Кад узмемо у обзир изјаве поводом тродневног семинара НАТО-а у Београду, па и деловања фирме "Рио Тинто" у Србији, рад "домаћих а страних банака" те бројне малверзације у привреди јасно је да од здравог односа према НАТО-у и пре свега Америци и В. Британији има НИШТА. Да би се заузео прави курс неопходно је да на власт изаберемо људе који ће после одређене припреме јасно и гласно казати НЕ. У противном, практично, Резолуција 1244 је мртво слово на папиру.
Препоруке:
42
9
2
уторак, 16 новембар 2021 16:53
deda Pera
E moj deda Ziko, odavno mi nemamo drzavu, znas ti to dobro.
Препоруке:
30
3
3
уторак, 16 новембар 2021 19:40
Обрад Симовић
Поштовање за господина Живадина Јовановића.
Ми немамо државнике. Имамо једног колонијалног изасланика са припућеном клијентелом и хиљаде паразита – такође и у „опозицији“. Садашње власти у Србији (молим пазите, нису, „српске власти“) једино ређе помињу повратак избеглих на КиМ ако уопште, од Резолуције 1244. Ако си нем око Резолуције; ако ти није стало да се избегли са КиМ врате; ако сецесионистима даш део КиМ који је функционално био део матичне државе; ако им даш електроенергетски систем; ако са сецесионистима делиш власт; им допустиш милитаризацију северног КиМ; ако им...шта си ти него велеиздајник - и мафијаш! Која је казна за велеиздајника према одредбама Кривичног закона РС? Није наш вајни „државник“ болестан; болесни смо ми!
Препоруке:
22
1
4
уторак, 16 новембар 2021 21:45
Komunista Uvek
Vidi se ko je nekad vodio drzavnu politiku. Ko je poznavalac opstih svetskih tokova i razvoj u regionu. Vidi se kakvog smo profila imali nekad u srecnija vremena, vremena pravne drzave i vladavine prava, vremena pravih, ucenih i iskusnih, zrelih politicara.
To su bili zreli, obrazovani i iskusni ljudi. A danas? Danas nam vode politiku i zemlju klinci neobrazovani, bahati, spremni na sve vrste izdaje i manipulacije zbog licne patoloske grandomanie.A mi potonuli i u mraku kao drzava i kao narod.
Препоруке:
26
0
5
среда, 17 новембар 2021 01:45
Звонимир Бгд
Шта ми у ствари хоћемо кад то не спомињемо?
Очигледно, хоћемо у ЕУ, а последично и у НАТО. Ето, зато не спомињемо резолуцију 1244. Зато се и не боримо за повратак наше јужне покрајине у уставноправни и државни поредак целовите Србије. Јер, без српског признања лажне државе Косово* нема ни чланства Србије у ЕУ. То је, бар, ваљда свима јасно.
А ко то у Србији хоће у ЕУ, па и у НАТО?
Па, сви они који су на власти у Србији већ више од 20 година! Сви они! Без обзира на персоналне промене различитих владајућих гарнитура. Свима њима је заједничко то да су на еуРопском пРуту!
Како ствари стоје, тако ће и остати.
Јер ће ОВЕ (опет) заменити ОНИ, и тако у круг.
Странке и лидери који су против тог пРута на изборима не могу ни цензус да пређу.
Ето, зато не спомињемо резолуцију 1244. Ни власт, ни већи део опозиције, а ни народ се у већини много за њу не секира...
Препоруке:
12
1
6
среда, 17 новембар 2021 02:51
небитан
Овај текст може се сажети у три реченице:
-вучић је колонијални управник који терорише Србију за рачун англосаксонских звери.
-Заостале и изманипулисане државице на истоку Европе имају свака свог "вучића" и гомилу пијавица које се шлепују уз њихов режим, владајући својим народима у корист енглеских и америчких циљева.
-НАТО је без икакве сумње и бирања речи, највећи непријатељ људског рода и мира у свету.
Препоруке:
12
1
7
среда, 17 новембар 2021 08:50
Pero
Vidi se ko je nekad vodio drzavnu politiku. Ko je poznavalac opstih svetskih tokova i razvoj u regionu. Vidi se kakvog smo profila imali nekad u srecnija vremena, vremena pravne drzave i vladavine prava, vremena pravih, ucenih i iskusnih, zrelih politicara.
Tačno se vidi ko je nekad vodio državnu politiku i kako su razumevali svetske tokove. Ej, bila su to srećnija vremena, vremena pravne države i vladavine zakona.
Živadin Jovanović, ministar spoljnih poslova 1998-2000. Presrećna vremena, stvarno.
Препоруке:
6
6
8
среда, 17 новембар 2021 18:10
V.Kerleta222aad
Komentari na zalost pokazuju da se srbi potpuno neupuceni. Kad bi komentatori gledali ruske rezimske medije (kao sto ocigledno ne gledaju) znali bi da vucic nije nikakav kolonijalni upravnik.
Препоруке:
4
10
9
петак, 19 новембар 2021 00:46
...
Имао сам много боље мишљење о Ж.Јовановићу као дипломати. На жалост и он као и многе његове некадшње партијске колеге у јавност излази са строго филтрираним ставовима, а о чињеницама да и не говоримо.Јесте, западњаци су некоректни, силеџије, овакви и онакви.Да ли то значи да су и на другој страни алтруисти, филантропи, србољупци? Наравно да не значи.Господин Јовановић као да је заборавио шта је и о чему са Хелмутом Колом крајем априла 1999. преговарао Милошевићев емисар Зоран Лилић.
Понуда је била да на КиМ остане читав наш војно-полицијски контигент са бројним стањем од пре марта 1999, уз престанак ратних дејстава и улазак НАТО јединица. Лилић је поруку пренео Милошевићу, али је после само 24 часа, тадашњи председник Лилићу рекао да од тога нема ништа.
Препоруке:
1
1
10
петак, 19 новембар 2021 04:28
Звонимир Бгд
@ ...
Када се бавите политиком, најмање је важно ко је алтруиста и филантроп. Битни су политички интереси и циљеви. Српским политичарима тог времена искрсло је једно питање које се и раније појављивало у историји нашег народа: до које су границе могући уступци снажном завојевачу, а да се не сруши сопствена државност? Тадашња српска власт правила је уступке покушавајући да дипломатским маневрима избегне најгоре - рат. Још од почетка деведесетих, па све до Рамбујеа где смо чак предложили да се учланимо у НАТО! Међутим, страни силник постаје силеџија када уз понуђену руку тражи и главу. Глава и душа Србије су њен државни суверенитет и територијални интегритет (Космет у саставу Србије). Најбрже се губе мирним и добровољним пристанком на страну оружану окупацију. А управо је то нуђено да би престао сваки отпор. Чији би циљ и интерес ту био испуњен? Отпор таквим уценама није имао алтернативу. Јер, када без отпора подлегнете уценама силеџије, тада губите све. Губите и будућност.
Препоруке:
4
1
11
петак, 19 новембар 2021 17:09
...
@Звонимир
Није да нисте у праву, али много је ту било импровизација, па чак и играња на сопствену штету и повлађивања тактичким и стратешким интересима других сила, не само Запада, већ веома често и братског Истока. Сећате ли се оног ишчекивања братске Црноморске флоте и осталих залуђивања док је Черномирдин, ништа мање од хитлеровца Ахтисарија, трговао нашом несрећом?
Поука је, у се и у своје кљусе. Питање је само да ли је то увек баш могуће.
.jpg)
Ми немамо државнике. Имамо једног колонијалног изасланика са припућеном клијентелом и хиљаде паразита – такође и у „опозицији“. Садашње власти у Србији (молим пазите, нису, „српске власти“) једино ређе помињу повратак избеглих на КиМ ако уопште, од Резолуције 1244. Ако си нем око Резолуције; ако ти није стало да се избегли са КиМ врате; ако сецесионистима даш део КиМ који је функционално био део матичне државе; ако им даш електроенергетски систем; ако са сецесионистима делиш власт; им допустиш милитаризацију северног КиМ; ако им...шта си ти него велеиздајник - и мафијаш! Која је казна за велеиздајника према одредбама Кривичног закона РС? Није наш вајни „државник“ болестан; болесни смо ми!
To su bili zreli, obrazovani i iskusni ljudi. A danas? Danas nam vode politiku i zemlju klinci neobrazovani, bahati, spremni na sve vrste izdaje i manipulacije zbog licne patoloske grandomanie.A mi potonuli i u mraku kao drzava i kao narod.
Очигледно, хоћемо у ЕУ, а последично и у НАТО. Ето, зато не спомињемо резолуцију 1244. Зато се и не боримо за повратак наше јужне покрајине у уставноправни и државни поредак целовите Србије. Јер, без српског признања лажне државе Косово* нема ни чланства Србије у ЕУ. То је, бар, ваљда свима јасно.
А ко то у Србији хоће у ЕУ, па и у НАТО?
Па, сви они који су на власти у Србији већ више од 20 година! Сви они! Без обзира на персоналне промене различитих владајућих гарнитура. Свима њима је заједничко то да су на еуРопском пРуту!
Како ствари стоје, тако ће и остати.
Јер ће ОВЕ (опет) заменити ОНИ, и тако у круг.
Странке и лидери који су против тог пРута на изборима не могу ни цензус да пређу.
Ето, зато не спомињемо резолуцију 1244. Ни власт, ни већи део опозиције, а ни народ се у већини много за њу не секира...
-вучић је колонијални управник који терорише Србију за рачун англосаксонских звери.
-Заостале и изманипулисане државице на истоку Европе имају свака свог "вучића" и гомилу пијавица које се шлепују уз њихов режим, владајући својим народима у корист енглеских и америчких циљева.
-НАТО је без икакве сумње и бирања речи, највећи непријатељ људског рода и мира у свету.
Tačno se vidi ko je nekad vodio državnu politiku i kako su razumevali svetske tokove. Ej, bila su to srećnija vremena, vremena pravne države i vladavine zakona.
Živadin Jovanović, ministar spoljnih poslova 1998-2000. Presrećna vremena, stvarno.
Понуда је била да на КиМ остане читав наш војно-полицијски контигент са бројним стањем од пре марта 1999, уз престанак ратних дејстава и улазак НАТО јединица. Лилић је поруку пренео Милошевићу, али је после само 24 часа, тадашњи председник Лилићу рекао да од тога нема ништа.
Када се бавите политиком, најмање је важно ко је алтруиста и филантроп. Битни су политички интереси и циљеви. Српским политичарима тог времена искрсло је једно питање које се и раније појављивало у историји нашег народа: до које су границе могући уступци снажном завојевачу, а да се не сруши сопствена државност? Тадашња српска власт правила је уступке покушавајући да дипломатским маневрима избегне најгоре - рат. Још од почетка деведесетих, па све до Рамбујеа где смо чак предложили да се учланимо у НАТО! Међутим, страни силник постаје силеџија када уз понуђену руку тражи и главу. Глава и душа Србије су њен државни суверенитет и територијални интегритет (Космет у саставу Србије). Најбрже се губе мирним и добровољним пристанком на страну оружану окупацију. А управо је то нуђено да би престао сваки отпор. Чији би циљ и интерес ту био испуњен? Отпор таквим уценама није имао алтернативу. Јер, када без отпора подлегнете уценама силеџије, тада губите све. Губите и будућност.
Није да нисте у праву, али много је ту било импровизација, па чак и играња на сопствену штету и повлађивања тактичким и стратешким интересима других сила, не само Запада, већ веома често и братског Истока. Сећате ли се оног ишчекивања братске Црноморске флоте и осталих залуђивања док је Черномирдин, ништа мање од хитлеровца Ахтисарија, трговао нашом несрећом?
Поука је, у се и у своје кљусе. Питање је само да ли је то увек баш могуће.