`Закон` осионих каже : `може нам се` ?! А докле, то најчешће не знају...

Siguran sam da ce u revizijskom postupku pasti presuda Generalu Mladicu.Jer je ceo svet cuo za ovu bruku-hipokriziju.Gde se izvlace zakljuci od pogresne pretpostavke do pogresnog zakljucka.To jest-samo zato sto je''presudjeno''je istinito.Rece advokat Toma Fila u jednoj tribunalskoj presudi pise-''Nema dokaza za ovo delo,no mora da je tako bilo''.Jer je tako rekao tuzilac.To prihvataju sudiije koje su zadovoljne sto imaju takav posao.Dok ih kordiinira Presednik Suda Adjius.Pre njega Teodor Meron.Dakle,u Tribunalu postoje dva tuzioca-americki tuzioci i sudije Suda.Svaka cas izuzecima koji misle svojom glavom.Pre mesec dana sam obavestio Generala o izvestaju nezavisne medjunarodne komisije o Sarajevu.Rekao sam mu da o Srebrenici treba biti svakog momenta.Rekao sam mu da verujem u ovu komisiju na celu sa gospodinom Grajfom.Svu postu koju dobija Generak kontrolisu u kancelariji UN-ja.Ovo moje pismo je stiglo do stola Adjijusa.Zato je panicno zakazao sudjenje pre izvesttaja o Srebrenici...!

11.juli 2013 godine.

http://www.nspm.rs/istina-i-pomirenje-na-ex-yu-prostorima/zrtvovanje-srebrenice.html

Mislim da sam tada objasnio neko moje viđenje tih dešavanja u Srebrenici i oko Sebrenice iz jula 1995 godine, te političke i druge motive određenih strana, srpske, bošnjačke, "međunarodne zajednice", Ujedinjenih Nacija i dr.

Po mom ličnom mišljenju da se u vezi ove teme ne treba previše "zamarati i iscrpljivati" iz razloga što je najbitnija stvar u svoj toj priči da je Republika Srpska potvrđena međunarodnim sporazumom u Dejtonu i Parizu 1995 godine i da bilo koja presuda pojedincima ne dira u prava Republike Srpske utvrđena Dejtonskim sporazumom iz 1995 godine. Dalje presuda pojedincima nije i presuda Republici Srpskoj a niti je presuda srpskom narodu, što je najbitnije u svoj toj priči.

Iste godine, bukvalno 20ak dana nakon Srebrenice imate istovjetnu situaciju u Oluji. Kompletan korpus vojske RSK predao se generalu Petru Stipeticu. Ne da niko nije ubijen, niko nije ni maltretiran. Profi brigade HV su osigurale predaju, nisu dali teritorijalcima da pridju, a razni hosovci, domobraniitekako su bili voljni da se svete. Ko imalo soli u glavi ima jasno mu je u ova dva slucaja sta je razlika. Gdje je bila vojna disciplina, a gdje je bila organizovana zelja da ko god misli da su mu muslimani nesto napravili slobodan je da ubija koliko hoce.

Zašto nema razloga za pretjerano "zamaranje i iscrpljivanje" temom?

1.Republika Srpska ima sve atribute srpske državnosti, srpski legitimitet, sa preko 80 odsto srpskog naroda na teritoriji Republike Srpske, čak mislim da postotak iznosi i 85 odsto, što je više čak i od procentualbog odnosa između Srba i ostalih i u samoj Republici Srbiji. Republika Srpska ima sve ono što je atribut državnosti, narod, legitimitet, međunarodno priznanje kroz Dejtonski sporazum, efektivnu izvršnu vlast na teritoriji, narodnu skupštinu, administraciju, pravosudnu i policijsku vlast i dr.

2. Srebrenica je u sastavu Republike Srpske, vlast u Srebrenici je podređena zakonima Republike Srpske, Srebrenica je samo jedna opština kao i ostale opštine u Republici Srpskoj, bez ikakve administrativne posebnosti, ni blizu nečega što je najprimjer Brčko Distrikt. Sve u svemu, nikakvih razloga za neku brigu, posebno uzevši da je i načelnik opštine Srbin.

Znači "opušteno", sve je pod kontrolom.

Upravo zbog nedostatka vojne discipline sve se i desilo. Trebalo je da bude vojne discipline i da se spriječe ratni zločini. Svugdje, ama baš svugdje i na Vozućoj i na Ozrenu nad Srbima i na Srebrenici.

I da završim ovu tešku temu, moglo je i drugačije i u Srebrenici, link

https://youtu.be/iKhjEa1bdeg

Uz dobru volju, čvrstu oficirsku riječ, posredovanje pomatrača UN-a, saradnju Srbije u prebacivanju ratnih zarobljenika, da nije bilo straha kod komandanata Srebrenice za svoje živote, pa su narod pokrenuli u proboj umjesto na predaju kako je urađeno u Žepi. Moglo je proći ko i u Žepi.

Često se poteže argument da se sudske odluke ne komentarišu i ne smiju se negirati nego bezpogovorno sprovoditi. Čak se traži i donošenje zakona o zabrani negiranja genocida. I srednjevekovna inkvizicija je u to doba bila legalan i legitiman sud. Znači li to da su Đordano Bruno, Nikola Kopernik i drugi velikani svetske nauke, pravilno i pravedno završili na lomači. Može li se sumnjati u ispravnost tih odluka?. A jel neko vidi razliku između inkvizicije i Haškog suda?

Verovatno dosta Nemaca tako misli za Nirnberg al ne smeju javno reci.

Iskreno Dragane, pravi rat je trebao krenuti '95. kad više ni Mladić nije imao artiljerijsku supremaciju. HV je tada ako ne više sigurno ne manje bila u stanju poslati artiljerijskih projektila negoli Martićeva a bogami i Mladićeva vojska. E kad imate ravnopravno opremljene formacije tada se vidi ko je strateg a ko ne. Ruku na srce krajišnici su prvi put tokom Oluje iskusili uragansku artiljerijsku pripremu, koja je do tada bila isključivo srpski ekskluzivitet.

Оваква накарадна квалификација понајпре се односи на сам Трибунал у Хагу и агесију против Републике Српске и Србије и Црне Горе.

Хвала за вредну анализу у тексту!