Evo, ja je tako dozivljavam, a ne podnosim holivudske filmove. Zivim tamo.

A ti, jel' si bio makar i u poseti? Ili je zapravo tvoje "znanje" bazirano na tzv. dubokim (citaj anti-americkim) holivudskim ostvarenjima?

Alal vera za clanak, Miodraze! Imam samo dve opaske: prvi film koji govori o brutalnosti americke vojske prema indijancima je "Plavi vojnik" (Soldier Blue) koji je prikaziovan i kod nas pocetkom sedamdesetih.Jeste da u njemu i Indijanci skidaju skalpove svojim zrtvama ali je pokolj koji vojska cini nad jednim plemenom pri kraju filma jasna poruka da u ratu nema andjela i djavola i da je rat uzas koji donosi patnju svim stranama u sukobu. Druga opaska se tice pravljenja dobrih filmova na americkom tlu: ima ih ali oni ne dolaze iz Holywood radionice vec se prikazuju svake godine na Sundance filmskom festivalu u Koloradu. Imao sam priliku da pogledam nekoliko malih remek dela u poslednjih petnaestak godina (El Mariachi, Buffalo 66, Red Rock West...), filmovi koji su kostali izmedju $15k i $100k, dakle pedeset hiljada puta manje nego "Avatar" i rezirali su ih neki potpuni anonimusi ali su imali vise slojeva nego svi najveci komercijalni uspesi u poslednjih petnaest godina zajedno. Da ne govorim da je bilo veoma tesko naci bioskope u komjima su ti filmovi prikazivani i to cesto po cetiri-pet dana, ne duze, jer je malo gledalaca koji vide u filmu umestnost a mnogo ih je vise koji zele samo zabavu. A kako profit diktira sve, tu smo gde smo. Jos jednom, bravo za tekst: In medias res!

Generalno se slažem sa ovom kritikom Amerike, ali ne znam da li da se složim sa kritikom pomenutog filma. Nisam još stigao da ga pogledam, jer je prikazivan samo u malom broju umetničkih bioskopa (za razliku od "Avatara"), nikako u široj javnosti. Upravo to me navodi na sumnju da se ne radi nužno o propagandi Pentagona. A nekoliko prikaza koje sam dosad pročitao (npr, DŽordž Makartni u magazinu Chronicles od 8. marta ove godine) vrlo decidno tvrde da je ovo u stvari anti-ratni film, koji vrlo suptilno dovodi u pitanje svrhu i smisao celog rata u Iraku upravo time što o njima govori striktno metaforički. E sad, Amerikanci nisu po suptilnosti poznat svet, i možda tu antiratnu perspektivu samo učitavaju, ali činjenica da je takva interpretacija uopšte moguća bi trebalo da nešto znači sama po sebi.

Usput, ne znam ko je u Srbiji preveo naslov kao "Katanac za bol" ali katanac je padlock, a locker je ormarić, istina onaj na zaključavanje. Naslov filma je u stvari idiom koji se, istina retko, koristi da se opiše neko u grdnoj nevolji, odnosno u "ormariću bola" (in the hurt locker). To bi, valjda, trebalo da bude opis položaja vojnika o kojima se govori, ali metaforički preko njih i o celoj Americi. Nije slučajno, vele kritičari, da se protagonista zove Vilijam DŽejms, po jednom od najpoznatijih američkih filozofa i epistemologa...

Odgovor ekspertu:

Bio sam u Americi, i daleko od toga da je zemlja beskonacnog blagostanja, srece i licnih sloboda (ovo poslednje pogotovo ne posle Patriotskog akta, koji je najnovijim Obaminim dekretima produzen)...

Miodrag je izostavio jedan jako dobar film: Crazy Heart, za koji je Jeff Bridges dobio Oskara za glavnu musku ulogu... Nazalost, nema ga u bioskopima, ali vredi skidanja sa interneta...

Sto se tice problema filmova o Iraku, preporucujem pojam javnog priznanja umetnickog dela, opisan u "Umetnost i demokratija" Zoel Zask... Ne moze u drustvu zaziveti delo, makar ne kao autoritet (sto Oskar omogucuje) koje je protivno nastojanjima elita.

Za autora.
Izvanredan tekst.

Amerika je jedno hladno društvo lažne učtivosti u kojoj niko nije slobodan, strah je najdominantnije osećanje.

Pa zar još neko gleda taj cirkus od Oskara? Od kada je neke godine Oskara za strani film dobio film "Ničija zemlja" muslimanskog autora Danisa Tanovića u konkurenciji sa francuskim filmom "Ameli Pulen" ta cijela ujudurma mene stvarno više apsolutno ne zanima, to je gubljenje vremena. Kao što je na primjer, traženje razloga zašto su Gorbačov i Marti Ahtisari dobili Nobelove nagrade za mir. Sve je to u produkciji Pentagona! Aferim!

Naprotiv, Vasa vizura mi je savrseno jasna. Mrzite Ameriku pa po prirodi stvari verujete u sve lose sto o njoj cujete. Sto se na kraju svede na to da nekriticki prihvatate propagandu necega sto bi se u Americi zvalo 'druga Amerika' a za koju Vi mislite da ne postoji.

Ali, postoji. Ward Churchill je samo sirov i ne preterano uspesan predstavnik iste. Covek je, sa magistraturom iz komunikacija bio profesor univerziteta jer je indijanskog porekla. I to je deo filozofije 'druge Amerike' - ispiranje mozga o diskriminaciji, rasizmu, "genocidu" nad Indijancima, nejednakosti i ostalim "cinjenicama" o kojima nas NSPM tako detaljno izvestava. U meri u kojoj Churchill otpusten iz politickih razloga, to je samo zato sto je obican narod digao dreku.
I to nema nikakve veze sa prvim amandmanom. Ustav ne garantuje pravo na univerzitetsku fotelju, masnu platu i cetiri meseca godisnjeg odmora a da bi odatle mogla da se kritikuje "opasna" Amerika.

Na trenutke se čini da Zarković uopšte nije ni gledao film o kojem piše.



Molim? Moralno besprekorni? Glavni junak film je opasni ludak koji ugrožava ne samo svoj život, nego i živote svojih saboraca, baš kao i nevinih Iračana - Bigelou nam to otkriva suptilno i postepeno, ali potpuno nedvosmisleno. Ono što nam na početku izgleda kao hrabrost, na kraju prepoznajemo kao ozbiljnu socijalnu patologiju - u svakodnevnom životu ovaj čovek bi bio prepoznat kao bolestan. U ratu - on je koristan. Njemu nije stalo ni do civila, ni do američkih vojnika, a posebno ne do nekakve demokratije ili američkih vrednosti. Nije mu stalo čak ni do sopstvene porodice (od koje jedva čeka da zbriše natrag na bojno polje). On je, Gruovim rečima, adrenalin džanki i jedino do čega mu je stalo jeste još jedan fiks njegove omiljene droge ("Just another fix" - pevaju Ministry, koji su inače radili saundtrek za film), pri čemu, baš kao i svaki narkoman, ne pita za cenu. Ono šte je neverovatno jeste da, upravo za gledaoce slične Zarkoviću, kojima je sve ovo izgleda isuviše suptilno, Bigelou na početku filma jasno iznosi svoj stav, sadržan u citatu Krisa Hedžisa: "War is a drug". Ali šta vredi, kad nema ko da čita...

Na sličan način, Zarković uspeva da ne razume i druge filmove koje pominje. Tako je jedna od najokrutnijih kritika japi kulture i kapitalizma uopšte, "Up In The Air", za njega – „jalova japi bajka“! Ništa ne bi moglo biti dalje od istine. DŽonatan Romni piše za "Indipendent": „Michael Moore’s latest film Capitalism: A Love Story, released next month, is an angry indictment of the American economic system as corrupt, moribund and routinely responsible for destroying the lives of ordinary people. It’s a passionate, compelling critique – but it’s not nearly as trenchant, nor as fun, as the glossy new comedy Up In The Air.“



Da, a "Hamlet" je sličan i jedno i drugom, samo što je glavni lunak neki šašavi Danac. Šalu na stranu - kakav komentar: film je isti kao ovaj drugi o kome isto ništa smisleno nisam rekao. O tome koliko slični mogu da budu filmovi o nepismenoj i siromašnoj devojci i sredovečnom profesoru fizike ostvljam čitaocima da procene.

Šta reći? Neki ljudi prosto ne treba da gledaju filmove. Ili bar ne treba da pišu o njima.

Ko li prevede "locker" - katanac?
Katanac je "padlock"
"Locker" je garderobni ormar sa kljucem (najcesce
metalni, damas siroko u upotrebi) ili ono sto smo
zvali - "kaseta".
Tako se, ni slobodno (ni po smislu) naslov filma
ne moze prevesti kao "Katanac za bol".
S. Savic

Sjajan tekst, sa besprekorno povučenim paralelama.
Ja Holivud potpuno razumem, znaju šta, kako i za koga rade. Ali se pitam za koga rade pojedini srpski scenaristi, producenti i režiseri, kao i glavni urednici elektronskih medija?
Nisam primetio da je u poslednjih desetak godina naša kinematografija napravila normalan film. Prosečan čovek je prikazan kao priglupa masa prenaglašenih emocija, kojom svako može da manipuliše kako želi. Sve ljudske vrline se proturaju kao mane i obrnuto. Da ne spominjem kako se ogadjuje i blati sopstvena vojska, samo ako se ukaže prilika za to.
Ne može da prodje jedna nedelja, a da nas domaća televizija ne bombarduje filmovima u kojima dominira hrabrost i čestitost američkog vojnika u borbama za širenje humanizma, demokratije i sveopšteg izobilja. A tek kada su božićni i uskršnji praznici, kakvi se "prigodni" filmovi tada proturaju! Ne samo što smo prinudjeni da opet "uživamo i divimo se" odvažnosti i emocijama vojnika jedinog svetskog dušebrižnika, već nam bogougodne večeri dopunjuju trilerima i hororima sa najbizarnijim sadržajima. Slučajno nije sigurno, jer ta tortura traje već godinama.
Da se nadovežem na poslednji pasus autora ovog odličnog teksta; dajte srpskom scenaristi i režiseru da naprave film o Iraku ili Avganistanu, videćete sa koliko će topline i entuzijazma prikazati nadahnutog američkog vojnika, njegovu vernu i uplakanu ženu, divnu i prepametnu dečicu. Holivud će na nogama ispratiti premijeru, a američki ambasador će biti presrećan jer je uspeo da primitivne Srbe edukuje i izvede na pravi put!

Odlican clanak. Jedino bi zeleo da porucim autoru da je dodela Oskara uvek bila slicna dodeli Nobelove Nagrade za Mir. To je dokaz notornosti, a ne kvaliteta.

Ja sam se brinuo da Kameron slucajno ne dobije Oskare za svoju infantilnu bajku u kojoj domoroci pobedjuju. Kad sam je odgledao bilo mi je na pameti - a sto Kameron ne pokaze sta je bilo u sledecem krugu, kad americki marinci donesu svoje anti-materijske bombe, pa od citave planete ne ostanu ni atomi. Cisto da pokazu ostalim potlacenima sta ih ceka ako se pobune. Ali nije morao da se toliko potrudi, kao da mi vec ne znamo da su amerikanci naj-genocidniji narod na ovoj planeti.

Gledao sam i Katanac za Bol. Mogu samo reci da je to izvrsna propaganda upakovana u dugometrazni format. Pa svi koji poznaju dogadjanja u filmu znaju da komercijani filmovi danas dobiju skoro polovinu prihoda od sponzora, a nesto malo vise of gledalaca (JB007 prednjaci). Npr, 1/3 sekundni prikaz imena Nokije u filmu To je To, Makl Dzekson je donelo vise para Keni Ortegi nego desetine hiljada ulaznica obozavalaca. Zar se treba pitati ko je finansirao Katanac?

U srednjem veku u Juznoj Americi katolicki jurisnici, koji su zarili i palili po nativnom stanovnistvu, uvek su posle pokolja odlazili u hladne i tamne oaze tisine - kamene crkve da im svestenici operu duse. Katrin Bigolou zove Amerikance u zamracene dvorane u istom cilju. Zasto se onda treba cuditi Oskarskoj popularnosti ove americke svestenice?

Sasvim je na mestu demontiranje odvratne i otrovne holivudske propagande.
Nazalost,samo gledanje i "uzivanje" u holivudskim produkcijama(i ostalim "nezavisnim")dovodi do ozbiljnih posledica po ljudsku svest i savest.
Gosp. Malicu,savetujem vam da obavezno nabavite i procitate sve knjige Johna Kleevesa o Americi i o njihovoj surovoj "diktaturi preduzetnistva".radi se o apsolutno kompetentnom autoru koji je i sjajni politicko-filmski kriticar pentagonske(USIA) produkcije. Pise,naravno,pod pseudonimom.

Kod nas Ustav ne samo da garantuje sve to nego čak i podstiče, pre svega pljuvanje po sopstvenoj državi da je fašistička, genocidna i sl.!
Što je grđe, to nosi više privilegija.

"My friend, reporter and screenwriter Mark Boal, told me that he had decided to go to Iraq to cover the war firsthand." "The idea, he said, would be to capture Baghdad’s lethality while also telling the story of the young men tasked with what was probably the most dangerous job in the world. I thought it was a fascinating idea. We developed a shared vision for the film: an intense, naturalistic, soldier’s-eye view of the conflict. In order to protect this approach and limit committee reaction to the tough material, we also decided to pursue the project independently, without any studio support. For Mark, that meant he’d be writing without any initial payment. He readily agreed and set out to write “a spec.”"
"After reading the finished The Hurt Locker, I felt the excited rush of encountering an unforgettable script. It was both a probing character study, with the invention of Sergeant James and character arcs that radically unfolded in the reader’s heart and mind, and, at the same time, it was a nerve-shredding combat thriller, with an innovative structure built out of authentic detail. It not only put one on the ground in Baghdad, to feel its relentless threats, but it also, quite subtly and brilliantly, became a meditation on existential themes of life and death, courage and manhood, war and human nature. In short, it was original and electrifying—and I knew it would be my next movie."
"Eventually, we raised a modest amount of independent financing, located the production in the Middle East, and cast a trio of talented young actors and several industry veterans, who signed on based on the strength of the script."
Kathryn Bigelow

Pa dobro, u cemu je roblem. Posle nekoliko desetina godina, shvatamo mnoge cinjenice u pravom svetlu.

Niti je film umetnost, niti je, recimo, cak i Nobelova nagrada nagrada za nekakve zasluge za covecanstvo.

Svaka manifestacija ima prikrivenu zakulisnu poruku ili igru, da bi se formirala situacija, preduslovi za neku vrstu dominacije.

Tako i proizvodnja laznih autoriteta nije nedozvoljena vestina, naprotiv, vrlo zahtevna i ozbiljna manipulacija, sa ciljem promene realnih referenci.

I mada je nastao u industriji magle, Oskar nije odoleo virusu profanosti, i profesionalci su pokazali odredjenu drskost ne trudeci se da zamaskiraju sustinu.

Oskar je postao, javno, obican lokalni orden rada za filmske radnike, tako da u skorije vreme, mozemo ocekivati i skara za nosenje kablova ili pakovanje kulisa...

Ovaj tekst je, pre svega, za čestitke! Evo, pitam, kada je jedna filmska kritika izazvala ovolike reakcije?

Prenos dodele Oskara sam gledao, a pomenute filmove ne. I neću! Sasvim dovoljno sam video. I zato autoru i njegovoj oceni verujem.

O pobedničkom filmu sam stekao utisak da se radi o najobičnijoj plaćenoj propagandi Pentagona. Film neću gledati jer se iz aviona vidi da je nemoralan i bezobrazno pristrasan, iako je naoko suprotno (te bombe koje oni demontiraju nisu ni bile podmetane sve do njihovog nasilnog ulaska u Irak). Čitao sam sisnopsis Avatara i nesumnjivo se radi o dečijem filmu. Ko voli "kompjuterske vratolomije", nek izvoli. Sve u svemu, Holivud je kao i američko društvo, u teškoj krizi. Čak ni skandali više ne idu...

..protesta, pisama i deklaracija donosi se odluka o prekidu zvaničnog programa.Drugi programi su se nastavili odvijati normalno do kraja festivala. Nagrade nisu dodjeljene..Do ponovnog incidenta došlo je 1979.g..Posle u zvaničnoj konkurenciji prikazanog filma Majkla Ćimina Lovac na Jelene, svovjetska delegacija uložila je protest jer film " vređa osjećanja herojskog vijetnamskog naroda". Sovjetska delegacija nakon toga povlači svoje filmove sa festivala i napušta Berlin.Iste večeri i Kuba i sve zemlje istočnog bloka sem Rumunije ulažu proteste i takođe povlače svoje filmove. Pal Gabor i Vera Hitilova daju ostavke u žiriju. Sutradan se zemlje trećeg svijeta solidarišu sa socijalističkim državama i one povlače svoje filmove.Festival se ovaj put ne prekida, ali se pravi kompromis pri kojem Ćimino ostaje bez nagrade..Navešću samo još jedan podatak koji govori kakav je odnos politike prema umjetnosti, a vezan je ,takođe, za Berlinski festival..Na otvaranju festivala 1996. g. čekala oko pola sata da ministri i gradonačelnik održe govor.Posle dvadeset minuta u salu stiže Ema Tompson sa režiserom Angi Lijem, a nešto kasnije i DŽon Travolta..Gradskoj policiji naređeno je da obezbjedi prolaz visokim političarima, ali ne i filmskim zvijezdama,koji su bili blokirani u saobraćajnom metežu.

@brm


Ne! Ja pišem o "Hurt Locker", a sam Bog zna o čemu piše Zarković. Inače vidim da se većina komentatora slaže sa Zarkovićem bez da su i pogledali film. Štaviše, toliko im se dopada ta Zarkovićeva zamisao da je Oskar dodeljen propagandnom filmu, da su odlučili da film ni slučajno ne pogledaju ne bi li se slučajno ispostavilo da je ova zamisao besmislena i pogrešna. Pa tako komentator Vozi Miško piše:



Drugim rečima: "Ja to, drugovi, nisam čit'o, ali ja to, drugovi, osuđujem!"

Nije li dirljivo ponositi se sopstvenim neznanjem?

„Nije li dirljivo ponositi se sopstvenim neznanjem?“
Dirljivo je kako vi brzo i neopozivo zaključujete! Upravo na komesarski način koji gore, kao, kritikujete. Jer, kako vi birate filmove koje ćete gledati? Ili gledate apsolutno sve? Ili gledate sve što „izađe iz Holivuda“? Sve filmove kandidovane za Oskara? Koje to kriterijume upotrebljavate, koje to „dirljivo znanje“ je u pitanju? Ja, recimo, biram teme i autore, uz prethodno prikupljene informacije (u koje spada gledanje „trelera“, isečaka prilikom manifestacija kao što je Oskar, usmenih i pismenih kritika, mišljenja prijatelja čiji fulmski ukus poznajem i sl.). U protivnom, nebi ni izlazio iz bioskopa ili ispred TV ekrana! Niko, ponavljam niko, nema vremena da vidi sve filmove, što ne znači da ne može da zaključi o čemu ti filmove govore i na koji način. Naprotiv! Isečci koje sam video prilikom dodele Oskara su mi sasvim dovoljno rekli o filmu, a sadržaj i tekuće kritike među kojima je bilo i onih dobrih još više. I zato sam siguran da neću utrošiti dva sata vremena na nešto što ne odgovara mojim kriterijumima, naglašavam MOJIM! A vi uživajte, niko vam ne brani, niti potcenjuje vaš ukus. A ni znanje.

Problem Holivuda je vrlo jednostavan. Filmovi nastali tamo prave se tako da zadovolje sve ukuse. Zato su površni.Scenariji se rade po klišeima i u njima mora biti svako zastupljen.A sve da bi imali što veći broj gledalaca.Vodi se računa da sve bude politički korektno.Posebna priča je dobar crnac i loš belac koji vremenom uviđa da greši. Holivud je ekstremno levičarski..Tamo jedan Pol Šreder nikako nije imao šanse da dobije Oskara. Izrazito desničarski i jedan od najboljih filmova snimljenih u Holivudu "Taksist", koji je režirao Skorseze prema scenariju Pola Šredera, bio je 1976.godine nominovan u četiri kategorije, ali nije dobio ni jednu nagradu.Tada je za najbolji film proglašen Staloneov Roki prvi deo..Da li je, uopšte, pristojno porediti ova dva filma.

@War is a drug
Nemam običaj da šaljem komentare, poštujući ovaj prostor kao nešto što je namenjeno korisnicima, ne nama autorima. Ali, pošto je "War is a drug" uporan u zlonamernom "tumačenju" onoga što sam napisao u tekstu, a neko neutralan ko nije gledao pomenute filmove ne može da proceni ko je od nas dvojice u pravu, rešio sam da mu ipak odgovorim:
1) Ako je Ketrin Bigelou htela da snimi priču o tome kako rat od vojnika pravi "adrenalin džankije", šta će joj onoliki zli Iračani po celom filmu?
2) Još važnije: gde su dobri Iračani u celom filmu? Nema ih! Čak je i dečak "Bekam" prikazan kao neko ko je na putu da izraste u hohštaplera, ako već i nije postao to.
3) Kada to glavni junak ugrožava nevine civile, kao što tvrdite?! Naprotiv, umalo i sam nije izgubio glavu pokušavajući da spase onog bombaša koji se predomislio.
4) DŽejms, tačno je, sebe često izlaže rizicima, ali ako se setite njegovog razgovora sa pukovnikom Ridom (Dejvid Mors), shvatićete da i autori u DŽejmsovom ponašanju mnogo više vide neshvaćeno i nenagrađeno herojstvo nego poremećaj ličnosti. Da ne pominjem njegovu prehumanu brigu za "Bekama"...
5) Nevini civili u celom filmu ugrožavaju američke vojnike. Ne znam da li ste to primetili, a ako jeste, živo me zanima kako biste to uklopili u "humanu" nameru autora filma.
6) Sve i da me ubedite da je poenta filma "ne idite u rat da ne biste postali sociopata koji je zavistan od opasnosti" - iako mi se mnogo pre čini da je to samo okvir za beskrupuloznu prodržavnu propagandu - ne vidim kakvu umetničku ili filozofsku vrednost može da ima ta poruka, koju je pre više od 30 godina na kudikamo upečatljiviji način obradio Kopola u "Apokalipsi" pukovnikom Kurcom (koji takođe više nije sposoban da se izbavi iz ratnog ludila, ali je neuporedivo složeniji lik od bilo koga u "Katancu za bol")? Uostalom, mnogo je likova u "Apokalipsi" - Martin Šin, Robert Dival, Denis Hoper - koje možemo doživeti i na taj način...

Od istorijata Berlinskog festivala još zanimljivija je posvest dodele Oskara. Zna se da je Pentagon imao uvek jak uticaj u Holivudu, ali po meni je ipak ključni momenat bio onaj 1979. godine, sa uvodom 1976. Šta se desilo? Film Ponoćni kauboj je bio bum, eksplozija, trijumf pobunjenih intelektualaca! Sa oznakom r čini mi se, dakle prvi oskarovac zabranjen jednom delu publike, tema intrigantna, muška prostitutka, homoseksualac režiser opisuje posredno svoj život, rasturanje američkog sna sa sve havajskim majicama u završnoj sceni... I to čudo dobije Oskara. Ali Pentagon odmah uzvraća udarac i u jednoj od najboljih godina američkog filma, kad su snimljeni MEŠ, Pet lakih komada, Mali Veliki Čovek, Rajanova kći, Kvaka 22, Zaljubljene žene i Dilindžer, Oskara dobija Paton, glorifikacija Amerikanaca u 2. Svetskom ratu. No dobro, i to je velik film, i DŽordž Si Skot se sasvim drugačije poneo nego Ketrin, a najzad, Paton je više pohvala jednom prošlom dobu, vojskovođama starog kova, puna antičkih citata, pa je tematski univerzalan. Mali predah i pogled u prljavo evropsko dvorište u Francuskoj vezi, pa Kopola, i opet Kopola, između Kumova nagrade Žaoku, zaobišavši i 1973. sjajnu produkciju (Egzorcist, Serpiko, Leptir, Strašilo...). Forman i Nikolskon 1975. opet donose radost buntovnicima, a čak je i razumljivo što se Amerika, umorna od sumornih tema, okrenula optimističkom Rokiju 1976. Pa sjajna ljubavna priča Eni Hol, onda politički diskutabilni izbor Lovca na jelene, mada je po meni to bio najbolji američki film te godine. Svih tih godina se Američka akademija lomila između uticaja Pentagona i onog javnosti, posle kraha u Vijetnamu vrlo jakog. Ali tek posle kraha, jer kako napisah već, rat postaje "grozna" stvar tek kad uz štetu ne donese i korist. No, 1979. je bila konačna odluka: govoriti i dalje istinu ili spinovati ljude porodičnim temama? Umesto Apokalipse, DŽeza, Menhetna, Kose, Elijena, nagrađen je - Kramer protiv Kramera. Dalje nije ni bilo zanimljivo. Politički. Barem meni.

USIA - United States Information Agency

@War is a drug ;

Po tebi Istvudovi filmovi nisu obojeni ideologijom?!?
Zašto onda izvrće istoriju, herojski otpor Japanaca je prikazao kao MORANJE! Zašto nije prikazao kako Amerikanci deru lobanje japanskih vojnika i šalju prelakirane kući kao ratne trofeje?!! Prvo se malo informiši, osim ako nisi ovde po zadatku :))

4) Prehumana briga za Bekama? Hahaha! Ma jeste li bi STVARNO gledali film? Naš junak UTRIPUJE (bez ikakvog jasnog razloga) da je ubijeni dečak na koga su naišli zapravo Bekam i onda polazi osvetu. Ali ubrzo se ispostavlja da dečak uopšte nije Bekam, da je Bekam živ i zdrav, te da je naš junak, rekoh, sve UTRPIPOVAO i da je zbog svog tripa doveo u opasnost živote nevinih ljudi. Štaviše, tolika je njegova „prehumana briga“ za Bekama, da kada narednog dana sretne Bekama živog i zdravog, on, umesto da se obraduje – neće ni da mu se javi. Štaviše, pretvara se da dečak NE POSTOJI. Zašto? Pa zato što činjenica da je dečak živ i zdrav predstavlja dokaz da je on, DŽejms opasan ludak koji IZMIŠLjA povode za sukob, osvetničku akciju, t.j. za još jedan fiks.

U pravom propagandnom filmu, u kome je DŽejms zaista heroj, mrtvi dečak bi zaista bio Bekam, a DŽejmsova osveta bi bila opravdana. Ovde – Bekam nije mrtav, osveta je suluda i promašena (i srećom – neuspešna), sam junak – mentalno nestabilan.

Ova epizoda sa Bekamom je ujedno i najmetaforičniji deo filma – DŽejms koji ovde predstavlja celu Ameriku reaguje na jedan nesumnjivo grozan zločin (11. septembar), na način sulud i neprimeren – upadajući nedužnim ljudima u kuću (čitaj: zemlju) i ništa ne shvativši, niti išta postigavši, dobija po nosu i pokunjen beži nazad u bazu.

5) Nevini civili po definiciji ne ugrožavaju nikoga. U filmu vidimo likova koji postavljaju bombe, ali oni samim tim nisu nevini civili. Ponavljam, osim ukoliko ne mislite da takvi likovi u stvarnosti ne postoje, te da su bombe koje svako malo pucaju po Bagdadu samo izmišljotina NATO propagande, nemate šta da prigovorite režiserki na ovu temu. Bombe postoje, i oni koji ih postavljju takođe POSTOJE, i to što su prikazani u filmu nije propaganda, nego realizam.

Valjda je jasno da Holivud ima vrlo malo veze sa istinom o Americi. Ili ste Vi verovali da ovde stvarno imamo Spajdermena? Stavise, Holivud u Americi ima status slican onom koji B92 ima u Srbiji. Samo na NSPM-u se Holivud dozivljava kao nesto "tipicno americko". Smesno.

Sto se ostalog tice, bas me briga gde Vi vise zelite da zivite. Realno, malo gde drugde bi Vas i primili. Ali, ali prica o "proganjanju" na osnovu izrecenog je smesna. I moderatori na NSPM-u ne pustaju sve komentare. To ne znaci da nas "proganjaju".

Jednostavno, sajt je njihov, pa pustaju sta oni misle da je primereno. Ni meni ne pustaju svaki komentar, pa ne kukam kako u Srbiji nema slobode govora. Isto vazi i za univerzitet jadnog, "progonjenog" sarlatana Churchilla.

@ Ekspert za ameriku, potpuno se slažem s Tobom da je SAD zemlja blagostanja, ljudskih prava i sloboda... nezavisno od Holivuda. Problem je u tome što zarad takvog stanja moraju da stradaju Iračani, Avganistanci, Vijetnamci, Srbi... Svi moraju, milom ili silom, dati svoja prirodna bogatstva zarad blagostanja građana SAD.
Inače, veoma dobar i poučan tekst.

Ma tačno, u pravu ste potpuno. Uopšte, savremena kinematografija je jako nepravedna prema silama osovine. Evo recimo oni Rusi: umesto da lepo snime neki pohvlan film o herojskoj borbi Nemaca u odbrani Berlina, oni zapeli, Staljingrad, pa Staljingrad. Što ne snime neki film o silovanjima Nemica od strane crvenoarmejaca?

Šalu na stranu, Istvud je snimio dva izvanredna atniratna filma u kome se nije ustezao da prikaže ni američke, ni japanske zločine (Amerikanci ubijaju zarobljenog Japanca koji im se sam predao, i to iz čiste dosade), ali se pre svega koncentrisao na zajedničku ljudskost vojnika sa obe strane. Japanski vojnici su prikazani kao normalni ljudi kojima je, kao i svim normalnim ljudima, više stalo do srećnog života sa svojom porodicom, nego do žrtvovanja u ime cara. Istvud tu nije ništa „izvrtao“: ceo film "Pisma sa Ivo DŽime" zasnovan je na dokumentarnom materijalu, tj. pismima japanskih vojnika bitke. Pre će biti da je vaša slika o Japancima koji su spremni da svi do jednog izginu vičući „Banzai!“ plod američke propagande koja je neprijatelje dehumanizovala i prikazivala ih kao bezumne fanatike. Istvudov film razgrađuje upravo tu ustaljenu sliku, pokazujući da su i neprijatelji ljudi kao i mi.

I da, u pravu ste, ovde sam po zadatku. Poslao me Klint Istvud da zastupam njegove interese na sajtu NSPM. So, you've got to ask yourself one question: Do I feel lucky? Well, do you?

s

@ blowback je diskreditovana teorija

Ko je diskreditovao blowback?

Otkad se može diskreditovati pojam? Blowback je možda najsličniji pojmu "to backfire", samo upotrebljen u geopolitičkom kontekstu poteza koji se docnije pokaže štetnim po njegovog inicijatora.

Kad Amerika protežira nezavisnost Kosova, a onda Rusi iskoriste taj "jedinstveni slučaj" da rasparčaju Gruziju, to je blowback.

Kad nahuškaš primitivan narod ekstremnim islamom da bi dezavuisao Ruse, a zatim njihovi sinovi napadnu tvoju zemlju, to je takođe blowback.

Ne volim komunizam, ali mislim da je za društvo kao Avganistan komunizam bio prava stvar zbog mešavine sekularizacije i prosvećivanja naroda. Ne može odmah da se napravi parlament, berza i da se održavaju izbori. Petar Veliki nije pustio bojare da odlučuju na referendumu hoće li da seku brade ili ne, na silu im je isekao brade. To bi Rusi uradili sa Avganistanom da nije bilo mešanja Amerike.

Vi vidim brkate obaveze iz ugovora o radu sa privatnim životom čoveka. Ward Churchill je napisao i objavio privatni esej kao reakciju na 11. septembar, a "napakovano" mu je nešto drugo da bi ga otpustili. Za razliku od Vas Univerzitet je znao da se otkaz ne može dati za disonantni ton, ako ništa drugo zbog akademske slobode. Inače Ward Churchill je dobio radni spor protiv Univerziteta.

Da li je i Bill Maher "šarlatan" što je iskreno rekao šta je hrabar a šta kukavički napad, pa izgubio posao?

Ima izreka - poturica gori od Turčina, pa me iskreno nešto interesuje.

Da li Vi smatrate da su Irak i Avganistan slobodni ili okupirani?

Da li je bombardovanje NATO-a agresija i ratni zločin?

Iskreno me zanima jer razumem čoveka rođenog i odraslog u Americi da priča iz svoje bajkovite vizure Amerike kao simbola svega dobrog, ali Vi kao Srbin da nam ovde prodajete tu pravu pravcatu američku priču, to mi ne ide u glavu. Nemojte da se ljutite, ali sve mi to izgleda malo smešno.

Radiša glumi DŽonija, a Žika je zapravo DŽimi...

...nastavak...
Što se tiče te scene, kada DŽejms upada onim ljudima u kuću, čak bih se i složio sa vama da je to metafora za invaziju Iraka, samo da su autori bili hrabriji pa otišli do kraja - na primer, da je DŽejms ubio nekog od onih staraca na koje naiđe u kući. Jer, to se dogodilo u stvarnosti. Nisu Amerikanci upali u Irak kao DŽejms u kuću, malo prepali stanovništvo, ali onda se povukli ne napravivši nikakvu nepopravljivu štetu. DŽejms iz kuće izlazi bez krvi na rukama, za razliku od Amerikanaca koji će, kada se budu jednog dana povlačili iz Iraka, nositi na duši stotine hiljada tamošnjih civila! Što se mene tiče, svaka paralela prestaje u toj, suštinskoj razlici.
Iskreno, začuđen sam time što je neko toliko poverovao u citat sa početka filma, ali ste očigledan primer da je i to moguće. Pitam se, da vam autori nisu u uvodnoj špici NACRTALI kakav zaključak bi oni voleli da steknete o njihovom filmu, da li biste i tada ovoliko žestoko branili njihov umetnički kredibilitet?
Što se mene tiče, mogli su da naređaju još trideset zanimljivih citata, ali bih opet mislio da je "Loker" propagandna igrarija, ni do pojasa velikim antiratnim AMERIČKIM filmovima kao što je više puta pomenuta "Apokalipsa", ili "Staze slave" (Kjubrikov, crno-beli, sa Kirkom Daglasom), "Zastave naših očeva" i "Pisma sa Ivo DŽime" Klinta Istvuda, "Engleski pacijent", "Povratak ratnika", kao i sjajni australijski film "Galipolje".

@War is a drug
Ako već poštujete i volite te ranije ratne filmove koje nabrajate, bolje nemojte da ih stavljate u isti rang sa "Katancem za bol". Jer, kada kažete da se, eto, ni u tim ranijim filmovima, kao ni u "Katancu", ne raspravlja o uzrocima ratova, nanosite veliku nepravdu starim filmovima. Kopola, fakat, nije pojašnjavao predistoriju Vijetnamskog rata, ali je iz svakog kadra "Apokalipse" jasno da su Amerikanci strano telo u toj zemlji i da su oni u velikoj meri uzrok pakla koji vidimo. Kada autori tako postave stvari, njihovo stanovište o tome "ko je kriv" ili "ko je prvi počeo" potpuno se podrazumeva, a nisu ga uneli u film iz dramaturških razloga koje i sami navodite. Na drugoj strani, u "Katancu" ne samo da ne može da se nasluti kritički stav autora prema uzrocima ovog konkretnog rata, već se nazire njihova naklonost zvaničnoj verziji invazije na Irak. Oni su prikazali sve to iz perspektive običnog američkog vojnika - mož` misliti! To je rijaliti šou, a ne "najbolji film u 2009. godini"! I to rijaliti šou koji kao da je naručio Pentagon. Umetnici, da se razumemo, nisu dužni da se bave ovim ili onim. Sami biraju koje će teme njihova dela obrađivati, a koje će vrednosti braniti njihovi junaci. Ali ni mi gledaoci nismo dužni da se divimo svačijem doživljaju "najboljeg filma u protekloj godini", pogotovo kada je taj film krcat propagandim trikovima u korist zvanične politike najmoćnije države sveta.
Ne verujem da će Ketrin Bigelou, pa ni mnogo hrabriji i veštiji reditelji od nje, skoro snimiti film u kojem ne gine američki pukovnik zato što je verovao podmuklim iračkim civilima, nego strada irački civil zato što je verovao podmuklim američkim vojnicima.

Dobro, ima li tih bombaša u stvarnosti ili nema? Ima. Da li njihove bombe ubijaju i vojnike i civile? Ubijaju. I vi onda kažete – „Bigelou je američki propagandista, ona Iračane prikazuje kao zle!“. Ne, Bigelou je dobar režiser i stvari prikazuje kakve jesu – ima puno ljudi u Bagdadu koji podmeću bombe koje ubijaju i vojnike i civile. Ako vi odatle izvlačite zaključak „Iračani su zli“, to vama na dušu, ja znam da ja svakako nisam izvukao taj zaključak gledajući film. To je prosto jedna poptuno nesporna činjenica iračke svakodnevice.

Možda ste u pravu, možda bi utisak bio uverljiviji, a metafora uspelija, da je DŽejms okrvavio ruke, ali složićete se, jednom kad priznate da je ovaj deo filma metaoforičan za ceo rat, već smo miljama daleko od bilo kakve propagande, a glorifikovanje da ne pominjem.



Znate kako, ako su autori ŽELELI da prenesu tu poruku, onda svakako nisu ŽELELI da glorifikuju američke vojnike, propagiraju NATO itsl. Dakle, na nivou namere, stvar rešena. Drugo je pitanje da li su u nameri uspeli. Ja odgovorno tvrdim da jesu – način na koji se glavni junak ponaša jasno ilustruje tezu filma i za to sam vam naveo više primera, od njegove nenormalne i preterane neustrašivosti pred opasnošću, preko suludog načina na koji pokušava da „osveti“ Bekama, pa sve do uvlačenja svojih vojnika u besmislenu akciju jurcanja po mračnim ulicama u potrazi za bombašem, akciju u kojoj će jedan od njih umalo poginuti, i konačno do ostavljanja svoje mlade, lepe žene i malog deteta koje nije video godinu dana i povratka na front. Dakle, i tu je stvar rešena, film ne samo da hoće da nam pokaže da je rat droga, nego nam to stvarno i pokazuje. Nisam ja dakle, POVEROVAO U CITAT, nego je film smisao citata jasno preneo sopstvenim umetničkim sredstvima. Citat je tu samo kao epigraf.

Inače, samo da sumiramo, vi ste već dobrano odstupili od teza iznesenih u tekstu i sad pokušavate da odbratnite znatno slabiju tezu kako „Loker“ nije nešto naropito dobar film i kako nije eksplicitan po pitanju američke krivice. Ali to je miljama daleko od vaših tvrdnji tekstu. Da se podsetimo, tamo ste tvrdili sledeće:


U toku rasprave ja sam vam rekao, a vi se složili, da su vojnici u ovom filmu daleko od moralno besprekornih i beskrajno humanih, te da razlozi zašto rizikuju svoje živote nema nikakve veze sa željom da se Iračanima „obezbedi bolja budućnost“. Dakle teza 1 prosto nema veze sa životom (ni filmom). Teza dva – koja bi valjda trebalo da bude da je film propagandni zato što vojnici slušaju MInistry i što žvaću žvaku, otrpilike je smislena kao i ona da je „Apokalipsa“ propgandni film, jerbo helikopteri izgledaju tako kul uz zvuke Vagnera. Iza te „kuline“, međutim, u oba slučaja stoji ludilo. Teza tri, da u filmu nema kompromitovanog Amerikanca, valjda pada u vodu sama od sebe nakon svega što smo napisali o glavnom liku. Dakle, ništa od ovoga što ste napisali prosto ne stoji.

District 9 je odlican film, gorak, jasan, precizan, o realnom svetu u kome zivimo. ako imate priliku obavezno ga pogledajte. Necete se osecati mnogo bolje posle ali filmovi i ne treba da se parve da biste se dobro osecali ( osim crtanih naravno:)

@ ratko džanki

„Apokalipsa“ propagandni film, jerbo helikopteri izgledaju tako kul uz zvuke Vagnera."

apokalipsa i jeste NATOnajpropagandniji film u istoriji čovečanstva...propaganda ne deluje "na polju" etike i racija, već prizora, estetike i podsvesti...1980., godine titine smrti moja jedinica u JENEA koja je nosila plavu traku mrskih agresora na manevrima, sva je bila u fazonu amera iz apokalipse - napadali smo crvenu đubrad i dem vijetkong, krivili smo one smešne šlemove da ličimo na te "antiratne" vojnike, bunili smo se što nekma mo napalm bombe da spržimo komuniste...ZAŠTO ZBOG TOGA NE REĆI DA JE I APOKALIPSA PROPAGANDA?...naravno zato što je besmisleno..kao što je verovatno i u slučaju "katanca"..
setite se jednog od insajdera Brankicinog, kad je puistila snimke legijine jedinice kao peva neku novokomponovanu pesmu o kosovu...sutradan je ceo sever pevao tu pesmu..Brankica je dakle, po Zarkoviću, propagandista crvenih beretki

@War is a drug,

svaka čast na upornosti u ovoj raspravi, a još više na doslednoj analizi filma!

Mislim ipak da je sve jasno još od kad ste se prvi put oglasili ovde sa "War is a drug". Mislim, kako neko može da dalje insistira da se radi o propagandnom filmu kada film počinje ovim? Da film počinje nečim drugim, ne znam, recimo, Ničeovim "Ono što me ne ubija čini me jačim" onda bi moglo dalje da se priča da li jeste ili nije propagandni film u pitanju. Ali ne počinje time već počinje sa "Rat je droga". I to je to.


@Zarkoviću,

političko čitanje filma je legitimno. Na žalost, ovoga puta ste promašili i Vaše zanemarivanje "War is a drug" to pokazuje. Da ne ponavljam dalje ono što je komentator koji je prvi ovo naveo rekao, sve ono o Bekamu, itd.

Ono što je zaista simptomatično, a čega je Vaš tekst primer, jeste "obrt" karakterističan za domaće desničare koji uvek obavezno ide na štetu svakog njihovog pokušaja analize. Analize ostaju prekratke jer se u tom obrtu DIREKTNO sa demokratije zaključuje na silu koja se iza demokratije krije. To je nekakav "metafizički" uvid u samo "suštastvo", i kao takav, on je sam izrazito ideološki, a nikako nije analitički.

Zato, umesto da direktno sa demokratije zaključujete na neko nasilje koje se ispod zastave demokratije vrši, ako Vam je to teza - da je ispod pacifističkih poruka skrivena volja za tlačenjem - onda to morate da u tekstu ZADOBIJETE kroz analizu. Vi to NISTE uradili - niste krenuli od "war is a drug" natpisa sa početka filma, niste govorili o psihopatologiji američkih vojnika već ste odmah išli sa tim da su amerikanci dobri a iračani loši. I time ste FALSIFIKOVALI film, jer to prosto nije tako u filmu.

Ovo je kao da ste rekli: "Lekari šire bolesti", a takav iskaz ne može da se direktno uzme kao istinit, već mora naširoko da se obrazlaže, da se izgradi čitava priča oko njega da bi se ta poenta pokazala.

Na ovakav način od Hitlera možete napraviti altruistu i čovekoljupca, od Če Gevare ekstremnog kapitalistu, a od Marksističke gerile u Bogoti nevladinu organizaciju. Iako smatram da su ove naše NVO gore od gerile u Bogoti, ali to nije tema..Samo da dodam da se ovo što sam rekao u predhodnom komentaru odnosi na teme koje obrađuju obračune Amerike sa drugih kulturama i narodima.

@War is a drug
Mada uveren da je propagandni film, ne sporim da "Katanac" funkcioniše na više nivoa, tj. najmanje na dva. Prvi nivo je onaj koji se tiče navučenosti vojnika na opasnost, koja dovodi do desocijalizacije. Taj nivo je i najavljen citatom na početku filma. Mene nije naročito impresioniralo to razmatranje (zato što mislim da su mnogi autori još ranije napravili uverljivije analize zavisnosti od adrenalina u ratnim okolnostima), ali vas jeste, što je potpuno legitimno - sigurno ima mnogo filmova koji su mene oduševili, a koji su vas ostavili potpuno ravnodušnim.
(Uostalom, taj nivo impresionirao je i brojne profesionalne kritičare.)
Drugi nivo je onaj koji vi potpuno zanemarujete, a o kojem ja sve vreme i pričam. Ratni film o Iraku, dok okupacija Iraka još traje i izaziva oštre polemike u celom svetu, neminovno ima i političku dimenziju, čega su autori svakako bili svesni. A napravili su film u kojem su jedino Amerikanci moralno besprekorni. Jer, koliko god da su njihovi pojedinačni motivi "narkomanski" ili pokrenuti kakvim nervnim rastrojstvom, ostaje činjenica da američki vojnici u celom filmu nisu napravili nijedan jedini prekršaj! Čak i kada deluju van propisanih procedura, kao u slučaju noćne potrage ili DŽejmsove "osvete", ne izazivaju nikakvu štetu. Njihovo delovanje nije ni u jednom trenutku podstaknuto željom da se bilo kome naudi - hoće fiks, jasno, ali im ne pada na pamet da povrede ikoga, a najmanje nekoga ko ne zaslužuje.
Za razliku od njih, Iračani su ti koji ratuju tako što izazivaju što veću kolateralnu štetu. A engleski plaćenici su posebna priča, koja pokazuje da autori umeju da ocrne nečiji moral za kratko vreme kada im je stalo do toga.
Koliko god dovedena u pitanje psihološka stabilnost američkih vojnika, autori ih nimalo nisu kompromitovali u moralnom smislu. Autori nastupaju kao advokat odbrane, koji kaže: evo, moj klijent jeste nervno rastrojen i kao takav nije baš lep prizor, ali vidite da ni u rastrojstvu nije sposoban da napravi zloči.

Od svih tih realnih pojava, Bigelou i Boul izabrali su samo jednu, i to onu koja neprijatelja njihove države predstavlja u najgorem svetlu. Po mojim merilima, to je propaganda, koja čak i nije mnogo prikrivena psihološkim nivoom filma, ili pak onim citatom sa početka. Propagandni elementi, jednostavno, izbijaju iz svake scene, pošto su, u MORALNOM smislu, jedino Amerikanci besprekorni.
"Katanac" je nužno porediti sa "Lovcem na jelene", koji je takođe mešao psihološku analizu sa ideološkom propagandom. U "Lovcu" je psihički razvoj likova fascinantan, zasnovan na realnim dostignućima psihoanalize. Lik Kristofera Vokena je, na primer, ekstreman primer psihe koja robuje "videćete vi kako je bez mene" odnosu sa svetom. Na psihološkom nivou, "Lovac na jelene" je zaista remek delo, u kojem su svi glavni likovi razrađeni i razigrani do savršenstva, a prepoznatljivi iz svačije svakodnevice. Ali, "Lovac" nije samo psihološka, nego i ratna drama, u kojoj su neprijatelji Amerike dehumanizovani, najblaže rečeno. Iako je sigurno da su postojali krvoločni Vijetnamci koji su se iživljavali nad zarobljenim Amerikancima, autori "Lovca" su se, odlukom da prikažu samo takve Vijetnamce (i samo čestite Amerikance), stavili u službu američke propagande.
"Katanac" pokušava da uradi to isto sa Iračkim ratom, ali na daleko dosadniji i priprostiji način, a bez nepobitne umetničke vrednosti koju psihološkom nivou "Lovca" niko ne može da porekne.
Dakle, nisam nimalo odstupio od početne teze, u koju nisam ubacio psihološku dimenziju "Katanca" jer niti me je impresionirala, niti je bitna za ono što ističem, a to je propaganda i glorifikacija moralne i nekompromitovane (tj. dobronamerne i neiskvarene) američke vojske. Ta propaganda je dominantna u ovom filmu. Izuzev u uvodnoj špici.
Čak mi se čini da ste poslednjim komentarima u stvari vi unekoliko odstupili od svojih ranijih teza...
KRAJ

"OSNOVNA IDEJA FILMA JE DA SU ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV NEGATIVCI, A ONI KOJI DEMINIRAJU POZITIVCI."
to je naravno jako "loše" jer su "u stvarnosti" verovatno ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV nevinim ljudima i deci POZITIVCI

brm@

"OSNOVNA IDEJA FILMA JE DA SU ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV NEGATIVCI, A ONI KOJI DEMINIRAJU POZITIVCI."
to je naravno jako "loše" jer su "u stvarnosti" verovatno ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV nevinim ljudima i deci POZITIVCI


Može to i bolje od ovoga sofizma. Jako je loše što iz ovako logičkog zaključka proizilazi da su Amerikanci pozitivci, a Iračani negativci u ratu u Iraku. A to jeste propaganda najgore vrste.

Gosp.Zarković , za razliku od nekih komentatora ,
vidi " big picture ".
Svaki otpor Holivuda , ako je nekad i postojao ,
gvozdenoj volji Administracije , Pentagona i CIA-e
grubo je skršen , staljinističkom čistkom , 50-ih
20. v., kada se Komitet Američkog Kongresa otvoreno
razračunao sa svakim ko drugačije misli .
I o tome smo gledali film sa De Nirom , ali se i u
njemu podilazilo odlukama Kongresa .
Film " The Hurt Locker "( pogrešnog prevoda , kako
je to neko već primijetio- kako li je tek titl -
kao i mnogi drugi engleski idiomi-npr " a rolling
stone gathers no moss " ili , kako nam je to dočarao
Bob Dilen u divnoj baladi o propasti " like a
rollig stone ",o čovjeku izgubljenom u vremenu i
prostoru , lutalicom i vagabundom , ili kako bi
to mi lijepo rekli " ne zna da li je pošao ili je
došao "), nisam gledao , niti imam namjeru .
Gledao sam 99 takvih filmova , i ne pristajem da me i po stoti put natjeraju da mislim kako me
Bigelou upućuje .
Ma znamo i koliko sklekova po kazni moraju da urade
američki vojnici ( interesantno , da kazne nisu
iste u " Navy " , " Air Force " i "Marine Corpse"
odnosno mornaričkoj pješadiji , jer oni običnu
pješadiju i nemaju , zato što njih nikad niko nije
napao , a oni su od 1787.god.do danas , vodili
230 ratova , uvijek na tuđoj teritoriji ).
Ne postoji na zemljinoj kori militantnije Društvo
od američkog , sa vojnim budžetom od 3 triliona
dolara, a nedavno je Kongres usvojio povećanje za
7,1% (oko 210 milijardi dolara godišnje),za 2011.g.
Zato svaka teksaška budala , može u Kongresu da
diskutuje , treba li nova bomba da prilikom
eksplozije , ostavi " orange " ili " pink "plamen.
I apsolutno je tačna Zarkovićeva opaska , da bez
Holivuda u, evo već skoro 100 god., i komlementarnog SNN-a u poslednjih 30-ak , ovaj
kulturni imperijalizam ( a pravo je pitanje da li
u tome ima bilo šta kulturno ), pun ogavne propagande ,dobro osmišljenog , manipulatorskog
ispiranja mozga , pa sve do otvorenih laži ,

A vi?

Za one koji imaju "...ljubav prema filmu, pa na kraju i ljubav prema istini" ali i za druge komentatore ove teme pa cak i samog autora clanka:
Seckate (do u sitna crevca, par-don, "analizirate") ... i ISTINA bi pokopana jos dublje.
Zasto niko ne postavi PITANJE:

"Koji je to film snimio Holivud o razlozima odlaska americke vojske `tamo negde u beli svet` ? "

Vodili su vise od dvesta ratova, posle Drugog svetskog rata, na ovoj Zemlji. I totalni muk na tu KLJUCNU temu. Sistematski ubijaju istinu, i na mucki nacin navode druge da brbljarijama o njihovim filmskim pamfletima trose energiju da tu istinu jos dublje i bolje sakriju!
Savest? Saucesnistvo u zlocinu !!!

Anti-American-anti-war politics detract from Oscar-nominated Hurt Locker - Avatar

"Bigelow has been quoted saying on IMDB.com that movies are "a great opportunity to comment on the world in which we live."

"Perhaps just because I just came off The Hurt Locker and I'm thinking of the war and I think it's a deplorable situation. It's a great medium in which to speak about that," Bigelow said. "This is a war that cannot be won. Why are we sending troops over there? Well, the only medium I have, the only opportunity I have, is to use film. There will always be issues I care about."

Next, Cameron may do a film about Hiroshima and what happened after America dropped the atomic bombs in 1945 to end World War II. The film will be told from the survivors' perspectives. Somehow, I have a feeling America is going to be the bad guy.

Bigelow and Cameron are entitled to their opinions. That's what makes America great. They should, however, be thankful to even live in a country that allows them to make anti-American films that critics and audiences embrace. If they lived in any other country, movies like The Hurt Locker and Avatar would not be tolerated, much less made."

Ne znam da li se varam, ali čini mi se da je bilo neko pravilo da se na ovom sajtu ne polemiše preterano. Tako se jedan smirio,ali uvek se pojavi neko sa romanima.
Da @Vore is druže, ja ponešto radim pa ne mogu da Vam pišem romane, a još manje da Vaše čitam, jer tu vrstu prepoznajem. Za čitanje je zadužena Rumenka iz Radovana trećeg.

Pomenuše Generation Kill. U pitanju je serija od 7 epizoda koja je neponovljivo realan prikaz iračkog rata-okupacije.

Serija koja je i u The Land of The free ostala nezapažena i zaboravljena zbog brutalno realnog prikaza načina na koji funkcioniše američka vojska. Uz film "Redacted" najpoznatija osuda američke spoljne "politike" i vojne "doktrine" u Iraku.

Sasvim druga svrha, tema i cilj u poređenju sa The Hurt Locker....

oskarovski govor Ketrin Bigelou je imperijalan i,zato,falocentričan,tlačiteljski i silovateljski,nacistički i nacionalistički:u službi imperije kroz infrastrukturu imperije sa mesta sile!preko ubistava svih drugih i drugačijih do slave!'samo da se naši vojnici vrate...i vatrogasci...i svi koji nose uniforme'!!!!!!!!!!obožavateljica uniformi!prava žena,poslušna žena,disciplinovana i zato nagrađena građanka.i još žena!ni treptaj
intelektualne refleksije ni sećanje na politiku brige ni možebitna sumnja intelektualca i umetnika o spirali ratova koju pokreće i obnavlja 'središnji subjekat'(usa).otvoreni prezir prema drugima je postao ideološki i politički korektan i jedino efikasan govor.ništa novo i u prilici kada se žena dokopa moći da kreira,ponaša se gore čak i od muškarca jer se takmiči kroz bestijalnost.na ovogodišnjoj dodeli oskara nijednog disonantnog tona,dakle,sve je poravnato,svi su složni i srećni...samo da se naši vojnici vrate....da li usa imaju'žene u crnom'?ili su njihovi intelektualci /samo/zatvoreni u akademska geta i tamo ušuškani i kastrirani pristojnim životom?da li su se svi USA#EUROintelektualci i umetnici pretvorili u noćne portire i njihove žive lutke?ecce homo!