1999. се у Штрпце "сјатило" десетак хиљада Срба из Призрена и околине. Полако се кренуло у оспособљавањем скијалишта и лифтова уз велике наде да ће туристи из остатка Србије омогућити економску основу опстанка. На жалост, наши медији су арнаутски башибозук представили како некакве људождере који чекају на Мердару, уместо као обичну фукару јаку само у гомили и када осете меко. И "меко" се показало, српских туриста није било, а живети се мора. Већ 2002. су арнаутски скијаши без проблема били на стазама Брезовице, сваке године све више. Преузимање је неколико пута одлагано због претњи Србије да ће тужити евентуалне нове (стране) власнике. Изгледа да се с претњама престало. Сада је упитно колико ће се Штрпце одржати без свог најважнијег ресурса - Брезовице.
.jpg)
Јвтићу не преостаје друго него да промен и презиме у Јефтићи.
А сада на исту ствар наговара и Републику Српску.
Ако Додик пристане - тешко ће погрешити.
Ziveli briselsko-vasingtonski sporazumi!