среда, 28. септембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Оскар за НАТО

Kоментари (101) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 10 март 2010 20:43
ekspert za ameriku
Jер, да се не лажемо, да ли би Америку ико доживљавао као земљу неограниченог просперитета, личних слобода и економског благостања да није "фабрике снова" која већ скоро читав век извози у свет имиџ који одговара Белој кући?!


Evo, ja je tako dozivljavam, a ne podnosim holivudske filmove. Zivim tamo.

A ti, jel' si bio makar i u poseti? Ili je zapravo tvoje "znanje" bazirano na tzv. dubokim (citaj anti-americkim) holivudskim ostvarenjima?
Препоруке:
0
0
2 среда, 10 март 2010 20:56
dezerterstvo kao moralni cin
У "Катанцу за бол", међутим, моралног преиспитивања нема ни у траговима. Протагонисти доживљавају службу у Ираку као опасну и постављају се према њој зависно од тога да ли су спремни да се суоче са њеним ризицима или нису, али нико ни не размишља о оправданости њиховог боравка у Багдаду, или војне окупације уопште.


Zanimljivo. Drugim recima, svaki vojnik ima moralnu obavezu da preispituje opravdanost misije u kojoj ucestvuje. S druge strane, on nema nikakvu posebnu obavezu da bude veran svojoj zemlji ili odlukama svojih komndanata ili saboraca, ma sta o njima mislio. Na njemu je da izvrsava naredjenja ako i samo ako su ona u skladu sa moralom, sto je, sudeci po ovom tekstu, isto sto i pacifizam.

A sad me zanima: jel' mislis da je moralno biti dezerter? Ili se to odnosi na dezertere americke, i sto ne reci, albanske, hrvatske, muslimanske i sl vojske. Tu je dezerterstvo najvisi moralni cin. Srpski dezerteri su, imam osecaj, neka sasvim druga prica...
Препоруке:
0
0
3 среда, 10 март 2010 20:56
Zoran
Alal vera za clanak, Miodraze! Imam samo dve opaske: prvi film koji govori o brutalnosti americke vojske prema indijancima je "Plavi vojnik" (Soldier Blue) koji je prikaziovan i kod nas pocetkom sedamdesetih.Jeste da u njemu i Indijanci skidaju skalpove svojim zrtvama ali je pokolj koji vojska cini nad jednim plemenom pri kraju filma jasna poruka da u ratu nema andjela i djavola i da je rat uzas koji donosi patnju svim stranama u sukobu. Druga opaska se tice pravljenja dobrih filmova na americkom tlu: ima ih ali oni ne dolaze iz Holywood radionice vec se prikazuju svake godine na Sundance filmskom festivalu u Koloradu. Imao sam priliku da pogledam nekoliko malih remek dela u poslednjih petnaestak godina (El Mariachi, Buffalo 66, Red Rock West...), filmovi koji su kostali izmedju $15k i $100k, dakle pedeset hiljada puta manje nego "Avatar" i rezirali su ih neki potpuni anonimusi ali su imali vise slojeva nego svi najveci komercijalni uspesi u poslednjih petnaest godina zajedno. Da ne govorim da je bilo veoma tesko naci bioskope u komjima su ti filmovi prikazivani i to cesto po cetiri-pet dana, ne duze, jer je malo gledalaca koji vide u filmu umestnost a mnogo ih je vise koji zele samo zabavu. A kako profit diktira sve, tu smo gde smo. Jos jednom, bravo za tekst: In medias res!
Препоруке:
0
0
4 среда, 10 март 2010 21:03
hroničar
Amerika samo i postoji na filmu i nigde drugo, bar ono što se još ponegde, ali sve ređe misli o njoj, zemlja mogućnosti, slobode, i još neki kompliment, trenutno mi ne pada na pamet. Mi smo svojevrmeno imali stripove "Mirko i Slavko", koje pominjem zsjedno sa najkpoznatijom replikom "Mirko pazimetak", "Hvala Slavko".
Kako su ti stripovi realistični u odnosu na američke ratne i druge priče u kojima su oni dobri momci.
Americi nedostaje samo jedna stvar, a to je da je neko otkrije. Ono što je otkrio radoznali Kolumbo nije to.
Препоруке:
0
0
5 среда, 10 март 2010 21:49
Небојша Малић
Генерално се слажем са овом критиком Америке, али не знам да ли да се сложим са критиком поменутог филма. Нисам још стигао да га погледам, јер је приказиван само у малом броју уметничких биоскопа (за разлику од "Аватара"), никако у широј јавности. Управо то ме наводи на сумњу да се не ради нужно о пропаганди Пентагона. А неколико приказа које сам досад прочитао (нпр, Џорџ Макартни у магазину Chronicles од 8. марта ове године) врло децидно тврде да је ово у ствари анти-ратни филм, који врло суптилно доводи у питање сврху и смисао целог рата у Ираку управо тиме што о њима говори стриктно метафорички. Е сад, Американци нису по суптилности познат свет, и можда ту антиратну перспективу само учитавају, али чињеница да је таква интерпретација уопште могућа би требало да нешто значи сама по себи.

Успут, не знам ко је у Србији превео наслов као "Катанац за бол" али катанац је padlock, а locker је ормарић, истина онај на закључавање. Наслов филма је у ствари идиом који се, истина ретко, користи да се опише неко у грдној невољи, односно у "ормарићу бола" (in the hurt locker). То би, ваљда, требало да буде опис положаја војника о којима се говори, али метафорички преко њих и о целој Америци. Није случајно, веле критичари, да се протагониста зове Вилијам Џејмс, по једном од најпознатијих америчких филозофа и епистемолога...
Препоруке:
0
0
6 среда, 10 март 2010 22:08
Jasna
Odlican tekst o americkoj "industriji snova".I sto ne bi nagradili te svoje reditelje koji rade za propagandnu masineriju SAD.Njihove pare ,njihova nagrada, sto ih ne bi dali onima koji rade u interesu SAD.Tako se to radi u ozbiljnim drzavama,za razliku od Srbije koja velica i nagradjuje nekakve "filmske umetnike" koji najvise pljuju po Srbima i Srbiji.U Srbiji je politicki korektan film prikazati Srbe kao ruzne ,prljave i zle,a obavezno ubaciti i Milosevica "balkanskog kasapina".
Amerikanci nisu budale.Sad ko veruje u te njihove bajke ,propagandu i lazi nek gleda te njihove filmove,ko voli nek izvoli,ja licno za to nemam zivaca.
Препоруке:
0
0
7 среда, 10 март 2010 22:24
Johnny the Beard
Odgovor ekspertu:

Bio sam u Americi, i daleko od toga da je zemlja beskonacnog blagostanja, srece i licnih sloboda (ovo poslednje pogotovo ne posle Patriotskog akta, koji je najnovijim Obaminim dekretima produzen)...

Miodrag je izostavio jedan jako dobar film: Crazy Heart, za koji je Jeff Bridges dobio Oskara za glavnu musku ulogu... Nazalost, nema ga u bioskopima, ali vredi skidanja sa interneta...

Sto se tice problema filmova o Iraku, preporucujem pojam javnog priznanja umetnickog dela, opisan u "Umetnost i demokratija" Zoel Zask... Ne moze u drustvu zaziveti delo, makar ne kao autoritet (sto Oskar omogucuje) koje je protivno nastojanjima elita.
Препоруке:
0
0
8 среда, 10 март 2010 23:06
Иван
Браво за текст. Посебно ми је добар закључак. Америка јесте Холивуд, али Холивуд није само "фабрика снова", већ и спин доктор који се рефлектује на сваком кораку. На пример, скоро свака реклама на америчкој тв се своди на то да је свет Америка и да је Америка свет, све њихове звезде помажу свету, Антилима, Свахилима, рептилима... Како да размишљају људи у Америци после константног притиска на сваком кораку него: ми дајемо свету све, сви зависе од нас, има онда да нас слушају... А уместо тога нам постављају бомбе?! Поражавајуће је што и критичари Америке попут Чомског подразумевају ту супремацију.

О Индијанцима је уз Плавог војника и Мали Велики Човек указивао на лоше стране белаца а добре црвенокожаца. А и Семјуе Фулер тавори заборављен. Највећи конкурент за Оскара 1978. Ловцу на јелене био је један изразито антиратни филм, Coming Home, код нас преведен као Повратак ратника, са Бранђелининим старим и Ханој Џејн. Занима ме каква ли је њена реакција на овај локот. А Кополиној Апокалипси могу дежурни критичари стално да траже недостатке, али не вреди им ништа. Најбољи остаје најбољи.
Препоруке:
0
0
9 среда, 10 март 2010 23:14
александар
За аутора.
Изванредан текст.
Препоруке:
0
0
10 среда, 10 март 2010 23:26
Мирко Грбић, Бањалука.
Ма то је нешто као филмови и стрипови о Мирку и Славку....Хвала Мирко спасио си ми живот !))))
Препоруке:
0
0
11 четвртак, 11 март 2010 00:13
Сидарта
Америка је једно хладно друштво лажне учтивости у којој нико није слободан, страх је најдоминантније осећање.
Препоруке:
0
0
12 четвртак, 11 март 2010 01:19
Дејан
@ ekspert za Ameriku

Није тема да ли је Америка земља неограничених могућности.

Човек може неограничено да се обогати, а може и да прима социјалну помоћ. Што је, по мени, боље него у "социјалним државама" (као што је била Грчка), где трећина запослених ради за државу, па сад неће по цену банкрота своје земље да стегну каиш.

Проблем је што капацитет за богатство има (да парафразирам Лењина) једна одлучна мањина од можда 2-3% људи. Ови остали су у невољи, рецимо ако се разболе, а осигурање им не покрива цех.

Тема је чињеница да у Америци постоји скоро потпуни консензус око њиховог позитивног имиџа. Американци умеју да буду итекако лоши, како према свету, тако и у Америци, али никада неће да признају да су били "bad guys", то се види и по томе што Пентагон неће да одобри употребу војне опреме у филмовима док не прочитају сценарио.

У преводу, направи критички филм о војсци, али за тенк и хеликоптер се снађи сам.

Као експерт за Америку (како то само претенциозно звучи) вероватно нисте у могућности да видите ту Америку из визуре осталог света. Ја држим заставу Србије на мом радном столу, као мали знак мог патриотизма, нажалост ретко је виђам код других.

Вама тамо само што не боду очи америчке заставе, банална ствар као што је спортска приредба често почиње са химном, поштујете ветеране и садашњу војску, сами себе тапшете по раменима како сте најбољи, све је сјајно.

То се види и по Вашем самоувереном наступу, ви сте експерт. За шта? Јесте видели да неко овде себе назове експертом за Србију?

Волите себе, али сте иритантни. Присвајате универзалне људске вредности као да сте их ви измислили - "амерички сан", "It`s as American as apple pie"... није ваљда, а остатак света сања да живи у страћарама.

За критику нађите на Гуглу - Ward Churchill - when the chickens come to roost. Од силне демократије и првог амандмана је избачен са своје катедре, јер се усудио да напише зашто вас свет мрзи.
Препоруке:
0
0
13 четвртак, 11 март 2010 01:48
Здравко
Па зар још неко гледа тај циркус од Оскара? Од када је неке године Оскара за страни филм добио филм "Ничија земља" муслиманског аутора Даниса Тановића у конкуренцији са француским филмом "Амели Пулен" та цијела ујудурма мене стварно више апсолутно не занима, то је губљење времена. Као што је на примјер, тражење разлога зашто су Горбачов и Марти Ахтисари добили Нобелове награде за мир. Све је то у продукцији Пентагона! Аферим!
Препоруке:
0
0
14 четвртак, 11 март 2010 01:51
Tajler
U velikoj meri se slažem sa autorovom kritikom filma "The Hurt Locker", s tim što smatram da je pogrešan odabir "Plesa sa vukovima" za film koji najbolje portretiše odnos američkih pridošlica i tamošnjih starosedeoca. Autor bi morao da pogleda filmove poput "Plavog vojnika" i "Malog velikog čoveka", kao što je neko već ovde pomenuo, a ne da sudi na osnovu romantizovanog i stereotipskog "Plesa". U pitanju je mnogo kompleksnije stvaranje propagandne poruke o Indijancima.
Takođe, ne slažem se i sa tvrdnjom da je "Avatar" plitkouman. Zapravo, samim tim jednostavnim, istina pomalo šablonskim konceptom priče, ovaj film i daje neke jako lepe poruke, u neku ruku antiameričke, ili barem antiratne. Upravo mi je zanimljivo to što je izgubio od filma kakav je "The Hurt Locker", čije je opravdanje to "autorstvo", i mali budžet.
Uostalom, siguran sam da će kroz 20 godina "Katanac za bol" biti potpuno zaboravljen film, ako ništa onda barem ocenjen kao ideološki pogrešan, ako tako bude odgovaralo stvaranju neke nove medijske slike, a na to upućuju i slični primeri iz istorije filma. Takođe, mislim da će Avatar biti interesantan i nakon pomenutog perioda, zbog jedne univerzalne poruke. A možda nam se i dogodi nešto slično, pa ga se setimo kad već budemo u goloj pustinji.
P.S. Pohvala za ocenu "Prokletnika", a posebno za opis Holivuda na kraju teksta!
Препоруке:
0
0
15 четвртак, 11 март 2010 01:55
eskpert, nego sta
Као експерт за Америку (како то само претенциозно звучи) вероватно нисте у могућности да видите ту Америку из визуре осталог света.


Naprotiv, Vasa vizura mi je savrseno jasna. Mrzite Ameriku pa po prirodi stvari verujete u sve lose sto o njoj cujete. Sto se na kraju svede na to da nekriticki prihvatate propagandu necega sto bi se u Americi zvalo 'druga Amerika' a za koju Vi mislite da ne postoji.

Ali, postoji. Ward Churchill je samo sirov i ne preterano uspesan predstavnik iste. Covek je, sa magistraturom iz komunikacija bio profesor univerziteta jer je indijanskog porekla. I to je deo filozofije 'druge Amerike' - ispiranje mozga o diskriminaciji, rasizmu, "genocidu" nad Indijancima, nejednakosti i ostalim "cinjenicama" o kojima nas NSPM tako detaljno izvestava. U meri u kojoj Churchill otpusten iz politickih razloga, to je samo zato sto je obican narod digao dreku.
I to nema nikakve veze sa prvim amandmanom. Ustav ne garantuje pravo na univerzitetsku fotelju, masnu platu i cetiri meseca godisnjeg odmora a da bi odatle mogla da se kritikuje "opasna" Amerika.
Препоруке:
0
0
16 четвртак, 11 март 2010 02:16
Зоран Поповић
Веома сам захвалан аутору на овој у Србији јединственој и свеобухватној анализи, мада се за АВАТАР неслажем. Холивуд је ипак само средство америчке пропаганде и основни стуб унутрашње и спољне политике.
"Катанац за бол" (мада нисам сигуран да ли је најбољи израз) је очајана пропаганда. Сваки филм из продукције "Застава филм" и сличних, је уметност за овог вишеструког оскаровца.
Имао бих још штошта да додам, али је за мене битно питање - Куда Џејмс иде у последњој сцени? Нисам видео те скривене поруке. Враћа се у рат.
И шта треба гледалац да закључи из ове пропаганде, ако уопште може да одгледа ову досаду?
Да их боле муке свих људи, ако су под америчком заставом.
Да се зачуди што ти бедници неће "слободу" и "демократију" коју им војници-хуманитарци несебично нуде.

итд...

Узгред, филм је углавном снимљен у Саудијској Арабији и Јемену. Да су приказали бар једном Багдад. О Багдаду пре рата да не говорим.
Препоруке:
0
0
17 четвртак, 11 март 2010 02:22
War is a drug
На тренутке се чини да Зарковић уопште није ни гледао филм о којем пише.


Главни јунаци су припадници јединице за демонтирање експлозива, сви одреда морално беспрекорни и бескрајно хумани, у сваком тренутку спремни да ризикују сопствене животе не би ли сиротим Ирачанима обезбедили бољу будућност.


Молим? Морално беспрекорни? Главни јунак филм је опасни лудак који угрожава не само свој живот, него и животе својих сабораца, баш као и невиних Ирачана - Бигелоу нам то открива суптилно и постепено, али потпуно недвосмислено. Оно што нам на почетку изгледа као храброст, на крају препознајемо као озбиљну социјалну патологију - у свакодневном животу овај човек би био препознат као болестан. У рату - он је користан. Њему није стало ни до цивила, ни до америчких војника, а посебно не до некакве демократије или америчких вредности. Није му стало чак ни до сопствене породице (од које једва чека да збрише натраг на бојно поље). Он је, Груовим речима, адреналин џанки и једино до чега му је стало јесте још један фикс његове омиљене дроге ("Just another fix" - певају Ministry, који су иначе радили саундтрек за филм), при чему, баш као и сваки наркоман, не пита за цену. Оно ште је невероватно јесте да, управо за гледаоце сличне Зарковићу, којима је све ово изгледа исувише суптилно, Бигелоу на почетку филма јасно износи свој став, садржан у цитату Криса Хеџиса: "War is a drug". Али шта вреди, кад нема ко да чита...
Препоруке:
0
0
18 четвртак, 11 март 2010 02:23
Иван
Мој први коментар био је упућен првенствено првом коментатору. Овај други је упућен пре свега другом. Није да браним аутора текста, само бих желео да неке ствари истерам на чистац, у оба случаја.

Дакле, дезертерство. Прва ствар, на коју се код нас често заборавља, мада је сви добро знамо, рат се води због пара. Е, али не воде рат само владари, политичари због пара, већ и обични људи. Од памптивека, ето на пример у Старом Египту, ратници нису били жељни да ратују, нису били "војници у крви", како их то приказује ова оскаровка Кетрин, него су били сиротиња која је знала ипак једно: погине ли, сви ће је одмах заборавити; али преживи ли и победи ли, вратиће се богата у своју земљу! Богата, са почастима које, ако уме да их уновчи, могу да је збрину за цео живот. Ти који су "војници у крви" заврше без руку и ногу као локалне пијанице, стога не видим како је овај адреналин типичан за богату Америку? Проблем нас Срба је што нисмо ишли у ратове као многи други да бисмо пљачкали, већ да бисмо се бранимо. Јесмо зато врло поносни, али зато само код нас могу да прођу те приче о дезертерству и части. Нису оне лоше, лепо је све то, али тамо где је развијен онај материјални мотив одласка у рат, где се он сматра нормалним аспектом, о дезертерству се и не говори.
Препоруке:
0
0
19 четвртак, 11 март 2010 02:40
War is a drug
На сличан начин, Зарковић успева да не разуме и друге филмове које помиње. Тако је једна од најокрутнијих критика јапи културе и капитализма уопште, "Up In The Air", за њега – „јалова јапи бајка“! Ништа не би могло бити дaље од истине. Џонатан Ромни пише за "Индипендент": „Michael Moore’s latest film Capitalism: A Love Story, released next month, is an angry indictment of the American economic system as corrupt, moribund and routinely responsible for destroying the lives of ordinary people. It’s a passionate, compelling critique – but it’s not nearly as trenchant, nor as fun, as the glossy new comedy Up In The Air.“

"Озбиљан човек" ("A serious man") сличан је "Драгој", само што главни јунак није млада дебела црнкиња, него средовечни жгољави Јеврејин


Да, а "Хамлет" је сличан и једно и другом, само што је главни лунак неки шашави Данац. Шалу на страну - какав коментар: филм је исти као овај други о коме исто ништа смислено нисам рекао. О томе колико слични могу да буду филмови о неписменој и сиромашној девојци и средовечном професору физике оствљам читаоцима да процене.

Шта рећи? Неки људи просто не треба да гледају филмове. Или бар не треба да пишу о њима.
Препоруке:
0
0
20 четвртак, 11 март 2010 02:51
Раденко Тошић
Гдје ме само нађе са темом. Овај Бал вампира који се одигравао 7.марта у анђеоском граду као да је режирао Роман Полански.Био је ту и понеки збуњени професор са својим асистентом, а сви други су славили просипање крви..Одличан текст који говори колико је култура контаминирана са политиком.То се не односи само на додјелу Оскара, него и на друге манифестације као што је, рецимо, додјела Нобелове награде, Евровизија, у спорту има на тоне политике.Ево посла за наше НВО, да мало дигну руке од нас примитиваца и посјете Америку и друге културне дестинације и тамо проведу деконтаминацију..Добар осврт на неке раније филмове. Апокалипса изнад свих..Навео бих примјер Никите Михалкова. За филм " Варљиво сунце ", који критички говори о стаљинизму, добио је награду у Кану, а после и Оскара, да би његов филм " Сибирски берберин", који је по "Пешчанику" православни и патриотски, остао потпуно незапажен. Добио је само Руску државну награду. Русија и руско друштво су почетком деведесетих били у превирању, па су биле потребне интервенције у области културе. Када је процес окончан Запад је изгубио занимање за руски филм. Пошто је Путин стабилизовао и ојачао државу претпостављам да ће доћи до поновног откривања руског филма са одоговарајућим темама. Најаву смо имали на Фесту који је отворен филмом Алексеја Балабанова " Морфијум", који говори о доктору наркоману навученом на морфиј..Песимизам, усамљеност, меланхолија,анксиозност-сурова реалност слична оној у филмском серијалу " Десет божијих заповијести", који је Кшиштофу Кјешловском крајем осамдесетих година прошлог вијека,такође у вријеме политичких превирања у Пољској, донио статус водећег пољског режисера. За разлику од Пољске филм је одушевљено прихваћен у Америци и Западној Европи.
Препоруке:
0
0
21 четвртак, 11 март 2010 03:06
Srboljub Savic
Ko li prevede "locker" - katanac?
Katanac je "padlock"
"Locker" je garderobni ormar sa kljucem (najcesce
metalni, damas siroko u upotrebi) ili ono sto smo
zvali - "kaseta".
Tako se, ni slobodno (ni po smislu) naslov filma
ne moze prevesti kao "Katanac za bol".
S. Savic
Препоруке:
0
0
22 четвртак, 11 март 2010 04:01
тт
Ма хтео сам и ја нешто да додам, ал' пошто нисам експерт ни из експертске групе, боље да ћутим.
Препоруке:
0
0
23 четвртак, 11 март 2010 04:05
sasa r.
Sjajan tekst, sa besprekorno povučenim paralelama.
Ja Holivud potpuno razumem, znaju šta, kako i za koga rade. Ali se pitam za koga rade pojedini srpski scenaristi, producenti i režiseri, kao i glavni urednici elektronskih medija?
Nisam primetio da je u poslednjih desetak godina naša kinematografija napravila normalan film. Prosečan čovek je prikazan kao priglupa masa prenaglašenih emocija, kojom svako može da manipuliše kako želi. Sve ljudske vrline se proturaju kao mane i obrnuto. Da ne spominjem kako se ogadjuje i blati sopstvena vojska, samo ako se ukaže prilika za to.
Ne može da prodje jedna nedelja, a da nas domaća televizija ne bombarduje filmovima u kojima dominira hrabrost i čestitost američkog vojnika u borbama za širenje humanizma, demokratije i sveopšteg izobilja. A tek kada su božićni i uskršnji praznici, kakvi se "prigodni" filmovi tada proturaju! Ne samo što smo prinudjeni da opet "uživamo i divimo se" odvažnosti i emocijama vojnika jedinog svetskog dušebrižnika, već nam bogougodne večeri dopunjuju trilerima i hororima sa najbizarnijim sadržajima. Slučajno nije sigurno, jer ta tortura traje već godinama.
Da se nadovežem na poslednji pasus autora ovog odličnog teksta; dajte srpskom scenaristi i režiseru da naprave film o Iraku ili Avganistanu, videćete sa koliko će topline i entuzijazma prikazati nadahnutog američkog vojnika, njegovu vernu i uplakanu ženu, divnu i prepametnu dečicu. Holivud će na nogama ispratiti premijeru, a američki ambasador će biti presrećan jer je uspeo da primitivne Srbe edukuje i izvede na pravi put!
Препоруке:
0
0
24 четвртак, 11 март 2010 05:40
Врт Торонто
Па то што вам ради Шутановац...је горе и од Оскара.Клуни макар зарађује поштено свој новац отпуштајући непотребне американце иако зна да ће и он једног дана изгубити посао ..филм је катастрофа...а то Шутановац не зна..Време је за двојку.
Препоруке:
0
0
25 четвртак, 11 март 2010 06:46
Kiza
Odlican clanak. Jedino bi zeleo da porucim autoru da je dodela Oskara uvek bila slicna dodeli Nobelove Nagrade za Mir. To je dokaz notornosti, a ne kvaliteta.

Ja sam se brinuo da Kameron slucajno ne dobije Oskare za svoju infantilnu bajku u kojoj domoroci pobedjuju. Kad sam je odgledao bilo mi je na pameti - a sto Kameron ne pokaze sta je bilo u sledecem krugu, kad americki marinci donesu svoje anti-materijske bombe, pa od citave planete ne ostanu ni atomi. Cisto da pokazu ostalim potlacenima sta ih ceka ako se pobune. Ali nije morao da se toliko potrudi, kao da mi vec ne znamo da su amerikanci naj-genocidniji narod na ovoj planeti.

Gledao sam i Katanac za Bol. Mogu samo reci da je to izvrsna propaganda upakovana u dugometrazni format. Pa svi koji poznaju dogadjanja u filmu znaju da komercijani filmovi danas dobiju skoro polovinu prihoda od sponzora, a nesto malo vise of gledalaca (JB007 prednjaci). Npr, 1/3 sekundni prikaz imena Nokije u filmu To je To, Makl Dzekson je donelo vise para Keni Ortegi nego desetine hiljada ulaznica obozavalaca. Zar se treba pitati ko je finansirao Katanac?

U srednjem veku u Juznoj Americi katolicki jurisnici, koji su zarili i palili po nativnom stanovnistvu, uvek su posle pokolja odlazili u hladne i tamne oaze tisine - kamene crkve da im svestenici operu duse. Katrin Bigolou zove Amerikance u zamracene dvorane u istom cilju. Zasto se onda treba cuditi Oskarskoj popularnosti ove americke svestenice?
Препоруке:
0
0
26 четвртак, 11 март 2010 09:27
cakana
Питам се само где је аутор текста могао да погледа филм и "Каљтанац за бол" и "Аватар". Није ли неумесно писати уопште о нечему што само можемо наслутити из онога што смо прочитали. Ако се било шта о филмовима може говорити а да се не виде, још овако бритко, онда би сва филмска критика могла да опстане само на прпричавањима....довољно је прочитати синопсис. Прво, рекла бих крајње неозбиљно, а друго, ако је аутор имао прилике да види филм, извињавам му се. Бојим се само да је допустио да га национална опредељеност и оданост, што је сасвим у реду, доведу до крајње површности.
Препоруке:
0
0
27 четвртак, 11 март 2010 10:44
Srdjo
Sasvim je na mestu demontiranje odvratne i otrovne holivudske propagande.
Nazalost,samo gledanje i "uzivanje" u holivudskim produkcijama(i ostalim "nezavisnim")dovodi do ozbiljnih posledica po ljudsku svest i savest.
Gosp. Malicu,savetujem vam da obavezno nabavite i procitate sve knjige Johna Kleevesa o Americi i o njihovoj surovoj "diktaturi preduzetnistva".radi se o apsolutno kompetentnom autoru koji je i sjajni politicko-filmski kriticar pentagonske(USIA) produkcije. Pise,naravno,pod pseudonimom.
Препоруке:
0
0
28 четвртак, 11 март 2010 10:55
Милорад Ђошић
...ко па може да им замери што су награду коју су сами измислили, у уметности коју су управо они уздигли, доделили филму који представља савремени свет омако како њима одговара...
Лепо је то кад неко измисли награду, мада мислим да је лепша реч, установити награду. Али `ајдемо мало даље. Шта је са "Оскаром за Мир". Узеше они и "Оскар за Мир" на часну реч.
Како то да је човек пре њих могао да хода Багдадом нормално, а сада не? Како то да су свуда били паркирани летећи ћилими, којих сада нема, а њих су заменили летећи људи, којих раније није било? Како то да су ти људи пре двадесет година били Како то, како то, по хиљаду пута?...
@Зоран. Одличан стари амерички филм, мислим на "Плавог војника".
П.С. Како то да нико није споменуо "Косу"?
П.С.1. "Катанац за бол", је стварно лош превод или ми не разумемо дух енглеског, али било је тога и пре, па се зато не љутимо на преводиоца.
Препоруке:
0
0
29 четвртак, 11 март 2010 11:32
@eskpert, nego sta
Ustav ne garantuje pravo na univerzitetsku fotelju, masnu platu i cetiri meseca godisnjeg odmora a da bi odatle mogla da se kritikuje "opasna" Amerika.
Код нас Устав не само да гарантује све то него чак и подстиче, пре свега пљување по сопственој држави да је фашистичка, геноцидна и сл.!
Што je грђе, то носи више привилегија.
Препоруке:
0
0
30 четвртак, 11 март 2010 11:32
ветеран
Холивуд, укупно узевши, је изванредно успешна PR Agency која на целој планети шири и одржава култ идолатрије Америке. То што они то раде је сасвим разумљиво. Међутим, зашто ми сами пристајемо, чак хрлимо, да будемо лоботомирани? Колико пута је само "наш јавни сервис" подсећао и позивао гледаоце да у ситне ноћне сате не пропусте директан пренос доделе "Оскара"?! Па тек штампа, у чему не заостаје "редизајнирана 'Политика'", у којој нас са свих страница и свакодневно заводљиво гледају голишаве америчке старлете, уз обавезне основне "биографске податке", значајне за Србе и Србију, као, на пример, с ким је дотична тренутно у вези, с ким је до јуче била, како подноси трудноћу итд, итд... Али, чему чуђење? И за време НАТО бомбардовања сви домаћи ТВ канали били су преплављени америчким видео-производима.
Препоруке:
0
0
31 четвртак, 11 март 2010 12:04
life and death, courage and manhood, war and human nature
"My friend, reporter and screenwriter Mark Boal, told me that he had decided to go to Iraq to cover the war firsthand." "The idea, he said, would be to capture Baghdad’s lethality while also telling the story of the young men tasked with what was probably the most dangerous job in the world. I thought it was a fascinating idea. We developed a shared vision for the film: an intense, naturalistic, soldier’s-eye view of the conflict. In order to protect this approach and limit committee reaction to the tough material, we also decided to pursue the project independently, without any studio support. For Mark, that meant he’d be writing without any initial payment. He readily agreed and set out to write “a spec.”"
"After reading the finished The Hurt Locker, I felt the excited rush of encountering an unforgettable script. It was both a probing character study, with the invention of Sergeant James and character arcs that radically unfolded in the reader’s heart and mind, and, at the same time, it was a nerve-shredding combat thriller, with an innovative structure built out of authentic detail. It not only put one on the ground in Baghdad, to feel its relentless threats, but it also, quite subtly and brilliantly, became a meditation on existential themes of life and death, courage and manhood, war and human nature. In short, it was original and electrifying—and I knew it would be my next movie."
"Eventually, we raised a modest amount of independent financing, located the production in the Middle East, and cast a trio of talented young actors and several industry veterans, who signed on based on the strength of the script."
Kathryn Bigelow
Препоруке:
0
0
32 четвртак, 11 март 2010 12:17
брм
@ War is a drug
да ли ви и Зарковић пишете о ситом филму?

што не би био катанац, кад је рејн мен - кишни човек, изи рајдрс - голи у седлу, ролинг стоунс - котрљајуће камење, рок ен рол - котрљање стена, вајлд сајд - дивља страна, патетик - патетично, Нигерс вид етитјуд - црнци са ставом...
стварно је идиотска та америка кад даје овако глупа имена филмовима и бендовима..код нас Срба је сасвим друкчије.... експерт из америке зна шта говорим
Препоруке:
0
0
33 четвртак, 11 март 2010 12:19
Vladimir
Pa dobro, u cemu je roblem. Posle nekoliko desetina godina, shvatamo mnoge cinjenice u pravom svetlu.

Niti je film umetnost, niti je, recimo, cak i Nobelova nagrada nagrada za nekakve zasluge za covecanstvo.

Svaka manifestacija ima prikrivenu zakulisnu poruku ili igru, da bi se formirala situacija, preduslovi za neku vrstu dominacije.

Tako i proizvodnja laznih autoriteta nije nedozvoljena vestina, naprotiv, vrlo zahtevna i ozbiljna manipulacija, sa ciljem promene realnih referenci.

I mada je nastao u industriji magle, Oskar nije odoleo virusu profanosti, i profesionalci su pokazali odredjenu drskost ne trudeci se da zamaskiraju sustinu.

Oskar je postao, javno, obican lokalni orden rada za filmske radnike, tako da u skorije vreme, mozemo ocekivati i skara za nosenje kablova ili pakovanje kulisa...
Препоруке:
0
0
34 четвртак, 11 март 2010 12:39
звездарац
Сећам се 1995. године када су нам укинуте културне санкције па се Холивуд вратио у наше биоскопе. Сећам се одушевљења филмовима "Бекство из Шошенка" и "Петпарачке приче", као и разочарање кад је Оскаре покупио "Форест Гамп". Од тад ме додела Оскара не занима.

Аутор је поменуо ненадмашну "Апокалипсу". Искористио бих прилику да се сетим уводне шпице тог филма, по мени најбоље антиратне сцене икад снимљене. Камера хвата палме на ветру, нестварно зелене, оргуље воде гледаоца у рај, и онда напалм претвара призор у пакао, и јавља се глас Џима Морисона: This is the end, my friend, the end...
Препоруке:
0
0
35 четвртак, 11 март 2010 13:35
Вози Мишко
Овај текст је, пре свега, за честитке! Ево, питам, када је једна филмска критика изазвала оволике реакције?

Пренос доделе Оскара сам гледао, а поменуте филмове не. И нећу! Сасвим довољно сам видео. И зато аутору и његовој оцени верујем.

О победничком филму сам стекао утисак да се ради о најобичнијој плаћеној пропаганди Пентагона. Филм нећу гледати јер се из авиона види да је неморалан и безобразно пристрасан, иако је наоко супротно (те бомбе које они демонтирају нису ни биле подметане све до њиховог насилног уласка у Ирак). Читао сам сиснопсис Аватара и несумњиво се ради о дечијем филму. Ко воли "компјутерске вратоломије", нек изволи. Све у свему, Холивуд је као и америчко друштво, у тешкој кризи. Чак ни скандали више не иду...
Препоруке:
0
0
36 четвртак, 11 март 2010 13:43
Раденко Тошић
Јако је занимљива и репрезентативна историја берлинског филмског фестивала.Идеју и концепцију фестивала у Берлину поставио је 1947.г Американац Оскар Мартај, савјетник за филм америчког Стејт Департмента. Фестивал је у наредним годинама са гламуром и холивудским звијездама, представљао полигон за истицање идеја "слободног свијета". Главна мотивација покретача лежала је у политичкој игри, гдје је нерјешено питање статуса Берлина требало ријешити у корист Запада.Све је текло по по плану, али је било и "инцидената" као што је онај који се десио на трећем по реду фестивалу 1953.г, када се Гари Купер обратио Берлинцима и оштрим ријечима напао опсесивну политику САД и Макартијев лов на вјештице, поредећи тадашњу климу у САД са атмосфером у Берлину 1938.г.Тада је посебна награда берлинског Сената додијељена Елију Казану(пред Комитетом за антиамеричку дјелатност одиграо улогу свједока покајника и оптужио своје пријатеље и колеге за комунистичку завјеру)за филм Човјек на конопцу, који се бави пребјегом чешког артисте на Запад, што је у хладном рату био пресудан фактор за додјелу награде у западном Берлину.Дошло је касније до промјене политичких струјања у свијету и Европи, па је то утицало и на фестивал у Берлину. На другим фестивалима као што су Кан и Венеција, приказивани су филмови из источних земаља, па је и Берлин морао да " попу-сти".Али није пролазио без инцидената.До највеће кризе фестивала дошло је 1970.г.Један дан након пројекције западноњемачког филма О.К.Микаела Верховена,чија је тема био истинити догађај, силовање и убиство вијетнамске дјевојчице од стране америчких војника у Вијетнамском рату,жири на чијем је челу био Американац Џорџ Стивенс закључује да је филм увредљив за америчку нацију и са шест према три гласа доноси одлуку да се филм О.К. повуче из програма.Душан Макавејев се ограђује од рада жирија тврдећи да је жири преузео улогу цензора и тиме прекорачио своја овлашћења. Удружени новинари траже оставку жирија и након низа..наставак
Препоруке:
0
0
37 четвртак, 11 март 2010 13:45
Раденко Тошић
..протеста, писама и декларација доноси се одлука о прекиду званичног програма.Други програми су се наставили одвијати нормално до краја фестивала. Награде нису додјељене..До поновног инцидента дошло је 1979.г..После у званичној конкуренцији приказаног филма Мајкла Ћимина Ловац на Јелене, свовјетска делегација уложила је протест јер филм " вређа осјећања херојског вијетнамског народа". Совјетска делегација након тога повлачи своје филмове са фестивала и напушта Берлин.Исте вечери и Куба и све земље источног блока сем Румуније улажу протесте и такође повлаче своје филмове. Пал Габор и Вера Хитилова дају оставке у жирију. Сутрадан се земље трећег свијета солидаришу са социјалистичким државама и оне повлаче своје филмове.Фестивал се овај пут не прекида, али се прави компромис при којем Ћимино остаје без награде..Навешћу само још један податак који говори какав је однос политике према умјетности, а везан је ,такође, за Берлински фестивал..На отварању фестивала 1996. г. чекала око пола сата да министри и градоначелник одрже говор.После двадесет минута у салу стиже Ема Томпсон са режисером Анги Лијем, а нешто касније и Џон Траволта..Градској полицији наређено је да обезбједи пролаз високим политичарима, али не и филмским звијездама,који су били блокирани у саобраћајном метежу.
Препоруке:
0
0
38 четвртак, 11 март 2010 14:17
Дејан
@ ekspert, nego šta

Први амандман штити слободу говора свих, свиђао се тај говор руљи или не.

Многима се није свидело штампање порнографије, па су Лари Флинт и Хефнер, позивајући се на Први амандман успели да се изборе за своје право да то штампају.

У Европи бисте у више земаља били ухапшени и осуђени за негацију Холокауста, док у Америци постоји слобода негирања Холокауста, упркос томе што то сигурно дубоко вређа Јевреје.

Према томе не може "обичан народ да дигне дреку" како би угушио дисонантни тон. Уосталом он је смењен под неким тобоже дисциплинским разлогом, да би се прикрило да је смењен због написаног мишљења.

Американци су после 11. септембра били збуњени како то да неко њих, тако добре и праведне и дивне, може да мрзи.

Једини грех Ward Churchill-a је што им је објаснио шта је Америка урадила по свету и над Индијанцима, а о чему медији у Америци нису писали.

Да оставимо по страни геноцид над Индијанцима (Ви то оспоравате) или гађање Индокине хемикалијама од којих се и данас рађају дефектна деца.

Америчка авијација је учествујући у хрватско/муслиманској офанзиви у Босни, гађала Хаџиће, сарајевско насеље у коме су живели Срби, са радиоактовном муницијом.

После рата Хаџићи су припали муслиманима, док су Срби, све са гробљем, отишли у Братунац. Небројени су умрли од последица радијације.

Случај Хаџића је само један у бескрајном низу успутних злочина о којима медији "Прве Америке" нису стигли да Вас експерта обавесте.

Занемаривање цивилних жртава противничке стране је, да парафразирам Американце:

Амерички као убити авганистанске сватове из беспилотне летелице.

Сад је одједном "обичан народ дигао дреку". Морам овде да се послужим поднасловом Churchill-овог текста:

Неки људи узврате ударац (some people push back).

Ово не значи да ико подржава исламисте, али Америка их је створила против Руса, подржавала против нас Срба, па сте сад доживели "blowback", да се прљав трик врати као бумеранг.
Препоруке:
0
0
39 четвртак, 11 март 2010 15:09
War is a drug
@брм

@ War is a drug
да ли ви и Зарковић пишете о истом филму?


Не! Ја пишем о "Hurt Locker", а сам Бог зна о чему пише Зарковић. Иначе видим да се већина коментатора слаже са Зарковићем без да су и погледали филм. Штавише, толико им се допада та Зарковићева замисао да је Оскар додељен пропагандном филму, да су одлучили да филм ни случајно не погледају не би ли се случајно испоставило да је ова замисао бесмислена и погрешна. Па тако коментатор Вози Мишко пише:

Пренос доделе Оскара сам гледао, а поменуте филмове не. И нећу! Сасвим довољно сам видео. И зато аутору и његовој оцени верујем.


Другим речима: "Ја то, другови, нисам чит'о, али ја то, другови, осуђујем!"

Није ли дирљиво поносити се сопственим незнањем?
Препоруке:
0
0
40 четвртак, 11 март 2010 16:04
брм
@ War is a drug
patetic Serbs with atitude
друже прочитаћу тај Капитал кад одвојим пола сата...можда и погледам тај катанац, заинтересовао си ме
Препоруке:
0
0
41 четвртак, 11 март 2010 16:18
Вози Мишко за War is a drug
„Није ли дирљиво поносити се сопственим незнањем?“
Дирљиво је како ви брзо и неопозиво закључујете! Управо на комесарски начин који горе, као, критикујете. Јер, како ви бирате филмове које ћете гледати? Или гледате апсолутно све? Или гледате све што „изађе из Холивуда“? Све филмове кандидоване за Оскара? Које то критеријуме употребљавате, које то „дирљиво знање“ је у питању? Ја, рецимо, бирам теме и ауторе, уз претходно прикупљене информације (у које спада гледање „трелера“, исечака приликом манифестација као што је Оскар, усмених и писмених критика, мишљења пријатеља чији фулмски укус познајем и сл.). У противном, неби ни излазио из биоскопа или испред ТВ екрана! Нико, понављам нико, нема времена да види све филмове, што не значи да не може да закључи о чему ти филмове говоре и на који начин. Напротив! Исечци које сам видео приликом доделе Оскара су ми сасвим довољно рекли о филму, а садржај и текуће критике међу којима је било и оних добрих још више. И зато сам сигуран да нећу утрошити два сата времена на нешто што не одговара мојим критеријумима, наглашавам МОЈИМ! А ви уживајте, нико вам не брани, нити потцењује ваш укус. А ни знање.
Препоруке:
0
0
42 четвртак, 11 март 2010 17:32
blowback je diskreditovana teorija
Ово не значи да ико подржава исламисте, али Америка их је створила против Руса, подржавала против нас Срба, па сте сад доживели "blowback", да се прљав трик врати као бумеранг.


Blowback ne postoji. Da postoji, Ameriku bi napadali ljudi iz Nikaragve, Paname, Haitija, Vijetnama pa i Srbije. Ali, toga nema, jer uzrok terorizma nije nikakav blowback nego islam. Uostalom, teroristi ne napadaju samo Ameriku nego i Indiju, Kinu, Rusiju, Nigeriju, Sudan, Evropu da ne pominjem.

Sto se ostalog tice, ocigledno mesate negativna i pozitivna prava. Prvi amandman zabranjuje drzavi da kaznjava govor, dakle ne mozete zbog onoga sto ste rekli da idete u zatvor.

I to je sve. Ali, privatnik itekako ima pravo da nekome da otkaz zbog govora. TV stanica itekako ima pravo da Vas otpusti zato sto se njima ili njihovoj publici ne svidja sta ste pricali. Sloboda govora nije garancija da ce neko da Vam obezbedi mikrofon.
Препоруке:
0
0
43 четвртак, 11 март 2010 17:49
Шарло Акробата
Проблем Холивуда је врло једноставан. Филмови настали тамо праве се тако да задовоље све укусе. Зато су површни.Сценарији се раде по клишеима и у њима мора бити свако заступљен.А све да би имали што већи број гледалаца.Води се рачуна да све буде политички коректно.Посебна прича је добар црнац и лош белац који временом увиђа да греши. Холивуд је екстремно левичарски..Тамо један Пол Шредер никако није имао шансе да добије Оскара. Изразито десничарски и један од најбољих филмова снимљених у Холивуду "Таксист", који је режирао Скорсезе према сценарију Пола Шредера, био је 1976.године номинован у четири категорије, али није добио ни једну награду.Тада је за најбољи филм проглашен Сталонеов Роки први део..Да ли је, уопште, пристојно поредити ова два филма.
Препоруке:
0
0
44 четвртак, 11 март 2010 18:00
Америчка жртва
Америка је планетарно зло, колико год проспе лажи о себи и својој "високој" улози у свету.Ја се уопште не замајавам ичим што је везано за Америку. Чекам да Америка "пукне", а то ће се обелоданити када престане могућност да пљачка по планети.
Америка је зло. После бомбардовања и свега што је учинила Србима, ја презирем Америку!
Ја се не замајавам Америком и америчким лажима.
Препоруке:
0
0
45 четвртак, 11 март 2010 18:59
Миодраг Зарковић
@War is a drug
Немам обичај да шаљем коментаре, поштујући овај простор као нешто што је намењено корисницима, не нама ауторима. Али, пошто је "War is a drug" упоран у злонамерном "тумачењу" онога што сам написао у тексту, а неко неутралан ко није гледао поменуте филмове не може да процени ко је од нас двојице у праву, решио сам да му ипак одговорим:
1) Ако је Кетрин Бигелоу хтела да сними причу о томе како рат од војника прави "адреналин џанкије", шта ће јој онолики зли Ирачани по целом филму?
2) Још важније: где су добри Ирачани у целом филму? Нема их! Чак је и дечак "Бекам" приказан као неко ко је на путу да израсте у хохштаплера, ако већ и није постао то.
3) Када то главни јунак угрожава невине цивиле, као што тврдите?! Напротив, умало и сам није изгубио главу покушавајући да спасе оног бомбаша који се предомислио.
4) Џејмс, тачно је, себе често излаже ризицима, али ако се сетите његовог разговора са пуковником Ридом (Дејвид Морс), схватићете да и аутори у Џејмсовом понашању много више виде несхваћено и ненаграђено херојство него поремећај личности. Да не помињем његову прехуману бригу за "Бекама"...
5) Невини цивили у целом филму угрожавају америчке војнике. Не знам да ли сте то приметили, а ако јесте, живо ме занима како бисте то уклопили у "хуману" намеру аутора филма.
6) Све и да ме убедите да је поента филма "не идите у рат да не бисте постали социопата који је завистан од опасности" - иако ми се много пре чини да је то само оквир за бескрупулозну продржавну пропаганду - не видим какву уметничку или филозофску вредност може да има та порука, коју је пре више од 30 година на кудикамо упечатљивији начин обрадио Копола у "Апокалипси" пуковником Курцом (који такође више није способан да се избави из ратног лудила, али је неупоредиво сложенији лик од било кога у "Катанцу за бол")? Уосталом, много је ликова у "Апокалипси" - Мартин Шин, Роберт Дивал, Денис Хопер - које можемо доживети и на тај начин...
Препоруке:
0
0
46 четвртак, 11 март 2010 19:17
War is a drug
@Вози Мишко
Наравно да се не могу гледати сви филмови и да се селекција мора некако направити, али ред је да се о филовима који се нису гледали не доносе пресуде, поготову овако категоричке. Ви тврдите да је филм америчка пропаганда а да га нисте ни гледали. Не морате да га гледате, наравно, али онда је ред да своје мишљење задржите за себе.

@Шарло Акробата

Чуј, "Таксиста" - "изразито десничарски" филм? Ајој... Његов јунак јесте између осталог и расиста и прото-фашиста, али ставови ликова нису и ставови аутора, то ваљда и деца знају.

Шредер је наравно изврстан режисер, али то што никада није добио Оскара не значи да је у питању завера - добрих режисера је много, Оскара за режију - само један годишње. Ако постоји неки разлог зашто није номинован то ће радије бити контроверзност његових филмова и есплицитно насиље и сексуалност које приказују, а не било какво фиктивно десничарење. Најистакнутији десничари на филму, иначе, стандардно су миљеници академије. Најбољи пример је свакако Иствуд, али и он је то заслужио квалитетом својих радова, а не због због какве идеологије.
Препоруке:
0
0
47 четвртак, 11 март 2010 19:34
Иван
Од историјата Берлинског фестивала још занимљивија је посвест доделе Оскара. Зна се да је Пентагон имао увек јак утицај у Холивуду, али по мени је ипак кључни моменат био онај 1979. године, са уводом 1976. Шта се десило? Филм Поноћни каубој је био бум, експлозија, тријумф побуњених интелектуалаца! Са ознаком р чини ми се, дакле први оскаровац забрањен једном делу публике, тема интригантна, мушка проститутка, хомосексуалац режисер описује посредно свој живот, растурање америчког сна са све хавајским мајицама у завршној сцени... И то чудо добије Оскара. Али Пентагон одмах узвраћа ударац и у једној од најбољих година америчког филма, кад су снимљени МЕШ, Пет лаких комада, Мали Велики Човек, Рајанова кћи, Квака 22, Заљубљене жене и Дилинџер, Оскара добија Патон, глорификација Американаца у 2. Светском рату. Но добро, и то је велик филм, и Џорџ Си Скот се сасвим другачије понео него Кетрин, а најзад, Патон је више похвала једном прошлом добу, војсковођама старог кова, пуна античких цитата, па је тематски универзалан. Мали предах и поглед у прљаво европско двориште у Француској вези, па Копола, и опет Копола, између Кумова награде Жаоку, заобишавши и 1973. сјајну продукцију (Егзорцист, Серпико, Лептир, Страшило...). Форман и Николскон 1975. опет доносе радост бунтовницима, а чак је и разумљиво што се Америка, уморна од суморних тема, окренула оптимистичком Рокију 1976. Па сјајна љубавна прича Ени Хол, онда политички дискутабилни избор Ловца на јелене, мада је по мени то био најбољи амерички филм те године. Свих тих година се Америчка академија ломила између утицаја Пентагона и оног јавности, после краха у Вијетнаму врло јаког. Али тек после краха, јер како написах већ, рат постаје "грозна" ствар тек кад уз штету не донесе и корист. Но, 1979. је била коначна одлука: говорити и даље истину или спиновати људе породичним темама? Уместо Апокалипсе, Џеза, Менхетна, Косе, Елијена, награђен је - Крамер против Крамера. Даље није ни било занимљиво. Политички. Барем мени.
Препоруке:
0
0
48 четвртак, 11 март 2010 20:50
Милорад Ђошић
@Звездарац. А онај пуковник каже: "Волим мирис напалма у зору"...
Препоруке:
0
0
49 четвртак, 11 март 2010 20:50
USIA
USIA - United States Information Agency
Препоруке:
0
0
50 четвртак, 11 март 2010 22:21
Родољуб@ blowback je diskreditovana teorija
Sto se ostalog tice, ocigledno mesate negativna i pozitivna prava. Prvi amandman zabranjuje drzavi da kaznjava govor, dakle ne mozete zbog onoga sto ste rekli da idete u zatvor.
I to je sve. Ali, privatnik itekako ima pravo da nekome da otkaz zbog govora. TV stanica itekako ima pravo da Vas otpusti zato sto se njima ili njihovoj publici ne svidja sta ste pricali. Sloboda govora nije garancija da ce neko da Vam obezbedi mikrofon.
Хм, питам се да ли је онда боље живети у земљи где вам законском регулативом забрањују да не смете да кажете све што мислите (пример тзв. тоталитарних држава) или да живите у једној Америци где вам држава дозвољава скоро све на вољу (бар по питању слободе говора) али Вас зато савесни грађани ућуткују јер причате нешто што није угодно њиховом уху. За сада бих ипак изабрао ону прву варијанту, јер она друга варијанта опасно мирише на "линч гомиле" (свака сличност са Дивљим западом је намерна). Као неко ко није ишао ван граница Србије, не могу да дам субјективно виђење ни о Америци нити о Европи и све што знам о Првом амандману јесте покупљено из филмова, штампе итд. Ако је то тако као што кажете, онда нас Холивуд опасно лаже, боље рећи наводи на танак лед, у смислу да имамо представу о Америци као земљи слободе говора у којој вам је загарантовано право да не будете прогањани од било кога (било државе било вандржавних структура или појединаца) а за изговорени политички став. Значи Холивуд приказује преполовљену истину.
Препоруке:
0
0
51 четвртак, 11 март 2010 22:36
sasa r.
@War is a drug ;

Po tebi Istvudovi filmovi nisu obojeni ideologijom?!?
Zašto onda izvrće istoriju, herojski otpor Japanaca je prikazao kao MORANJE! Zašto nije prikazao kako Amerikanci deru lobanje japanskih vojnika i šalju prelakirane kući kao ratne trofeje?!! Prvo se malo informiši, osim ako nisi ovde po zadatku :))
Препоруке:
0
0
52 четвртак, 11 март 2010 22:44
War is a drug
1)То да су Ирачани "зли" - искључиво је ваша импутација. Ако мислите на оне који постављају бомбе - они нису представљени ни као добри ни као зли. Ако мислите да је постављати бомбе да би се убијали војници освајачке војске зло, онда су зли, ако мислите да је добро, онда су добри. Бигелоу нам на ту тему не говори ништа више осим тога да раде то што раде. А зашто то раде је питање којим се наши јунаци не баве - али и то што се не баве већ је политички коментар, о чему више у следећој тачки. Осим ако не желите да кажете да се у Ираку не подмећу бомбе на сваком кораку и да је то све измишљотина и НАТО пропаганда, онда стварно немате шта пребаците режисерки. She just shows it like it is.

2) Где су добри Ирачани? Право питање је - где су уопште Ирачани? Са изузетком Бекама, наши јунаци се са Ирачанима гледају само преко нишана или преко тераса. Они о тим људима у чију су земљу дошли не знају ништа, нити покушавају ишта да сазнају. Бигелоу нам то врло јасно показује. Филм је снимљен из перспективе америчког војника и изврсно бележи управо скученост и аутистичност те перспективе. Опет, паралела са наркоманијом је на месту – постоји само следећи фикс, све остало је неважно.

3) Наш јунак није кукавица, он се не боји за свој живот, али његова мотивација није спасавање туђих живота, него – само још један фикс. Што се тиче угрожавања туђих живота – он упада у кућу очигледно потпуно недужних људи и само пуким случајем и срећом их не поубија. Зашто то чини? Више у следећој тачки.
Препоруке:
0
0
53 четвртак, 11 март 2010 22:47
War is a drug
4) Прехумана брига за Бекама? Хахаха! Ма јесте ли би СТВАРНО гледали филм? Наш јунак УТРИПУЈЕ (без икаквог јасног разлога) да је убијени дечак на кога су наишли заправо Бекам и онда полази освету. Али убрзо се испоставља да дечак уопште није Бекам, да је Бекам жив и здрав, те да је наш јунак, рекох, све УТРПИПОВАО и да је због свог трипа довео у опасност животе невиних људи. Штавише, толика је његова „прехумана брига“ за Бекама, да када наредног дана сретне Бекама живог и здравог, он, уместо да се обрадује – неће ни да му се јави. Штавише, претвара се да дечак НЕ ПОСТОЈИ. Зашто? Па зато што чињеница да је дечак жив и здрав представља доказ да је он, Џејмс опасан лудак који ИЗМИШЉА поводе за сукоб, осветничку акцију, т.ј. за још један фикс.

У правом пропагандном филму, у коме је Џејмс заиста херој, мртви дечак би заиста био Бекам, а Џејмсова освета би била оправдана. Овде – Бекам није мртав, освета је сулуда и промашена (и срећом – неуспешна), сам јунак – ментално нестабилан.

Ова епизода са Бекамом је уједно и најметафоричнији део филма – Џејмс који овде представља целу Америку реагује на један несумњиво грозан злочин (11. септембар), на начин сулуд и непримерен – упадајући недужним људима у кућу (читај: земљу) и ништа не схвативши, нити ишта постигавши, добија по носу и покуњен бежи назад у базу.

5) Невини цивили по дефиницији не угрожавају никога. У филму видимо ликова који постављају бомбе, али они самим тим нису невини цивили. Понављам, осим уколико не мислите да такви ликови у стварности не постоје, те да су бомбе које свако мало пуцају по Багдаду само измишљотина НАТО пропаганде, немате шта да приговорите режисерки на ову тему. Бомбе постоје, и они који их постављју такође ПОСТОЈЕ, и то што су приказани у филму није пропаганда, него реализам.
Препоруке:
0
0
54 четвртак, 11 март 2010 22:50
War is a drug
6) Нема потребе да вас убеђујем да је то поента филма, нити сам то уопште тврдио. Ми не знамо да ли је Џејмса рат направио таквим какав је, или је рат само омогућио његовој правој природи да дође до свог пуног изражаја. У сваком случају – то што је наводно та прича већ испричана у „Апокалипси“, није никакав аргумент против „Локера“. Борхес, а њему је веровати у питањима књижевним, каже да постоје само четири приче: опсада града (Троја), повратак из лутања (Одисеја), потрага (златно руно, потрага за Гралом) и жртва једног бога (Прометеј, Христ) и да све што писци вековима раде јесу само варијације на ове теме. Оно што видимо у „Локеру“ су друга и трећа тема – потрага и повратак. С тим што и за „Локер“ важи оно што по Борхесу важи за савремену уметност уопште - потрага је неуспешна, повратак је несрећан: „U prošlosti svaki poduhvat je bio uspešan. Neko bi, na kraju, ukrao zabranjene zlatne jabuke; neko bi, na kraju, zaslužio da osvoji Gral. Danas je potraga osuđena na neuspeh. Kapetan Ahab nalazi kita, a kit ga rastrže. Džejmsovi i Kafkini junaci mogu se nadati samo porazu. Toliko oskudevamo u hrabrosti i u veri da je happy ending danas samo industrijsko podilaženje. Ne možemo da verujemo u raj, ali verujemo u pakao.“
Препоруке:
0
0
55 четвртак, 11 март 2010 22:57
istina
Америци као земљи слободе говора у којој вам је загарантовано право да не будете прогањани од било кога (било државе било вандржавних структура или појединаца) а за изговорени политички став. Значи Холивуд приказује преполовљену истину.


Valjda je jasno da Holivud ima vrlo malo veze sa istinom o Americi. Ili ste Vi verovali da ovde stvarno imamo Spajdermena? Stavise, Holivud u Americi ima status slican onom koji B92 ima u Srbiji. Samo na NSPM-u se Holivud dozivljava kao nesto "tipicno americko". Smesno.

Sto se ostalog tice, bas me briga gde Vi vise zelite da zivite. Realno, malo gde drugde bi Vas i primili. Ali, ali prica o "proganjanju" na osnovu izrecenog je smesna. I moderatori na NSPM-u ne pustaju sve komentare. To ne znaci da nas "proganjaju".

Jednostavno, sajt je njihov, pa pustaju sta oni misle da je primereno. Ni meni ne pustaju svaki komentar, pa ne kukam kako u Srbiji nema slobode govora. Isto vazi i za univerzitet jadnog, "progonjenog" sarlatana Churchilla.
Препоруке:
0
0
56 четвртак, 11 март 2010 22:58
Шарло Акробата
War is a drug@

Ајаој..Па, ви сте удробили у овом одговору све и свашта..Који су то истакнути режисери десничари које је Холивуд готивио ако се изузме Клинт Иствуд и каубојци који су харали у време хладног рата? И ко је говорио о завери? Да постоји одређена политика којом се руководи жири приликом избора и да се, из неких разлога лошијим филмовима дају награде, то је сигурно. Кажете да је Шредер изванредан режисер да би рекли како је Иствуд заслужио Оскара квалитетом својих радова.Из тога произилази да Шредерови филмови нису квалитетни.Сами себи "скачете у уста". Експлицитног насиља има и у Куму.Можда Шредерови филмови нису на квалитетном нивоу који би им обезбедио Оскара, можда као режисер не заслужује награду, али, по мом мишљење, требао је бити награђен за сценарио за Таксисту.Не знам по чему је Тревис расиста? Један од његових колега таксиста је црнац са којим нема проблема у комуникацији као што га има са девојком и сводником који су белци.
Препоруке:
0
0
57 четвртак, 11 март 2010 23:41
Kole
@ Експерт за америку, потпуно се слажем с Тобом да је САД земља благостања, људских права и слобода... независно од Холивуда. Проблем је у томе што зарад таквог стања морају да страдају Ирачани, Авганистанци, Вијетнамци, Срби... Сви морају, милом или силом, дати своја природна богатства зарад благостања грађана САД.
Иначе, веома добар и поучан текст.
Препоруке:
0
0
58 четвртак, 11 март 2010 23:44
Вози Мишко за War is a drug
„Не морате да га гледате, наравно, али онда је ред да своје мишљење задржите за себе.“ Из онога што сам видео и чуо о том филму, а ту спадају, између осталог, и мишљења веома квалификованих „филмских“ људи, дошао сам до закључка да тај филм не заслужује не само Оскара, већ по МОЈИМ критеријумима, не заслужује ни да ја одвојим два сата мог драгоценог времена на њега. И зашто бих ја то своје мишљење задржао за себе?

Што се тиче пропаганде Пентагона, она просто „извире“ из оно мало исечака пуштених током представљања филма и ауторке у време церемоније доделе Оскара. Ко мало прати филмску уметност, одмах може да оцени да ту нема ни „у“ од уметности. А ако тако не квалитетан филм осваја Оскара као најбоље остварење, може се закључити следеће. Или нема бољих филмова или је разлог политичке природе. Ако оно прво није у питању, а на то указују многобројни филмски зналци, други разлог наводи управо на то о чему говорим, да се ради о чистој пропаганди, у овом случају Пентагона (посредно америчке владе и НАТО пакта, такође).

Време ће показати ко је од нас двојице у праву, осим ако се у међувремену не забрани изношење сопственог мишљења (што ме неби зачудило). У сваком случају, остаје непорецива чињеница да тамо никакве бомбе нису експлодирале, све док Американци нису НАСИЛНО дошли, ваљда просто луди за демонтирањем истих. И да о томе у филму нема ни речи.
Препоруке:
0
0
59 петак, 12 март 2010 00:41
War is a drug
Zašto onda izvrće istoriju, herojski otpor Japanaca je prikazao kao MORANJE! Zašto nije prikazao kako Amerikanci deru lobanje japanskih vojnika i šalju prelakirane kući kao ratne trofeje?!! Prvo se malo informiši, osim ako nisi ovde po zadatku :))


Ма тачно, у праву сте потпуно. Уопште, савремена кинематографија је јако неправедна према силама осовине. Ево рецимо они Руси: уместо да лепо сниме неки похвлан филм о херојској борби Немаца у одбрани Берлина, они запели, Стаљинград, па Стаљинград. Што не сниме неки филм о силовањима Немица од стране црвеноармејаца?

Шалу на страну, Иствуд је снимио два изванредна атниратна филма у коме се није устезао да прикаже ни америчке, ни јапанске злочине (Американци убијају заробљеног Јапанца који им се сам предао, и то из чисте досаде), али се пре свега концентрисао на заједничку људскост војника са обе стране. Јапански војници су приказани као нормални људи којима је, као и свим нормалним људима, више стало до срећног живота са својом породицом, него до жртвовања у име цара. Иствуд ту није ништа „извртао“: цео филм "Писма са Иво Џиме" заснован је на документарном материјалу, тј. писмима јапанских војника битке. Пре ће бити да је ваша слика о Јапанцима који су спремни да сви до једног изгину вичући „Банзаи!“ плод америчке пропаганде која је непријатеље дехуманизовала и приказивала их као безумне фанатике. Иствудов филм разграђује управо ту устаљену слику, показујући да су и непријатељи људи као и ми.

И да, у праву сте, овде сам по задатку. Послао ме Клинт Иствуд да заступам његове интересе на сајту НСПМ. So, you've got to ask yourself one question: Do I feel lucky? Well, do you?

с
Препоруке:
0
0
60 петак, 12 март 2010 00:43
War is a drug
Кажете да је Шредер изванредан режисер да би рекли како је Иствуд заслужио Оскара квалитетом својих радова.Из тога произилази да Шредерови филмови нису квалитетни.


Не произилази. То што је Иствуд заслужио Оскара, не значи да Шредер није.

У сваком случају, остаје непорецива чињеница да тамо никакве бомбе нису експлодирале, све док Американци нису НАСИЛНО дошли, ваљда просто луди за демонтирањем истих. И да о томе у филму нема ни речи.


Наравно да је то непорецива чињеница, али филм се просто тиме не бави. Ни у „Апокалипса“ нема ни речи о томе како је и зашто рат у Вијетнаму уопште почео, ни у „На тападу ништа ново“ нема речи о томе како је Први светски рат почео, нити пак у „Гвозедном крсту“ о томе како је Други светски рат почео. У ратним филмовима таква питања су по дефиницији жанра изван фокуса, ови филмови узимају рат као датост, али то само по себи не значи да су пропаганда, да лаћу, да изврћу и томе слично. Оно што Бигелоу покушава да прикаже јесте како тај рат изгледа из перспективе америчког војника, са свим ограничењима и слепим тачкама које та перспектива са собом носи. И она то приказује поштено и бескомпромисно, без и трунке пропаганде.
Препоруке:
0
0
61 петак, 12 март 2010 00:56
Дејан
@ blowback je diskreditovana teorija

Ко је дискредитовао blowback?

Откад се може дискредитовати појам? Blowback je можда најсличнији појму "to backfire", само употребљен у геополитичком контексту потеза који се доцније покаже штетним по његовог иницијатора.

Кад Америка протежира независност Косова, а онда Руси искористе тај "јединствени случај" да распарчају Грузију, то је blowback.

Кад нахушкаш примитиван народ екстремним исламом да би дезавуисао Русе, а затим њихови синови нападну твоју земљу, то је такође blowback.

Не волим комунизам, али мислим да је за друштво као Авганистан комунизам био права ствар због мешавине секуларизације и просвећивања народа. Не може одмах да се направи парламент, берза и да се одржавају избори. Петар Велики није пустио бојаре да одлучују на референдуму хоће ли да секу браде или не, на силу им је исекао браде. То би Руси урадили са Авганистаном да није било мешања Америке.

Ви видим бркате обавезе из уговора о раду са приватним животом човека. Ward Churchill je написао и објавио приватни есеј као реакцију на 11. септембар, а "напаковано" му је нешто друго да би га отпустили. За разлику од Вас Универзитет је знао да се отказ не може дати за дисонантни тон, ако ништа друго због академске слободе. Иначе Ward Churchill је добио радни спор против Универзитета.

Да ли је и Bill Maher "шарлатан" што је искрено рекао шта је храбар а шта кукавички напад, па изгубио посао?

Има изрека - потурица гори од Турчина, па ме искрено нешто интересује.

Да ли Ви сматрате да су Ирак и Авганистан слободни или окупирани?

Да ли је бомбардовање НАТО-а агресија и ратни злочин?

Искрено ме занима јер разумем човека рођеног и одраслог у Америци да прича из своје бајковите визуре Америке као симбола свега доброг, али Ви као Србин да нам овде продајете ту праву правцату америчку причу, то ми не иде у главу. Немојте да се љутите, али све ми то изгледа мало смешно.

Радиша глуми Џонија, а Жика је заправо Џими...
Препоруке:
0
0
62 петак, 12 март 2010 01:41
Миодраг Зарковић
@War is a drug
Капа доле на "закључку": пошто у филму нико не изговара експлицитно да су они који постављају бомбе лоши и зли, онда мора да ни аутори те људе не представљају као зле, већ то само ја импутирам такав став ауторима! Заиста не знам шта да кажем на овакав "аргумент", осим да вас подсетим на то да Ирачани у филму непрестано постављају разорне бомбе у резиденцијалне делове града, тамо где ће од експлозије гинути не само амерички војници, већ и цивили - ако то није зло, онда сте успели да општу теорију релативитета примените и на филмску уметност, а ја се дубоко извињавам Кетрин Бигелоу на претрпљеном душевном болу.
Невероватна ми је ваша спремност да игноришете беспризорно глорификовање америчких војника, које је свеприсутно у филму. Злочине и беспотребна убиства у "Локеру" врше само домороци, или енглески плаћеници (који су оцрњени можда и више него Ирачани), али никако амерички војници, који не направише ниједан једини прекршај за два сата "потресне драме". Амери три пута мере пре него пресеку чак и када их непријатељ држи на нишану, што видимо у пустињском обрачуну снајперима.
Примећујем да вас импресионира то што Бигелоу и Боул нису приказали Американце као безбрижне весељаке, већ су их зачинили напетошћу, неурозама и растројствима, али не видим због чега би ауторима требало аплаудирати на таквој поставци. Ја и не тврдим да су Бигелоу и Боул идиоти, већ да су направили лош, острашћен и пристрасан филм. А да су приказали војнике као разгаљене мангупчиће, верујем да бисмо се сви сложили да су аутори идиоти, али да у том случају чак ни Америчка академија не би наградила такав филм Оскарима, нити бих ја онда писао о њему.
Када сам писао о Џејмсовој прехуманој бризи за "Бекама", мислио сам на његов однос са клинцем у првој половини филма (игра се са њим, даје му паре и сл.), а не на сцену коју описујете, везану за "Бекамову" наводну смрт и Џејмсов покушај освете....
Препоруке:
0
0
63 петак, 12 март 2010 01:43
Миодраг Зарковић
...наставак...
Што се тиче те сцене, када Џејмс упада оним људима у кућу, чак бих се и сложио са вама да је то метафора за инвазију Ирака, само да су аутори били храбрији па отишли до краја - на пример, да је Џејмс убио неког од оних стараца на које наиђе у кући. Јер, то се догодило у стварности. Нису Американци упали у Ирак као Џејмс у кућу, мало препали становништво, али онда се повукли не направивши никакву непоправљиву штету. Џејмс из куће излази без крви на рукама, за разлику од Американаца који ће, када се буду једног дана повлачили из Ирака, носити на души стотине хиљада тамошњих цивила! Што се мене тиче, свака паралела престаје у тој, суштинској разлици.
Искрено, зачуђен сам тиме што је неко толико поверовао у цитат са почетка филма, али сте очигледан пример да је и то могуће. Питам се, да вам аутори нису у уводној шпици НАЦРТАЛИ какав закључак би они волели да стекнете о њиховом филму, да ли бисте и тада оволико жестоко бранили њихов уметнички кредибилитет?
Што се мене тиче, могли су да наређају још тридесет занимљивих цитата, али бих опет мислио да је "Локер" пропагандна играрија, ни до појаса великим антиратним АМЕРИЧКИМ филмовима као што је више пута поменута "Апокалипса", или "Стазе славе" (Кјубриков, црно-бели, са Кирком Дагласом), "Заставе наших очева" и "Писма са Иво Џиме" Клинта Иствуда, "Енглески пацијент", "Повратак ратника", као и сјајни аустралијски филм "Галипоље".
Препоруке:
0
0
64 петак, 12 март 2010 02:04
Одбрана и последњи дани
War is a drug@

Покушавате да одбраните нешто што је неодбрањиво. Основна радња филма се своди на то да неки постављају експлозив, а други га демонтирају. Може се закључити да су они који постављају експлозив негативци, а они који га демонтирају позитивци. То је порука филма
Препоруке:
0
0
65 петак, 12 март 2010 02:17
Миодраг Зарковић
@War is a drug
Ако већ поштујете и волите те раније ратне филмове које набрајате, боље немојте да их стављате у исти ранг са "Катанцем за бол". Јер, када кажете да се, ето, ни у тим ранијим филмовима, као ни у "Катанцу", не расправља о узроцима ратова, наносите велику неправду старим филмовима. Копола, факат, није појашњавао предисторију Вијетнамског рата, али је из сваког кадра "Апокалипсе" јасно да су Американци страно тело у тој земљи и да су они у великој мери узрок пакла који видимо. Када аутори тако поставе ствари, њихово становиште о томе "ко је крив" или "ко је први почео" потпуно се подразумева, а нису га унели у филм из драматуршких разлога које и сами наводите. На другој страни, у "Катанцу" не само да не може да се наслути критички став аутора према узроцима овог конкретног рата, већ се назире њихова наклоност званичној верзији инвазије на Ирак. Они су приказали све то из перспективе обичног америчког војника - мож` мислити! То је ријалити шоу, а не "најбољи филм у 2009. години"! И то ријалити шоу који као да је наручио Пентагон. Уметници, да се разумемо, нису дужни да се баве овим или оним. Сами бирају које ће теме њихова дела обрађивати, а које ће вредности бранити њихови јунаци. Али ни ми гледаоци нисмо дужни да се дивимо свачијем доживљају "најбољег филма у протеклој години", поготово када је тај филм крцат пропагандим триковима у корист званичне политике најмоћније државе света.
Не верујем да ће Кетрин Бигелоу, па ни много храбрији и вештији редитељи од ње, скоро снимити филм у којем не гине амерички пуковник зато што је веровао подмуклим ирачким цивилима, него страда ирачки цивил зато што је веровао подмуклим америчким војницима.
Препоруке:
0
0
66 петак, 12 март 2010 02:55
Симић Манојло
Кад су у питању филм , фудбал , и политика , ма
наравно да ми сви све знамо .
Мени се ипак чини да је госп. Зарковић најближи
истини .
Ако ни због чега другог , а оно због чињенице да
су Холивуд и СНН ( то су само двије стране исте ,
дрске и језиве пропаганде ) од америчког народа
затајили истину , да је Америка водила више ратова,
него што има година старости ( ако јој као први
рођендан рачунамо Constitutional Convention од
28.09.1787. год. ). Податак је објављен у часопису
HARPERS , и никад није демантован .
Гледао сам у животу вјероватно 1.000 или више
америчких фиулмова , а сада мирне душе могу да
кажем , да када бих се нашао у прилици да бирам
између нпр. Чешког и Америчког филма , а да ни о
једном незнам ништа , изабрао бих Чешки .
Мање су шансе да ме варају и тероришу .
Препоруке:
0
0
67 петак, 12 март 2010 03:23
War is a drug
Капа доле на "закључку": пошто у филму нико не изговара експлицитно да су они који постављају бомбе лоши и зли, онда мора да ни аутори те људе не представљају као зле, већ то само ја импутирам такав став ауторима! Заиста не знам шта да кажем на овакав "аргумент", осим да вас подсетим на то да Ирачани у филму непрестано постављају разорне бомбе у резиденцијалне делове града, тамо где ће од експлозије гинути не само амерички војници, већ и цивили - ако то није зло, онда сте успели да општу теорију релативитета примените и на филмску уметност, а ја се дубоко извињавам Кетрин Бигелоу на претрпљеном душевном болу.


Добро, има ли тих бомбаша у стварности или нема? Има. Да ли њихове бомбе убијају и војнике и цивиле? Убијају. И ви онда кажете – „Бигелоу је амерички пропагандиста, она Ирачане приказује као зле!“. Не, Бигелоу је добар режисер и ствари приказује какве јесу – има пуно људи у Багдаду који подмећу бомбе које убијају и војнике и цивиле. Ако ви одатле извлачите закључак „Ирачани су зли“, то вама на душу, ја знам да ја свакако нисам извукао тај закључак гледајући филм. То је просто једна поптуно неспорна чињеница ирачке свакодневице.
Препоруке:
0
0
68 петак, 12 март 2010 03:29
War is a drug
Невероватна ми је ваша спремност да игноришете беспризорно глорификовање америчких војника, које је свеприсутно у филму.


Упорно инсистирате на том „глорификовању“, али нисте ми за њега дали ниједан једини пример. Шта је у овом филму глорификовање (па још и беспризорно) америчких војника?

Једино чега ја успевам да се сетим јесте храброст и хладнокрвност главног јунака у опасним ситуацијама, али као што рекох, та се храброст у филму врло ефектно и недвосмислено демистификује. Његова храброст је храброст лудака.

Када сам писао о Џејмсовој прехуманој бризи за "Бекама", мислио сам на његов однос са клинцем у првој половини филма (игра се са њим, даје му паре и сл.), а не на сцену коју описујете, везану за "Бекамову" наводну смрт и Џејмсов покушај освете....

Али ако сте на то мислили, онда ту нема никакве „прехумане бриге“, њихов однос изгледа природно и реалистично.Свако ко је икада био у војсци препознају ту сцену везивања између војника и локалног залудног клинца који трчкара за њим (сећам се да да сам разделио бар десет паковања оних војних бомбона од малине таквој клинчадији). Притом, Бигелоу не оставља ту сцену на томе, него је контрастира са каснијим Џејмсовим одбијањем да клинца и погледа. Далеко од тога, дакле, да је на делу идеализација.
Препоруке:
0
0
69 петак, 12 март 2010 03:37
War is a drug
Нису Американци упали у Ирак као Џејмс у кућу, мало препали становништво, али онда се повукли не направивши никакву непоправљиву штету. Џејмс из куће излази без крви на рукама, за разлику од Американаца који ће, када се буду једног дана повлачили из Ирака, носити на души стотине хиљада тамошњих цивила! Што се мене тиче, свака паралела престаје у тој, суштинској разлици.


Можда сте у праву, можда би утисак био уверљивији, а метафора успелија, да је Џејмс окрвавио руке, али сложићете се, једном кад признате да је овај део филма метаофоричан за цео рат, већ смо миљама далеко од било какве пропаганде, а глорификовање да не помињем.

Искрено, зачуђен сам тиме што је неко толико поверовао у цитат са почетка филма, али сте очигледан пример да је и то могуће. Питам се, да вам аутори нису у уводној шпици НАЦРТАЛИ какав закључак би они волели да стекнете о њиховом филму, да ли бисте и тада оволико жестоко бранили њихов уметнички кредибилитет.


Знате како, ако су аутори ЖЕЛЕЛИ да пренесу ту поруку, онда свакако нису ЖЕЛЕЛИ да глорификују америчке војнике, пропагирају НАТО итсл. Дакле, на нивоу намере, ствар решена. Друго је питање да ли су у намери успели. Ја одговорно тврдим да јесу – начин на који се главни јунак понаша јасно илуструје тезу филма и за то сам вам навео више примера, од његове ненормалне и претеране неустрашивости пред опасношћу, преко сулудог начина на који покушава да „освети“ Бекама, па све до увлачења својих војника у бесмислену акцију јурцања по мрачним улицама у потрази за бомбашем, акцију у којој ће један од њих умало погинути, и коначно до остављања своје младе, лепе жене и малог детета које није видео годину дана и повратка на фронт. Дакле, и ту је ствар решена, филм не само да хоће да нам покаже да је рат дрога, него нам то стварно и показује. Нисам ја дакле, ПОВЕРОВАО У ЦИТАТ, него је филм смисао цитата јасно пренео сопственим уметничким средствима. Цитат је ту само као епиграф.
Препоруке:
0
0
70 петак, 12 март 2010 03:53
War is a drug
Што се мене тиче, могли су да наређају још тридесет занимљивих цитата, али бих опет мислио да је "Локер" пропагандна играрија, ни до појаса великим антиратним АМЕРИЧКИМ филмовима као што је више пута поменута "Апокалипса", или "Стазе славе" (Кјубриков, црно-бели, са Кирком Дагласом), "Заставе наших очева" и "Писма са Иво Џиме" Клинта Иствуда, "Енглески пацијент", "Повратак ратника", као и сјајни аустралијски филм "Галипоље".


Да, сложићу се да је „Локер“ слабији и од „Апокалипсе“ и од „Писама“ (за „Заставе“ нисам сигуран, то је кудикамо слабији филм од свог парњака, а и само је донекле ратни), али то никако не значи да је лош (то су изврсни филмови), а још мање да је „пропаганда играрија“. На основу чега тврдите да је „пропагандна играрија“? Осим на основу тога што сте то до сада поновили десет пута.


Када аутори тако поставе ствари, њихово становиште о томе "ко је крив" или "ко је први почео" потпуно се подразумева, а нису га унели у филм из драматуршких разлога које и сами наводите. На другој страни, у "Катанцу" не само да не може да се наслути критички став аутора према узроцима овог конкретног рата, већ се назире њихова наклоност званичној верзији инвазије на Ирак.

Хм, па сумњам да би се Копола сложио са вама. Не верујем да он сматра да су Американци „криви“ за Вијетнам (као што и нису, рат није почео њиховим доласком), већ само да се тамо понашају безочно и злочиначки. С друге стране, теза да се у „Локеру“ назире наклоност аутора према „званичној верзији“, најобичнија је измишљотина. Хајде реците, чему се то назире ова наводна наклоност?
Препоруке:
0
0
71 петак, 12 март 2010 03:56
War is a drug
Иначе, само да сумирамо, ви сте већ добрано одступили од теза изнесених у тексту и сад покушавате да одбратните знатно слабију тезу како „Локер“ није нешто наропито добар филм и како није експлицитан по питању америчке кривице. Али то је миљама далеко од ваших тврдњи тексту. Да се подсетимо, тамо сте тврдили следеће:

Главни јунаци су припадници јединице за демонтирање експлозива, сви одреда морално беспрекорни и бескрајно хумани, у сваком тренутку спремни да ризикују сопствене животе не би ли сиротим Ирачанима обезбедили бољу будућност. А незахвални Ирачани им на сваком ћошку постављају бомбе, које ови пожртвовани Американци онда демонтирају, и то на уобичајено шмекерски начин, пркосећи смрти са осмехом на уснама, рок-музиком у слушалицама и средњим прстом у ваздуху. Као што у целом филму нема ни компромитованог, а камоли злонамерног Американца, тако не можете ни свећом пронаћи доброћудне, или барем пристојне домороце.

У току расправе ја сам вам рекао, а ви се сложили, да су војници у овом филму далеко од морално беспрекорних и бескрајно хуманих, те да разлози зашто ризикују своје животе нема никакве везе са жељом да се Ирачанима „обезбеди боља будућност“. Дакле теза 1 просто нема везе са животом (ни филмом). Теза два – која би ваљда требало да буде да је филм пропагандни зато што војници слушају MInistry и што жваћу жваку, отрпилике је смислена као и она да је „Апокалипса“ пропгандни филм, јербо хеликоптери изгледају тако кул уз звуке Вагнера. Иза те „кулине“, међутим, у оба случаја стоји лудило. Теза три, да у филму нема компромитованог Американца, ваљда пада у воду сама од себе након свега што смо написали о главном лику. Дакле, ништа од овога што сте написали просто не стоји.
Препоруке:
0
0
72 петак, 12 март 2010 11:09
брм
@ ivan
свашта нам наприча - да је Крамер против Крамера по укусу Пентагона,а да "ремек дело" "Сав тај Џез" због Пентагона није добио Оскара.."Сав тај Џез" је највећи џез (џез=срање ако нисте знали)у историји кинематографије после Софијиног избора..додуше ни Крамер не заостаје пуно, ал да је по укусу генерала.. ма дај..
не верујем да ико спори да је Оскар једна комерцијална кичерска награда, нико озбиљан га не узима за озбиљно..понекад им се омакне добар оскар за страни филм..али јако ретко..
што се тиче "пуно награђиваног десничара" Иствуда ..прву награду је добио кад је постао вршњак броја 1, а снимао је деценијама свуда сем у САД..
Препоруке:
0
0
73 петак, 12 март 2010 11:14
Marga
District 9 je odlican film, gorak, jasan, precizan, o realnom svetu u kome zivimo. ako imate priliku obavezno ga pogledajte. Necete se osecati mnogo bolje posle ali filmovi i ne treba da se parve da biste se dobro osecali ( osim crtanih naravno:)
Препоруке:
0
0
74 петак, 12 март 2010 11:22
брм
Миодраг Зарковић

"Заиста не знам шта да кажем на овакав "аргумент", осим да вас подсетим на то да Ирачани у филму непрестано постављају разорне бомбе у резиденцијалне делове града, тамо где ће од експлозије гинути не само амерички војници, већ и цивили - ако то није зло,"

побогу Зарковићу, па зар то не раде и у стварности а не само у филму? Или је, што реко Ратко и то(вести на ТВ свакодневне) НАТО пропаганда?
зашто, када прикаже нешто што је очигледно зло и "у стварности" оптужујете ауторку филма за идеолошку острашћеност?..
Препоруке:
0
0
75 петак, 12 март 2010 11:35
брм
@ ратко џанки

„Апокалипса“ пропагандни филм, јербо хеликоптери изгледају тако кул уз звуке Вагнера."

апокалипса и јесте НАТОнајпропаганднији филм у историји човечанства...пропаганда не делује "на пољу" етике и рација, већ призора, естетике и подсвести...1980., године титине смрти моја јединица у ЈЕНЕА која је носила плаву траку мрских агресора на маневрима, сва је била у фазону амера из апокалипсе - нападали смо црвену ђубрад и дем вијетконг, кривили смо оне смешне шлемове да личимо на те "антиратне" војнике, бунили смо се што некма мо напалм бомбе да спржимо комунисте...ЗАШТО ЗБОГ ТОГА НЕ РЕЋИ ДА ЈЕ И АПОКАЛИПСА ПРОПАГАНДА?...наравно зато што је бесмислено..као што је вероватно и у случају "катанца"..
сетите се једног од инсајдера Бранкициног, кад је пуистила снимке легијине јединице као пева неку новокомпоновану песму о косову...сутрадан је цео север певао ту песму..Бранкица је дакле, по Зарковићу, пропагандиста црвених беретки
Препоруке:
0
0
76 петак, 12 март 2010 12:47
Одбрана и последњи дани
War is a drug vs Zarkovic


Ова ваша полемика није ништа друго до најобичнији постмодернизам при чему се фрагментацијом свести настоји мистификовати, искривити и релативизовати основна идеја филма. А ОСНОВНА ИДЕЈА ФИЛМА ЈЕ ДА СУ ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ НЕГАТИВЦИ, А ОНИ КОЈИ ДЕМИНИРАЈУ ПОЗИТИВЦИ. То је онај слој који просечни амерички и гледаоци широм света, који иду у кино ради забаве, једино препознају. То је и потка која је уграђена у америчке филмове од Форда, па наовамо, част изузецима. Овом вашом психологизацијом скрива се суштина.
Препоруке:
0
0
77 петак, 12 март 2010 12:48
"Rat je mir"
@War is a drug,

svaka čast na upornosti u ovoj raspravi, a još više na doslednoj analizi filma!

Mislim ipak da je sve jasno još od kad ste se prvi put oglasili ovde sa "War is a drug". Mislim, kako neko može da dalje insistira da se radi o propagandnom filmu kada film počinje ovim? Da film počinje nečim drugim, ne znam, recimo, Ničeovim "Ono što me ne ubija čini me jačim" onda bi moglo dalje da se priča da li jeste ili nije propagandni film u pitanju. Ali ne počinje time već počinje sa "Rat je droga". I to je to.


@Zarkoviću,

političko čitanje filma je legitimno. Na žalost, ovoga puta ste promašili i Vaše zanemarivanje "War is a drug" to pokazuje. Da ne ponavljam dalje ono što je komentator koji je prvi ovo naveo rekao, sve ono o Bekamu, itd.

Ono što je zaista simptomatično, a čega je Vaš tekst primer, jeste "obrt" karakterističan za domaće desničare koji uvek obavezno ide na štetu svakog njihovog pokušaja analize. Analize ostaju prekratke jer se u tom obrtu DIREKTNO sa demokratije zaključuje na silu koja se iza demokratije krije. To je nekakav "metafizički" uvid u samo "suštastvo", i kao takav, on je sam izrazito ideološki, a nikako nije analitički.

Zato, umesto da direktno sa demokratije zaključujete na neko nasilje koje se ispod zastave demokratije vrši, ako Vam je to teza - da je ispod pacifističkih poruka skrivena volja za tlačenjem - onda to morate da u tekstu ZADOBIJETE kroz analizu. Vi to NISTE uradili - niste krenuli od "war is a drug" natpisa sa početka filma, niste govorili o psihopatologiji američkih vojnika već ste odmah išli sa tim da su amerikanci dobri a iračani loši. I time ste FALSIFIKOVALI film, jer to prosto nije tako u filmu.

Ovo je kao da ste rekli: "Lekari šire bolesti", a takav iskaz ne može da se direktno uzme kao istinit, već mora naširoko da se obrazlaže, da se izgradi čitava priča oko njega da bi se ta poenta pokazala.
Препоруке:
0
0
78 петак, 12 март 2010 12:57
"Rat je mir"
Da dodam i sledeće: već sam pomenuo da je politička analiza filma legitimna ALI ona mora da se odvija na nekoliko nivoa:

Kao što Frojd analizira snove uzimajući u obzir njihovo MANIFESTNO (ono što je jasno pokazano, što je jasno artikulisano i jasno izrečeno od strane aktera)

ALI

i, sa druge strane, njihovo LATENTNO.

U neku ruku, ovo znači da nije bitno samo šta se kaže već i KAKO se kaže. Vaša analiza filma nije ni dotakla ovaj "latentni" sloj filma. Dakle, nije bitno samo ŠTA likovi rade, ŠTA likovi pričaju, već je bitno i KAKO oni to rade ili pričaju, te KAKO je to POKAZANO od strane filma koji nam ih predstavlja.

A ovaj film je, što se toga tiče, što se tiče njegovog "latentnog" nivoa, dovoljno originalan, dovoljno bogat i inventivan.


Na kraju, molim Vas da ovo ne shvatate (kao što mislim da ne biste trebali da shvatate ni primedbe komentatora koji se oglašava pod "war is a drug") kao neku "zlobnu interpretaciju" Vašeg teksta. Nije u pitanju nikakva zloba - u pitanju je analiza filma, a onda i ljubav prema filmu, pa na kraju i ljubav prema istini.
Препоруке:
0
0
79 петак, 12 март 2010 13:14
Одбрана и последњи дани
На овакав начин од Хитлера можете направити алтруисту и човекољупца, од Че Геваре екстремног капиталисту, а од Марксистичке гериле у Боготи невладину организацију. Иако сматрам да су ове наше НВО горе од гериле у Боготи, али то није тема..Само да додам да се ово што сам рекао у предходном коментару односи на теме које обрађују обрачуне Америке са других културама и народима.
Препоруке:
0
0
80 петак, 12 март 2010 13:32
Вози Мишко
„Оно што Бигелоу покушава да прикаже јесте како тај рат изгледа из перспективе америчког војника, са свим ограничењима и слепим тачкама које та перспектива са собом носи. И она то приказује поштено и бескомпромисно, без и трунке пропаганде.“ По вама.

Мој утисак се нешто мало разликује. Наиме, филм је из перспективе Пентагона, јер се амерички војници који су ту дошли на силу и непозвани, уз море просуте крви, приказују једнозначно као обавезно "добри момци", док се "ирачки терористи", бомбаши, приказују једнозначно, обавезно као "лоши момци", без и примесе њихове жеље за слободом своје окупиране земље. Нема ту никаквог поштења и бескомпромисности ауторке филма, већ велике пропагандне лажи, наручене од стране Пентагона. И ви то зовете уметност, само зато што је филм добио нарученог Оскара?!

Још једном, филм се не мора гледати да би се о њему формирало мишљење. Довољни су трелери и многобројни исечци који су поводом Оскара ишли, као и усмене и писмене критике људи у чији филмски укус не сумњате. По мојим критеријумима, тај филм једноставно не заслужује пажњу.

Не може се поредити "Апокалипса" са филмом који у себи нема ничега осим Велике Лажи да су насилници Добри, а они који су се насилницима супроставили Лоши. Јер, неби било никакве потребе за демонтирањем тих бомби, када би се ти наводно добри момци једноставно покупили и отишли кући. Та проста и непорецива Истина се од гледалаца сакрива, а глорификује се Велика Лаж Пентагона и зато је то најобичнији Пропагандни Филм, ни више, ни мање.
Препоруке:
0
0
81 петак, 12 март 2010 15:15
Миодраг Зарковић
@War is a drug
Мада уверен да је пропагандни филм, не спорим да "Катанац" функционише на више нивоа, тј. најмање на два. Први ниво је онај који се тиче навучености војника на опасност, која доводи до десоцијализације. Тај ниво је и најављен цитатом на почетку филма. Мене није нарочито импресионирало то разматрање (зато што мислим да су многи аутори још раније направили уверљивије анализе зависности од адреналина у ратним околностима), али вас јесте, што је потпуно легитимно - сигурно има много филмова који су мене одушевили, а који су вас оставили потпуно равнодушним.
(Уосталом, тај ниво импресионирао је и бројне професионалне критичаре.)
Други ниво је онај који ви потпуно занемарујете, а о којем ја све време и причам. Ратни филм о Ираку, док окупација Ирака још траје и изазива оштре полемике у целом свету, неминовно има и политичку димензију, чега су аутори свакако били свесни. А направили су филм у којем су једино Американци морално беспрекорни. Јер, колико год да су њихови појединачни мотиви "наркомански" или покренути каквим нервним растројством, остаје чињеница да амерички војници у целом филму нису направили ниједан једини прекршај! Чак и када делују ван прописаних процедура, као у случају ноћне потраге или Џејмсове "освете", не изазивају никакву штету. Њихово деловање није ни у једном тренутку подстакнуто жељом да се било коме науди - хоће фикс, јасно, али им не пада на памет да повреде икога, а најмање некога ко не заслужује.
За разлику од њих, Ирачани су ти који ратују тако што изазивају што већу колатералну штету. А енглески плаћеници су посебна прича, која показује да аутори умеју да оцрне нечији морал за кратко време када им је стало до тога.
Колико год доведена у питање психолошка стабилност америчких војника, аутори их нимало нису компромитовали у моралном смислу. Аутори наступају као адвокат одбране, који каже: ево, мој клијент јесте нервно растројен и као такав није баш леп призор, али видите да ни у растројству није способан да направи злочи.
Препоруке:
0
0
82 петак, 12 март 2010 15:16
Миодраг Зарковић
На том другом нивоу, назовите га идеолошким, политичким или како год хоћете, "Катанац" нуди разноразна оправдања за Американце, која ће сваки гледалац покупити из биоскопа. Немојте ми само рећи како наивно верујете у то да ауторима ово није била намера. Понављам, нису Бигелоу и Боул идиоти, већ перфидни манипулатори, који измешају две анализе окупације Ирака - психолошку и идеолошку - рачунајући да ће уверљивост прве да прикрије бесрамност друге.
Да су барем у једном случају показали како неко недужан страда макар због грешке - или, не дај Боже, намере - америчких војника, онда би моја теза била далеко слабија, ако не и побијена. Али, у окружењу у којем ирачки терористи користе и децу као бомбаше самоубице (лажни "Бекам"), а енглески плаћеници хладнокрвно ликвидирају своје заробљенике јер на потерници стоји "живи или мртви", Американци ни мрава не згазише! Штавише, једина "жртва" америчке непромишљености/наркоманске кризе, јесте још један Американаца: рањени Елдриџ.
То је, за мене, чиста глорификација, увијена у "рат је дрога" амбалажу.
Уосталом, обратите пажњу на оно што ви и још неколицина коментатора понављате - ирачке бомбаше није измислила Кетрин Бигелоу, они заиста постоје. Тачно, постоје, али постоји још сијасет других појава, димензија и злочинаца у окупираном Ираку, које Бигелоу и Боул ни не помињу. Из реалности, аутори су изабрали смо оно што одговара њиховој пропаганди - Ирачане који дижу делове града у ваздух - а не и оно што би компромитовало имиџ Америке као суперсиле која је можда навучена на адреналин, али није штетна, а свакако није злонамерна. Изоставили су бахатост окупационих снага, иживљавање над цивилним становништвом, масакрирање заробљеника, мучење заробљеника, првобитна неоправданост интервенције, некажњавање оних који су одговорни за лаж која је довела до интервенције итд.
Препоруке:
0
0
83 петак, 12 март 2010 15:18
Миодраг Зарковић
Од свих тих реалних појава, Бигелоу и Боул изабрали су само једну, и то ону која непријатеља њихове државе представља у најгорем светлу. По мојим мерилима, то је пропаганда, која чак и није много прикривена психолошким нивоом филма, или пак оним цитатом са почетка. Пропагандни елементи, једноставно, избијају из сваке сцене, пошто су, у МОРАЛНОМ смислу, једино Американци беспрекорни.
"Катанац" је нужно поредити са "Ловцем на јелене", који је такође мешао психолошку анализу са идеолошком пропагандом. У "Ловцу" је психички развој ликова фасцинантан, заснован на реалним достигнућима психоанализе. Лик Кристофера Вокена је, на пример, екстреман пример психе која робује "видећете ви како је без мене" односу са светом. На психолошком нивоу, "Ловац на јелене" је заиста ремек дело, у којем су сви главни ликови разрађени и разиграни до савршенства, а препознатљиви из свачије свакодневице. Али, "Ловац" није само психолошка, него и ратна драма, у којој су непријатељи Америке дехуманизовани, најблаже речено. Иако је сигурно да су постојали крволочни Вијетнамци који су се иживљавали над заробљеним Американцима, аутори "Ловца" су се, одлуком да прикажу само такве Вијетнамце (и само честите Американце), ставили у службу америчке пропаганде.
"Катанац" покушава да уради то исто са Ирачким ратом, али на далеко досаднији и припростији начин, а без непобитне уметничке вредности коју психолошком нивоу "Ловца" нико не може да порекне.
Дакле, нисам нимало одступио од почетне тезе, у коју нисам убацио психолошку димензију "Катанца" јер нити ме је импресионирала, нити је битна за оно што истичем, а то је пропаганда и глорификација моралне и некомпромитоване (тј. добронамерне и неискварене) америчке војске. Та пропаганда је доминантна у овом филму. Изузев у уводној шпици.
Чак ми се чини да сте последњим коментарима у ствари ви унеколико одступили од својих ранијих теза...
КРАЈ
Препоруке:
0
0
84 петак, 12 март 2010 15:36
War is a drug
што се тиче "пуно награђиваног десничара" Иствуда ..прву награду је добио кад је постао вршњак броја 1, а снимао је деценијама свуда сем у САД..


Хм, па и не баш. Првог Оскара је добио за "Unforgiven", 1992, што ће рећи - у 62-ој. Иначе, Иствуд се јесте бавио режијом дуго и пре тога, али је озбиљне филмове почео да снима тек пар година раније, 1988, са "Bird"-ом. Пре тога је снимао углавном акцијаше. Нисте ваљда очекивали да добије Оскара за "Sudden Impact"?

District 9 je odlican film, gorak, jasan, precizan, o realnom svetu u kome zivimo. ako imate priliku obavezno ga pogledajte. Necete se osecati mnogo bolje posle ali filmovi i ne treba da se parve da biste se dobro osecali ( osim crtanih naravno:)


Да, Дистрикт 9 је одличан и врло интелигентан филм, са озбиљним политичким подтекстом, дакле све оно што би рецимо "Аватар" хтео да буде, али му не успева. Уз то, Д9 је снимљен за десет пута мање паре. Ум царује, лова кладе ваља.

svaka čast na upornosti u ovoj raspravi, a još više na doslednoj analizi filma!

Mislim ipak da je sve jasno još od kad ste se prvi put oglasili ovde sa "War is a drug". Mislim, kako neko može da dalje insistira da se radi o propagandnom filmu kada film počinje ovim? Da film počinje nečim drugim, ne znam, recimo, Ničeovim "Ono što me ne ubija čini me jačim" onda bi moglo dalje da se priča da li jeste ili nije propagandni film u pitanju.


Хвала! А што се Ничеа тиче, сигурно већ знате, постоји филм који почиње овим његовим цитатом - то је Конан. И наравно, он јесте пропаганда, али не америчка, него наци :)
Препоруке:
0
0
85 петак, 12 март 2010 16:29
брм
"ОСНОВНА ИДЕЈА ФИЛМА ЈЕ ДА СУ ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ НЕГАТИВЦИ, А ОНИ КОЈИ ДЕМИНИРАЈУ ПОЗИТИВЦИ."
то је наравно јако "лоше" јер су "у стварности" вероватно ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ невиним људима и деци ПОЗИТИВЦИ
Препоруке:
0
0
86 петак, 12 март 2010 17:14
sasa r.
@War is a drug;

Film "Bitka za Berlin" je snimljen pre četiri decenije, žao mi je što ga niste pogledali. Pre nego što nastavite da pominjete silovanja Nemica ( za koja svakako ne postoji niti jedno opravdanje, naprotiv, takve stvari su za najgoru osudu ), imajte u vidu da su Rusi u tom ratu izgubili 30.000.000 ljudi zbog nemačkog "viteštva". Postoji li jedan film ( čak i ruski ) koji opisuje stanje emocija tih ljudi koji su ni krivi ni dužni ostali bez svojih najbližih? Ne postoji! Jedno je sigurno tačno, a to je da je nemački vojnik bio kodeksiran i disciplinovan. Ali pogledajte šta je radio ustaški legionar na istočnom frontu. Takve su zločine pravili, da nijedan nije smeo živ da se preda. Potpuno bih Vam dao za pravo da ste skočili u odbranu silovanih žena u Banatu, jer za tu stvar ne postoji ni najmanji povod. Poznato je da general Nedić, iako je saradjivao s Nemcima, nije dozvolio da jedan jedini Srbin učestvuje u napadima na Ruse. Ali Vi ne branite silovane žene u Banatu ( bilo da su Srpkinje, Madjarice ili Nemice ), već Berlin. Pa nisu valjda za sva silna stradanja ( preko 40.000.000 slovenskog življa i oko 6.000.000 Jevreja ) krivi samo Hitler, Himler, Gering, Ajhman, Gebels i Hes, kako to danas žele da nam predstave?! Pa cela Nemačka je u histeriji izvikivala SIEG HEIL, dok im je na istočnom frontu išlo kako treba. A onda, kad je krenulo naopako, sve se svelo na desetak nacista. Vrlo licemerno, isto kao što je licemerno od Ruzvelta da je pod pretnjom torpedovanja vraćao evropske Jevreje Hitleru na tacnu! Za američke zločine, od 1944. do danas, trebalo bi najmanje 50 Holivuda, čak ni tad nisam siguran da bi sve uspeli da zataškaju.
Препоруке:
0
0
87 петак, 12 март 2010 19:42
Одбрана и пооследњи дани
брм@

"ОСНОВНА ИДЕЈА ФИЛМА ЈЕ ДА СУ ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ НЕГАТИВЦИ, А ОНИ КОЈИ ДЕМИНИРАЈУ ПОЗИТИВЦИ."
то је наравно јако "лоше" јер су "у стварности" вероватно ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ невиним људима и деци ПОЗИТИВЦИ


Може то и боље од овога софизма. Јако је лоше што из овако логичког закључка произилази да су Американци позитивци, а Ирачани негативци у рату у Ираку. А то јесте пропаганда најгоре врсте.
Препоруке:
0
0
88 петак, 12 март 2010 20:50
Милорад Ђошић
@Вар ис драг. Личите ми на Милодана из Јабучја. Јел` Ви радите нешто у животу?
Препоруке:
0
0
89 петак, 12 март 2010 21:56
Симић Манојло
Госп.Зарковић , за разлику од неких коментатора ,
види " big picture ".
Сваки отпор Холивуда , ако је некад и постојао ,
гвозденој вољи Администрације , Пентагона и ЦИА-е
грубо је скршен , стаљинистичком чистком , 50-их
20. в., када се Комитет Америчког Конгреса отворено
разрачунао са сваким ко другачије мисли .
И о томе смо гледали филм са Де Ниром , али се и у
њему подилазило одлукама Конгреса .
Филм " The Hurt Locker "( погрешног превода , како
је то неко већ примијетио- како ли је тек титл -
као и многи други енглески идиоми-нпр " a rolling
stone gathers no moss " или , како нам је то дочарао
Боб Дилен у дивној балади о пропасти " like a
rollig stone ",о човјеку изгубљеном у времену и
простору , луталицом и вагабундом , или како би
то ми лијепо рекли " не зна да ли је пошао или је
дошао "), нисам гледао , нити имам намјеру .
Гледао сам 99 таквих филмова , и не пристајем да ме и по стоти пут натјерају да мислим како ме
Бигелоу упућује .
Ма знамо и колико склекова по казни морају да ураде
амерички војници ( интересантно , да казне нису
исте у " Navy " , " Air Force " i "Marine Corpse"
односно морнаричкој пјешадији , јер они обичну
пјешадију и немају , зато што њих никад нико није
напао , а они су од 1787.год.до данас , водили
230 ратова , увијек на туђој територији ).
Не постоји на земљиној кори милитантније Друштво
од америчког , са војним буџетом од 3 трилиона
долара, а недавно је Конгрес усвојио повећање за
7,1% (око 210 милијарди долара годишње),за 2011.г.
Зато свака тексашка будала , може у Конгресу да
дискутује , треба ли нова бомба да приликом
експлозије , остави " orange " или " pink "пламен.
И апсолутно је тачна Зарковићева опаска , да без
Холивуда у, ево већ скоро 100 год., и комлементарног СНН-а у последњих 30-ак , овај
културни империјализам ( а право је питање да ли
у томе има било шта културно ), пун огавне пропаганде ,добро осмишљеног , манипулаторског
испирања мозга , па све до отворених лажи ,
Препоруке:
0
0
90 петак, 12 март 2010 22:10
Симић Манојло
наставак;
не би, дакле ни био могућ .
Водити испразне дискусије о мислима и намјерама
Бигелоу , значи од дрвећа не видјети шуму , и пристајати на " препоручени " начин размишљања .
Којом спинологијом се од лажи у старту (сви знамо
који су " разлози "водили до напада на Ирак )може
изградити било каква истина ?
Па то је као у пословичном " embedded " новинарству
кад амерички (СНН-ов) новинар , сједећи у америчком
тенку , шаље Свијету " објективне " и " неутралне "
извјештаје о рату у Ираку .
У овој једној , укључено је више тема , па ћу за
сада да пожелим госп Зарковићу , да настави са
истраживачким новинарством , јер се само тако може
доћи до дубоко сакривене истине.
Препоруке:
0
0
91 петак, 12 март 2010 23:48
War is a drug
Личите ми на Милодана из Јабучја. Јел` Ви радите нешто у животу?


А ви?
Препоруке:
0
0
92 субота, 13 март 2010 01:27
Здравко
Честитке господину Зарковићу! У овој исцрпној полемици однио је убједљиву побједу! Хтио сам само да додам да не треба ићи у кино да се види шта је то амерички брутални војни аганжман! У Републици Српској смо имали прилику да се увјеримо у то у времену ратном али и поратном! Случај породица Старовлах и Абазовић на то опомињу. Припадници НАТО јуришних сатнија и бојни без икаквог разлога упали су у парохијски дом на Палама и на мртво испребијали пароха и његовог сина. Само Божијим провиђењем су спашени! У близини Вишеграда у рану зору осули су паљбу на кућу породице Абазовић, убивши при томе мајку а тешко ранивши сина и оца у тој породици. Јел и те крваве подухвате можемо подвести под адреналинску зависност?
Препоруке:
0
0
93 субота, 13 март 2010 13:51
OKVIR
Za one koji imaju "...ljubav prema filmu, pa na kraju i ljubav prema istini" ali i za druge komentatore ove teme pa cak i samog autora clanka:
Seckate (do u sitna crevca, par-don, "analizirate") ... i ISTINA bi pokopana jos dublje.
Zasto niko ne postavi PITANJE:

"Koji je to film snimio Holivud o razlozima odlaska americke vojske `tamo negde u beli svet` ? "

Vodili su vise od dvesta ratova, posle Drugog svetskog rata, na ovoj Zemlji. I totalni muk na tu KLJUCNU temu. Sistematski ubijaju istinu, i na mucki nacin navode druge da brbljarijama o njihovim filmskim pamfletima trose energiju da tu istinu jos dublje i bolje sakriju!
Savest? Saucesnistvo u zlocinu !!!
Препоруке:
0
0
94 субота, 13 март 2010 16:42
Dejan P.
Kao primer krvave americke propagande mozete uzeti manje poznati serijal pod nazivom "Generation kill" koji se bavi okupacijom Iraka iz perspektive jedne americke jedinice marinaca.Tu se vidi pravi odnos americkih "usrecitelja" prema muslimanima uopste.Vredi ga pogledati.
Препоруке:
0
0
95 субота, 13 март 2010 18:36
Kathryn Bigelow's anti-Iraq war film, The Hurt Locker,
Anti-American-anti-war politics detract from Oscar-nominated Hurt Locker - Avatar

"Bigelow has been quoted saying on IMDB.com that movies are "a great opportunity to comment on the world in which we live."

"Perhaps just because I just came off The Hurt Locker and I'm thinking of the war and I think it's a deplorable situation. It's a great medium in which to speak about that," Bigelow said. "This is a war that cannot be won. Why are we sending troops over there? Well, the only medium I have, the only opportunity I have, is to use film. There will always be issues I care about."

Next, Cameron may do a film about Hiroshima and what happened after America dropped the atomic bombs in 1945 to end World War II. The film will be told from the survivors' perspectives. Somehow, I have a feeling America is going to be the bad guy.

Bigelow and Cameron are entitled to their opinions. That's what makes America great. They should, however, be thankful to even live in a country that allows them to make anti-American films that critics and audiences embrace. If they lived in any other country, movies like The Hurt Locker and Avatar would not be tolerated, much less made."
Препоруке:
0
0
96 субота, 13 март 2010 18:49
Why The Hurt Locker is “Very Political”
"The truth is “The Hurt Locker” is very political. It says the war is stupid and senseless and insane. It makes us consider why we have an army where people actually volunteer to do this. That’s why the right wing has attacked the movie. They’re not stupid — they know what Kathryn Bigelow is up to. No one leaves this movie thinking, “Whoopee! Let’s keep these wars going another 7 years!”"

Michael Moore
Препоруке:
0
0
97 недеља, 14 март 2010 10:05
Милорад Ђошић
Не знам да ли се варам, али чини ми се да је било неко правило да се на овом сајту не полемише претерано. Тако се један смирио,али увек се појави неко са романима.
Да @Воре ис друже, ја понешто радим па не могу да Вам пишем романе, а још мање да Ваше читам, јер ту врсту препознајем. За читање је задужена Руменка из Радована трећег.
Препоруке:
0
0
98 среда, 17 март 2010 18:11
Oddball
@ war is a drug

Ја вас/те поптуно разумем.

Реченица из филма The war is a potent and often lethal drug - је порука филма. Смртоносни опијат не само за учеснике већ и за цивиле, породице, људскост као такву...

Филм нема везе са моралним аспектом америчког рата-освајања Ирака и иних нафтних поља колико носи универзалну поруку о рату и опсједнутости, опијености коју доноси учесницима истог. Без пуно оправдавања или осуђивања људи који због социјалне дисфункције нису способни постојати ван рата или војне машинерије...

Уосталом, сцена при крају филма у којој главни јунак објашњава сину зашто је такав какав јесте и зашто је рат за њега пуки опијат у којем једино може функционисати и осјећати нешто попут љубави је јасна порука...

Мада, уколико неко филм жели свести на пуку оду Пентагону или United States Marine Corps-u онда је гледао превише Рамбо филмова и пропустио поенту филма.
Препоруке:
0
0
99 среда, 17 март 2010 18:24
Oddball
Поменуше Generation Kill. У питању је серија од 7 епизода која је непоновљиво реалан приказ ирачког рата-окупације.

Серија која је и у The Land of The free остала незапажена и заборављена због брутално реалног приказа начина на који функционише америчка војска. Уз филм "Redacted" најпознатија осуда америчке спољне "политике" и војне "доктрине" у Ираку.

Сасвим друга сврха, тема и циљ у поређењу са The Hurt Locker....
Препоруке:
0
0
100 четвртак, 18 март 2010 08:38
Marko
Prosto ne mogu da verujem da je autoru ovih redova promakla činjenica da "Katanac za bol" nije samo loš film nego i nož u leđa "Avataru" koji je takođe izrazito politički obojen film, ali na suprotnu stranu. Nije "Avataru" izmakao Oskar zato što se radi o plitkoj komercijalnoj bajci, nego zato što je to u srži antiratni i antiamerički film. To je pravi razlog zašto nije dobio nijedan važniji Oskar. Naravno, tu je i Tarantino. On je naprosto snimio suviše dobar film da bi prosečni američki filmski kritičar mogao uopšte da ga razume. Pa i ako ga je shvatio, opet mu se nije dopao politički kontekst.
Препоруке:
0
0
101 уторак, 23 март 2010 11:46
noćni portir
oskarovski govor Кетрин Бигелоу je imperijalan i,zato,falocentričan,tlačiteljski i silovateljski,nacistički i nacionalistički:u službi imperije kroz infrastrukturu imperije sa mesta sile!preko ubistava svih drugih i drugačijih do slave!'samo da se naši vojnici vrate...i vatrogasci...i svi koji nose uniforme'!!!!!!!!!!obožavateljica uniformi!prava žena,poslušna žena,disciplinovana i zato nagrađena građanka.i još žena!ni treptaj
intelektualne refleksije ni sećanje na politiku brige ni možebitna sumnja intelektualca i umetnika o spirali ratova koju pokreće i obnavlja 'središnji subjekat'(usa).otvoreni prezir prema drugima je postao ideološki i politički korektan i jedino efikasan govor.ništa novo i u prilici kada se žena dokopa moći da kreira,ponaša se gore čak i od muškarca jer se takmiči kroz bestijalnost.na ovogodišnjoj dodeli oskara nijednog disonantnog tona,dakle,sve je poravnato,svi su složni i srećni...samo da se naši vojnici vrate....da li usa imaju'žene u crnom'?ili su njihovi intelektualci /samo/zatvoreni u akademska geta i tamo ušuškani i kastrirani pristojnim životom?da li su se svi USA#EUROintelektualci i umetnici pretvorili u noćne portire i njihove žive lutke?ecce homo!
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер