаоном срчаношћу подразумевам спремност да се Истини гледа у очи, ма како била неугодна по нашу сујету или интимне чежње.
И истина о Јосипу Брозу Титу је јасна и неумољива и она се не може засладити никаквим ''ратним крстарицама'' и ''носачима авиона''.

Zadnja recenica je onako, bas, lazanski cinicna.

I ja sam voleo kaubojske filmove i navijao za jadne indijance.

Када се разгрну пароле, разгрну илузије, разгрну жеље да се живи на туђи рачун, долази се до истине о томе како је владао Јосип Броз Тито.
Тито је дошао на власт на антисрпском пројекту и одржавао се на власти антисрпском политиком. Срби су свуда били мањина у органима у којима су се доносиле суштинске одлуке. Сви су били удружени против Срба: Хрвати, Муслимани, Словенци, Шиптари, па и Македонци - и сви су били окупљени око Тита и Титу давали снагу да проводи антисрпску политику. На том принципу и Борис Тадић данас влада у Србији.
Запад, католичко-јудејско-исламски, је помогао протеривање Срба из свих делова Југославије, тако да су етнички (од Срба очишћене, са икебана процентом учешћа) чисте територије Хрватске, Фдерације БиХ, Косова и Метохије, са тенденцијом нестанка Срба и у Црној Гори и Македонији, док је тај исти Запад, у исто време, применом силе, од Србије направио нову малу Југославију, која треба да се заврши погубно по Србе и на штету Срба, као што је завршена велика Југославија. У оваквој Србији, новој малој Југославији, Срби су у правима и могућностима ИСПОД права националних мањина.То је циљ Запада. Зато и данас у Србији влада "екипа" која почива на подршци оних који сањају о нестанку Срба.
Што се тиче "удобног" и лаког живота, за време Тита, део становништва који је живео од земље, био је у тешком положају, и на њиховом пропадању живели су лако они који су таламбасали пароле о "великом" Јосипу Брозу Титу. Рачун за такав живот данас се највише плаћа и огледа у Србији: сеоска домаћинства у Србији дотрајавају, старци умиру, младих нема - Србија умире. (У градовима су уништене фабрике, тако да нема извора нације ни у граду ни у селу, а основ нације је увек био на селу). Они, који данас шире илузије о Титу и његовој магичној моћи која омогућује да се добро живи без муке, могу ширити и друге илузије, и друге бајке, али се кад тад морају суочити са истином. Суочавање са истином је једини начин да се крене напред.

@ gorštak
"У антититоизму других коментатора ''брм'' однекуд нађе ''стаљиноносталгију'' због које му дође ''да се убије''?!?! "
KOMENTAR IZNAD GORŠTAKOVOG:
"Стаљин је схватио да држава почива на јединству, заједничком језику и култури, саборности, а не на слављењу лажних различитости...
Стаљин је као Грузин дао предност Русима, науштрб бораније од које иначе не може да се напабирчи државотворност.
Зато Стаљина поштујеm.."

стварно однекуд нађох ''стаљиноносталгију''
узгред истина је била "сасвим друкчија"

но можда је проблем у овоме што поштено признаје Павков, с ким се обично слажем:
"Лично сам био у маси грађана окупљеној на дочеку тела ЈБТ у Београду.Као седамнаестогодишњаку уопште ми није било необично што плаче буквално свако кога сам видео на простору испред железничке станице.Увече,ушао сам у колону грађана код филозофског факултета и стрпљиво миц по миц после 2-3 сата прошао поред одра који је био постављен у Савезној Скупштини."

е па видите ЈА НИСАМ ПЛАКАО КАД ЈЕ ТИТО УМРО - био сам бесан што је прекинута утакмица на којој је звезда водила после серије пораза од Хајдука..
ТО ЈЕ РЕАКЦИЈА НОРМАЛНОГ СРБИНА .. Србија мора да се врати нормалности а то свакако није ни
а) ВЕЛИЧАЊЕ СТАЉИНА
Б) ВеЛИЧАЊЕ КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ У КОЈОЈ СУ СРБИ "НЕСЕБИЧНО" ИСПАЛИ МАЈМУНИ, јер су "племенито" помогли својој браћи уместо да се "себично" договоре ѕа Италијанима...догод Србима буду већи пријатељи Хрвати од Италијана биће и Тита и Титића(Тадића)
в) КУКЊАВА НА САД И ФРАНЦУСКУ - државе које само гледају своје интересе и ништа више и чекање да мајка Русија реши наше проблеме уместо нас
и још пуно тога..
а ова серија оваквих чланака о Титу је БОЛЕСТ....тешка ментална...а нажалост и већина коментара...

@Srbin,
Србине, хвала Ти на свакој речи!

Наравно да га не волим, као ни ви. Кад је умро, имао сам 9 година, шта је то мени тада значило? У кући нико плакао није, наравно, те нисам осетио да се нешто драматично десило.

Само, причали Црногорци некад давно једну причу из боја, како се нека јуначина хвалила: "Ја, сердаре, ману сабљом и десницом руком и одсијечем му обје руке. Па манем сабљом и десницом руком, и одсијечем му обје ноге. А глава, пита сердар? Е њу, Богоми, одсијече нека рђа што је дошла сахат прије мене". Тако и ми данас - много смо храбри на Интернету, све знамо, и ко је крив, и зашто, и како, само не знамо шта МИ треба да урадимо. Нисмо знали ни онда. Један је био Каваја, а и њега смо издали. Направили смо раскол у рођеној Цркви, пљунули на огњиште, славу, икону, рођено дете, ако је било "против Тите". И сад тражимо правду? Нема је и неће је бити.

Покрајине је правио тамо где је знао да неће бити отпора. Није он сам себе чувао, Срби су га чували. Срби су свога Дражу продали, предали и сттрељали, нису то Хрвати урадили. Паметан је био, паметан и кваран - српским рукама је давио Србију и сад немамо коме да се жалимо.

Данас причати о Титу испада смешно. Наши дедови су га довели на власт, наши очеви на њој одржали, а ми настављамо истим путем. Са кога, изгледа, нећемо да скренемо.

@ munze konza
"Наши дедови су га довели на власт, наши очеви на њој одржали, а ми настављамо истим путем. Са кога, изгледа, нећемо да скренемо."

ово је проблем на који се стално враћам и немам одговор...на моменте размишљам као ти..нпр. за време српско хрватског рата на ХРТ је била серија контакт емисија неке Жељке Огресте на којој су целу годину једном недељно била по два госта - универзитетска професора, који су у доба Тите робовали миниму 5 година за Хрватску...4 емисије месечно пута 12 па сад видите колико их је ... хрватских доктора наука на титиној робији..

узалуд сам се преслишавао колико је српских интелектуалаца (не голооточана они су за мене још екстремнији од титоиста) робовало за Србију...
али са друге стране..Тита је те наше који би потенцијално робовали једноставно поубијао 42. - 48...
тако да немам одговор...
опет гледајући моју генерацију 60 и неке - сви ми који смо одувек против комунизма И НИСМО ПЛАКАЛИ КАД ЈЕ ТИТА УМРО или смо емигрирали и постали успешни углавном у САД и Канади..или смо овде нико и ништа упркос образовању и компетенцијама...
елита се није променила... да ли ћу и ја и мени слични једном спадати у "Наше дедове који су га довели на власт и наше очеве који су га (Тадића или неког другог Титића) на њој одржали"?
звучи ми неправедно..

Изгледа да је српски „просперитетни максимум“ лимитиран оним што се зове Броз. Као да нам поручују: прихватите поново „Броза- илузију о светлој будућности“ (ЕУ) и биће вам „лепо“ па док траје... Зато има оволико залудних Срба који пате за њим (тј. за ЕУ као титовским Павловљевим рефлексом). Човек је био антисрпски монарх (доживотни ово, доживотни оно...), антисрпска машина. Биланси његове владавине по српски народ најбоље говоре. Да је живео хиљаду година толико би трајала Југославија. Можда би трајала и вечно али под једним условом: да Тито не буде неки Србин (убиством Краља Александра то су поручили на време али Срби не читају „поруке“ па и кад су јасне, драстичне и очигледне). И у томе је суштина. Броз је био коефицијент у трајању којим кад се помноже све српске ратне победе ( с огромним страдањима и жртвама) добијемо у билансу ово српско данас. Тито, то је био антисрпски дугорочни пројекат, говори нам садашњост. Јер, да није тако зашто Милошевић није могао постати нови Тито? Кад је дошао ред на „српског Тита“ ( да влада бар 30 година) онда не може и промптно се Титова антисрпска конструкција ( административне границе, устав 1974...) легализује, рећиће нам Геншер, Војтила, они што су сипали бомбе... Титу није могао да се деси 5. октобар али се зато Милошевићу десио. И то говори о свести у овом народу коју су неки поменули у коментарима. И на крају, да је Милошевић био крштен у католичкој цркви Југославија би можда трајала (коментар на последњу реченицу ове колумне г. Лазанског).

КРАЈ
Из ваших порука схватам да у Титу и титоизму видите узрок свеколике српске несреће. Ту се апсолутно слажем са вама, Тито је сатрап српског народа и Србије, уз ограду да ја у њему видим само један од узрока наше садашње пропасти и да је онај највећи ипак у нама самима.

Такође, видим да и у Тадићу гледате лошу власт по Србе и Србију. И ту се слажем са вама, али опет уз ограду да он није ни принети Брозу, ама баш нити у једном једином смислу.

Завршио бих у складу са вашим следећим речима: „Суочавање са истином је једини начин да се крене напред.“ Истина је комплексна и никада примитивна. Простим негирањем евидентних резултата титоизма се не могу победити сећања и осећања његових савременика. Напротив!

Шта је то титоизам?
Титоизам је један од друштвено-политичких система друге половине ХХ века, који је због специфичног геостратешког положаја СФРЈ у међублоковским обрачунима израстао у крајње необичан поглед на свет, миленијумима пре тога потпуно непознат и незамислив.
Тај се поглед на свет заснива на убеђењу да се смисао човековог постојања састоји у тежњи да се са што мање рада и напора што више ужива у свим могућим задовољствима, да човек није створен да би живео, радио и стварао ''у зноју лица свог'' ( како се чинило од постанка света ), него да би непрестано удовољавао свим својим незаситим прохтевима, ма колико они били деструктивни по државу, нацију, околину, морал, па и њега самог.
Захваљујући америчким кредитима ( по неким проценама преко 130 милијарди долара ), којима је Тито награђен за своју ''непослушност'' Источном блоку, такав екстремно хедонистички начин живота је и омогућен током шездесетих и седамдесетих година прошлог века.
Но, пошто је одрадио свој део посла за западне освајаче, амерички кредити су пресушили, а ''благостање'' се распрсло као мехур од сапунице, ( као и свако благостање које није стечено ''у зноју лица свог'', него на мућку и превару ). И уместо да погледају тој истини у очи, да се покају за своју лакомисленост и са мушком срчаношћу прихвате вечну и непромењиву истину о животу као големој муци и невољи која се савладава искључиво вером, личним трудољубијем и самопрегором, генерације стасале у ''Титовом благостању'' кукавички наричу за својим потрошачким месијом и ''лакоћом постојања'' којом их је својевремено даровао.
Па би и тридесет година након смрти да га дозову из мртвих и повампире у новом облику - као неког ''демократског месију'' који ће нас поново омилити западним ''доброчинитељима'' и обновити ''изгубљени потрошачки рај''.
Али живот је суров и одвија се по неким много дубљим законитостима од оних у које ми у својој лакомислености и површности желимо да верујемо.

@ thinking maize

Нећу вам рећи своје етничко порекло. Не зато што сам га већ једном споменуо у некој дискусији, већ зато што је то крајње неприхватљиво за једну расправу која треба да има неки ниво, а ја се надам да га овде колико-толико можемо очувати. Када се спекулише о нечијем пореклу, и то користи као аргумент за некакав закључак, макар и у вашој, толерантнијој верзији, достојанствен човек одбија да се о томе изјашњава, јер вређа његову личност. Заправо, гротескно је да на основу нечијег имена закључујете о његовом пореклу. Претпостављам да онда и Емир Кустурица не би требало да буде Србин? Kао ни Марин Држић, Јосип Руђер Бошковић, Скендер Куленовић итд.?

Видите, управо то што (етно)националисти примарно деле људе по етнијама, јесте кључан проблем. То се на НСПМ-у, у коментарима нарочито, провлачи на све стране. Моје становиште је класно, односно ја примарно делим људе по класама. И зато је моја критика српског национализма класна, а не са позиције неког другог национализма или аутошовинизма, какво заступа тзв. Друга Србија. Ова не напада само српски национализам, већ често читав српски народ и његову целокупну традицију. Ја то наравно не радим, чак сам имао доста текстова на ту тему, можете видети нарочито "Либерални фашизам и расизам у Србији".

И баш зато што не нападам с ових других позиција, рачунам да легитимно могу рећи своје мишљење. Када бих као усташа или родомрзац из редова Друге Србије овде нападао читав српски народ, не само да не би имао могућност да нешто више кажем, него не би ни требало да имам. За мене шовинизам према Србима није ништа мање неприхватљив него шовинизам према Хрватима или Муслиманима...

@ thinking maize,2. део

Сами сте споменули једну социјалистичку и југословенску опцију код Срба. То је лепо, и зато вама конкретно одговарам, за разлику од других, са којима је немогуће пристојно дискутовати. Баш ту линију српске традиције желим да рехабилитујем, да покажем да комунизам и југословенство нису "антисрпски" пројекти и да је једини спас потлачених na овим просторима, без обзира које националисти били, у политици која је социјалистичка и југословенска. Јер, немамо ми проблем примарно са национализмима других југословенских народа, већ са евроатлантским империјализмом који је ове претходне користио за рушење Југославије, а данас влада тим простором као својим колонијалним подручјем, у чему му наравно помажу владајуће структуре у нашој и суседним државама. Југославија није могла да опстане као јединствена и социјалистичка, јер је као таква била сметња продору западног капитализма. Али, као низ "националних" држава са економијом под контролом страног капитала може и треба да уђе у евроатлантске интеграције. Баш лицемерно!

И ту је кључно средиште проблема које националисти свих боја не увиђају. Капитал не познаје границе, видимо да све више то важи за саме наше капиталисте. Зато и отпор Капиталу не сме да познаје границе. Зато и говорим да је нпр. Србину православцу раднику класно ближи Хрват католик радник него Србин православац капиталиста, а тај заједнички класни интерес је одлучујући и треба да буде одлучујући.

Е сад, наравно да сам свестан да тај напредни потенцијал више постоји, кад се погледа претходна историја, код Срба него код Хрвата. Међутим, то што смо имали међусобно крваве сукобе не значи да заувек треба да останемо с различитих страна барикада. Као што рекох, немамо другог излаза од радничког интернационализма. Када већина Хрвата радника иживи коначно "своју" националну државу, пробудиће се из тог националистичког сна, и схватити да су и даље експлоатисани. А онда ће нужно прићи Србима радницима у заједничкој борби против капиталиста.

Поштовани друже Марио, од Вас нисам тражио да се национално изјашњавате, то просто није добар укус. Једино сам можда нешто темпераментније изнео своје српство, но то је просто чињеница. А да нисам имао намеру да вас било чиме увредим или да изађем изван оквира полемике, а на овом сајту, илуструјем следећим
редовима упућеним управо Вама: "Поштовани друже Марио Калик, више волим поштеног КОМУНИСТУ, ма које нације био, него ове КОМУЊАРЕ, ма били они Срби! Веома добро разликујем та два појма! Као што примећујем и да су се ономад Срби јатили у официре (ЈНА), а сад се јате у попове... Ко што неко овде рече: "Није нам крив Броз и догађаји од пре 50-60 година, криви смо ми!" И не смета ми што (по имену!) нисте Србин, ако сматрате да је неморална ова пљачка Србије и српског народа (као и свих околних народа!)". Толико о том питању. А као Србину и православцу нису ми страна размишљања о социјалној неравноправности. Примећујем да су се припадници неких других хришћанских конфесија, конкретно католици (Леонардо Боф, Ернесто Карденал), користили марксистичком анализом да би разумели и умањили (ако не и уклонили) беду у својим срединама. Такве напоре ценим и они, тј. здружени напори марксистичке анализе и скромних посвећених католичких духовника, уз присуство истинских националних трибуна (Лула да Силва и др.), омогућавају ову сваковрсну еманципацију Латинске Америке! Надам се и да ће неоптерећени марксисти и неоптерећени православни хришћани заједнички кренути на рад уклањања главног зла човечанства, Здруженог Финансијско-Мешетарског Капитала, праве Курве вавилонске модерних времена!
У том смислу погледајте мој мали песмуљак наведен уз поруку г-дину "Горштаку". Са поштовањем Богдан Николић, alias thinking maize.

Данас је Србија принуђена да увози готово све и чак, о бруке, и свињско месо из Бразила (у чијој смо производњи још пре првог светског рата били познати и признати као произвођачи и извозници).

Српски сељак је имао, као и сви остали грађани, прилику за бесплатно школовање (на селу су познате и акције против неписмености), култура им је стизала право у домове, здравство им је, осим што је било бесплатно, било и при руци, имали су поред себе ветеринаре, транспорт, бенифициране цене горива и наших високо квалитетних пољопривредних машина, јефтине кредите, без жираната и хипотеке(!), који често и нису враћани и да не набрајам.

Осим познатог „зеленог плана“, било је разних других „планова“ и олакшица, иригација, бесплатног семена светског квалитета, откупа по гарантованим ценама, огледних њива са којих је принос остајао сељаку, итд. То су све ствари због којих је „вредело бити сељак у Србији“ и против чега смо ми из града врло често гунђали.

Управо седамдесетих је српска пољопривреда доживела свој процват и врхунац, а резултати су се у много чему могли мерити са Холандијом и Израелом. Не у производњи банана и поморанџи на песку, а ни литара млека по једној крави, али свакако у приносу кукуруза по хектару, у планинским подручјима и у Војводини, приносу конопље (индустријске), сунцокрета, шећерне репе, хмеља, менте, шљиве, малине, купине... (Поморанџе смо, као што знате, једноставно увозили, а увезли смо и холандске краве, које су у ПКБ-у, замислите само, дневно давале исто толико млека као и у Холандији.).

Само један једини произвођач је усред Руме, користећи повољне кредите, гајио 4000 товних свиња, сазидао кућу на спрат и монтирао за тадашње време чудо невиђено, капију на даљинско управљање. Узгред, касније је напустио тај посао јер су га завидљивци политички прогањали као „новопеченог богаташа“(!). Српска посла!

Прва моја теза је да је Тито иза себе имао већину Срба, како грађана, исто тако и сељака и да је кривица на нама зато што смо дозволили да будемо купљени! Није ту било чизме, мотке, страха и силе, него лагодног живота, у граду без мотике, а на селу са мотиком, али уз „благу помоћ“ државе.

Сетите се отворене границе, пасоша, слободе путовања, јефтиног воза и бензина, европског парадајиз туризма, синдикалног летовања на „нашем“ мору, јефтине кафане, пијаце за ситниш...

Купљени смо добром а бесплатном школом, добрим а бесплатним здравством, лепим платама за мало рада и, што је још важније, гарантованим радним местом, илузијом да као самоуправљачи и ми о нечему одлучујемо, боловањима „кад хоћеш“, бескрајним састанчењима, изласком у радно време на пићенце, ниским ценама комуналија, лажним квалитетом живота, који се огледао у могућности јефтиног напијања, слушању певаљки „на уво“, „џаба“ цигаретама...

Друга моја теза је да никако не води добром негирање очигледних Титових резултата, само зато што га мрзимо и сматрамо кривцем за садашње стање у Србији. Било би нам боље да коначно покушамо да схватимо његову технологију власти, како нас је држао покорне толико дуго времена и како смо сами пристали да још за његовог живота потпишемо смртну пресуду нашој Србији.

Штетне одлуке по Србију нису биле наметнуте мимо Срба, напротив! И вама препоручујем да прочитате шта о српским функционерима који су прихватили Устав из 74. пише Слава Ђукић.

О Тадићу се потпуно слажем са вама, али он је у односу на Тита минорна личност! Нема места било каквом поређењу. И на нашу и вашу жалост, ипак смо га ми изабрали! Знам да вам је због тога тешко као и мени, али је то тужна истина којој се такође мора погледати у очи. Па Коштуница (чији фан никако нисам), је просто нацртао бирачима о чему се ту ради и они су листом гласали за апсурд, „и Косово и ЕУ“.

За „Вози Мишко...“
Твоје речи:
«У сукобу са чињеницама не вреде „духовитости“, масна и/или велика слова и слепа ароганција према ставовима опонената. Знате ли зашто? Зато што су чињенице „тврдоглаве“ и не дају се ућуткати дреком и галамом. «
Ни једну чињеницу ниси навео као основу за своје ставове, нити провео икакав доказ, икакав процес образлагања бар једног става. Исто тако, ни једну моју чињеницу и ни један мој закључак ниси поништио. Једноставно, наступио си арогантно са квалификацијама, а то је израз културе (некултуре), знања (незнања) и ненавикнутости суочавања са истинама уопште, а посебно са „неповољним“ истинама. Које ли су твоје референце да можеш друге оцењивати у животу??? Наравно, не сматрам референцом чињеницу да си се сместио у Тадићеву одбрану, што се види из твоје реченице:
" Поредити Броза и Тадића у било ком смислу је мешање баба и жаба, а доликује политички неписменим особама. «
Ова твоја тврдња да се Тадић и Броз не могу ни у чему поредити показује не само „политичку неписменост“ него показује једну празну школу кроз коју си прошао. На пример, оба се могу поредити по диктатури којом владају и методама како владају. Кад буде могућности односно слободе, о овоме ће књиге бити написане и објављене.

Да не пишем више о томе, јер се ја нисам сместио у Тадићеву одбрану да бих био у сваком погледу заштићен и награђен. Осим тога, један мој одговор НСПМ НИЈЕ објавио, а није ни чудо, боје се последица неслободе у којој живимо.

Novinar „Politike" Miroslav Lazanski kaže da bi Rusija, da je zvala Srbiju, morala da pozove i Hrvatsku, Sloveniju, Bosnu, Crnu Goru i Makedoniju, što bi „bilo previše".
- Bilo bi nas kao na Pesmi Evrovizije i bili bismo zastupljeniji čak i od država bivšeg SSSR-a. Zato su verovatno odlučili da ne zovu nikog - kaže Lazanski.
--------------------------------------------
Miroslave, skidam kapu, za ovaj komentar.

@ горштак

Како може НАЦИЈА да буде носилац отпора диктатури Капитала када је та нација изнутра подељена на капиталисте и раднике? Хоћете рећи да ће се Србин капиталиста борити против Капитала зато што је Србин? Бесмислено. Приликом уласка Црвене армије у Москву, Лењин је лапидарно срочио ову истину: У свакој нацији постоје две нације, радничка и не-радничка.

Кажете да вас са сиромашним припадницима других нација не спаја ништа осим чињенице да сте сиромашни. Али, пошто се позивате на Берђајева, требало би да вас повезује још нешто - душа (хришћанска). Бојим се да ви стога и религиозно (духовно, хришћанско), а не само класно јединство, подређујете националном. Као што неће бити да вас са "неупоредиво богатијима" повезује "буквално све живо" - раздваја вас управо та драстична разлика у богатству која увек указује на социјалну неправду.

И не ради се само о класном јединству са радницима других нација, већ и унутар властите нације. Шта са Србима православцима радницима које експлоатише ваш богати брат од стрица? Или са Србима радницима који су атеисти или комунисти? Јер сте и тада спремни да дате предност вашем богатом брату од стрица?

Видите, таква врста националног јединства са експлоататорима коју ви заговарате њима самима ништа не значи. Они без икакве дилеме експлоатишу не само припаднике других нација, већ и своје сопствене. Њихове најдубље емоције на које се позивате већ су премештене из националне у социјалну сферу; они теже само свом класном интересу, тј. интересу профита (капитала). Они заправо прихватају ону Лењинову мисао.

Још само да ову истину прихвате и они експлоатисани. Још само да они прихвате оно што већ прихватају њихови израбљивачи, чињеницу да између њих у суштини не постоји никакво национално јединство. Да је "национално јединство" само димна завеса коју често подмећу управо експлоататори да би прикрили експлоатацију.

@ горштак - крај

Дакле, лепо је што се позивате на Берђајева. Међутим, његова критика комунизма је, како видимо, сложенија него што ви сугеришете. Можемо је свести на следећи став: да би се критиковала лаж комунизма, претходно се мора прихватити његова истина. Или, другачије речено, нека ћути о комунизму ко неће да говори о капитализму. Знатно оштрије и одлучније него што ви говорите. Јер, ви о свом „неупоредиво богатијем брату од стрица“, тј. капиталисти, говорите доста благонаклоно, и спремни да сте пред некаквим илузорним националним јединством са њим релативизујете и неутралишете зјапећу класну разлику између богатих и сиромашних, или речима Берђајева, оних који имају и оних који немају хлеба. Зато се бојим да ви, ма колико се свесно противите диктатури Капитала, несвесно говорите у корист тог Капитала. Ви сте таквим говором његов несвестан заштитник и адепт.

Берђајев није мислио тако. Како сам каже, тај „духовни проблем“ који по њему комунизам не може да реши, поставља се у свој својој дубини ТЕК КАДА друштво буде уређено тако да за све буде хлеба. Позивање на духовне интересе и духовни препород није цинизам ТЕК КАДА су задовољени материјални интереси огромних маса људи, одосно остварен материјални препород друштва. Можемо дискутовати о Берђајевљевој духовној критици комунизма. Али, не можемо спорити да је комунизам остварио или бар покушао да оствари материјалне интересе широких маса, да је решио или бар покушао да реши питање хлеба за све људе.

А управо то питање је данас поново на дневном реду историје, питање хлеба за све људе, у којем је хлеб метафора за сигурну материјалну егзистенцију, лишену страха од глади и незапослености, борбе и бриге око преживљавања. Прво треба да решимо то питање да позивање на слободу духа или политичке слободе не би био само цинизам који прикрива драстично економско ропство, експлоатацију и неједнакост. И примарну друштвену потребу њиховог укидања.

Dok nam belosvetska vucibatina, kome niko ne moze ni dan-danas da utvrdi poreklo, pociva u Beogradu u "Kuci cveca", sa najvecim pocastima, braco Srbi i sestre Srpkinje, nas, srpski, u pravoslavnoj crkvi krsteni, kralj Milutin Nemanjic, pociva u Bugarskoj... Sami smo krivi za sve sto nam se desava - dok Siptari korak po korak istrebljuju i isteruju Srbe sa KiM, dok se steze omca oko Republike Srpske, dok se Republika Srpska Krajina vise javno i ne spominje, sa nasih medija grme emisije o Titu, raspravlja se i pise o, naravno, Titu - omladina kupuje kackete i majice, priveske za kljuceve i postere na kojima je Titov lik. A Titu imamo da zahvalimo sto od 100 slucajnih prolaznika u Knez Mihailovoj mozda ne bi bilo ni jednog koji bi znao da nabroji koje su sve istorijske srpske zemlje, ili nesto slicno... "Kako je lepo biti glup..."

@ Марио Калик


Господине Калик, мада ваша троделна опсервација јесте веома исцрпна, убедљива и великим делом истинита, њена основна слабост лежи у томе што ви под ''диктатуром Капитала'' подразумевате Капитал у оквирима једне националне заједнице, дакле онај који почива у рукама ''домаћих буржуја''( да их тако условно назовем ).
Али прави ''терор Капитала'', дакле онај који заиста експлоатише народе широм планете, јесте терор интернационалног Капитала, који се налази у рукама највећих светских моћника и који ''не признаје границе'' како сте и сами рекли ( самим тим ни било какве националне и културне традиције и посебности ). Чему заправо служи евроунијатска повика на ''национализам'' као највеће зло, ако не да би се рашчистио терен за глобалне капиталисте, којима управо нација представља највећу сметњу ( ако под њом подразумевамо не некакву тренутну идеологију од пролазног значаја,већ све оне нематеријалне вредности које су се унутар једне заједнице миленијумима кристалисале кроз аутентичну религиозност, уметност, кодексе и обичаје ). Зато нација са свим својим нематеријалним вредностима и представља једино аутентично упориште за отпор диктатури интернационалног капитала.

Против интернационалног Капитала једини лек је раднички интернационализам, а не национализам. Замислите овај први као хоботницу са великим бројем пипака који су разгранати међу разним државама и народима. Ништа против ње не можете учинити ако јој одсечете само један или неколико пипака. Они ће се брзо регенерисати. Можете је уништити само синхронизованом акцијом радника разних националности. И баш зато што у историји није дошло до светске револуције, већ се Капитал био обуздао само у једном делу света, пре или касније је морало доћи до рушења социјализма и обнове капитализма и у том делу света. И зато ми још увек имамо посла са интернационалним Капиталом. Када а приори искључите из хоризонта заједничке борбе неке друге раднике само зато што су друге националности или вере, ви стога само објективно радите у корист тог Капитала, ма колико тога били (не)свесни. Утолико пре што у самој Србији као вишенационалној држави сусрећемо такве раднике са којима би требало да имамо заједнички класни интерес, изнад националних разлика.

Зато сам морао да посветим пажњу националним капиталистима који су у вашем оспоравању радничког интернационализма постали далеко мањи противник од интернационалних, малтене су постали савезник у тој борби. Међутим, историјско искуство Србије пре и после социјализма показује да су они много пре савезници страног капитала, или су бар са њим у мирољубивој коегзистенцији. Сами видимо да разно-разни Мишковићи несметано шире своје пословне империје упркос снажном упливу страног капитала, чак се с њим удружују. А са становишта експлоатисаног српског радника свеједно је да ли га експлоатише комшија Пера пекар или неки пребогати Американац из Калифорније. Штавише, експлоатација од стране овог првог не ретко може да добије бруталније облике.

И за све те националне капиталисте Нација, Вера итд. нису спорни. Они се чак радо на њих позивају да би прикрили експлоатисање радника исте нације и вере. У томе је проблем са стављањем Нације и Вере на прво место.

@ Марио Калик


Када сам у претходном коментару рекао да су ваши ставови великим делом истинити, мислио сам пре свега на ове речи које ми се веома допадају. Свим ''антикомунистима'' који се на комунизам обрушавају испред западноевропског експлоататорског капитализма одговарам да бих се упркос сопственом антикомунизму, против светских капиталиста-профитера борио и с петокраком на челу ако треба ( наравно, ако бих се борио то сигурно не бих с петокраком на челу, али понекад се мора намерно претеривати ради јасноће ). Према томе, упркос мом национализму, немате ни најмањи разлог да ме сматрате ''заштитником и адептом'' експлоататорског капитала.



Као прво, нису сви богаташи обавезно тајкуни и експлоататори који заслужују освету сиромашних. Међу њима има и ваљаних људи који су заимали поштеним радом. На овом месту ''истина комунизма'' већ почиње да посрће услед олаких генерализација ( које су и у Југославији и у СССР-у однеле главе многим такозваним ''кулацима'', иако је углавном била реч о вредним и честитим домаћинима и занатлијама, чији је једини грех био што су били имућнији од других ). Као друго, иако класне разлике у наше доба јесу више него зјапеће и као такве недопустиве ( поготово што су плод шпекулације, корупције, криминала и других разноврсних злоупотреба ), не треба се заваравати мишљу да је друштво без икаквих класних разлика заиста могуће.

( следи наставак )

( наставак )

У праву је Берђајев када о социјализму тврди све што сте навели, али је у праву и када тврди следеће:

''Неопходно је реално достизање праведности, победа над грехом, просветљење и преображење, а да воља човечја, воља народна оствари праведни живот, ствара живот у Истини. Не да се никаквим спољашњим знаковима, никаквим симулацијама заменити реално преображење. Преодевање, промена одеће мало помаже. Под буржујским или социјалистичким одећама може да се скрива једна те иста садржина или један те исти мањак садржине. Пред сваком заједницом, пред сваким народом стоји пре свега религиозни задатак. Јер, просветљење и преображење воље, њено напуњење божанским циљевима, задатак је религиозан, а не социјално политички. И сви социјално политички задаци морају бити подложни том религиозном задатку.'' ( Н. Берђајев: ''Демократија, социјализам и теократија'')

Свако добро

@ горштак

Драго ми је да су нам се ставови приближили. Увек сам мислио да човек, без обзира којој идеологији припадао, ако је довољно искрен и поштен, мора да призна неправду једног класног друштва и да је одлучно критикује. Али, у свом првом одговору превише сте звучали помирљиви према свом "неупоредиво богатијем брату од стрица" само зато што је ваше националности и вере. Зато сам морао да заоштрим свој став да бих вас у томе поколебао. Сугерисао сам да ви са таквим ставовима постајете несвесни "заштитник и адепт" капитализма. Након тога сте свој почетни став знатно диференцирали и приближили мом, чиме сте показали да свесно стојите на позицији социјалне правде, без обзира што нисте комуниста.

Али, и даље остаје један траг несвесног због ког морам даље да с вама полемишем. Кажете да међу богаташима има оних који су своје богатство стекли вредним и поштеним радом. Али, на имањима тих домаћина и у радњама тих занатлија живели су и такође вредно и поштено радили многи други људи, па ипак нису постали богати. Ја се питам како је то могуће ако је искључиво вредан и поштен рад извор богатства? Нешто ту не штима. Марко Антоније је након Цезареве смрти рекао: "Ако су сви невини, зашто је онда Цезар мртав?". Слично је овде, неко је у тој неједнакој расподели богатства крив. Ја типујем на "домаћине" и "занатлије", односно класу којој припадају, која има средства за производњу која обичним радницима недостају, и захваљујући том свом привилегованом класном положају одржава и увећава властито богатство. А у првобитном приватном присвајању тих средстава, која се затим наслеђују из генерације у генерацију, лежала је нека социјална неправда...

@ горштак - крај

Да резимирам ову основну тезу: Ви не можете да критикујете социјалну неправду као националиста, већ само као социјалиста.

Спомињете "црвену буржоазију". Али, њен проблем је што је буржоазија, не што је црвена. Ја могу да је критикујем остајући на левим, социјалистичким позицијама. То се и десило у студентској побуни 1968. и теоријски анализирало у Праксис филозофији. Они су мислили да се ствара "нова класа" која одступа од изворних револуционарних начела социјалне правде. Међутим, да бих критиковао предратну, белу буржоазију, ја морам нужно да се преместим на другу, социјалистичку позицију, то не могу да чиним као националиста. Јер, ту није било никаквог одступања од изворних начела тог друштва, будући да је оно било национално, буржоаско, и као такво одбацивало социјалистичку револуцију.

Зато, пошто вам се свиђају такве формулације, ево још једне: нека ћути о црвеној буржоазији онај ко неће да говори о белој. Ви громогласно говорите о првој, а тихо и стидљиво о другој. Наравно, разумем вас. Јер, ова друга је "наша", "српска". Међутим, ја не мислим да је ова прва надмашила другу. Социјалистички оквири снажно су ометали и спречавали настанак праве буржоазије, онога што се нормално, несметано развијало пре и после социјализма. Титова Југославија била је много више држава радника, сељака и осталих људи који поштено живе од свог рада, него држава која је била пре и после тога. Социјалне разлике међу слојевима биле су далеко мање. Ви наводите огромне привилегије Титовог положаја. Али, јер можете да наведете још неког из номенклатуре са сличним положајем? Ја могу да наведем бројне припаднике краљеве породице и владајуће предратне буржоазије на класним позицијама сличним Титовим. А опет је ова друга остајала унутар социјализма - Тито се том имовином само служио, ништа од тога није постало власништво његове породице; оно је у бити било друштвено. За разлику од тога, наслеђивање имовине и класног положаја је кључна одлика класног друштва.

@ Марио Калик


Наравно да свесно стојим на позицији социјалне правде, коју сматрам једном од кључних тачака неког будућег националног препорода, коме се као доброжелећи припадник свога народа надам, трудећи се да му допринесем колико могу ( Под националним препородом српства ја не подразумевам нешто уско и ригидно чега би се припадници националних мањина на тлу Србије морали плашити, већ један стабилан духовни, правни и материјални поредак у чијим ће благодатима и они као лојални грађани Србије моћи равноправно да учествују ). Сматрам, међутим, да се истински социјални преображај може одиграти само као део свеукупног националног, односно духовног преображаја како је тврдио Берђајев, а сви су они могући само унутар заједнице која је реална и утемељена у бићу, а то је нација. ''Радничка интернационала'' није утемељена у бићу те стога није ни реална, она је механички збир јединки којима је - условно речено - сиромаштво једина заједничка црта, што ни у ком случају не гарантује јединство на дуже стазе, како је историјска пракса комунизма и показала. Човек се ипак не може самодефинисати искључиво као припадник одређене класе, чак и ако то по сваку цену жели. Он и тада несвесно испољава везаност за језик, културу, уметност, менталитет тла коме припада.

Spadam u one citaoce koji rado citaju tekstove Miroslava Lazanskog, i u jednom periodu je on za mene bio neka vrsta autoriteta sto se poznavanja aktuelne politike tice a i sire politicke- vojne -istorijske scene...uz, naravo izvesna ogranicenja. Iako nije istoricar, filozof, on je javna licnost cije misljenje i tekstovi se rado citaju. Ne da je on sada neka vrsta popularnog analiticara (iako jeste poznat) vec pre svega strucnjak, cije misljenje vredi cuti....Posebno je vredna njegova prisutnost na terenu, i obavestenost. Ali u poslednje vreme, kao da je njegov kredibilitet malo opao...i to u vezi sa nekim stvarima koje su pomenute ovde, i koje cu pomenuti dalje u komentaru.Moram da kazem, da me je svojim stavovima i izvestavanjem o Izraelsko-Palestinskom pitanju pomalo razocarao...ali shavatam to kao neku vrstu njegovog "kompromisa" linije do koje je spreman da ide u odnosu na dominantne svetske sile. Ovaj tekst o Titu je pozitivan pomak, iako i u njemu ima onoga so su neki komentatori primetili, neceg "udvorickog' po malo, i pomalo neceg " bezopasnog". Lazanski to ne mora da cini, da se dodvorava vladajucim strujama, on je izgradio svoje ime, i moze da dozvli sebi tu i tamo neki "ekscentrican stav" kao sto ga prezentuje u ovom tekstu.
Sto se tice polemike o nacionalizmu i socijalizmu, mislim da socijalizam, kao i demokratija ne iskljucuje jedno normalno i zdravo poimanje nacije, to samo cini globalizam. A pitanje je sta treba da ima primat. Ipak, mislim da je to socijalizam. Pogledajmo druga drustva, u njima biti pripadnik odredjene nacije ne znaci automatski biti nacionalista. Iako i to ponekad znaci, u Francuskoj recimo, posebno. Ali u Americi je pojam nacionalizma "neprimenljiv' oni ga ne poznaju osim primenjenog na druge nacije. Ako je neka nacija, kao nasa, toliko "ocrnjena" i ponizena, i toliko je "zabranjeno' biti Srbin, jer to skoro pa automatski znaci nacionalista to nije normalno stanje. Ali sta cemo mi uciniti povodom toga?

@ горштак

дивим се твом стрпљењу... али твоји аргументи се одбијају ко од зида... и брате много си фин..треба то мало директније ..због клинаца којима трују мозак а који немају појам о титу..

класна борба??!!
постоји ли већа небулоза у светској историји?
да радници, који су радници управо зато што нису образовани (нису учили или нису имали довољно памети да нешто науче) спасавају и соле памет паметнијим и образованоијим од себе..
да радници, који су то јер немају имовине, (а немају имовине јер је нису стекли или су је спискали или је њихови преци нису стекли или су спискали) соле памет "како треба газдовати" сељацима - домаћинима и грађанима - занатлијама-мајсторима и интелектуалцима...
да се после 50 година охлократије - терора те неписмене светине - која је не трепнувши подржавала стрељања професора, глумица, апотекара, попова - поново нађе паметњаковић да клинцима који нису одрасли као ми уз титове бесмислице и климања главом светине, па не знају ко је он стварно био, лаже и маже о овом зликовцу и маси које је селектовао....а која нам и даље ради о глави...
док не урадимо оно што су наша браћа Хрвати (и богати и сиромашни ЗАЈЕДНО) одавно урадили са титоистима..

@ горштак

Дакле, није спорно да је раднички интернационализам, гледано кроз укупну историју, био слабији од национализма. Али, он је виши, прогресивнији облик друштвене свести и постојања. Како му само име каже, он не укида националност, већ је превазилази, надограђује повезивањем са припадницима других нација, а истог класног положаја. У њему се воли не само своја, него и мајка неког радника друге нације или вере, не само своја, него и његова браћа и сестре, не само свој, него и његов завичај. У њему се излази из сужене националистичке свести која не види даље од свог националног забрана. И која унутар њега не препознаје господаре и слуге. Након стицања класне свести, радник схвата да са капиталистима не дели исти завичај, да су они нека друга "нација". И више није спреман да иде за њиховим интересима само зато што их они проглашавају заједничким, јер у тој заједници он је слуга, а они господари.

А што се тиче корена класних разлика, ајде прво да заиста дођемо до тог "нултог економског нивоа", а то нужно подразумева социјалистичку револуцију, па да видимо шта ће се десити. Све дотле ће класне разлике бити пре свега друштвено, а не психофизички условљене. Јер, у класном друштву су управо сиромашни вредни, а богати лењи. Радник се уби од рада, па заради тек за преживљавање. А капиталиста паразитира и доколичари на његовом раду. То је видљиво свуда око нас. Тако је било и некада. Стога, дајмо свима једнаке почетне шансе да развију своје потенцијале и покажу шта знају и умеју, па нек онда онај ко је лењ трпи последице своје лењости. Сигуран сам да ће ретко ко тада себи дозволити да буде лењ, јер ће угрожавати властиту егзистенцију, а човек по природи то избегава да учини. Лењост је првенствено луксуз који себи могу да приуште богати, на основу стечених, а много више, наслеђених класних привилегија.

На крају, кад спомињете Берђајева, он је са свим наведеним ставовима у очигледној противречности. Јер, он прво каже следеће: "У социјално-економском систему комунизма постоји већи удео истине која је у потпуној сагласности са хришћанством, у сваком случају тога је више него у капиталистичком систему који је најдубље антихришћански систем. У критици капитализма комунизам је у праву..." и "Друштво треба да буде уређено тако да за све буде хлеба, и тек тада ће се духовни проблем поставити пред човеком у свој својој дубини" (Извори и смисао руског комунизма, стр. 152). А у цитату који ви наводите он у суштини изједначава "буржујски" и "социјалистички" систем, и каже да пред заједницом стоји пре свега "религиозни", а не "социјално-политички" задатак.

Ова противречност је највећа слабост Берђајевљеве критике комунизма. С једне стране, он исправно увиђа и истиче његову истину спрам капитализма, и чак говори против "цинизма" који се заснива на промовисању "духовног препорода" и "духовне узвишености" у условима када "за већи део људи хлеб није обезбеђен". Да би онда, игнорисањем социјално напреднијег карактера комунизма у односу на капитализам, и приоритетности решења "хлеба за све" у односу на "духовни проблем у свој његовој дубини", дао предност "религиозном задатаку". То звучи управо цинично. Јер, не да се никаквим унутрашњим знаковима "духовног преображаја" заменити реални социјални преображај. "Духовно преображен" сиромашан човек је и даље сиромашан; он тада само лакше подноси своје сиромаштво. То и јесте била до сада основна функција религије, да буде опијум за осиромашене масе.

Није само ово проблем Берђајевљевог мишљења. У основи ове противречности је његово неразумевање духовног аспекта комунизма. Он своди дух на религиозност, а то је погрешно. У комунизму се развија један нови, а(нти)религиозни дух, са својом хуманистичком етиком. Један колективни дух, заснован на другарству, који производи нову материјалну и духовну културу.

Ево, и ја ћу вам одговорити последњи пут, не зато што мислим да моја реч мора по сваку цену бити последња, него зато да бих рекао да ми је било драго што смо имали једну коректну и квалитетну дискусију. И да вам пожелим свако добро у даљем животу и раду.

"Истина комунизма" и "истина национализма", тј. идеја социјалне правде и идеја националности, напросто немају исту тежину. Прва је универзална, мора је прихватити свако ко има било каквог слуха за етику и правду, и не трпи корекције, а друга је само партикуларна и подложна даљем надограђивању или кориговању. Зато се тај однос не може представити по принципу ако ја већ прихватам "истину комунизма" прихвати и ти "истину национализма", као да је реч о подједнако значајним истинама. Јер, у вашем систему прва је ипак подређена другој, у мом друга првој, и то је одлучујућа разлика.

Заиста, не верујем да се око овога можемо сложити, и у том смислу не вреди даље дискутовати. Али, мислим да је и ово до сада што смо постигли успех с обзиром на целокупну прегрејану атмосферу која постоји поводом овог питања. И за коју верујем да је ипак националисти подгревају, бар они за које комунизам нема никакву истину, а такви су, на жалост, још увек у већини. Када међу националистима буде далеко више спремности да ову истину прихвате, када буду престали да на Србе комунисте и атеисте гледају искључиво преко нишана, можемо и ми комунисти да попустимо, да се не понашамо као непробојан зид.

Ја сам иначе дуго година заступао идеју (тактичке) сарадње комуниста и националиста у борби против заједничког спољњег непријатеља, и на једном месту упоредио то са некадашњом првобитно заједничком борбом партизана и четника против окупатора. Због тога сам чак од неких назови комуниста био означен као "четник". Али, националисти су почели све више да пуцају по комунистима, из свих оружја, подмећући под њих све и свашта. Зато сада ми немамо другог избора до да се одлучно бранимо од таквих напада.

@ Марио Калик


Хвала, и ја вама желим исто то. Дискусија јесте била квалитетна. Одговорио бих вам и на последње тврдње, али бојим се да би то само подстакло нову серију коментара, на шта се модерација вероватно одавно мршти. А и нема нарочите потребе јер је све битно углавном речено.
Свако добро.