Фантастичан текст, толико потребан, пре свега, оним Србима који ни данас не успевају да сагледају сву погубност титоизма по Србију и српски народ. Иако је чланак мало подужи и уз то у преозбиљном тону, па још пун неких имена из недавне комунистичке прошлости коју, нажалост, многи од нас већ не памте, веома је инструктиван и важан за све оне који олако подлежу југоносталгији и због неких неспорних југословенских успеха и вредности, заборављају утицај титоизма на распад и уништење Србије у процесу дезинтеграције СФРЈ и то као једине бивше југословенске републике која је подвргнута суровој и безпримерној промени авнојевских граница, упркос међународним законима, налазима Бадинтерове комисије, Хелсиншкој повељи и да не набрајам. Сећања српских комунистичких ветерана су нам веома потребна, поготово Ћосићева као великог интелектуалца националног значаја, а уз то и активног политичара из новије, посттитовске прошлости, јер нам могу разјаснити предисторију распада СФРЈ и уништење Србије од стране запада током 90-их година прошлог века, под изговором борбе против Милошевићевог режима, као и у првој деценији 21.века, иако је садашњи српски режим наизглед демократске провинијенције и прозападне оријентације. Из коментара на неке раније текстове се могло закључити да још увек има читалаца који не виде разлику између "српских либерала" из 72. и једног Ћосића, прокаженог "великосрпског националисте"...Можда их збуњује јасна разлика коју Ћосић прави између Латинке и Никезића? У сваком случају, веома поучан и детаљан текст који заслужује дужну пажњу, као што редакција заслужује све похвале што нам је овим текстом приуштила неочекивано и веома велико задовољство.

Poslednje Ćosićeve stavove razumem kao doprinos antisrpkoj kampanji koja se trenutno vodi u Vojvodini. Ćosić kaže da je sve zlo došlo sa kolonama iz Bosne (na čijem je čelu bio jedan Crnogorac), dok su šumadijski partizani-starosedeoci, valjda, bili čiste levičarske duše, neokaljane željom za vlašću. Jasno je da Ćosić ovde podilazi srbijanskom starosedelačkom šovinizmu "kruga dvojke".

у праву сте Ђилас наравно није робијао за Србију...за Србију тада није ни "преостао" ко да робија, кад су сви "грађански елементи" на челу са опасним глумицама у комедијама, који нису емигрирали, темељно побијени после 45...од стране оних дивних моралних људи који су убијали тинејџере због црвеног шала, за којима Ћосић пати... поента је - доста више са тим југословенима и бившим/вечним комунистима - њихове исповести могу да буду грађа за разне научнике, али никако полазна основа за било какав српски национални програм...

"Српски комунисти су трајно трауматизовани коминтерновском идеологијом која је Србе као већински народ третирала као хегемонисте и тлачитеље југословенских народа."
Овде је Ћосић веома прецизно идентификовао тај фактор који је, у суштини, најодговорнији за сва ратна и послератна страдања Србије.Нажалост, на много начина њихови наследници , веома често и биолошки, још увек овде држе све конце ...

Више је него јасно да је Ћосић конвертит и квази интелектуалац који се повија како ветар дува и себи придаје значај оркана а заправо је давно заустављени дашак ветра што би да ћарлија. Тај ортодокс комуниста, који то никада није престао да буде, данас је, спрам владајуће Демократске странке, благонаклон и пун очинске бриге и разумевања, баш као и у зачетку Милошевићеве власти. Захваљујући таквим беспризорним ликовима, који су свој књижевни ангажман безуспешно покушавали да замене значајним политичким утицајем и јесте на злом гласу Српска академија наука али и многи часни српски интелектуалци, који од таквих конвертита немају прилике да разложно испоље ставове.
Шта рећи за Ћосићев став о томе да су четници поклали више српских интелектуалаца него што их побише комунисти у свом побединчком заносу? Наводећи пример Јагодине, где је по Ћосићу заклан 41 српски интелектуалац само показује колико је тај самозвани па прозвани отац нације кометентан. Јер, тачно јесте да су четници убили толики број људи, али за тек неколицину њих се може рећи да су били интелектуалци (два школска професора, један наставник и један студент). Жалосно је, кад новина попут НИНа толики простор поклања Ћосићевим смешно-жалосним опсервацијама.