Evo, ja je tako dozivljavam, a ne podnosim holivudske filmove. Zivim tamo.

A ti, jel' si bio makar i u poseti? Ili je zapravo tvoje "znanje" bazirano na tzv. dubokim (citaj anti-americkim) holivudskim ostvarenjima?

Alal vera za clanak, Miodraze! Imam samo dve opaske: prvi film koji govori o brutalnosti americke vojske prema indijancima je "Plavi vojnik" (Soldier Blue) koji je prikaziovan i kod nas pocetkom sedamdesetih.Jeste da u njemu i Indijanci skidaju skalpove svojim zrtvama ali je pokolj koji vojska cini nad jednim plemenom pri kraju filma jasna poruka da u ratu nema andjela i djavola i da je rat uzas koji donosi patnju svim stranama u sukobu. Druga opaska se tice pravljenja dobrih filmova na americkom tlu: ima ih ali oni ne dolaze iz Holywood radionice vec se prikazuju svake godine na Sundance filmskom festivalu u Koloradu. Imao sam priliku da pogledam nekoliko malih remek dela u poslednjih petnaestak godina (El Mariachi, Buffalo 66, Red Rock West...), filmovi koji su kostali izmedju $15k i $100k, dakle pedeset hiljada puta manje nego "Avatar" i rezirali su ih neki potpuni anonimusi ali su imali vise slojeva nego svi najveci komercijalni uspesi u poslednjih petnaest godina zajedno. Da ne govorim da je bilo veoma tesko naci bioskope u komjima su ti filmovi prikazivani i to cesto po cetiri-pet dana, ne duze, jer je malo gledalaca koji vide u filmu umestnost a mnogo ih je vise koji zele samo zabavu. A kako profit diktira sve, tu smo gde smo. Jos jednom, bravo za tekst: In medias res!

Генерално се слажем са овом критиком Америке, али не знам да ли да се сложим са критиком поменутог филма. Нисам још стигао да га погледам, јер је приказиван само у малом броју уметничких биоскопа (за разлику од "Аватара"), никако у широј јавности. Управо то ме наводи на сумњу да се не ради нужно о пропаганди Пентагона. А неколико приказа које сам досад прочитао (нпр, Џорџ Макартни у магазину Chronicles од 8. марта ове године) врло децидно тврде да је ово у ствари анти-ратни филм, који врло суптилно доводи у питање сврху и смисао целог рата у Ираку управо тиме што о њима говори стриктно метафорички. Е сад, Американци нису по суптилности познат свет, и можда ту антиратну перспективу само учитавају, али чињеница да је таква интерпретација уопште могућа би требало да нешто значи сама по себи.

Успут, не знам ко је у Србији превео наслов као "Катанац за бол" али катанац је padlock, а locker је ормарић, истина онај на закључавање. Наслов филма је у ствари идиом који се, истина ретко, користи да се опише неко у грдној невољи, односно у "ормарићу бола" (in the hurt locker). То би, ваљда, требало да буде опис положаја војника о којима се говори, али метафорички преко њих и о целој Америци. Није случајно, веле критичари, да се протагониста зове Вилијам Џејмс, по једном од најпознатијих америчких филозофа и епистемолога...

Odgovor ekspertu:

Bio sam u Americi, i daleko od toga da je zemlja beskonacnog blagostanja, srece i licnih sloboda (ovo poslednje pogotovo ne posle Patriotskog akta, koji je najnovijim Obaminim dekretima produzen)...

Miodrag je izostavio jedan jako dobar film: Crazy Heart, za koji je Jeff Bridges dobio Oskara za glavnu musku ulogu... Nazalost, nema ga u bioskopima, ali vredi skidanja sa interneta...

Sto se tice problema filmova o Iraku, preporucujem pojam javnog priznanja umetnickog dela, opisan u "Umetnost i demokratija" Zoel Zask... Ne moze u drustvu zaziveti delo, makar ne kao autoritet (sto Oskar omogucuje) koje je protivno nastojanjima elita.

За аутора.
Изванредан текст.

Америка је једно хладно друштво лажне учтивости у којој нико није слободан, страх је најдоминантније осећање.

Па зар још неко гледа тај циркус од Оскара? Од када је неке године Оскара за страни филм добио филм "Ничија земља" муслиманског аутора Даниса Тановића у конкуренцији са француским филмом "Амели Пулен" та цијела ујудурма мене стварно више апсолутно не занима, то је губљење времена. Као што је на примјер, тражење разлога зашто су Горбачов и Марти Ахтисари добили Нобелове награде за мир. Све је то у продукцији Пентагона! Аферим!

Naprotiv, Vasa vizura mi je savrseno jasna. Mrzite Ameriku pa po prirodi stvari verujete u sve lose sto o njoj cujete. Sto se na kraju svede na to da nekriticki prihvatate propagandu necega sto bi se u Americi zvalo 'druga Amerika' a za koju Vi mislite da ne postoji.

Ali, postoji. Ward Churchill je samo sirov i ne preterano uspesan predstavnik iste. Covek je, sa magistraturom iz komunikacija bio profesor univerziteta jer je indijanskog porekla. I to je deo filozofije 'druge Amerike' - ispiranje mozga o diskriminaciji, rasizmu, "genocidu" nad Indijancima, nejednakosti i ostalim "cinjenicama" o kojima nas NSPM tako detaljno izvestava. U meri u kojoj Churchill otpusten iz politickih razloga, to je samo zato sto je obican narod digao dreku.
I to nema nikakve veze sa prvim amandmanom. Ustav ne garantuje pravo na univerzitetsku fotelju, masnu platu i cetiri meseca godisnjeg odmora a da bi odatle mogla da se kritikuje "opasna" Amerika.

На тренутке се чини да Зарковић уопште није ни гледао филм о којем пише.



Молим? Морално беспрекорни? Главни јунак филм је опасни лудак који угрожава не само свој живот, него и животе својих сабораца, баш као и невиних Ирачана - Бигелоу нам то открива суптилно и постепено, али потпуно недвосмислено. Оно што нам на почетку изгледа као храброст, на крају препознајемо као озбиљну социјалну патологију - у свакодневном животу овај човек би био препознат као болестан. У рату - он је користан. Њему није стало ни до цивила, ни до америчких војника, а посебно не до некакве демократије или америчких вредности. Није му стало чак ни до сопствене породице (од које једва чека да збрише натраг на бојно поље). Он је, Груовим речима, адреналин џанки и једино до чега му је стало јесте још један фикс његове омиљене дроге ("Just another fix" - певају Ministry, који су иначе радили саундтрек за филм), при чему, баш као и сваки наркоман, не пита за цену. Оно ште је невероватно јесте да, управо за гледаоце сличне Зарковићу, којима је све ово изгледа исувише суптилно, Бигелоу на почетку филма јасно износи свој став, садржан у цитату Криса Хеџиса: "War is a drug". Али шта вреди, кад нема ко да чита...

На сличан начин, Зарковић успева да не разуме и друге филмове које помиње. Тако је једна од најокрутнијих критика јапи културе и капитализма уопште, "Up In The Air", за њега – „јалова јапи бајка“! Ништа не би могло бити дaље од истине. Џонатан Ромни пише за "Индипендент": „Michael Moore’s latest film Capitalism: A Love Story, released next month, is an angry indictment of the American economic system as corrupt, moribund and routinely responsible for destroying the lives of ordinary people. It’s a passionate, compelling critique – but it’s not nearly as trenchant, nor as fun, as the glossy new comedy Up In The Air.“



Да, а "Хамлет" је сличан и једно и другом, само што је главни лунак неки шашави Данац. Шалу на страну - какав коментар: филм је исти као овај други о коме исто ништа смислено нисам рекао. О томе колико слични могу да буду филмови о неписменој и сиромашној девојци и средовечном професору физике оствљам читаоцима да процене.

Шта рећи? Неки људи просто не треба да гледају филмове. Или бар не треба да пишу о њима.

Ko li prevede "locker" - katanac?
Katanac je "padlock"
"Locker" je garderobni ormar sa kljucem (najcesce
metalni, damas siroko u upotrebi) ili ono sto smo
zvali - "kaseta".
Tako se, ni slobodno (ni po smislu) naslov filma
ne moze prevesti kao "Katanac za bol".
S. Savic

Sjajan tekst, sa besprekorno povučenim paralelama.
Ja Holivud potpuno razumem, znaju šta, kako i za koga rade. Ali se pitam za koga rade pojedini srpski scenaristi, producenti i režiseri, kao i glavni urednici elektronskih medija?
Nisam primetio da je u poslednjih desetak godina naša kinematografija napravila normalan film. Prosečan čovek je prikazan kao priglupa masa prenaglašenih emocija, kojom svako može da manipuliše kako želi. Sve ljudske vrline se proturaju kao mane i obrnuto. Da ne spominjem kako se ogadjuje i blati sopstvena vojska, samo ako se ukaže prilika za to.
Ne može da prodje jedna nedelja, a da nas domaća televizija ne bombarduje filmovima u kojima dominira hrabrost i čestitost američkog vojnika u borbama za širenje humanizma, demokratije i sveopšteg izobilja. A tek kada su božićni i uskršnji praznici, kakvi se "prigodni" filmovi tada proturaju! Ne samo što smo prinudjeni da opet "uživamo i divimo se" odvažnosti i emocijama vojnika jedinog svetskog dušebrižnika, već nam bogougodne večeri dopunjuju trilerima i hororima sa najbizarnijim sadržajima. Slučajno nije sigurno, jer ta tortura traje već godinama.
Da se nadovežem na poslednji pasus autora ovog odličnog teksta; dajte srpskom scenaristi i režiseru da naprave film o Iraku ili Avganistanu, videćete sa koliko će topline i entuzijazma prikazati nadahnutog američkog vojnika, njegovu vernu i uplakanu ženu, divnu i prepametnu dečicu. Holivud će na nogama ispratiti premijeru, a američki ambasador će biti presrećan jer je uspeo da primitivne Srbe edukuje i izvede na pravi put!

Odlican clanak. Jedino bi zeleo da porucim autoru da je dodela Oskara uvek bila slicna dodeli Nobelove Nagrade za Mir. To je dokaz notornosti, a ne kvaliteta.

Ja sam se brinuo da Kameron slucajno ne dobije Oskare za svoju infantilnu bajku u kojoj domoroci pobedjuju. Kad sam je odgledao bilo mi je na pameti - a sto Kameron ne pokaze sta je bilo u sledecem krugu, kad americki marinci donesu svoje anti-materijske bombe, pa od citave planete ne ostanu ni atomi. Cisto da pokazu ostalim potlacenima sta ih ceka ako se pobune. Ali nije morao da se toliko potrudi, kao da mi vec ne znamo da su amerikanci naj-genocidniji narod na ovoj planeti.

Gledao sam i Katanac za Bol. Mogu samo reci da je to izvrsna propaganda upakovana u dugometrazni format. Pa svi koji poznaju dogadjanja u filmu znaju da komercijani filmovi danas dobiju skoro polovinu prihoda od sponzora, a nesto malo vise of gledalaca (JB007 prednjaci). Npr, 1/3 sekundni prikaz imena Nokije u filmu To je To, Makl Dzekson je donelo vise para Keni Ortegi nego desetine hiljada ulaznica obozavalaca. Zar se treba pitati ko je finansirao Katanac?

U srednjem veku u Juznoj Americi katolicki jurisnici, koji su zarili i palili po nativnom stanovnistvu, uvek su posle pokolja odlazili u hladne i tamne oaze tisine - kamene crkve da im svestenici operu duse. Katrin Bigolou zove Amerikance u zamracene dvorane u istom cilju. Zasto se onda treba cuditi Oskarskoj popularnosti ove americke svestenice?

Sasvim je na mestu demontiranje odvratne i otrovne holivudske propagande.
Nazalost,samo gledanje i "uzivanje" u holivudskim produkcijama(i ostalim "nezavisnim")dovodi do ozbiljnih posledica po ljudsku svest i savest.
Gosp. Malicu,savetujem vam da obavezno nabavite i procitate sve knjige Johna Kleevesa o Americi i o njihovoj surovoj "diktaturi preduzetnistva".radi se o apsolutno kompetentnom autoru koji je i sjajni politicko-filmski kriticar pentagonske(USIA) produkcije. Pise,naravno,pod pseudonimom.

Код нас Устав не само да гарантује све то него чак и подстиче, пре свега пљување по сопственој држави да је фашистичка, геноцидна и сл.!
Што je грђе, то носи више привилегија.

"My friend, reporter and screenwriter Mark Boal, told me that he had decided to go to Iraq to cover the war firsthand." "The idea, he said, would be to capture Baghdad’s lethality while also telling the story of the young men tasked with what was probably the most dangerous job in the world. I thought it was a fascinating idea. We developed a shared vision for the film: an intense, naturalistic, soldier’s-eye view of the conflict. In order to protect this approach and limit committee reaction to the tough material, we also decided to pursue the project independently, without any studio support. For Mark, that meant he’d be writing without any initial payment. He readily agreed and set out to write “a spec.”"
"After reading the finished The Hurt Locker, I felt the excited rush of encountering an unforgettable script. It was both a probing character study, with the invention of Sergeant James and character arcs that radically unfolded in the reader’s heart and mind, and, at the same time, it was a nerve-shredding combat thriller, with an innovative structure built out of authentic detail. It not only put one on the ground in Baghdad, to feel its relentless threats, but it also, quite subtly and brilliantly, became a meditation on existential themes of life and death, courage and manhood, war and human nature. In short, it was original and electrifying—and I knew it would be my next movie."
"Eventually, we raised a modest amount of independent financing, located the production in the Middle East, and cast a trio of talented young actors and several industry veterans, who signed on based on the strength of the script."
Kathryn Bigelow

Pa dobro, u cemu je roblem. Posle nekoliko desetina godina, shvatamo mnoge cinjenice u pravom svetlu.

Niti je film umetnost, niti je, recimo, cak i Nobelova nagrada nagrada za nekakve zasluge za covecanstvo.

Svaka manifestacija ima prikrivenu zakulisnu poruku ili igru, da bi se formirala situacija, preduslovi za neku vrstu dominacije.

Tako i proizvodnja laznih autoriteta nije nedozvoljena vestina, naprotiv, vrlo zahtevna i ozbiljna manipulacija, sa ciljem promene realnih referenci.

I mada je nastao u industriji magle, Oskar nije odoleo virusu profanosti, i profesionalci su pokazali odredjenu drskost ne trudeci se da zamaskiraju sustinu.

Oskar je postao, javno, obican lokalni orden rada za filmske radnike, tako da u skorije vreme, mozemo ocekivati i skara za nosenje kablova ili pakovanje kulisa...

Овај текст је, пре свега, за честитке! Ево, питам, када је једна филмска критика изазвала оволике реакције?

Пренос доделе Оскара сам гледао, а поменуте филмове не. И нећу! Сасвим довољно сам видео. И зато аутору и његовој оцени верујем.

О победничком филму сам стекао утисак да се ради о најобичнијој плаћеној пропаганди Пентагона. Филм нећу гледати јер се из авиона види да је неморалан и безобразно пристрасан, иако је наоко супротно (те бомбе које они демонтирају нису ни биле подметане све до њиховог насилног уласка у Ирак). Читао сам сиснопсис Аватара и несумњиво се ради о дечијем филму. Ко воли "компјутерске вратоломије", нек изволи. Све у свему, Холивуд је као и америчко друштво, у тешкој кризи. Чак ни скандали више не иду...

..протеста, писама и декларација доноси се одлука о прекиду званичног програма.Други програми су се наставили одвијати нормално до краја фестивала. Награде нису додјељене..До поновног инцидента дошло је 1979.г..После у званичној конкуренцији приказаног филма Мајкла Ћимина Ловац на Јелене, свовјетска делегација уложила је протест јер филм " вређа осјећања херојског вијетнамског народа". Совјетска делегација након тога повлачи своје филмове са фестивала и напушта Берлин.Исте вечери и Куба и све земље источног блока сем Румуније улажу протесте и такође повлаче своје филмове. Пал Габор и Вера Хитилова дају оставке у жирију. Сутрадан се земље трећег свијета солидаришу са социјалистичким државама и оне повлаче своје филмове.Фестивал се овај пут не прекида, али се прави компромис при којем Ћимино остаје без награде..Навешћу само још један податак који говори какав је однос политике према умјетности, а везан је ,такође, за Берлински фестивал..На отварању фестивала 1996. г. чекала око пола сата да министри и градоначелник одрже говор.После двадесет минута у салу стиже Ема Томпсон са режисером Анги Лијем, а нешто касније и Џон Траволта..Градској полицији наређено је да обезбједи пролаз високим политичарима, али не и филмским звијездама,који су били блокирани у саобраћајном метежу.

@брм


Не! Ја пишем о "Hurt Locker", а сам Бог зна о чему пише Зарковић. Иначе видим да се већина коментатора слаже са Зарковићем без да су и погледали филм. Штавише, толико им се допада та Зарковићева замисао да је Оскар додељен пропагандном филму, да су одлучили да филм ни случајно не погледају не би ли се случајно испоставило да је ова замисао бесмислена и погрешна. Па тако коментатор Вози Мишко пише:



Другим речима: "Ја то, другови, нисам чит'о, али ја то, другови, осуђујем!"

Није ли дирљиво поносити се сопственим незнањем?

„Није ли дирљиво поносити се сопственим незнањем?“
Дирљиво је како ви брзо и неопозиво закључујете! Управо на комесарски начин који горе, као, критикујете. Јер, како ви бирате филмове које ћете гледати? Или гледате апсолутно све? Или гледате све што „изађе из Холивуда“? Све филмове кандидоване за Оскара? Које то критеријуме употребљавате, које то „дирљиво знање“ је у питању? Ја, рецимо, бирам теме и ауторе, уз претходно прикупљене информације (у које спада гледање „трелера“, исечака приликом манифестација као што је Оскар, усмених и писмених критика, мишљења пријатеља чији фулмски укус познајем и сл.). У противном, неби ни излазио из биоскопа или испред ТВ екрана! Нико, понављам нико, нема времена да види све филмове, што не значи да не може да закључи о чему ти филмове говоре и на који начин. Напротив! Исечци које сам видео приликом доделе Оскара су ми сасвим довољно рекли о филму, а садржај и текуће критике међу којима је било и оних добрих још више. И зато сам сигуран да нећу утрошити два сата времена на нешто што не одговара мојим критеријумима, наглашавам МОЈИМ! А ви уживајте, нико вам не брани, нити потцењује ваш укус. А ни знање.

Проблем Холивуда је врло једноставан. Филмови настали тамо праве се тако да задовоље све укусе. Зато су површни.Сценарији се раде по клишеима и у њима мора бити свако заступљен.А све да би имали што већи број гледалаца.Води се рачуна да све буде политички коректно.Посебна прича је добар црнац и лош белац који временом увиђа да греши. Холивуд је екстремно левичарски..Тамо један Пол Шредер никако није имао шансе да добије Оскара. Изразито десничарски и један од најбољих филмова снимљених у Холивуду "Таксист", који је режирао Скорсезе према сценарију Пола Шредера, био је 1976.године номинован у четири категорије, али није добио ни једну награду.Тада је за најбољи филм проглашен Сталонеов Роки први део..Да ли је, уопште, пристојно поредити ова два филма.

@War is a drug
Немам обичај да шаљем коментаре, поштујући овај простор као нешто што је намењено корисницима, не нама ауторима. Али, пошто је "War is a drug" упоран у злонамерном "тумачењу" онога што сам написао у тексту, а неко неутралан ко није гледао поменуте филмове не може да процени ко је од нас двојице у праву, решио сам да му ипак одговорим:
1) Ако је Кетрин Бигелоу хтела да сними причу о томе како рат од војника прави "адреналин џанкије", шта ће јој онолики зли Ирачани по целом филму?
2) Још важније: где су добри Ирачани у целом филму? Нема их! Чак је и дечак "Бекам" приказан као неко ко је на путу да израсте у хохштаплера, ако већ и није постао то.
3) Када то главни јунак угрожава невине цивиле, као што тврдите?! Напротив, умало и сам није изгубио главу покушавајући да спасе оног бомбаша који се предомислио.
4) Џејмс, тачно је, себе често излаже ризицима, али ако се сетите његовог разговора са пуковником Ридом (Дејвид Морс), схватићете да и аутори у Џејмсовом понашању много више виде несхваћено и ненаграђено херојство него поремећај личности. Да не помињем његову прехуману бригу за "Бекама"...
5) Невини цивили у целом филму угрожавају америчке војнике. Не знам да ли сте то приметили, а ако јесте, живо ме занима како бисте то уклопили у "хуману" намеру аутора филма.
6) Све и да ме убедите да је поента филма "не идите у рат да не бисте постали социопата који је завистан од опасности" - иако ми се много пре чини да је то само оквир за бескрупулозну продржавну пропаганду - не видим какву уметничку или филозофску вредност може да има та порука, коју је пре више од 30 година на кудикамо упечатљивији начин обрадио Копола у "Апокалипси" пуковником Курцом (који такође више није способан да се избави из ратног лудила, али је неупоредиво сложенији лик од било кога у "Катанцу за бол")? Уосталом, много је ликова у "Апокалипси" - Мартин Шин, Роберт Дивал, Денис Хопер - које можемо доживети и на тај начин...

Од историјата Берлинског фестивала још занимљивија је посвест доделе Оскара. Зна се да је Пентагон имао увек јак утицај у Холивуду, али по мени је ипак кључни моменат био онај 1979. године, са уводом 1976. Шта се десило? Филм Поноћни каубој је био бум, експлозија, тријумф побуњених интелектуалаца! Са ознаком р чини ми се, дакле први оскаровац забрањен једном делу публике, тема интригантна, мушка проститутка, хомосексуалац режисер описује посредно свој живот, растурање америчког сна са све хавајским мајицама у завршној сцени... И то чудо добије Оскара. Али Пентагон одмах узвраћа ударац и у једној од најбољих година америчког филма, кад су снимљени МЕШ, Пет лаких комада, Мали Велики Човек, Рајанова кћи, Квака 22, Заљубљене жене и Дилинџер, Оскара добија Патон, глорификација Американаца у 2. Светском рату. Но добро, и то је велик филм, и Џорџ Си Скот се сасвим другачије понео него Кетрин, а најзад, Патон је више похвала једном прошлом добу, војсковођама старог кова, пуна античких цитата, па је тематски универзалан. Мали предах и поглед у прљаво европско двориште у Француској вези, па Копола, и опет Копола, између Кумова награде Жаоку, заобишавши и 1973. сјајну продукцију (Егзорцист, Серпико, Лептир, Страшило...). Форман и Николскон 1975. опет доносе радост бунтовницима, а чак је и разумљиво што се Америка, уморна од суморних тема, окренула оптимистичком Рокију 1976. Па сјајна љубавна прича Ени Хол, онда политички дискутабилни избор Ловца на јелене, мада је по мени то био најбољи амерички филм те године. Свих тих година се Америчка академија ломила између утицаја Пентагона и оног јавности, после краха у Вијетнаму врло јаког. Али тек после краха, јер како написах већ, рат постаје "грозна" ствар тек кад уз штету не донесе и корист. Но, 1979. је била коначна одлука: говорити и даље истину или спиновати људе породичним темама? Уместо Апокалипсе, Џеза, Менхетна, Косе, Елијена, награђен је - Крамер против Крамера. Даље није ни било занимљиво. Политички. Барем мени.

USIA - United States Information Agency

@War is a drug ;

Po tebi Istvudovi filmovi nisu obojeni ideologijom?!?
Zašto onda izvrće istoriju, herojski otpor Japanaca je prikazao kao MORANJE! Zašto nije prikazao kako Amerikanci deru lobanje japanskih vojnika i šalju prelakirane kući kao ratne trofeje?!! Prvo se malo informiši, osim ako nisi ovde po zadatku :))

4) Прехумана брига за Бекама? Хахаха! Ма јесте ли би СТВАРНО гледали филм? Наш јунак УТРИПУЈЕ (без икаквог јасног разлога) да је убијени дечак на кога су наишли заправо Бекам и онда полази освету. Али убрзо се испоставља да дечак уопште није Бекам, да је Бекам жив и здрав, те да је наш јунак, рекох, све УТРПИПОВАО и да је због свог трипа довео у опасност животе невиних људи. Штавише, толика је његова „прехумана брига“ за Бекама, да када наредног дана сретне Бекама живог и здравог, он, уместо да се обрадује – неће ни да му се јави. Штавише, претвара се да дечак НЕ ПОСТОЈИ. Зашто? Па зато што чињеница да је дечак жив и здрав представља доказ да је он, Џејмс опасан лудак који ИЗМИШЉА поводе за сукоб, осветничку акцију, т.ј. за још један фикс.

У правом пропагандном филму, у коме је Џејмс заиста херој, мртви дечак би заиста био Бекам, а Џејмсова освета би била оправдана. Овде – Бекам није мртав, освета је сулуда и промашена (и срећом – неуспешна), сам јунак – ментално нестабилан.

Ова епизода са Бекамом је уједно и најметафоричнији део филма – Џејмс који овде представља целу Америку реагује на један несумњиво грозан злочин (11. септембар), на начин сулуд и непримерен – упадајући недужним људима у кућу (читај: земљу) и ништа не схвативши, нити ишта постигавши, добија по носу и покуњен бежи назад у базу.

5) Невини цивили по дефиницији не угрожавају никога. У филму видимо ликова који постављају бомбе, али они самим тим нису невини цивили. Понављам, осим уколико не мислите да такви ликови у стварности не постоје, те да су бомбе које свако мало пуцају по Багдаду само измишљотина НАТО пропаганде, немате шта да приговорите режисерки на ову тему. Бомбе постоје, и они који их постављју такође ПОСТОЈЕ, и то што су приказани у филму није пропаганда, него реализам.

Valjda je jasno da Holivud ima vrlo malo veze sa istinom o Americi. Ili ste Vi verovali da ovde stvarno imamo Spajdermena? Stavise, Holivud u Americi ima status slican onom koji B92 ima u Srbiji. Samo na NSPM-u se Holivud dozivljava kao nesto "tipicno americko". Smesno.

Sto se ostalog tice, bas me briga gde Vi vise zelite da zivite. Realno, malo gde drugde bi Vas i primili. Ali, ali prica o "proganjanju" na osnovu izrecenog je smesna. I moderatori na NSPM-u ne pustaju sve komentare. To ne znaci da nas "proganjaju".

Jednostavno, sajt je njihov, pa pustaju sta oni misle da je primereno. Ni meni ne pustaju svaki komentar, pa ne kukam kako u Srbiji nema slobode govora. Isto vazi i za univerzitet jadnog, "progonjenog" sarlatana Churchilla.

@ Експерт за америку, потпуно се слажем с Тобом да је САД земља благостања, људских права и слобода... независно од Холивуда. Проблем је у томе што зарад таквог стања морају да страдају Ирачани, Авганистанци, Вијетнамци, Срби... Сви морају, милом или силом, дати своја природна богатства зарад благостања грађана САД.
Иначе, веома добар и поучан текст.

Ма тачно, у праву сте потпуно. Уопште, савремена кинематографија је јако неправедна према силама осовине. Ево рецимо они Руси: уместо да лепо сниме неки похвлан филм о херојској борби Немаца у одбрани Берлина, они запели, Стаљинград, па Стаљинград. Што не сниме неки филм о силовањима Немица од стране црвеноармејаца?

Шалу на страну, Иствуд је снимио два изванредна атниратна филма у коме се није устезао да прикаже ни америчке, ни јапанске злочине (Американци убијају заробљеног Јапанца који им се сам предао, и то из чисте досаде), али се пре свега концентрисао на заједничку људскост војника са обе стране. Јапански војници су приказани као нормални људи којима је, као и свим нормалним људима, више стало до срећног живота са својом породицом, него до жртвовања у име цара. Иствуд ту није ништа „извртао“: цео филм "Писма са Иво Џиме" заснован је на документарном материјалу, тј. писмима јапанских војника битке. Пре ће бити да је ваша слика о Јапанцима који су спремни да сви до једног изгину вичући „Банзаи!“ плод америчке пропаганде која је непријатеље дехуманизовала и приказивала их као безумне фанатике. Иствудов филм разграђује управо ту устаљену слику, показујући да су и непријатељи људи као и ми.

И да, у праву сте, овде сам по задатку. Послао ме Клинт Иствуд да заступам његове интересе на сајту НСПМ. So, you've got to ask yourself one question: Do I feel lucky? Well, do you?

с

@ blowback je diskreditovana teorija

Ко је дискредитовао blowback?

Откад се може дискредитовати појам? Blowback je можда најсличнији појму "to backfire", само употребљен у геополитичком контексту потеза који се доцније покаже штетним по његовог иницијатора.

Кад Америка протежира независност Косова, а онда Руси искористе тај "јединствени случај" да распарчају Грузију, то је blowback.

Кад нахушкаш примитиван народ екстремним исламом да би дезавуисао Русе, а затим њихови синови нападну твоју земљу, то је такође blowback.

Не волим комунизам, али мислим да је за друштво као Авганистан комунизам био права ствар због мешавине секуларизације и просвећивања народа. Не може одмах да се направи парламент, берза и да се одржавају избори. Петар Велики није пустио бојаре да одлучују на референдуму хоће ли да секу браде или не, на силу им је исекао браде. То би Руси урадили са Авганистаном да није било мешања Америке.

Ви видим бркате обавезе из уговора о раду са приватним животом човека. Ward Churchill je написао и објавио приватни есеј као реакцију на 11. септембар, а "напаковано" му је нешто друго да би га отпустили. За разлику од Вас Универзитет је знао да се отказ не може дати за дисонантни тон, ако ништа друго због академске слободе. Иначе Ward Churchill је добио радни спор против Универзитета.

Да ли је и Bill Maher "шарлатан" што је искрено рекао шта је храбар а шта кукавички напад, па изгубио посао?

Има изрека - потурица гори од Турчина, па ме искрено нешто интересује.

Да ли Ви сматрате да су Ирак и Авганистан слободни или окупирани?

Да ли је бомбардовање НАТО-а агресија и ратни злочин?

Искрено ме занима јер разумем човека рођеног и одраслог у Америци да прича из своје бајковите визуре Америке као симбола свега доброг, али Ви као Србин да нам овде продајете ту праву правцату америчку причу, то ми не иде у главу. Немојте да се љутите, али све ми то изгледа мало смешно.

Радиша глуми Џонија, а Жика је заправо Џими...

...наставак...
Што се тиче те сцене, када Џејмс упада оним људима у кућу, чак бих се и сложио са вама да је то метафора за инвазију Ирака, само да су аутори били храбрији па отишли до краја - на пример, да је Џејмс убио неког од оних стараца на које наиђе у кући. Јер, то се догодило у стварности. Нису Американци упали у Ирак као Џејмс у кућу, мало препали становништво, али онда се повукли не направивши никакву непоправљиву штету. Џејмс из куће излази без крви на рукама, за разлику од Американаца који ће, када се буду једног дана повлачили из Ирака, носити на души стотине хиљада тамошњих цивила! Што се мене тиче, свака паралела престаје у тој, суштинској разлици.
Искрено, зачуђен сам тиме што је неко толико поверовао у цитат са почетка филма, али сте очигледан пример да је и то могуће. Питам се, да вам аутори нису у уводној шпици НАЦРТАЛИ какав закључак би они волели да стекнете о њиховом филму, да ли бисте и тада оволико жестоко бранили њихов уметнички кредибилитет?
Што се мене тиче, могли су да наређају још тридесет занимљивих цитата, али бих опет мислио да је "Локер" пропагандна играрија, ни до појаса великим антиратним АМЕРИЧКИМ филмовима као што је више пута поменута "Апокалипса", или "Стазе славе" (Кјубриков, црно-бели, са Кирком Дагласом), "Заставе наших очева" и "Писма са Иво Џиме" Клинта Иствуда, "Енглески пацијент", "Повратак ратника", као и сјајни аустралијски филм "Галипоље".

@War is a drug
Ако већ поштујете и волите те раније ратне филмове које набрајате, боље немојте да их стављате у исти ранг са "Катанцем за бол". Јер, када кажете да се, ето, ни у тим ранијим филмовима, као ни у "Катанцу", не расправља о узроцима ратова, наносите велику неправду старим филмовима. Копола, факат, није појашњавао предисторију Вијетнамског рата, али је из сваког кадра "Апокалипсе" јасно да су Американци страно тело у тој земљи и да су они у великој мери узрок пакла који видимо. Када аутори тако поставе ствари, њихово становиште о томе "ко је крив" или "ко је први почео" потпуно се подразумева, а нису га унели у филм из драматуршких разлога које и сами наводите. На другој страни, у "Катанцу" не само да не може да се наслути критички став аутора према узроцима овог конкретног рата, већ се назире њихова наклоност званичној верзији инвазије на Ирак. Они су приказали све то из перспективе обичног америчког војника - мож` мислити! То је ријалити шоу, а не "најбољи филм у 2009. години"! И то ријалити шоу који као да је наручио Пентагон. Уметници, да се разумемо, нису дужни да се баве овим или оним. Сами бирају које ће теме њихова дела обрађивати, а које ће вредности бранити њихови јунаци. Али ни ми гледаоци нисмо дужни да се дивимо свачијем доживљају "најбољег филма у протеклој години", поготово када је тај филм крцат пропагандим триковима у корист званичне политике најмоћније државе света.
Не верујем да ће Кетрин Бигелоу, па ни много храбрији и вештији редитељи од ње, скоро снимити филм у којем не гине амерички пуковник зато што је веровао подмуклим ирачким цивилима, него страда ирачки цивил зато што је веровао подмуклим америчким војницима.

Добро, има ли тих бомбаша у стварности или нема? Има. Да ли њихове бомбе убијају и војнике и цивиле? Убијају. И ви онда кажете – „Бигелоу је амерички пропагандиста, она Ирачане приказује као зле!“. Не, Бигелоу је добар режисер и ствари приказује какве јесу – има пуно људи у Багдаду који подмећу бомбе које убијају и војнике и цивиле. Ако ви одатле извлачите закључак „Ирачани су зли“, то вама на душу, ја знам да ја свакако нисам извукао тај закључак гледајући филм. То је просто једна поптуно неспорна чињеница ирачке свакодневице.

Можда сте у праву, можда би утисак био уверљивији, а метафора успелија, да је Џејмс окрвавио руке, али сложићете се, једном кад признате да је овај део филма метаофоричан за цео рат, већ смо миљама далеко од било какве пропаганде, а глорификовање да не помињем.



Знате како, ако су аутори ЖЕЛЕЛИ да пренесу ту поруку, онда свакако нису ЖЕЛЕЛИ да глорификују америчке војнике, пропагирају НАТО итсл. Дакле, на нивоу намере, ствар решена. Друго је питање да ли су у намери успели. Ја одговорно тврдим да јесу – начин на који се главни јунак понаша јасно илуструје тезу филма и за то сам вам навео више примера, од његове ненормалне и претеране неустрашивости пред опасношћу, преко сулудог начина на који покушава да „освети“ Бекама, па све до увлачења својих војника у бесмислену акцију јурцања по мрачним улицама у потрази за бомбашем, акцију у којој ће један од њих умало погинути, и коначно до остављања своје младе, лепе жене и малог детета које није видео годину дана и повратка на фронт. Дакле, и ту је ствар решена, филм не само да хоће да нам покаже да је рат дрога, него нам то стварно и показује. Нисам ја дакле, ПОВЕРОВАО У ЦИТАТ, него је филм смисао цитата јасно пренео сопственим уметничким средствима. Цитат је ту само као епиграф.

Иначе, само да сумирамо, ви сте већ добрано одступили од теза изнесених у тексту и сад покушавате да одбратните знатно слабију тезу како „Локер“ није нешто наропито добар филм и како није експлицитан по питању америчке кривице. Али то је миљама далеко од ваших тврдњи тексту. Да се подсетимо, тамо сте тврдили следеће:


У току расправе ја сам вам рекао, а ви се сложили, да су војници у овом филму далеко од морално беспрекорних и бескрајно хуманих, те да разлози зашто ризикују своје животе нема никакве везе са жељом да се Ирачанима „обезбеди боља будућност“. Дакле теза 1 просто нема везе са животом (ни филмом). Теза два – која би ваљда требало да буде да је филм пропагандни зато што војници слушају MInistry и што жваћу жваку, отрпилике је смислена као и она да је „Апокалипса“ пропгандни филм, јербо хеликоптери изгледају тако кул уз звуке Вагнера. Иза те „кулине“, међутим, у оба случаја стоји лудило. Теза три, да у филму нема компромитованог Американца, ваљда пада у воду сама од себе након свега што смо написали о главном лику. Дакле, ништа од овога што сте написали просто не стоји.

District 9 je odlican film, gorak, jasan, precizan, o realnom svetu u kome zivimo. ako imate priliku obavezno ga pogledajte. Necete se osecati mnogo bolje posle ali filmovi i ne treba da se parve da biste se dobro osecali ( osim crtanih naravno:)

@ ратко џанки

„Апокалипса“ пропагандни филм, јербо хеликоптери изгледају тако кул уз звуке Вагнера."

апокалипса и јесте НАТОнајпропаганднији филм у историји човечанства...пропаганда не делује "на пољу" етике и рација, већ призора, естетике и подсвести...1980., године титине смрти моја јединица у ЈЕНЕА која је носила плаву траку мрских агресора на маневрима, сва је била у фазону амера из апокалипсе - нападали смо црвену ђубрад и дем вијетконг, кривили смо оне смешне шлемове да личимо на те "антиратне" војнике, бунили смо се што некма мо напалм бомбе да спржимо комунисте...ЗАШТО ЗБОГ ТОГА НЕ РЕЋИ ДА ЈЕ И АПОКАЛИПСА ПРОПАГАНДА?...наравно зато што је бесмислено..као што је вероватно и у случају "катанца"..
сетите се једног од инсајдера Бранкициног, кад је пуистила снимке легијине јединице као пева неку новокомпоновану песму о косову...сутрадан је цео север певао ту песму..Бранкица је дакле, по Зарковићу, пропагандиста црвених беретки

@War is a drug,

svaka čast na upornosti u ovoj raspravi, a još više na doslednoj analizi filma!

Mislim ipak da je sve jasno još od kad ste se prvi put oglasili ovde sa "War is a drug". Mislim, kako neko može da dalje insistira da se radi o propagandnom filmu kada film počinje ovim? Da film počinje nečim drugim, ne znam, recimo, Ničeovim "Ono što me ne ubija čini me jačim" onda bi moglo dalje da se priča da li jeste ili nije propagandni film u pitanju. Ali ne počinje time već počinje sa "Rat je droga". I to je to.


@Zarkoviću,

političko čitanje filma je legitimno. Na žalost, ovoga puta ste promašili i Vaše zanemarivanje "War is a drug" to pokazuje. Da ne ponavljam dalje ono što je komentator koji je prvi ovo naveo rekao, sve ono o Bekamu, itd.

Ono što je zaista simptomatično, a čega je Vaš tekst primer, jeste "obrt" karakterističan za domaće desničare koji uvek obavezno ide na štetu svakog njihovog pokušaja analize. Analize ostaju prekratke jer se u tom obrtu DIREKTNO sa demokratije zaključuje na silu koja se iza demokratije krije. To je nekakav "metafizički" uvid u samo "suštastvo", i kao takav, on je sam izrazito ideološki, a nikako nije analitički.

Zato, umesto da direktno sa demokratije zaključujete na neko nasilje koje se ispod zastave demokratije vrši, ako Vam je to teza - da je ispod pacifističkih poruka skrivena volja za tlačenjem - onda to morate da u tekstu ZADOBIJETE kroz analizu. Vi to NISTE uradili - niste krenuli od "war is a drug" natpisa sa početka filma, niste govorili o psihopatologiji američkih vojnika već ste odmah išli sa tim da su amerikanci dobri a iračani loši. I time ste FALSIFIKOVALI film, jer to prosto nije tako u filmu.

Ovo je kao da ste rekli: "Lekari šire bolesti", a takav iskaz ne može da se direktno uzme kao istinit, već mora naširoko da se obrazlaže, da se izgradi čitava priča oko njega da bi se ta poenta pokazala.

На овакав начин од Хитлера можете направити алтруисту и човекољупца, од Че Геваре екстремног капиталисту, а од Марксистичке гериле у Боготи невладину организацију. Иако сматрам да су ове наше НВО горе од гериле у Боготи, али то није тема..Само да додам да се ово што сам рекао у предходном коментару односи на теме које обрађују обрачуне Америке са других културама и народима.

@War is a drug
Мада уверен да је пропагандни филм, не спорим да "Катанац" функционише на више нивоа, тј. најмање на два. Први ниво је онај који се тиче навучености војника на опасност, која доводи до десоцијализације. Тај ниво је и најављен цитатом на почетку филма. Мене није нарочито импресионирало то разматрање (зато што мислим да су многи аутори још раније направили уверљивије анализе зависности од адреналина у ратним околностима), али вас јесте, што је потпуно легитимно - сигурно има много филмова који су мене одушевили, а који су вас оставили потпуно равнодушним.
(Уосталом, тај ниво импресионирао је и бројне професионалне критичаре.)
Други ниво је онај који ви потпуно занемарујете, а о којем ја све време и причам. Ратни филм о Ираку, док окупација Ирака још траје и изазива оштре полемике у целом свету, неминовно има и политичку димензију, чега су аутори свакако били свесни. А направили су филм у којем су једино Американци морално беспрекорни. Јер, колико год да су њихови појединачни мотиви "наркомански" или покренути каквим нервним растројством, остаје чињеница да амерички војници у целом филму нису направили ниједан једини прекршај! Чак и када делују ван прописаних процедура, као у случају ноћне потраге или Џејмсове "освете", не изазивају никакву штету. Њихово деловање није ни у једном тренутку подстакнуто жељом да се било коме науди - хоће фикс, јасно, али им не пада на памет да повреде икога, а најмање некога ко не заслужује.
За разлику од њих, Ирачани су ти који ратују тако што изазивају што већу колатералну штету. А енглески плаћеници су посебна прича, која показује да аутори умеју да оцрне нечији морал за кратко време када им је стало до тога.
Колико год доведена у питање психолошка стабилност америчких војника, аутори их нимало нису компромитовали у моралном смислу. Аутори наступају као адвокат одбране, који каже: ево, мој клијент јесте нервно растројен и као такав није баш леп призор, али видите да ни у растројству није способан да направи злочи.

Од свих тих реалних појава, Бигелоу и Боул изабрали су само једну, и то ону која непријатеља њихове државе представља у најгорем светлу. По мојим мерилима, то је пропаганда, која чак и није много прикривена психолошким нивоом филма, или пак оним цитатом са почетка. Пропагандни елементи, једноставно, избијају из сваке сцене, пошто су, у МОРАЛНОМ смислу, једино Американци беспрекорни.
"Катанац" је нужно поредити са "Ловцем на јелене", који је такође мешао психолошку анализу са идеолошком пропагандом. У "Ловцу" је психички развој ликова фасцинантан, заснован на реалним достигнућима психоанализе. Лик Кристофера Вокена је, на пример, екстреман пример психе која робује "видећете ви како је без мене" односу са светом. На психолошком нивоу, "Ловац на јелене" је заиста ремек дело, у којем су сви главни ликови разрађени и разиграни до савршенства, а препознатљиви из свачије свакодневице. Али, "Ловац" није само психолошка, него и ратна драма, у којој су непријатељи Америке дехуманизовани, најблаже речено. Иако је сигурно да су постојали крволочни Вијетнамци који су се иживљавали над заробљеним Американцима, аутори "Ловца" су се, одлуком да прикажу само такве Вијетнамце (и само честите Американце), ставили у службу америчке пропаганде.
"Катанац" покушава да уради то исто са Ирачким ратом, али на далеко досаднији и припростији начин, а без непобитне уметничке вредности коју психолошком нивоу "Ловца" нико не може да порекне.
Дакле, нисам нимало одступио од почетне тезе, у коју нисам убацио психолошку димензију "Катанца" јер нити ме је импресионирала, нити је битна за оно што истичем, а то је пропаганда и глорификација моралне и некомпромитоване (тј. добронамерне и неискварене) америчке војске. Та пропаганда је доминантна у овом филму. Изузев у уводној шпици.
Чак ми се чини да сте последњим коментарима у ствари ви унеколико одступили од својих ранијих теза...
КРАЈ

"ОСНОВНА ИДЕЈА ФИЛМА ЈЕ ДА СУ ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ НЕГАТИВЦИ, А ОНИ КОЈИ ДЕМИНИРАЈУ ПОЗИТИВЦИ."
то је наравно јако "лоше" јер су "у стварности" вероватно ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ невиним људима и деци ПОЗИТИВЦИ

брм@

"ОСНОВНА ИДЕЈА ФИЛМА ЈЕ ДА СУ ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ НЕГАТИВЦИ, А ОНИ КОЈИ ДЕМИНИРАЈУ ПОЗИТИВЦИ."
то је наравно јако "лоше" јер су "у стварности" вероватно ОНИ КОЈИ ПОСТАВЉАЈУ ЕКСПЛОЗИВ невиним људима и деци ПОЗИТИВЦИ


Може то и боље од овога софизма. Јако је лоше што из овако логичког закључка произилази да су Американци позитивци, а Ирачани негативци у рату у Ираку. А то јесте пропаганда најгоре врсте.

Госп.Зарковић , за разлику од неких коментатора ,
види " big picture ".
Сваки отпор Холивуда , ако је некад и постојао ,
гвозденој вољи Администрације , Пентагона и ЦИА-е
грубо је скршен , стаљинистичком чистком , 50-их
20. в., када се Комитет Америчког Конгреса отворено
разрачунао са сваким ко другачије мисли .
И о томе смо гледали филм са Де Ниром , али се и у
њему подилазило одлукама Конгреса .
Филм " The Hurt Locker "( погрешног превода , како
је то неко већ примијетио- како ли је тек титл -
као и многи други енглески идиоми-нпр " a rolling
stone gathers no moss " или , како нам је то дочарао
Боб Дилен у дивној балади о пропасти " like a
rollig stone ",о човјеку изгубљеном у времену и
простору , луталицом и вагабундом , или како би
то ми лијепо рекли " не зна да ли је пошао или је
дошао "), нисам гледао , нити имам намјеру .
Гледао сам 99 таквих филмова , и не пристајем да ме и по стоти пут натјерају да мислим како ме
Бигелоу упућује .
Ма знамо и колико склекова по казни морају да ураде
амерички војници ( интересантно , да казне нису
исте у " Navy " , " Air Force " i "Marine Corpse"
односно морнаричкој пјешадији , јер они обичну
пјешадију и немају , зато што њих никад нико није
напао , а они су од 1787.год.до данас , водили
230 ратова , увијек на туђој територији ).
Не постоји на земљиној кори милитантније Друштво
од америчког , са војним буџетом од 3 трилиона
долара, а недавно је Конгрес усвојио повећање за
7,1% (око 210 милијарди долара годишње),за 2011.г.
Зато свака тексашка будала , може у Конгресу да
дискутује , треба ли нова бомба да приликом
експлозије , остави " orange " или " pink "пламен.
И апсолутно је тачна Зарковићева опаска , да без
Холивуда у, ево већ скоро 100 год., и комлементарног СНН-а у последњих 30-ак , овај
културни империјализам ( а право је питање да ли
у томе има било шта културно ), пун огавне пропаганде ,добро осмишљеног , манипулаторског
испирања мозга , па све до отворених лажи ,

А ви?

Za one koji imaju "...ljubav prema filmu, pa na kraju i ljubav prema istini" ali i za druge komentatore ove teme pa cak i samog autora clanka:
Seckate (do u sitna crevca, par-don, "analizirate") ... i ISTINA bi pokopana jos dublje.
Zasto niko ne postavi PITANJE:

"Koji je to film snimio Holivud o razlozima odlaska americke vojske `tamo negde u beli svet` ? "

Vodili su vise od dvesta ratova, posle Drugog svetskog rata, na ovoj Zemlji. I totalni muk na tu KLJUCNU temu. Sistematski ubijaju istinu, i na mucki nacin navode druge da brbljarijama o njihovim filmskim pamfletima trose energiju da tu istinu jos dublje i bolje sakriju!
Savest? Saucesnistvo u zlocinu !!!

Anti-American-anti-war politics detract from Oscar-nominated Hurt Locker - Avatar

"Bigelow has been quoted saying on IMDB.com that movies are "a great opportunity to comment on the world in which we live."

"Perhaps just because I just came off The Hurt Locker and I'm thinking of the war and I think it's a deplorable situation. It's a great medium in which to speak about that," Bigelow said. "This is a war that cannot be won. Why are we sending troops over there? Well, the only medium I have, the only opportunity I have, is to use film. There will always be issues I care about."

Next, Cameron may do a film about Hiroshima and what happened after America dropped the atomic bombs in 1945 to end World War II. The film will be told from the survivors' perspectives. Somehow, I have a feeling America is going to be the bad guy.

Bigelow and Cameron are entitled to their opinions. That's what makes America great. They should, however, be thankful to even live in a country that allows them to make anti-American films that critics and audiences embrace. If they lived in any other country, movies like The Hurt Locker and Avatar would not be tolerated, much less made."

Не знам да ли се варам, али чини ми се да је било неко правило да се на овом сајту не полемише претерано. Тако се један смирио,али увек се појави неко са романима.
Да @Воре ис друже, ја понешто радим па не могу да Вам пишем романе, а још мање да Ваше читам, јер ту врсту препознајем. За читање је задужена Руменка из Радована трећег.

Поменуше Generation Kill. У питању је серија од 7 епизода која је непоновљиво реалан приказ ирачког рата-окупације.

Серија која је и у The Land of The free остала незапажена и заборављена због брутално реалног приказа начина на који функционише америчка војска. Уз филм "Redacted" најпознатија осуда америчке спољне "политике" и војне "доктрине" у Ираку.

Сасвим друга сврха, тема и циљ у поређењу са The Hurt Locker....

oskarovski govor Кетрин Бигелоу je imperijalan i,zato,falocentričan,tlačiteljski i silovateljski,nacistički i nacionalistički:u službi imperije kroz infrastrukturu imperije sa mesta sile!preko ubistava svih drugih i drugačijih do slave!'samo da se naši vojnici vrate...i vatrogasci...i svi koji nose uniforme'!!!!!!!!!!obožavateljica uniformi!prava žena,poslušna žena,disciplinovana i zato nagrađena građanka.i još žena!ni treptaj
intelektualne refleksije ni sećanje na politiku brige ni možebitna sumnja intelektualca i umetnika o spirali ratova koju pokreće i obnavlja 'središnji subjekat'(usa).otvoreni prezir prema drugima je postao ideološki i politički korektan i jedino efikasan govor.ništa novo i u prilici kada se žena dokopa moći da kreira,ponaša se gore čak i od muškarca jer se takmiči kroz bestijalnost.na ovogodišnjoj dodeli oskara nijednog disonantnog tona,dakle,sve je poravnato,svi su složni i srećni...samo da se naši vojnici vrate....da li usa imaju'žene u crnom'?ili su njihovi intelektualci /samo/zatvoreni u akademska geta i tamo ušuškani i kastrirani pristojnim životom?da li su se svi USA#EUROintelektualci i umetnici pretvorili u noćne portire i njihove žive lutke?ecce homo!