Ја не познајем Горадну Сушу тако да према њој немам лични однос, и у вези са њеном смрти могу да кажем као и за свако друго људско биће. Надам се да ће њена душа наћи мир, који је имала или није имала овде са нама.

Међутим има нешто друго. Гордана и ја смо супротности. Ја сам само зато што је мој отац био Голооточанин био осуђен и прикраћен за друштвену афирмацију и утицај. Гордани су као удбашкој кћерки сва врата била отворена.

Да ли би Гордана водила Дневник без свога залеђа, никада нећемо сазнати. Али га је водила добро, у оном професионалном делу. За политички део није толико ни битно. Али шта год да је постигла није њен успех. А могао је да буде. Као Драган Капиџић. Он у кошаркашкој репрезентацији Југославије сигурно никада не би играо без удбашког гурања.

А ја? Шта би било да су ме пустили да се рзвијам као што нису због Голооточког педигреа.

Знате шта мислим?

Милим да је све што сам постигао моје.

А оно што нисам не могу ни знати.

Имала је врло негативну улогу у "годинама расплета". У српском је друштву(јер јој друга друштва нису давала простора) протурала причу о некаквом заједништву, "братству и јединству". Васкрсавала земљу које више није било ни у траговима. "Југословенска епизода" се и даље репризира с јасним политичким циљем да се пацификују Срби у БиХ како би пристали на заједничку, унитарну државу где би кроз унитаризацију временом изгубили сва политичка и економска права.У том смислу је за Србе у БиХ много боља опција СДА и Бакир Изетбеговић на престолу у Сарајеву, него СДП или исти, мало радикализован, Демократски фронт(да се Власи не досете), који су негде на Сушиним идеолошким позицијама. Подржимо суверену Републику Српску!

... tokom sudbonosnih godina svakodnevno nanosila srpskom narodu, ali ustvari i svima drugima u Jugoslaviji. Bez morala nista nema vrednost, pa ni njena i njenih slicno-misljenika tzv profesionalnost.