Америка је одавно кренула на Кину свим средствима. За сада се у самој Кини не виде резултати (ако се нестали агенти не рачунају у резултате), али у околним земљама се и те како ради на потпкопавању сарадње с Кином.
Малезија је прекинула изградњу брзе пруге где су Кинези били инвеститори. У Мијанмару (некадашња Бурма) извршен је државни удар и збачена влада Аунга Сан су Ћи која је била пријатељ Кине. Колатерална штета сукоба војне хунте и протестаната су кинески имигранти и њихове фирме. На Тајланду већ месецима трају протести типа "обојена револуција", а један од захтева је прекид кинеских инвестиција.
Кинези инвестирају у рудник гвожђа Симанду, у Гвинеји. Недавно је тамо извршен државни удар.
Разговори са Индијом око границе (коју су нацртали Енглези) су опет у застоју, наводно због неразумних индијских захтева.
О америчком утицају на Тајван, Јапан, Ј. Кореју, Аустралију, ЕУ и друге земље да и не говоримо.

Изгубити кључ.

Mi smo se za vreme druga Tita spijunazom i cinkarenjem borili sami protiv svojih. Sada opet ne vidimo dalje od ociju i kritikujemo narod,bio on nama simpatican ili ne,sto stiti svoj suverenitet i integritet od prevejanog i vrlo opasnog neprijatelja. I mi smo tom istom dali na izvolte sve. Rezultati su vidljivi.