Ne mislim nista lepo o "drugoj Srbiji", ali kada je na ovakav nacin kritikuje Milutinovic, dolazim u iskusenje da je branim. Takodje, za hrvatski nacionalizam naravno nemam simpatija, a pun sam empatije prema srpskim zrtvama; medjutim, kada sam procitao Milutinovicev tekst, dosao sam u iskusenje da promenim stav. Tekstovi g. Milutinovica na krajnje nemust nacin kritikuju ideologiju "druge Srbije", tako da nehotice cine uslugu predmetu krtike - "drugoj Srbiji". G. Milutinovic je kriticar kakvog "druga Srbija" samo moze da pozeli. Ako bi svi kriticari "druge Srbije" bili poput g. Milutonovica, "druga Srbija" mogla bi da racuna da ce vecito vladati. Srecom, postoje i ozbiljni kriticari "druge Srbije".

Odlican tekst, svaka cast. A da je jedan deo Hrvata zaista rasisticki nastrojen, a da to i ne zna, je tacno. Gledao sam pre izvesnog vremena na jednom hrvatskom sajtu neku vest, u Meksiku neki umobolnik pobio svoju decu, zenu i zatim sebe. Nekoliko komentara na vest su bili tipa: "Mora da je pripadnik nebeskog naroda", "To neki Srbin" i sl. Takodje video sam slike dece od 6,7 godina, andjeoska lica, kako otpozdravljaju ustaskim pozdravom na utakmici prvenstva u rukometu, zgrozio sam se. Kada bi neko njima objasnio sta oni govore, siguran sam da bi prestali, ali nema ko.

В. Милутиновић се из текста у текст појављује све више као "српски Жижек" - са нагласком на "српски" и са још већим нагласком на наводнике. Док је Славој Жижек у својој отаџбини ноторан по изјавама типа "више волим један добар филм од читаве Словеније и свега словеначког" (што га је узгред коштало и статуса академика) "српски Жижек" је пре свега осталог српски, у смислу да једино српство јесте несумљиво у његовим текстовима (што ће рећи, све осим тога код њега је прилично упитно). Овако нешто је пре свега резултат лоше схваћеног Хегела, Хегела схваћеног по рецепту из средњошколског уџбеника (а како Славој Жижек озбиљно схвата Хегела, ту се већ наводници испречавају у први план код ове "српске варијанте"). Наиме, код "српског Жижека" Хегел изгледа овако: имамо тезу (српство), анти-тезу (анти-српство), и синтезу која је гле чуда идентична тези. Синтеза - антитеза антитезе - код "српског Жижека" није ништа више до уклањање анти-тезе, из чега следи теза од које се и почело. А то тако не иде. Да је макар пробао да чита Жижекове књиге а не само текстове за новине видео би да ово просто овако не може. Зато што није инспиративан на теоријском плану, "српски Жижек" није инспиративан ни интересантан чак и овако кад се узме као штиво из дневних новина. Досадно и празно теоријски, па је још и досадно и празно и стилски. Мислио сам да ће да стане кад једном види да му не иде, али како не стаје (не знам само ко га храбри) ево сам се одлучио да оставим овај свој прилог у ком још не могу а да се не сетим једног примера који бих поменуо овом приликуом: ради се о Блејк Едвардсовом филму "Залазак Сунца" о авантурама остарелог Вајата Ерпа у Холивуду. Поред оваквог "српског Жижека" дефинитивно би нам требао и један прави "српски Вајат Ерп", чисто да се мало зна реда.

Sjajan tekst! Druga Srbija je osvojila gotovo sve medije u Sbiji i tekstovi kao ovaj nemaju sansu da ugledaju svetlo dana, a tako su potrebni! Srpskom narodu u ovom trenutku, kada je cak i sam politicki vrh podlegao pritiscima za konacno rasparcavanje Srbije, trebaju ovakva jasna i trezvena misljenja srpskih intelektualaca koji se nisu prodali i koji su spremni da narodu jasno i glasno kazu sta im, pre svega druga Srbija, bivsa braca i zapad spremaju i da je Statut najnoviji deo perfidne igre za unistenje srpske drzave. Jeste, rasizam je na delu i to je autor nesumnjivo pokazao, kao i ulogu nasih suseda i druge Srbije...Ko prati politicke dogadjaje zna da je i Rumunija, koja je clanica EU, izlozena pritiscima od strane madjarske manjine, a nekmoli Srbija u slucaju vojvodjanskog Statuta. Samo sto u nasem slucaju manjina ima pomagace u vecinskom narodu...

Autorasizam Druge Srbije je nesumnjiv, i preteci. Ako sa neonacistima po hitlerovskim sajtovima svako zna na cemu je, isti standard treba primeniti i na upeglanije im istomisljenike iz establismenta. Konacno, izmedju njih, osim stilske, druge razlike tesko da ima. Pomenuti V. Arsenijevic je - u emisiji koja je uzeta kao primer ovde - izgovorio genocidnu gadost o tome kako (citiram prema secanju, a transkript emisije je dostupan na Internetu)) "razume Sarajlije koje su na srpsko bombardovanje odgovorile ubijanjem Srba u gradu". Arsenijevicev prostakluk i krvozednost ovde nisu toliki problem, jer, toga ima pa ima. Problem je sto niko od gostiju u emisiji, niti voditeljka, nisu nasli za shodno ni da ga opomenu zbog toga (dociom bi u jednoj Kanadi zbog tako necega zavrsio na sudu ako ne u zatvoru; jer nije lepo likovati nad bilo cijim civilnim zrtvama). Nije reagovao cak ni mladi pisac Kecmanovic, inace Srbin iz Sarajeva. Verovatno isprepadan odijumom i medijskim lincom koji bi usledio da se usudio da ista kaze u ime svojih pobijenih sugradjana srpske pripadnosti. Doduse, voditeljka je pokusala da tu stvar malo ublazi jednom primedbom ali tu je stalo. Obaska Arsenijeviceva relativizacija i generalizacija "Sarajlija" u ovom slucaju; niti su sarajevske Srbe ubijale SVE njihove komsije, niti zlocince koji su to radili treba gurati u grupne identitete. Ti lljudi treba da budu sudski procesuirani. Doduse, ako neko od njih bude i odgovarao za svoje zlocine, verujem da ce drugosrbijasi biti solidarni i puni razumevanja za svoje heroje iz Izetbegoviceve vojske. Za koje su, uostalom, neumereno i neukusno glasno navijali i tokom ratnih sukoba. I to je, uostalom, u redu. Svako bira svoju stranu. Nije u redu jedino to da drugosrbijasi danas svoje politicko istomisljenistvo 1990-ih sa likovima poput Ante Djapica, ratnih ciljeva HVO, SDA i OVK, svercuju kao antiratni angazman. Jer to nema veze s tim
I to treba glasno govoriti. NSPM jeste previse obziran u tom smislu.

Сви примећујемо да су рампе свуда постављене за оне који заступају на овај или онај начин мишљења прве,ја бих рекао праве Србије,ако се у некој емисији и нађу један наспрам другог да сукобе своја виђења догађаја и ситуације уобичајено је да на једмог представника прве дођу два или више представника друге Србије,па ако и немају аргументацију за своје ставове стиче се утисак да је њихово мишљење преовлађајуће и самим тим се онима који не улазе у дубљу анализу чини и исправним.Да би се чуо глас и прве Србије треба се најпре изборити за слободне и отворене медије,а не попут ових који углавном одрађују посао за одређене кругове више финансијске него политичке.

Антисрпство је одредница хрватског друштва, која не само да се испољава него се уредно негује, шири и надграђује, а распрострањеније је код хрвата него код Хрвата. Расизам без расе или шовинизам без аутентичне нације отвара слична питања. Ако свету није познато стање у Хрватској,нама сигурно јесте. Најпре, нација је на нашим просторима поимана врло либерално као променљива категорија, била она наметнута или вољно прихваћена без икакве провере и реалне основе. Хрватско друштво чине Хрвати (аутентични) и римокатолици (махом бивши Срби) које називају хрватима. Која скупина је доминантна, свима је познато. Дакле, на просторима где је поникла крилатица "продао веру за вечеру" већ је њоме исказан јасан вредносни став према онима који су се овим начином докопали вечере. Било је и присиле (насилно покрштавање). Но без обзира на то да ли је "хрватство" настало присилним или сагласним покрштавањем - изречени суд сународника је остао исти не правећи разлику између "трговаца" или "слабих". Тако одметници постају одбачени, а одбаченост рађа фрустрације и болни осећај стида, а касније и кривице због почињених усташких злочина, при сваком сусрету са бившим сународницима. Како решити овај проблем? Једна од двеју супротстављених страна мора да нестане. Ето то је суштина овог пројекта, нимало тешког за разумевање, при чему не залазимо у то ко је његов творац и с каквим циљем. То су корени антисрпског расположења, а сталном акцијом се оно плански шири и негује. У прилог овом тумачењу антисрпства код Хрвата и хрвата може послужити и њихова веома чудна наклоност према муслиманима (нехришћанима). Зар их не зближава само заједничко порекло од Срба и онај осећај мучнине који су понели или наследили већ и при самом помену Срба и српства. А усташтво - па то је само ескалирани облик ове патолошке мржње до монструозних размера.

Коментар "антисемитизам + србофобија" изгледа да је написан од стране некога ко је наслов "Расизам без раса" схватио као постављен проблем, па је онда одлучио да га реши - убацујући расе које су горепоменутом расизму, чини се, недостајале. Па добро, ваљда онда то значи да може и тако...

@"Словеначки Милутиновић",
- Из твојих уста у божије уши! И ја свима желим све најбоље.

А што се тиче мотива зашто би неко желео да буде Жижек, па, мотиви нису увек рационални, људи желе свашта чудно...

Баш због тога што је доследан, због тога што говори оно што мисли а не оно што је наручено, Милутиновић се кандидује за озбиљног филозофа. Жижек је духовит, заводљив, али је у крајњој линији он ипак обичан службеник западних центара моћи.

Лепо је то што признајете да Вас фасцинира моћ. Запад је моћан, Исток немоћан. Чак и када би било тако, а морам да Вас упозорим да је данас то у питању више него икада, за некога ко не размишња попут Вас, чињеница да је моћ на Жижековој страни ишла би Милутниовићу у прилог. Међутим, Ви очигледно нисте један од оних који се поводе за хришћанским милосрђем. Ближи сте, рекла бих, ономе који је објавио смрт бога. Оно што заслужује свако поштовање, када сте Ви у питању, јесте чињеница да своју наклоњеност према моћи (и моћницима) не кријете, отворено је признајете. И ту сте поштенији од Жижека.