Пример просечног српског политичког сналажљивца.Никаква идеја,једино незајажљивост га води кроз шуму странака и програма...Најгоре од свега је то што већина Срба у описаном примеру неће приметити ништа непоштено,неморално или једноставно-лоше.Ово је "сналажљивост",а Срби воле да виде сналажљивог човека,без обзира што сами никад неби прибегли његовим методама за "сналажење".Сви знамо ко је коме омогућио богаћење и приватизацију на "дођем ти" свега што је овај народ стварао после национализације,али се правимо блесави и упорно гласамо за исте примерке,јер наводно немамо за кога...Они који су као поштени,у свом окружењу упорно држе људе који су декларисане битанге и лопуже.Ево,тек пре неки дан једна мала странка је почела некакву "диференцијацију" у својим редовима.Докле ће то ићи и како ће завршити-баш ме занима.Обично поједе вук магарца,али важно да се нешто креће.

Кол`ко видим, овај се једино у ДСС-у није нешто задржа; били људи склони испитивањима, па му није легло. А из СПО-а је морао да изађе пре него што је српски Солжењицин (нека ми ово Бог опрости, макар и као иронију) ушао у Велику Коалицију. Са њима снаге не би могао да мери!

Pošteno govoreći, mora se priznati da je ne samo duhovit nego i dosta veran opis političke "evolucije" jednog prosečnog srpskog patriJotskog oportuniste i prevrtača, kakvih, opet da se ne lažemo, itekako ima. U tom smislu, autoru svaka čast. Međutim, ono što ovde nedostaje jeste sličan opis sličnog karaktera u drugom, evro-reformskom pravcu. Doduše, niko ne brani nikom, pa ni nama komentatorima da razvijemo i tu drugu stranu priče. To verovatno ne bi objavio Danas, ali verovatno bi NSPM.

Ovo bi bila metamorfoza i proces kvarenja jednog obicnog Srbina. Od gimnazijalca odlikasa, aktiviste, mladog komuniste do ekonomsko-politickog muvatora.
Na pocetku njegove karijere ja ucim gimnaziju u Srbiji i ne da nisam odlikas, vec sam nesto kao Vukovac (vucem se iz razreda u razred).Pored ordinarne lenjosti i interesovanja za sve moguce mangupluke, skolsko gradivo mi se gadilo zbog mase budalastina koje su trazili da znamo.
U partiju nisam hteo a i oni se nisu bas slomili da me upisu. Otac mi je bio Verski referent trece Moravske brigade Kraljeve vojske u otadzbini, ma da bi u sistemu bolje prosao da je bio Verski referent npr.Prve proleterske.
Ostali su mi u secanju ovakvi "streberi" iz tog vremena. Jedan, najaktivniji,je kasnije zaposedao sve funkcije u gradu da bi na kraju karijere postao ministar.
Govorim o pedestim godinama i verujte mi da u nasoj gimnaziji clanova partije nije bilo vise od deset.
Drugo se nesto desilo. Najveci deo nas, kojima rezim nije bio omiljen drustveni poredak, zavrsivsi fakultete se uclanio u partiju i na tome pravio karijere.
To su isto politicki kameleoni, samo sa kasnijim prikljucenijem. Cak ,mislim,da su to glavni nosioci novijih nepocinstava Titovog rezima. Parola je bila "Uzmi sve sto ti sistem pruza, nikad se nezna kada ce prestati muza". Svud ih je bilo: u privredi, u skolstvu, u zdravstvu, u kulturi. Tako lepo rasporedjeni po sistemu ja tebi - ti meni (kao Juzna pruge ili Crnogorci), cuda su pravili.
Tako su, uz pomoc vec postojecih "prvoboraca revolucije", Domovinu drenirali za ekonomska dobra.
Na kraju su dosli ratovi i sada ,oni koji su jos zivi, prezivljavaju na bednim penzijama.

A ja, iskoristio sam prvu mogucnost dobijanja pasosa i nestao iz Titovog paradiza. Nikad nisam krao, niti davao veru za veceru.
Mozda zato sto nikada ni prilike za ta iskusenje nisam imao.
Nisam se pokajao sto sam zivot proveo van Srbije.
Ovakve, kao ovaj, nisam mogao da uklonim iz Srbije a sa njima nisam hteo da zivim.