Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Oskar za NATO

Komentari (101) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 sreda, 10 mart 2010 20:43
ekspert za ameriku
Jer, da se ne lažemo, da li bi Ameriku iko doživljavao kao zemlju neograničenog prosperiteta, ličnih sloboda i ekonomskog blagostanja da nije "fabrike snova" koja već skoro čitav vek izvozi u svet imidž koji odgovara Beloj kući?!


Evo, ja je tako dozivljavam, a ne podnosim holivudske filmove. Zivim tamo.

A ti, jel' si bio makar i u poseti? Ili je zapravo tvoje "znanje" bazirano na tzv. dubokim (citaj anti-americkim) holivudskim ostvarenjima?
Preporuke:
0
0
2 sreda, 10 mart 2010 20:56
dezerterstvo kao moralni cin
U "Katancu za bol", međutim, moralnog preispitivanja nema ni u tragovima. Protagonisti doživljavaju službu u Iraku kao opasnu i postavljaju se prema njoj zavisno od toga da li su spremni da se suoče sa njenim rizicima ili nisu, ali niko ni ne razmišlja o opravdanosti njihovog boravka u Bagdadu, ili vojne okupacije uopšte.


Zanimljivo. Drugim recima, svaki vojnik ima moralnu obavezu da preispituje opravdanost misije u kojoj ucestvuje. S druge strane, on nema nikakvu posebnu obavezu da bude veran svojoj zemlji ili odlukama svojih komndanata ili saboraca, ma sta o njima mislio. Na njemu je da izvrsava naredjenja ako i samo ako su ona u skladu sa moralom, sto je, sudeci po ovom tekstu, isto sto i pacifizam.

A sad me zanima: jel' mislis da je moralno biti dezerter? Ili se to odnosi na dezertere americke, i sto ne reci, albanske, hrvatske, muslimanske i sl vojske. Tu je dezerterstvo najvisi moralni cin. Srpski dezerteri su, imam osecaj, neka sasvim druga prica...
Preporuke:
0
0
3 sreda, 10 mart 2010 20:56
Zoran
Alal vera za clanak, Miodraze! Imam samo dve opaske: prvi film koji govori o brutalnosti americke vojske prema indijancima je "Plavi vojnik" (Soldier Blue) koji je prikaziovan i kod nas pocetkom sedamdesetih.Jeste da u njemu i Indijanci skidaju skalpove svojim zrtvama ali je pokolj koji vojska cini nad jednim plemenom pri kraju filma jasna poruka da u ratu nema andjela i djavola i da je rat uzas koji donosi patnju svim stranama u sukobu. Druga opaska se tice pravljenja dobrih filmova na americkom tlu: ima ih ali oni ne dolaze iz Holywood radionice vec se prikazuju svake godine na Sundance filmskom festivalu u Koloradu. Imao sam priliku da pogledam nekoliko malih remek dela u poslednjih petnaestak godina (El Mariachi, Buffalo 66, Red Rock West...), filmovi koji su kostali izmedju $15k i $100k, dakle pedeset hiljada puta manje nego "Avatar" i rezirali su ih neki potpuni anonimusi ali su imali vise slojeva nego svi najveci komercijalni uspesi u poslednjih petnaest godina zajedno. Da ne govorim da je bilo veoma tesko naci bioskope u komjima su ti filmovi prikazivani i to cesto po cetiri-pet dana, ne duze, jer je malo gledalaca koji vide u filmu umestnost a mnogo ih je vise koji zele samo zabavu. A kako profit diktira sve, tu smo gde smo. Jos jednom, bravo za tekst: In medias res!
Preporuke:
0
0
4 sreda, 10 mart 2010 21:03
hroničar
Amerika samo i postoji na filmu i nigde drugo, bar ono što se još ponegde, ali sve ređe misli o njoj, zemlja mogućnosti, slobode, i još neki kompliment, trenutno mi ne pada na pamet. Mi smo svojevrmeno imali stripove "Mirko i Slavko", koje pominjem zsjedno sa najkpoznatijom replikom "Mirko pazimetak", "Hvala Slavko".
Kako su ti stripovi realistični u odnosu na američke ratne i druge priče u kojima su oni dobri momci.
Americi nedostaje samo jedna stvar, a to je da je neko otkrije. Ono što je otkrio radoznali Kolumbo nije to.
Preporuke:
0
0
5 sreda, 10 mart 2010 21:49
Nebojša Malić
Generalno se slažem sa ovom kritikom Amerike, ali ne znam da li da se složim sa kritikom pomenutog filma. Nisam još stigao da ga pogledam, jer je prikazivan samo u malom broju umetničkih bioskopa (za razliku od "Avatara"), nikako u široj javnosti. Upravo to me navodi na sumnju da se ne radi nužno o propagandi Pentagona. A nekoliko prikaza koje sam dosad pročitao (npr, DŽordž Makartni u magazinu Chronicles od 8. marta ove godine) vrlo decidno tvrde da je ovo u stvari anti-ratni film, koji vrlo suptilno dovodi u pitanje svrhu i smisao celog rata u Iraku upravo time što o njima govori striktno metaforički. E sad, Amerikanci nisu po suptilnosti poznat svet, i možda tu antiratnu perspektivu samo učitavaju, ali činjenica da je takva interpretacija uopšte moguća bi trebalo da nešto znači sama po sebi.

Usput, ne znam ko je u Srbiji preveo naslov kao "Katanac za bol" ali katanac je padlock, a locker je ormarić, istina onaj na zaključavanje. Naslov filma je u stvari idiom koji se, istina retko, koristi da se opiše neko u grdnoj nevolji, odnosno u "ormariću bola" (in the hurt locker). To bi, valjda, trebalo da bude opis položaja vojnika o kojima se govori, ali metaforički preko njih i o celoj Americi. Nije slučajno, vele kritičari, da se protagonista zove Vilijam DŽejms, po jednom od najpoznatijih američkih filozofa i epistemologa...
Preporuke:
0
0
6 sreda, 10 mart 2010 22:08
Jasna
Odlican tekst o americkoj "industriji snova".I sto ne bi nagradili te svoje reditelje koji rade za propagandnu masineriju SAD.Njihove pare ,njihova nagrada, sto ih ne bi dali onima koji rade u interesu SAD.Tako se to radi u ozbiljnim drzavama,za razliku od Srbije koja velica i nagradjuje nekakve "filmske umetnike" koji najvise pljuju po Srbima i Srbiji.U Srbiji je politicki korektan film prikazati Srbe kao ruzne ,prljave i zle,a obavezno ubaciti i Milosevica "balkanskog kasapina".
Amerikanci nisu budale.Sad ko veruje u te njihove bajke ,propagandu i lazi nek gleda te njihove filmove,ko voli nek izvoli,ja licno za to nemam zivaca.
Preporuke:
0
0
7 sreda, 10 mart 2010 22:24
Johnny the Beard
Odgovor ekspertu:

Bio sam u Americi, i daleko od toga da je zemlja beskonacnog blagostanja, srece i licnih sloboda (ovo poslednje pogotovo ne posle Patriotskog akta, koji je najnovijim Obaminim dekretima produzen)...

Miodrag je izostavio jedan jako dobar film: Crazy Heart, za koji je Jeff Bridges dobio Oskara za glavnu musku ulogu... Nazalost, nema ga u bioskopima, ali vredi skidanja sa interneta...

Sto se tice problema filmova o Iraku, preporucujem pojam javnog priznanja umetnickog dela, opisan u "Umetnost i demokratija" Zoel Zask... Ne moze u drustvu zaziveti delo, makar ne kao autoritet (sto Oskar omogucuje) koje je protivno nastojanjima elita.
Preporuke:
0
0
8 sreda, 10 mart 2010 23:06
Ivan
Bravo za tekst. Posebno mi je dobar zaključak. Amerika jeste Holivud, ali Holivud nije samo "fabrika snova", već i spin doktor koji se reflektuje na svakom koraku. Na primer, skoro svaka reklama na američkoj tv se svodi na to da je svet Amerika i da je Amerika svet, sve njihove zvezde pomažu svetu, Antilima, Svahilima, reptilima... Kako da razmišljaju ljudi u Americi posle konstantnog pritiska na svakom koraku nego: mi dajemo svetu sve, svi zavise od nas, ima onda da nas slušaju... A umesto toga nam postavljaju bombe?! Poražavajuće je što i kritičari Amerike poput Čomskog podrazumevaju tu supremaciju.

O Indijancima je uz Plavog vojnika i Mali Veliki Čovek ukazivao na loše strane belaca a dobre crvenokožaca. A i Semjue Fuler tavori zaboravljen. Najveći konkurent za Oskara 1978. Lovcu na jelene bio je jedan izrazito antiratni film, Coming Home, kod nas preveden kao Povratak ratnika, sa Branđelininim starim i Hanoj DŽejn. Zanima me kakva li je njena reakcija na ovaj lokot. A Kopolinoj Apokalipsi mogu dežurni kritičari stalno da traže nedostatke, ali ne vredi im ništa. Najbolji ostaje najbolji.
Preporuke:
0
0
9 sreda, 10 mart 2010 23:14
aleksandar
Za autora.
Izvanredan tekst.
Preporuke:
0
0
10 sreda, 10 mart 2010 23:26
Mirko Grbić, Banjaluka.
Ma to je nešto kao filmovi i stripovi o Mirku i Slavku....Hvala Mirko spasio si mi život !))))
Preporuke:
0
0
11 četvrtak, 11 mart 2010 00:13
Sidarta
Amerika je jedno hladno društvo lažne učtivosti u kojoj niko nije slobodan, strah je najdominantnije osećanje.
Preporuke:
0
0
12 četvrtak, 11 mart 2010 01:19
Dejan
@ ekspert za Ameriku

Nije tema da li je Amerika zemlja neograničenih mogućnosti.

Čovek može neograničeno da se obogati, a može i da prima socijalnu pomoć. Što je, po meni, bolje nego u "socijalnim državama" (kao što je bila Grčka), gde trećina zaposlenih radi za državu, pa sad neće po cenu bankrota svoje zemlje da stegnu kaiš.

Problem je što kapacitet za bogatstvo ima (da parafraziram Lenjina) jedna odlučna manjina od možda 2-3% ljudi. Ovi ostali su u nevolji, recimo ako se razbole, a osiguranje im ne pokriva ceh.

Tema je činjenica da u Americi postoji skoro potpuni konsenzus oko njihovog pozitivnog imidža. Amerikanci umeju da budu itekako loši, kako prema svetu, tako i u Americi, ali nikada neće da priznaju da su bili "bad guys", to se vidi i po tome što Pentagon neće da odobri upotrebu vojne opreme u filmovima dok ne pročitaju scenario.

U prevodu, napravi kritički film o vojsci, ali za tenk i helikopter se snađi sam.

Kao ekspert za Ameriku (kako to samo pretenciozno zvuči) verovatno niste u mogućnosti da vidite tu Ameriku iz vizure ostalog sveta. Ja držim zastavu Srbije na mom radnom stolu, kao mali znak mog patriotizma, nažalost retko je viđam kod drugih.

Vama tamo samo što ne bodu oči američke zastave, banalna stvar kao što je sportska priredba često počinje sa himnom, poštujete veterane i sadašnju vojsku, sami sebe tapšete po ramenima kako ste najbolji, sve je sjajno.

To se vidi i po Vašem samouverenom nastupu, vi ste ekspert. Za šta? Jeste videli da neko ovde sebe nazove ekspertom za Srbiju?

Volite sebe, ali ste iritantni. Prisvajate univerzalne ljudske vrednosti kao da ste ih vi izmislili - "američki san", "It`s as American as apple pie"... nije valjda, a ostatak sveta sanja da živi u straćarama.

Za kritiku nađite na Guglu - Ward Churchill - when the chickens come to roost. Od silne demokratije i prvog amandmana je izbačen sa svoje katedre, jer se usudio da napiše zašto vas svet mrzi.
Preporuke:
0
0
13 četvrtak, 11 mart 2010 01:48
Zdravko
Pa zar još neko gleda taj cirkus od Oskara? Od kada je neke godine Oskara za strani film dobio film "Ničija zemlja" muslimanskog autora Danisa Tanovića u konkurenciji sa francuskim filmom "Ameli Pulen" ta cijela ujudurma mene stvarno više apsolutno ne zanima, to je gubljenje vremena. Kao što je na primjer, traženje razloga zašto su Gorbačov i Marti Ahtisari dobili Nobelove nagrade za mir. Sve je to u produkciji Pentagona! Aferim!
Preporuke:
0
0
14 četvrtak, 11 mart 2010 01:51
Tajler
U velikoj meri se slažem sa autorovom kritikom filma "The Hurt Locker", s tim što smatram da je pogrešan odabir "Plesa sa vukovima" za film koji najbolje portretiše odnos američkih pridošlica i tamošnjih starosedeoca. Autor bi morao da pogleda filmove poput "Plavog vojnika" i "Malog velikog čoveka", kao što je neko već ovde pomenuo, a ne da sudi na osnovu romantizovanog i stereotipskog "Plesa". U pitanju je mnogo kompleksnije stvaranje propagandne poruke o Indijancima.
Takođe, ne slažem se i sa tvrdnjom da je "Avatar" plitkouman. Zapravo, samim tim jednostavnim, istina pomalo šablonskim konceptom priče, ovaj film i daje neke jako lepe poruke, u neku ruku antiameričke, ili barem antiratne. Upravo mi je zanimljivo to što je izgubio od filma kakav je "The Hurt Locker", čije je opravdanje to "autorstvo", i mali budžet.
Uostalom, siguran sam da će kroz 20 godina "Katanac za bol" biti potpuno zaboravljen film, ako ništa onda barem ocenjen kao ideološki pogrešan, ako tako bude odgovaralo stvaranju neke nove medijske slike, a na to upućuju i slični primeri iz istorije filma. Takođe, mislim da će Avatar biti interesantan i nakon pomenutog perioda, zbog jedne univerzalne poruke. A možda nam se i dogodi nešto slično, pa ga se setimo kad već budemo u goloj pustinji.
P.S. Pohvala za ocenu "Prokletnika", a posebno za opis Holivuda na kraju teksta!
Preporuke:
0
0
15 četvrtak, 11 mart 2010 01:55
eskpert, nego sta
Kao ekspert za Ameriku (kako to samo pretenciozno zvuči) verovatno niste u mogućnosti da vidite tu Ameriku iz vizure ostalog sveta.


Naprotiv, Vasa vizura mi je savrseno jasna. Mrzite Ameriku pa po prirodi stvari verujete u sve lose sto o njoj cujete. Sto se na kraju svede na to da nekriticki prihvatate propagandu necega sto bi se u Americi zvalo 'druga Amerika' a za koju Vi mislite da ne postoji.

Ali, postoji. Ward Churchill je samo sirov i ne preterano uspesan predstavnik iste. Covek je, sa magistraturom iz komunikacija bio profesor univerziteta jer je indijanskog porekla. I to je deo filozofije 'druge Amerike' - ispiranje mozga o diskriminaciji, rasizmu, "genocidu" nad Indijancima, nejednakosti i ostalim "cinjenicama" o kojima nas NSPM tako detaljno izvestava. U meri u kojoj Churchill otpusten iz politickih razloga, to je samo zato sto je obican narod digao dreku.
I to nema nikakve veze sa prvim amandmanom. Ustav ne garantuje pravo na univerzitetsku fotelju, masnu platu i cetiri meseca godisnjeg odmora a da bi odatle mogla da se kritikuje "opasna" Amerika.
Preporuke:
0
0
16 četvrtak, 11 mart 2010 02:16
Zoran Popović
Veoma sam zahvalan autoru na ovoj u Srbiji jedinstvenoj i sveobuhvatnoj analizi, mada se za AVATAR neslažem. Holivud je ipak samo sredstvo američke propagande i osnovni stub unutrašnje i spoljne politike.
"Katanac za bol" (mada nisam siguran da li je najbolji izraz) je očajana propaganda. Svaki film iz produkcije "Zastava film" i sličnih, je umetnost za ovog višestrukog oskarovca.
Imao bih još štošta da dodam, ali je za mene bitno pitanje - Kuda DŽejms ide u poslednjoj sceni? Nisam video te skrivene poruke. Vraća se u rat.
I šta treba gledalac da zaključi iz ove propagande, ako uopšte može da odgleda ovu dosadu?
Da ih bole muke svih ljudi, ako su pod američkom zastavom.
Da se začudi što ti bednici neće "slobodu" i "demokratiju" koju im vojnici-humanitarci nesebično nude.

itd...

Uzgred, film je uglavnom snimljen u Saudijskoj Arabiji i Jemenu. Da su prikazali bar jednom Bagdad. O Bagdadu pre rata da ne govorim.
Preporuke:
0
0
17 četvrtak, 11 mart 2010 02:22
War is a drug
Na trenutke se čini da Zarković uopšte nije ni gledao film o kojem piše.


Glavni junaci su pripadnici jedinice za demontiranje eksploziva, svi odreda moralno besprekorni i beskrajno humani, u svakom trenutku spremni da rizikuju sopstvene živote ne bi li sirotim Iračanima obezbedili bolju budućnost.


Molim? Moralno besprekorni? Glavni junak film je opasni ludak koji ugrožava ne samo svoj život, nego i živote svojih saboraca, baš kao i nevinih Iračana - Bigelou nam to otkriva suptilno i postepeno, ali potpuno nedvosmisleno. Ono što nam na početku izgleda kao hrabrost, na kraju prepoznajemo kao ozbiljnu socijalnu patologiju - u svakodnevnom životu ovaj čovek bi bio prepoznat kao bolestan. U ratu - on je koristan. Njemu nije stalo ni do civila, ni do američkih vojnika, a posebno ne do nekakve demokratije ili američkih vrednosti. Nije mu stalo čak ni do sopstvene porodice (od koje jedva čeka da zbriše natrag na bojno polje). On je, Gruovim rečima, adrenalin džanki i jedino do čega mu je stalo jeste još jedan fiks njegove omiljene droge ("Just another fix" - pevaju Ministry, koji su inače radili saundtrek za film), pri čemu, baš kao i svaki narkoman, ne pita za cenu. Ono šte je neverovatno jeste da, upravo za gledaoce slične Zarkoviću, kojima je sve ovo izgleda isuviše suptilno, Bigelou na početku filma jasno iznosi svoj stav, sadržan u citatu Krisa Hedžisa: "War is a drug". Ali šta vredi, kad nema ko da čita...
Preporuke:
0
0
18 četvrtak, 11 mart 2010 02:23
Ivan
Moj prvi komentar bio je upućen prvenstveno prvom komentatoru. Ovaj drugi je upućen pre svega drugom. Nije da branim autora teksta, samo bih želeo da neke stvari isteram na čistac, u oba slučaja.

Dakle, dezerterstvo. Prva stvar, na koju se kod nas često zaboravlja, mada je svi dobro znamo, rat se vodi zbog para. E, ali ne vode rat samo vladari, političari zbog para, već i obični ljudi. Od pamptiveka, eto na primer u Starom Egiptu, ratnici nisu bili željni da ratuju, nisu bili "vojnici u krvi", kako ih to prikazuje ova oskarovka Ketrin, nego su bili sirotinja koja je znala ipak jedno: pogine li, svi će je odmah zaboraviti; ali preživi li i pobedi li, vratiće se bogata u svoju zemlju! Bogata, sa počastima koje, ako ume da ih unovči, mogu da je zbrinu za ceo život. Ti koji su "vojnici u krvi" završe bez ruku i nogu kao lokalne pijanice, stoga ne vidim kako je ovaj adrenalin tipičan za bogatu Ameriku? Problem nas Srba je što nismo išli u ratove kao mnogi drugi da bismo pljačkali, već da bismo se branimo. Jesmo zato vrlo ponosni, ali zato samo kod nas mogu da prođu te priče o dezerterstvu i časti. Nisu one loše, lepo je sve to, ali tamo gde je razvijen onaj materijalni motiv odlaska u rat, gde se on smatra normalnim aspektom, o dezerterstvu se i ne govori.
Preporuke:
0
0
19 četvrtak, 11 mart 2010 02:40
War is a drug
Na sličan način, Zarković uspeva da ne razume i druge filmove koje pominje. Tako je jedna od najokrutnijih kritika japi kulture i kapitalizma uopšte, "Up In The Air", za njega – „jalova japi bajka“! Ništa ne bi moglo biti dalje od istine. DŽonatan Romni piše za "Indipendent": „Michael Moore’s latest film Capitalism: A Love Story, released next month, is an angry indictment of the American economic system as corrupt, moribund and routinely responsible for destroying the lives of ordinary people. It’s a passionate, compelling critique – but it’s not nearly as trenchant, nor as fun, as the glossy new comedy Up In The Air.“

"Ozbiljan čovek" ("A serious man") sličan je "Dragoj", samo što glavni junak nije mlada debela crnkinja, nego sredovečni žgoljavi Jevrejin


Da, a "Hamlet" je sličan i jedno i drugom, samo što je glavni lunak neki šašavi Danac. Šalu na stranu - kakav komentar: film je isti kao ovaj drugi o kome isto ništa smisleno nisam rekao. O tome koliko slični mogu da budu filmovi o nepismenoj i siromašnoj devojci i sredovečnom profesoru fizike ostvljam čitaocima da procene.

Šta reći? Neki ljudi prosto ne treba da gledaju filmove. Ili bar ne treba da pišu o njima.
Preporuke:
0
0
20 četvrtak, 11 mart 2010 02:51
Radenko Tošić
Gdje me samo nađe sa temom. Ovaj Bal vampira koji se odigravao 7.marta u anđeoskom gradu kao da je režirao Roman Polanski.Bio je tu i poneki zbunjeni profesor sa svojim asistentom, a svi drugi su slavili prosipanje krvi..Odličan tekst koji govori koliko je kultura kontaminirana sa politikom.To se ne odnosi samo na dodjelu Oskara, nego i na druge manifestacije kao što je, recimo, dodjela Nobelove nagrade, Evrovizija, u sportu ima na tone politike.Evo posla za naše NVO, da malo dignu ruke od nas primitivaca i posjete Ameriku i druge kulturne destinacije i tamo provedu dekontaminaciju..Dobar osvrt na neke ranije filmove. Apokalipsa iznad svih..Naveo bih primjer Nikite Mihalkova. Za film " Varljivo sunce ", koji kritički govori o staljinizmu, dobio je nagradu u Kanu, a posle i Oskara, da bi njegov film " Sibirski berberin", koji je po "Peščaniku" pravoslavni i patriotski, ostao potpuno nezapažen. Dobio je samo Rusku državnu nagradu. Rusija i rusko društvo su početkom devedesetih bili u previranju, pa su bile potrebne intervencije u oblasti kulture. Kada je proces okončan Zapad je izgubio zanimanje za ruski film. Pošto je Putin stabilizovao i ojačao državu pretpostavljam da će doći do ponovnog otkrivanja ruskog filma sa odogovarajućim temama. Najavu smo imali na Festu koji je otvoren filmom Alekseja Balabanova " Morfijum", koji govori o doktoru narkomanu navučenom na morfij..Pesimizam, usamljenost, melanholija,anksioznost-surova realnost slična onoj u filmskom serijalu " Deset božijih zapovijesti", koji je Kšištofu Kješlovskom krajem osamdesetih godina prošlog vijeka,takođe u vrijeme političkih previranja u Poljskoj, donio status vodećeg poljskog režisera. Za razliku od Poljske film je oduševljeno prihvaćen u Americi i Zapadnoj Evropi.
Preporuke:
0
0
21 četvrtak, 11 mart 2010 03:06
Srboljub Savic
Ko li prevede "locker" - katanac?
Katanac je "padlock"
"Locker" je garderobni ormar sa kljucem (najcesce
metalni, damas siroko u upotrebi) ili ono sto smo
zvali - "kaseta".
Tako se, ni slobodno (ni po smislu) naslov filma
ne moze prevesti kao "Katanac za bol".
S. Savic
Preporuke:
0
0
22 četvrtak, 11 mart 2010 04:01
tt
Ma hteo sam i ja nešto da dodam, al' pošto nisam ekspert ni iz ekspertske grupe, bolje da ćutim.
Preporuke:
0
0
23 četvrtak, 11 mart 2010 04:05
sasa r.
Sjajan tekst, sa besprekorno povučenim paralelama.
Ja Holivud potpuno razumem, znaju šta, kako i za koga rade. Ali se pitam za koga rade pojedini srpski scenaristi, producenti i režiseri, kao i glavni urednici elektronskih medija?
Nisam primetio da je u poslednjih desetak godina naša kinematografija napravila normalan film. Prosečan čovek je prikazan kao priglupa masa prenaglašenih emocija, kojom svako može da manipuliše kako želi. Sve ljudske vrline se proturaju kao mane i obrnuto. Da ne spominjem kako se ogadjuje i blati sopstvena vojska, samo ako se ukaže prilika za to.
Ne može da prodje jedna nedelja, a da nas domaća televizija ne bombarduje filmovima u kojima dominira hrabrost i čestitost američkog vojnika u borbama za širenje humanizma, demokratije i sveopšteg izobilja. A tek kada su božićni i uskršnji praznici, kakvi se "prigodni" filmovi tada proturaju! Ne samo što smo prinudjeni da opet "uživamo i divimo se" odvažnosti i emocijama vojnika jedinog svetskog dušebrižnika, već nam bogougodne večeri dopunjuju trilerima i hororima sa najbizarnijim sadržajima. Slučajno nije sigurno, jer ta tortura traje već godinama.
Da se nadovežem na poslednji pasus autora ovog odličnog teksta; dajte srpskom scenaristi i režiseru da naprave film o Iraku ili Avganistanu, videćete sa koliko će topline i entuzijazma prikazati nadahnutog američkog vojnika, njegovu vernu i uplakanu ženu, divnu i prepametnu dečicu. Holivud će na nogama ispratiti premijeru, a američki ambasador će biti presrećan jer je uspeo da primitivne Srbe edukuje i izvede na pravi put!
Preporuke:
0
0
24 četvrtak, 11 mart 2010 05:40
Vrt Toronto
Pa to što vam radi Šutanovac...je gore i od Oskara.Kluni makar zarađuje pošteno svoj novac otpuštajući nepotrebne amerikance iako zna da će i on jednog dana izgubiti posao ..film je katastrofa...a to Šutanovac ne zna..Vreme je za dvojku.
Preporuke:
0
0
25 četvrtak, 11 mart 2010 06:46
Kiza
Odlican clanak. Jedino bi zeleo da porucim autoru da je dodela Oskara uvek bila slicna dodeli Nobelove Nagrade za Mir. To je dokaz notornosti, a ne kvaliteta.

Ja sam se brinuo da Kameron slucajno ne dobije Oskare za svoju infantilnu bajku u kojoj domoroci pobedjuju. Kad sam je odgledao bilo mi je na pameti - a sto Kameron ne pokaze sta je bilo u sledecem krugu, kad americki marinci donesu svoje anti-materijske bombe, pa od citave planete ne ostanu ni atomi. Cisto da pokazu ostalim potlacenima sta ih ceka ako se pobune. Ali nije morao da se toliko potrudi, kao da mi vec ne znamo da su amerikanci naj-genocidniji narod na ovoj planeti.

Gledao sam i Katanac za Bol. Mogu samo reci da je to izvrsna propaganda upakovana u dugometrazni format. Pa svi koji poznaju dogadjanja u filmu znaju da komercijani filmovi danas dobiju skoro polovinu prihoda od sponzora, a nesto malo vise of gledalaca (JB007 prednjaci). Npr, 1/3 sekundni prikaz imena Nokije u filmu To je To, Makl Dzekson je donelo vise para Keni Ortegi nego desetine hiljada ulaznica obozavalaca. Zar se treba pitati ko je finansirao Katanac?

U srednjem veku u Juznoj Americi katolicki jurisnici, koji su zarili i palili po nativnom stanovnistvu, uvek su posle pokolja odlazili u hladne i tamne oaze tisine - kamene crkve da im svestenici operu duse. Katrin Bigolou zove Amerikance u zamracene dvorane u istom cilju. Zasto se onda treba cuditi Oskarskoj popularnosti ove americke svestenice?
Preporuke:
0
0
26 četvrtak, 11 mart 2010 09:27
cakana
Pitam se samo gde je autor teksta mogao da pogleda film i "Kaljtanac za bol" i "Avatar". Nije li neumesno pisati uopšte o nečemu što samo možemo naslutiti iz onoga što smo pročitali. Ako se bilo šta o filmovima može govoriti a da se ne vide, još ovako britko, onda bi sva filmska kritika mogla da opstane samo na prpričavanjima....dovoljno je pročitati sinopsis. Prvo, rekla bih krajnje neozbiljno, a drugo, ako je autor imao prilike da vidi film, izvinjavam mu se. Bojim se samo da je dopustio da ga nacionalna opredeljenost i odanost, što je sasvim u redu, dovedu do krajnje površnosti.
Preporuke:
0
0
27 četvrtak, 11 mart 2010 10:44
Srdjo
Sasvim je na mestu demontiranje odvratne i otrovne holivudske propagande.
Nazalost,samo gledanje i "uzivanje" u holivudskim produkcijama(i ostalim "nezavisnim")dovodi do ozbiljnih posledica po ljudsku svest i savest.
Gosp. Malicu,savetujem vam da obavezno nabavite i procitate sve knjige Johna Kleevesa o Americi i o njihovoj surovoj "diktaturi preduzetnistva".radi se o apsolutno kompetentnom autoru koji je i sjajni politicko-filmski kriticar pentagonske(USIA) produkcije. Pise,naravno,pod pseudonimom.
Preporuke:
0
0
28 četvrtak, 11 mart 2010 10:55
Milorad Đošić
...ko pa može da im zameri što su nagradu koju su sami izmislili, u umetnosti koju su upravo oni uzdigli, dodelili filmu koji predstavlja savremeni svet omako kako njima odgovara...
Lepo je to kad neko izmisli nagradu, mada mislim da je lepša reč, ustanoviti nagradu. Ali `ajdemo malo dalje. Šta je sa "Oskarom za Mir". Uzeše oni i "Oskar za Mir" na časnu reč.
Kako to da je čovek pre njih mogao da hoda Bagdadom normalno, a sada ne? Kako to da su svuda bili parkirani leteći ćilimi, kojih sada nema, a njih su zamenili leteći ljudi, kojih ranije nije bilo? Kako to da su ti ljudi pre dvadeset godina bili Kako to, kako to, po hiljadu puta?...
@Zoran. Odličan stari američki film, mislim na "Plavog vojnika".
P.S. Kako to da niko nije spomenuo "Kosu"?
P.S.1. "Katanac za bol", je stvarno loš prevod ili mi ne razumemo duh engleskog, ali bilo je toga i pre, pa se zato ne ljutimo na prevodioca.
Preporuke:
0
0
29 četvrtak, 11 mart 2010 11:32
@eskpert, nego sta
Ustav ne garantuje pravo na univerzitetsku fotelju, masnu platu i cetiri meseca godisnjeg odmora a da bi odatle mogla da se kritikuje "opasna" Amerika.
Kod nas Ustav ne samo da garantuje sve to nego čak i podstiče, pre svega pljuvanje po sopstvenoj državi da je fašistička, genocidna i sl.!
Što je grđe, to nosi više privilegija.
Preporuke:
0
0
30 četvrtak, 11 mart 2010 11:32
veteran
Holivud, ukupno uzevši, je izvanredno uspešna PR Agency koja na celoj planeti širi i održava kult idolatrije Amerike. To što oni to rade je sasvim razumljivo. Međutim, zašto mi sami pristajemo, čak hrlimo, da budemo lobotomirani? Koliko puta je samo "naš javni servis" podsećao i pozivao gledaoce da u sitne noćne sate ne propuste direktan prenos dodele "Oskara"?! Pa tek štampa, u čemu ne zaostaje "redizajnirana 'Politika'", u kojoj nas sa svih stranica i svakodnevno zavodljivo gledaju golišave američke starlete, uz obavezne osnovne "biografske podatke", značajne za Srbe i Srbiju, kao, na primer, s kim je dotična trenutno u vezi, s kim je do juče bila, kako podnosi trudnoću itd, itd... Ali, čemu čuđenje? I za vreme NATO bombardovanja svi domaći TV kanali bili su preplavljeni američkim video-proizvodima.
Preporuke:
0
0
31 četvrtak, 11 mart 2010 12:04
life and death, courage and manhood, war and human nature
"My friend, reporter and screenwriter Mark Boal, told me that he had decided to go to Iraq to cover the war firsthand." "The idea, he said, would be to capture Baghdad’s lethality while also telling the story of the young men tasked with what was probably the most dangerous job in the world. I thought it was a fascinating idea. We developed a shared vision for the film: an intense, naturalistic, soldier’s-eye view of the conflict. In order to protect this approach and limit committee reaction to the tough material, we also decided to pursue the project independently, without any studio support. For Mark, that meant he’d be writing without any initial payment. He readily agreed and set out to write “a spec.”"
"After reading the finished The Hurt Locker, I felt the excited rush of encountering an unforgettable script. It was both a probing character study, with the invention of Sergeant James and character arcs that radically unfolded in the reader’s heart and mind, and, at the same time, it was a nerve-shredding combat thriller, with an innovative structure built out of authentic detail. It not only put one on the ground in Baghdad, to feel its relentless threats, but it also, quite subtly and brilliantly, became a meditation on existential themes of life and death, courage and manhood, war and human nature. In short, it was original and electrifying—and I knew it would be my next movie."
"Eventually, we raised a modest amount of independent financing, located the production in the Middle East, and cast a trio of talented young actors and several industry veterans, who signed on based on the strength of the script."
Kathryn Bigelow
Preporuke:
0
0
32 četvrtak, 11 mart 2010 12:17
brm
@ War is a drug
da li vi i Zarković pišete o sitom filmu?

što ne bi bio katanac, kad je rejn men - kišni čovek, izi rajdrs - goli u sedlu, roling stouns - kotrljajuće kamenje, rok en rol - kotrljanje stena, vajld sajd - divlja strana, patetik - patetično, Nigers vid etitjud - crnci sa stavom...
stvarno je idiotska ta amerika kad daje ovako glupa imena filmovima i bendovima..kod nas Srba je sasvim drukčije.... ekspert iz amerike zna šta govorim
Preporuke:
0
0
33 četvrtak, 11 mart 2010 12:19
Vladimir
Pa dobro, u cemu je roblem. Posle nekoliko desetina godina, shvatamo mnoge cinjenice u pravom svetlu.

Niti je film umetnost, niti je, recimo, cak i Nobelova nagrada nagrada za nekakve zasluge za covecanstvo.

Svaka manifestacija ima prikrivenu zakulisnu poruku ili igru, da bi se formirala situacija, preduslovi za neku vrstu dominacije.

Tako i proizvodnja laznih autoriteta nije nedozvoljena vestina, naprotiv, vrlo zahtevna i ozbiljna manipulacija, sa ciljem promene realnih referenci.

I mada je nastao u industriji magle, Oskar nije odoleo virusu profanosti, i profesionalci su pokazali odredjenu drskost ne trudeci se da zamaskiraju sustinu.

Oskar je postao, javno, obican lokalni orden rada za filmske radnike, tako da u skorije vreme, mozemo ocekivati i skara za nosenje kablova ili pakovanje kulisa...
Preporuke:
0
0
34 četvrtak, 11 mart 2010 12:39
zvezdarac
Sećam se 1995. godine kada su nam ukinute kulturne sankcije pa se Holivud vratio u naše bioskope. Sećam se oduševljenja filmovima "Bekstvo iz Šošenka" i "Petparačke priče", kao i razočaranje kad je Oskare pokupio "Forest Gamp". Od tad me dodela Oskara ne zanima.

Autor je pomenuo nenadmašnu "Apokalipsu". Iskoristio bih priliku da se setim uvodne špice tog filma, po meni najbolje antiratne scene ikad snimljene. Kamera hvata palme na vetru, nestvarno zelene, orgulje vode gledaoca u raj, i onda napalm pretvara prizor u pakao, i javlja se glas DŽima Morisona: This is the end, my friend, the end...
Preporuke:
0
0
35 četvrtak, 11 mart 2010 13:35
Vozi Miško
Ovaj tekst je, pre svega, za čestitke! Evo, pitam, kada je jedna filmska kritika izazvala ovolike reakcije?

Prenos dodele Oskara sam gledao, a pomenute filmove ne. I neću! Sasvim dovoljno sam video. I zato autoru i njegovoj oceni verujem.

O pobedničkom filmu sam stekao utisak da se radi o najobičnijoj plaćenoj propagandi Pentagona. Film neću gledati jer se iz aviona vidi da je nemoralan i bezobrazno pristrasan, iako je naoko suprotno (te bombe koje oni demontiraju nisu ni bile podmetane sve do njihovog nasilnog ulaska u Irak). Čitao sam sisnopsis Avatara i nesumnjivo se radi o dečijem filmu. Ko voli "kompjuterske vratolomije", nek izvoli. Sve u svemu, Holivud je kao i američko društvo, u teškoj krizi. Čak ni skandali više ne idu...
Preporuke:
0
0
36 četvrtak, 11 mart 2010 13:43
Radenko Tošić
Jako je zanimljiva i reprezentativna istorija berlinskog filmskog festivala.Ideju i koncepciju festivala u Berlinu postavio je 1947.g Amerikanac Oskar Martaj, savjetnik za film američkog Stejt Departmenta. Festival je u narednim godinama sa glamurom i holivudskim zvijezdama, predstavljao poligon za isticanje ideja "slobodnog svijeta". Glavna motivacija pokretača ležala je u političkoj igri, gdje je nerješeno pitanje statusa Berlina trebalo riješiti u korist Zapada.Sve je teklo po po planu, ali je bilo i "incidenata" kao što je onaj koji se desio na trećem po redu festivalu 1953.g, kada se Gari Kuper obratio Berlincima i oštrim riječima napao opsesivnu politiku SAD i Makartijev lov na vještice, poredeći tadašnju klimu u SAD sa atmosferom u Berlinu 1938.g.Tada je posebna nagrada berlinskog Senata dodijeljena Eliju Kazanu(pred Komitetom za antiameričku djelatnost odigrao ulogu svjedoka pokajnika i optužio svoje prijatelje i kolege za komunističku zavjeru)za film Čovjek na konopcu, koji se bavi prebjegom češkog artiste na Zapad, što je u hladnom ratu bio presudan faktor za dodjelu nagrade u zapadnom Berlinu.Došlo je kasnije do promjene političkih strujanja u svijetu i Evropi, pa je to uticalo i na festival u Berlinu. Na drugim festivalima kao što su Kan i Venecija, prikazivani su filmovi iz istočnih zemalja, pa je i Berlin morao da " popu-sti".Ali nije prolazio bez incidenata.Do najveće krize festivala došlo je 1970.g.Jedan dan nakon projekcije zapadnonjemačkog filma O.K.Mikaela Verhovena,čija je tema bio istiniti događaj, silovanje i ubistvo vijetnamske djevojčice od strane američkih vojnika u Vijetnamskom ratu,žiri na čijem je čelu bio Amerikanac DŽordž Stivens zaključuje da je film uvredljiv za američku naciju i sa šest prema tri glasa donosi odluku da se film O.K. povuče iz programa.Dušan Makavejev se ograđuje od rada žirija tvrdeći da je žiri preuzeo ulogu cenzora i time prekoračio svoja ovlašćenja. Udruženi novinari traže ostavku žirija i nakon niza..nastavak
Preporuke:
0
0
37 četvrtak, 11 mart 2010 13:45
Radenko Tošić
..protesta, pisama i deklaracija donosi se odluka o prekidu zvaničnog programa.Drugi programi su se nastavili odvijati normalno do kraja festivala. Nagrade nisu dodjeljene..Do ponovnog incidenta došlo je 1979.g..Posle u zvaničnoj konkurenciji prikazanog filma Majkla Ćimina Lovac na Jelene, svovjetska delegacija uložila je protest jer film " vređa osjećanja herojskog vijetnamskog naroda". Sovjetska delegacija nakon toga povlači svoje filmove sa festivala i napušta Berlin.Iste večeri i Kuba i sve zemlje istočnog bloka sem Rumunije ulažu proteste i takođe povlače svoje filmove. Pal Gabor i Vera Hitilova daju ostavke u žiriju. Sutradan se zemlje trećeg svijeta solidarišu sa socijalističkim državama i one povlače svoje filmove.Festival se ovaj put ne prekida, ali se pravi kompromis pri kojem Ćimino ostaje bez nagrade..Navešću samo još jedan podatak koji govori kakav je odnos politike prema umjetnosti, a vezan je ,takođe, za Berlinski festival..Na otvaranju festivala 1996. g. čekala oko pola sata da ministri i gradonačelnik održe govor.Posle dvadeset minuta u salu stiže Ema Tompson sa režiserom Angi Lijem, a nešto kasnije i DŽon Travolta..Gradskoj policiji naređeno je da obezbjedi prolaz visokim političarima, ali ne i filmskim zvijezdama,koji su bili blokirani u saobraćajnom metežu.
Preporuke:
0
0
38 četvrtak, 11 mart 2010 14:17
Dejan
@ ekspert, nego šta

Prvi amandman štiti slobodu govora svih, sviđao se taj govor rulji ili ne.

Mnogima se nije svidelo štampanje pornografije, pa su Lari Flint i Hefner, pozivajući se na Prvi amandman uspeli da se izbore za svoje pravo da to štampaju.

U Evropi biste u više zemalja bili uhapšeni i osuđeni za negaciju Holokausta, dok u Americi postoji sloboda negiranja Holokausta, uprkos tome što to sigurno duboko vređa Jevreje.

Prema tome ne može "običan narod da digne dreku" kako bi ugušio disonantni ton. Uostalom on je smenjen pod nekim tobože disciplinskim razlogom, da bi se prikrilo da je smenjen zbog napisanog mišljenja.

Amerikanci su posle 11. septembra bili zbunjeni kako to da neko njih, tako dobre i pravedne i divne, može da mrzi.

Jedini greh Ward Churchill-a je što im je objasnio šta je Amerika uradila po svetu i nad Indijancima, a o čemu mediji u Americi nisu pisali.

Da ostavimo po strani genocid nad Indijancima (Vi to osporavate) ili gađanje Indokine hemikalijama od kojih se i danas rađaju defektna deca.

Američka avijacija je učestvujući u hrvatsko/muslimanskoj ofanzivi u Bosni, gađala Hadžiće, sarajevsko naselje u kome su živeli Srbi, sa radioaktovnom municijom.

Posle rata Hadžići su pripali muslimanima, dok su Srbi, sve sa grobljem, otišli u Bratunac. Nebrojeni su umrli od posledica radijacije.

Slučaj Hadžića je samo jedan u beskrajnom nizu usputnih zločina o kojima mediji "Prve Amerike" nisu stigli da Vas eksperta obaveste.

Zanemarivanje civilnih žrtava protivničke strane je, da parafraziram Amerikance:

Američki kao ubiti avganistanske svatove iz bespilotne letelice.

Sad je odjednom "običan narod digao dreku". Moram ovde da se poslužim podnaslovom Churchill-ovog teksta:

Neki ljudi uzvrate udarac (some people push back).

Ovo ne znači da iko podržava islamiste, ali Amerika ih je stvorila protiv Rusa, podržavala protiv nas Srba, pa ste sad doživeli "blowback", da se prljav trik vrati kao bumerang.
Preporuke:
0
0
39 četvrtak, 11 mart 2010 15:09
War is a drug
@brm

@ War is a drug
da li vi i Zarković pišete o istom filmu?


Ne! Ja pišem o "Hurt Locker", a sam Bog zna o čemu piše Zarković. Inače vidim da se većina komentatora slaže sa Zarkovićem bez da su i pogledali film. Štaviše, toliko im se dopada ta Zarkovićeva zamisao da je Oskar dodeljen propagandnom filmu, da su odlučili da film ni slučajno ne pogledaju ne bi li se slučajno ispostavilo da je ova zamisao besmislena i pogrešna. Pa tako komentator Vozi Miško piše:

Prenos dodele Oskara sam gledao, a pomenute filmove ne. I neću! Sasvim dovoljno sam video. I zato autoru i njegovoj oceni verujem.


Drugim rečima: "Ja to, drugovi, nisam čit'o, ali ja to, drugovi, osuđujem!"

Nije li dirljivo ponositi se sopstvenim neznanjem?
Preporuke:
0
0
40 četvrtak, 11 mart 2010 16:04
brm
@ War is a drug
patetic Serbs with atitude
druže pročitaću taj Kapital kad odvojim pola sata...možda i pogledam taj katanac, zainteresovao si me
Preporuke:
0
0
41 četvrtak, 11 mart 2010 16:18
Vozi Miško za War is a drug
„Nije li dirljivo ponositi se sopstvenim neznanjem?“
Dirljivo je kako vi brzo i neopozivo zaključujete! Upravo na komesarski način koji gore, kao, kritikujete. Jer, kako vi birate filmove koje ćete gledati? Ili gledate apsolutno sve? Ili gledate sve što „izađe iz Holivuda“? Sve filmove kandidovane za Oskara? Koje to kriterijume upotrebljavate, koje to „dirljivo znanje“ je u pitanju? Ja, recimo, biram teme i autore, uz prethodno prikupljene informacije (u koje spada gledanje „trelera“, isečaka prilikom manifestacija kao što je Oskar, usmenih i pismenih kritika, mišljenja prijatelja čiji fulmski ukus poznajem i sl.). U protivnom, nebi ni izlazio iz bioskopa ili ispred TV ekrana! Niko, ponavljam niko, nema vremena da vidi sve filmove, što ne znači da ne može da zaključi o čemu ti filmove govore i na koji način. Naprotiv! Isečci koje sam video prilikom dodele Oskara su mi sasvim dovoljno rekli o filmu, a sadržaj i tekuće kritike među kojima je bilo i onih dobrih još više. I zato sam siguran da neću utrošiti dva sata vremena na nešto što ne odgovara mojim kriterijumima, naglašavam MOJIM! A vi uživajte, niko vam ne brani, niti potcenjuje vaš ukus. A ni znanje.
Preporuke:
0
0
42 četvrtak, 11 mart 2010 17:32
blowback je diskreditovana teorija
Ovo ne znači da iko podržava islamiste, ali Amerika ih je stvorila protiv Rusa, podržavala protiv nas Srba, pa ste sad doživeli "blowback", da se prljav trik vrati kao bumerang.


Blowback ne postoji. Da postoji, Ameriku bi napadali ljudi iz Nikaragve, Paname, Haitija, Vijetnama pa i Srbije. Ali, toga nema, jer uzrok terorizma nije nikakav blowback nego islam. Uostalom, teroristi ne napadaju samo Ameriku nego i Indiju, Kinu, Rusiju, Nigeriju, Sudan, Evropu da ne pominjem.

Sto se ostalog tice, ocigledno mesate negativna i pozitivna prava. Prvi amandman zabranjuje drzavi da kaznjava govor, dakle ne mozete zbog onoga sto ste rekli da idete u zatvor.

I to je sve. Ali, privatnik itekako ima pravo da nekome da otkaz zbog govora. TV stanica itekako ima pravo da Vas otpusti zato sto se njima ili njihovoj publici ne svidja sta ste pricali. Sloboda govora nije garancija da ce neko da Vam obezbedi mikrofon.
Preporuke:
0
0
43 četvrtak, 11 mart 2010 17:49
Šarlo Akrobata
Problem Holivuda je vrlo jednostavan. Filmovi nastali tamo prave se tako da zadovolje sve ukuse. Zato su površni.Scenariji se rade po klišeima i u njima mora biti svako zastupljen.A sve da bi imali što veći broj gledalaca.Vodi se računa da sve bude politički korektno.Posebna priča je dobar crnac i loš belac koji vremenom uviđa da greši. Holivud je ekstremno levičarski..Tamo jedan Pol Šreder nikako nije imao šanse da dobije Oskara. Izrazito desničarski i jedan od najboljih filmova snimljenih u Holivudu "Taksist", koji je režirao Skorseze prema scenariju Pola Šredera, bio je 1976.godine nominovan u četiri kategorije, ali nije dobio ni jednu nagradu.Tada je za najbolji film proglašen Staloneov Roki prvi deo..Da li je, uopšte, pristojno porediti ova dva filma.
Preporuke:
0
0
44 četvrtak, 11 mart 2010 18:00
Američka žrtva
Amerika je planetarno zlo, koliko god prospe laži o sebi i svojoj "visokoj" ulozi u svetu.Ja se uopšte ne zamajavam ičim što je vezano za Ameriku. Čekam da Amerika "pukne", a to će se obelodaniti kada prestane mogućnost da pljačka po planeti.
Amerika je zlo. Posle bombardovanja i svega što je učinila Srbima, ja prezirem Ameriku!
Ja se ne zamajavam Amerikom i američkim lažima.
Preporuke:
0
0
45 četvrtak, 11 mart 2010 18:59
Miodrag Zarković
@War is a drug
Nemam običaj da šaljem komentare, poštujući ovaj prostor kao nešto što je namenjeno korisnicima, ne nama autorima. Ali, pošto je "War is a drug" uporan u zlonamernom "tumačenju" onoga što sam napisao u tekstu, a neko neutralan ko nije gledao pomenute filmove ne može da proceni ko je od nas dvojice u pravu, rešio sam da mu ipak odgovorim:
1) Ako je Ketrin Bigelou htela da snimi priču o tome kako rat od vojnika pravi "adrenalin džankije", šta će joj onoliki zli Iračani po celom filmu?
2) Još važnije: gde su dobri Iračani u celom filmu? Nema ih! Čak je i dečak "Bekam" prikazan kao neko ko je na putu da izraste u hohštaplera, ako već i nije postao to.
3) Kada to glavni junak ugrožava nevine civile, kao što tvrdite?! Naprotiv, umalo i sam nije izgubio glavu pokušavajući da spase onog bombaša koji se predomislio.
4) DŽejms, tačno je, sebe često izlaže rizicima, ali ako se setite njegovog razgovora sa pukovnikom Ridom (Dejvid Mors), shvatićete da i autori u DŽejmsovom ponašanju mnogo više vide neshvaćeno i nenagrađeno herojstvo nego poremećaj ličnosti. Da ne pominjem njegovu prehumanu brigu za "Bekama"...
5) Nevini civili u celom filmu ugrožavaju američke vojnike. Ne znam da li ste to primetili, a ako jeste, živo me zanima kako biste to uklopili u "humanu" nameru autora filma.
6) Sve i da me ubedite da je poenta filma "ne idite u rat da ne biste postali sociopata koji je zavistan od opasnosti" - iako mi se mnogo pre čini da je to samo okvir za beskrupuloznu prodržavnu propagandu - ne vidim kakvu umetničku ili filozofsku vrednost može da ima ta poruka, koju je pre više od 30 godina na kudikamo upečatljiviji način obradio Kopola u "Apokalipsi" pukovnikom Kurcom (koji takođe više nije sposoban da se izbavi iz ratnog ludila, ali je neuporedivo složeniji lik od bilo koga u "Katancu za bol")? Uostalom, mnogo je likova u "Apokalipsi" - Martin Šin, Robert Dival, Denis Hoper - koje možemo doživeti i na taj način...
Preporuke:
0
0
46 četvrtak, 11 mart 2010 19:17
War is a drug
@Vozi Miško
Naravno da se ne mogu gledati svi filmovi i da se selekcija mora nekako napraviti, ali red je da se o filovima koji se nisu gledali ne donose presude, pogotovu ovako kategoričke. Vi tvrdite da je film američka propaganda a da ga niste ni gledali. Ne morate da ga gledate, naravno, ali onda je red da svoje mišljenje zadržite za sebe.

@Šarlo Akrobata

Čuj, "Taksista" - "izrazito desničarski" film? Ajoj... Njegov junak jeste između ostalog i rasista i proto-fašista, ali stavovi likova nisu i stavovi autora, to valjda i deca znaju.

Šreder je naravno izvrstan režiser, ali to što nikada nije dobio Oskara ne znači da je u pitanju zavera - dobrih režisera je mnogo, Oskara za režiju - samo jedan godišnje. Ako postoji neki razlog zašto nije nominovan to će radije biti kontroverznost njegovih filmova i esplicitno nasilje i seksualnost koje prikazuju, a ne bilo kakvo fiktivno desničarenje. Najistaknutiji desničari na filmu, inače, standardno su miljenici akademije. Najbolji primer je svakako Istvud, ali i on je to zaslužio kvalitetom svojih radova, a ne zbog zbog kakve ideologije.
Preporuke:
0
0
47 četvrtak, 11 mart 2010 19:34
Ivan
Od istorijata Berlinskog festivala još zanimljivija je posvest dodele Oskara. Zna se da je Pentagon imao uvek jak uticaj u Holivudu, ali po meni je ipak ključni momenat bio onaj 1979. godine, sa uvodom 1976. Šta se desilo? Film Ponoćni kauboj je bio bum, eksplozija, trijumf pobunjenih intelektualaca! Sa oznakom r čini mi se, dakle prvi oskarovac zabranjen jednom delu publike, tema intrigantna, muška prostitutka, homoseksualac režiser opisuje posredno svoj život, rasturanje američkog sna sa sve havajskim majicama u završnoj sceni... I to čudo dobije Oskara. Ali Pentagon odmah uzvraća udarac i u jednoj od najboljih godina američkog filma, kad su snimljeni MEŠ, Pet lakih komada, Mali Veliki Čovek, Rajanova kći, Kvaka 22, Zaljubljene žene i Dilindžer, Oskara dobija Paton, glorifikacija Amerikanaca u 2. Svetskom ratu. No dobro, i to je velik film, i DŽordž Si Skot se sasvim drugačije poneo nego Ketrin, a najzad, Paton je više pohvala jednom prošlom dobu, vojskovođama starog kova, puna antičkih citata, pa je tematski univerzalan. Mali predah i pogled u prljavo evropsko dvorište u Francuskoj vezi, pa Kopola, i opet Kopola, između Kumova nagrade Žaoku, zaobišavši i 1973. sjajnu produkciju (Egzorcist, Serpiko, Leptir, Strašilo...). Forman i Nikolskon 1975. opet donose radost buntovnicima, a čak je i razumljivo što se Amerika, umorna od sumornih tema, okrenula optimističkom Rokiju 1976. Pa sjajna ljubavna priča Eni Hol, onda politički diskutabilni izbor Lovca na jelene, mada je po meni to bio najbolji američki film te godine. Svih tih godina se Američka akademija lomila između uticaja Pentagona i onog javnosti, posle kraha u Vijetnamu vrlo jakog. Ali tek posle kraha, jer kako napisah već, rat postaje "grozna" stvar tek kad uz štetu ne donese i korist. No, 1979. je bila konačna odluka: govoriti i dalje istinu ili spinovati ljude porodičnim temama? Umesto Apokalipse, DŽeza, Menhetna, Kose, Elijena, nagrađen je - Kramer protiv Kramera. Dalje nije ni bilo zanimljivo. Politički. Barem meni.
Preporuke:
0
0
48 četvrtak, 11 mart 2010 20:50
Milorad Đošić
@Zvezdarac. A onaj pukovnik kaže: "Volim miris napalma u zoru"...
Preporuke:
0
0
49 četvrtak, 11 mart 2010 20:50
USIA
USIA - United States Information Agency
Preporuke:
0
0
50 četvrtak, 11 mart 2010 22:21
Rodoljub@ blowback je diskreditovana teorija
Sto se ostalog tice, ocigledno mesate negativna i pozitivna prava. Prvi amandman zabranjuje drzavi da kaznjava govor, dakle ne mozete zbog onoga sto ste rekli da idete u zatvor.
I to je sve. Ali, privatnik itekako ima pravo da nekome da otkaz zbog govora. TV stanica itekako ima pravo da Vas otpusti zato sto se njima ili njihovoj publici ne svidja sta ste pricali. Sloboda govora nije garancija da ce neko da Vam obezbedi mikrofon.
Hm, pitam se da li je onda bolje živeti u zemlji gde vam zakonskom regulativom zabranjuju da ne smete da kažete sve što mislite (primer tzv. totalitarnih država) ili da živite u jednoj Americi gde vam država dozvoljava skoro sve na volju (bar po pitanju slobode govora) ali Vas zato savesni građani ućutkuju jer pričate nešto što nije ugodno njihovom uhu. Za sada bih ipak izabrao onu prvu varijantu, jer ona druga varijanta opasno miriše na "linč gomile" (svaka sličnost sa Divljim zapadom je namerna). Kao neko ko nije išao van granica Srbije, ne mogu da dam subjektivno viđenje ni o Americi niti o Evropi i sve što znam o Prvom amandmanu jeste pokupljeno iz filmova, štampe itd. Ako je to tako kao što kažete, onda nas Holivud opasno laže, bolje reći navodi na tanak led, u smislu da imamo predstavu o Americi kao zemlji slobode govora u kojoj vam je zagarantovano pravo da ne budete proganjani od bilo koga (bilo države bilo vandržavnih struktura ili pojedinaca) a za izgovoreni politički stav. Znači Holivud prikazuje prepolovljenu istinu.
Preporuke:
0
0
51 četvrtak, 11 mart 2010 22:36
sasa r.
@War is a drug ;

Po tebi Istvudovi filmovi nisu obojeni ideologijom?!?
Zašto onda izvrće istoriju, herojski otpor Japanaca je prikazao kao MORANJE! Zašto nije prikazao kako Amerikanci deru lobanje japanskih vojnika i šalju prelakirane kući kao ratne trofeje?!! Prvo se malo informiši, osim ako nisi ovde po zadatku :))
Preporuke:
0
0
52 četvrtak, 11 mart 2010 22:44
War is a drug
1)To da su Iračani "zli" - isključivo je vaša imputacija. Ako mislite na one koji postavljaju bombe - oni nisu predstavljeni ni kao dobri ni kao zli. Ako mislite da je postavljati bombe da bi se ubijali vojnici osvajačke vojske zlo, onda su zli, ako mislite da je dobro, onda su dobri. Bigelou nam na tu temu ne govori ništa više osim toga da rade to što rade. A zašto to rade je pitanje kojim se naši junaci ne bave - ali i to što se ne bave već je politički komentar, o čemu više u sledećoj tački. Osim ako ne želite da kažete da se u Iraku ne podmeću bombe na svakom koraku i da je to sve izmišljotina i NATO propaganda, onda stvarno nemate šta prebacite režiserki. She just shows it like it is.

2) Gde su dobri Iračani? Pravo pitanje je - gde su uopšte Iračani? Sa izuzetkom Bekama, naši junaci se sa Iračanima gledaju samo preko nišana ili preko terasa. Oni o tim ljudima u čiju su zemlju došli ne znaju ništa, niti pokušavaju išta da saznaju. Bigelou nam to vrlo jasno pokazuje. Film je snimljen iz perspektive američkog vojnika i izvrsno beleži upravo skučenost i autističnost te perspektive. Opet, paralela sa narkomanijom je na mestu – postoji samo sledeći fiks, sve ostalo je nevažno.

3) Naš junak nije kukavica, on se ne boji za svoj život, ali njegova motivacija nije spasavanje tuđih života, nego – samo još jedan fiks. Što se tiče ugrožavanja tuđih života – on upada u kuću očigledno potpuno nedužnih ljudi i samo pukim slučajem i srećom ih ne poubija. Zašto to čini? Više u sledećoj tački.
Preporuke:
0
0
53 četvrtak, 11 mart 2010 22:47
War is a drug
4) Prehumana briga za Bekama? Hahaha! Ma jeste li bi STVARNO gledali film? Naš junak UTRIPUJE (bez ikakvog jasnog razloga) da je ubijeni dečak na koga su naišli zapravo Bekam i onda polazi osvetu. Ali ubrzo se ispostavlja da dečak uopšte nije Bekam, da je Bekam živ i zdrav, te da je naš junak, rekoh, sve UTRPIPOVAO i da je zbog svog tripa doveo u opasnost živote nevinih ljudi. Štaviše, tolika je njegova „prehumana briga“ za Bekama, da kada narednog dana sretne Bekama živog i zdravog, on, umesto da se obraduje – neće ni da mu se javi. Štaviše, pretvara se da dečak NE POSTOJI. Zašto? Pa zato što činjenica da je dečak živ i zdrav predstavlja dokaz da je on, DŽejms opasan ludak koji IZMIŠLjA povode za sukob, osvetničku akciju, t.j. za još jedan fiks.

U pravom propagandnom filmu, u kome je DŽejms zaista heroj, mrtvi dečak bi zaista bio Bekam, a DŽejmsova osveta bi bila opravdana. Ovde – Bekam nije mrtav, osveta je suluda i promašena (i srećom – neuspešna), sam junak – mentalno nestabilan.

Ova epizoda sa Bekamom je ujedno i najmetaforičniji deo filma – DŽejms koji ovde predstavlja celu Ameriku reaguje na jedan nesumnjivo grozan zločin (11. septembar), na način sulud i neprimeren – upadajući nedužnim ljudima u kuću (čitaj: zemlju) i ništa ne shvativši, niti išta postigavši, dobija po nosu i pokunjen beži nazad u bazu.

5) Nevini civili po definiciji ne ugrožavaju nikoga. U filmu vidimo likova koji postavljaju bombe, ali oni samim tim nisu nevini civili. Ponavljam, osim ukoliko ne mislite da takvi likovi u stvarnosti ne postoje, te da su bombe koje svako malo pucaju po Bagdadu samo izmišljotina NATO propagande, nemate šta da prigovorite režiserki na ovu temu. Bombe postoje, i oni koji ih postavljju takođe POSTOJE, i to što su prikazani u filmu nije propaganda, nego realizam.
Preporuke:
0
0
54 četvrtak, 11 mart 2010 22:50
War is a drug
6) Nema potrebe da vas ubeđujem da je to poenta filma, niti sam to uopšte tvrdio. Mi ne znamo da li je DŽejmsa rat napravio takvim kakav je, ili je rat samo omogućio njegovoj pravoj prirodi da dođe do svog punog izražaja. U svakom slučaju – to što je navodno ta priča već ispričana u „Apokalipsi“, nije nikakav argument protiv „Lokera“. Borhes, a njemu je verovati u pitanjima književnim, kaže da postoje samo četiri priče: opsada grada (Troja), povratak iz lutanja (Odiseja), potraga (zlatno runo, potraga za Gralom) i žrtva jednog boga (Prometej, Hrist) i da sve što pisci vekovima rade jesu samo varijacije na ove teme. Ono što vidimo u „Lokeru“ su druga i treća tema – potraga i povratak. S tim što i za „Loker“ važi ono što po Borhesu važi za savremenu umetnost uopšte - potraga je neuspešna, povratak je nesrećan: „U prošlosti svaki poduhvat je bio uspešan. Neko bi, na kraju, ukrao zabranjene zlatne jabuke; neko bi, na kraju, zaslužio da osvoji Gral. Danas je potraga osuđena na neuspeh. Kapetan Ahab nalazi kita, a kit ga rastrže. Džejmsovi i Kafkini junaci mogu se nadati samo porazu. Toliko oskudevamo u hrabrosti i u veri da je happy ending danas samo industrijsko podilaženje. Ne možemo da verujemo u raj, ali verujemo u pakao.“
Preporuke:
0
0
55 četvrtak, 11 mart 2010 22:57
istina
Americi kao zemlji slobode govora u kojoj vam je zagarantovano pravo da ne budete proganjani od bilo koga (bilo države bilo vandržavnih struktura ili pojedinaca) a za izgovoreni politički stav. Znači Holivud prikazuje prepolovljenu istinu.


Valjda je jasno da Holivud ima vrlo malo veze sa istinom o Americi. Ili ste Vi verovali da ovde stvarno imamo Spajdermena? Stavise, Holivud u Americi ima status slican onom koji B92 ima u Srbiji. Samo na NSPM-u se Holivud dozivljava kao nesto "tipicno americko". Smesno.

Sto se ostalog tice, bas me briga gde Vi vise zelite da zivite. Realno, malo gde drugde bi Vas i primili. Ali, ali prica o "proganjanju" na osnovu izrecenog je smesna. I moderatori na NSPM-u ne pustaju sve komentare. To ne znaci da nas "proganjaju".

Jednostavno, sajt je njihov, pa pustaju sta oni misle da je primereno. Ni meni ne pustaju svaki komentar, pa ne kukam kako u Srbiji nema slobode govora. Isto vazi i za univerzitet jadnog, "progonjenog" sarlatana Churchilla.
Preporuke:
0
0
56 četvrtak, 11 mart 2010 22:58
Šarlo Akrobata
War is a drug@

Ajaoj..Pa, vi ste udrobili u ovom odgovoru sve i svašta..Koji su to istaknuti režiseri desničari koje je Holivud gotivio ako se izuzme Klint Istvud i kaubojci koji su harali u vreme hladnog rata? I ko je govorio o zaveri? Da postoji određena politika kojom se rukovodi žiri prilikom izbora i da se, iz nekih razloga lošijim filmovima daju nagrade, to je sigurno. Kažete da je Šreder izvanredan režiser da bi rekli kako je Istvud zaslužio Oskara kvalitetom svojih radova.Iz toga proizilazi da Šrederovi filmovi nisu kvalitetni.Sami sebi "skačete u usta". Eksplicitnog nasilja ima i u Kumu.Možda Šrederovi filmovi nisu na kvalitetnom nivou koji bi im obezbedio Oskara, možda kao režiser ne zaslužuje nagradu, ali, po mom mišljenje, trebao je biti nagrađen za scenario za Taksistu.Ne znam po čemu je Trevis rasista? Jedan od njegovih kolega taksista je crnac sa kojim nema problema u komunikaciji kao što ga ima sa devojkom i svodnikom koji su belci.
Preporuke:
0
0
57 četvrtak, 11 mart 2010 23:41
Kole
@ Ekspert za ameriku, potpuno se slažem s Tobom da je SAD zemlja blagostanja, ljudskih prava i sloboda... nezavisno od Holivuda. Problem je u tome što zarad takvog stanja moraju da stradaju Iračani, Avganistanci, Vijetnamci, Srbi... Svi moraju, milom ili silom, dati svoja prirodna bogatstva zarad blagostanja građana SAD.
Inače, veoma dobar i poučan tekst.
Preporuke:
0
0
58 četvrtak, 11 mart 2010 23:44
Vozi Miško za War is a drug
„Ne morate da ga gledate, naravno, ali onda je red da svoje mišljenje zadržite za sebe.“ Iz onoga što sam video i čuo o tom filmu, a tu spadaju, između ostalog, i mišljenja veoma kvalifikovanih „filmskih“ ljudi, došao sam do zaključka da taj film ne zaslužuje ne samo Oskara, već po MOJIM kriterijumima, ne zaslužuje ni da ja odvojim dva sata mog dragocenog vremena na njega. I zašto bih ja to svoje mišljenje zadržao za sebe?

Što se tiče propagande Pentagona, ona prosto „izvire“ iz ono malo isečaka puštenih tokom predstavljanja filma i autorke u vreme ceremonije dodele Oskara. Ko malo prati filmsku umetnost, odmah može da oceni da tu nema ni „u“ od umetnosti. A ako tako ne kvalitetan film osvaja Oskara kao najbolje ostvarenje, može se zaključiti sledeće. Ili nema boljih filmova ili je razlog političke prirode. Ako ono prvo nije u pitanju, a na to ukazuju mnogobrojni filmski znalci, drugi razlog navodi upravo na to o čemu govorim, da se radi o čistoj propagandi, u ovom slučaju Pentagona (posredno američke vlade i NATO pakta, takođe).

Vreme će pokazati ko je od nas dvojice u pravu, osim ako se u međuvremenu ne zabrani iznošenje sopstvenog mišljenja (što me nebi začudilo). U svakom slučaju, ostaje neporeciva činjenica da tamo nikakve bombe nisu eksplodirale, sve dok Amerikanci nisu NASILNO došli, valjda prosto ludi za demontiranjem istih. I da o tome u filmu nema ni reči.
Preporuke:
0
0
59 petak, 12 mart 2010 00:41
War is a drug
Zašto onda izvrće istoriju, herojski otpor Japanaca je prikazao kao MORANJE! Zašto nije prikazao kako Amerikanci deru lobanje japanskih vojnika i šalju prelakirane kući kao ratne trofeje?!! Prvo se malo informiši, osim ako nisi ovde po zadatku :))


Ma tačno, u pravu ste potpuno. Uopšte, savremena kinematografija je jako nepravedna prema silama osovine. Evo recimo oni Rusi: umesto da lepo snime neki pohvlan film o herojskoj borbi Nemaca u odbrani Berlina, oni zapeli, Staljingrad, pa Staljingrad. Što ne snime neki film o silovanjima Nemica od strane crvenoarmejaca?

Šalu na stranu, Istvud je snimio dva izvanredna atniratna filma u kome se nije ustezao da prikaže ni američke, ni japanske zločine (Amerikanci ubijaju zarobljenog Japanca koji im se sam predao, i to iz čiste dosade), ali se pre svega koncentrisao na zajedničku ljudskost vojnika sa obe strane. Japanski vojnici su prikazani kao normalni ljudi kojima je, kao i svim normalnim ljudima, više stalo do srećnog života sa svojom porodicom, nego do žrtvovanja u ime cara. Istvud tu nije ništa „izvrtao“: ceo film "Pisma sa Ivo DŽime" zasnovan je na dokumentarnom materijalu, tj. pismima japanskih vojnika bitke. Pre će biti da je vaša slika o Japancima koji su spremni da svi do jednog izginu vičući „Banzai!“ plod američke propagande koja je neprijatelje dehumanizovala i prikazivala ih kao bezumne fanatike. Istvudov film razgrađuje upravo tu ustaljenu sliku, pokazujući da su i neprijatelji ljudi kao i mi.

I da, u pravu ste, ovde sam po zadatku. Poslao me Klint Istvud da zastupam njegove interese na sajtu NSPM. So, you've got to ask yourself one question: Do I feel lucky? Well, do you?

s
Preporuke:
0
0
60 petak, 12 mart 2010 00:43
War is a drug
Kažete da je Šreder izvanredan režiser da bi rekli kako je Istvud zaslužio Oskara kvalitetom svojih radova.Iz toga proizilazi da Šrederovi filmovi nisu kvalitetni.


Ne proizilazi. To što je Istvud zaslužio Oskara, ne znači da Šreder nije.

U svakom slučaju, ostaje neporeciva činjenica da tamo nikakve bombe nisu eksplodirale, sve dok Amerikanci nisu NASILNO došli, valjda prosto ludi za demontiranjem istih. I da o tome u filmu nema ni reči.


Naravno da je to neporeciva činjenica, ali film se prosto time ne bavi. Ni u „Apokalipsa“ nema ni reči o tome kako je i zašto rat u Vijetnamu uopšte počeo, ni u „Na tapadu ništa novo“ nema reči o tome kako je Prvi svetski rat počeo, niti pak u „Gvozednom krstu“ o tome kako je Drugi svetski rat počeo. U ratnim filmovima takva pitanja su po definiciji žanra izvan fokusa, ovi filmovi uzimaju rat kao datost, ali to samo po sebi ne znači da su propaganda, da laću, da izvrću i tome slično. Ono što Bigelou pokušava da prikaže jeste kako taj rat izgleda iz perspektive američkog vojnika, sa svim ograničenjima i slepim tačkama koje ta perspektiva sa sobom nosi. I ona to prikazuje pošteno i beskompromisno, bez i trunke propagande.
Preporuke:
0
0
61 petak, 12 mart 2010 00:56
Dejan
@ blowback je diskreditovana teorija

Ko je diskreditovao blowback?

Otkad se može diskreditovati pojam? Blowback je možda najsličniji pojmu "to backfire", samo upotrebljen u geopolitičkom kontekstu poteza koji se docnije pokaže štetnim po njegovog inicijatora.

Kad Amerika protežira nezavisnost Kosova, a onda Rusi iskoriste taj "jedinstveni slučaj" da rasparčaju Gruziju, to je blowback.

Kad nahuškaš primitivan narod ekstremnim islamom da bi dezavuisao Ruse, a zatim njihovi sinovi napadnu tvoju zemlju, to je takođe blowback.

Ne volim komunizam, ali mislim da je za društvo kao Avganistan komunizam bio prava stvar zbog mešavine sekularizacije i prosvećivanja naroda. Ne može odmah da se napravi parlament, berza i da se održavaju izbori. Petar Veliki nije pustio bojare da odlučuju na referendumu hoće li da seku brade ili ne, na silu im je isekao brade. To bi Rusi uradili sa Avganistanom da nije bilo mešanja Amerike.

Vi vidim brkate obaveze iz ugovora o radu sa privatnim životom čoveka. Ward Churchill je napisao i objavio privatni esej kao reakciju na 11. septembar, a "napakovano" mu je nešto drugo da bi ga otpustili. Za razliku od Vas Univerzitet je znao da se otkaz ne može dati za disonantni ton, ako ništa drugo zbog akademske slobode. Inače Ward Churchill je dobio radni spor protiv Univerziteta.

Da li je i Bill Maher "šarlatan" što je iskreno rekao šta je hrabar a šta kukavički napad, pa izgubio posao?

Ima izreka - poturica gori od Turčina, pa me iskreno nešto interesuje.

Da li Vi smatrate da su Irak i Avganistan slobodni ili okupirani?

Da li je bombardovanje NATO-a agresija i ratni zločin?

Iskreno me zanima jer razumem čoveka rođenog i odraslog u Americi da priča iz svoje bajkovite vizure Amerike kao simbola svega dobrog, ali Vi kao Srbin da nam ovde prodajete tu pravu pravcatu američku priču, to mi ne ide u glavu. Nemojte da se ljutite, ali sve mi to izgleda malo smešno.

Radiša glumi DŽonija, a Žika je zapravo DŽimi...
Preporuke:
0
0
62 petak, 12 mart 2010 01:41
Miodrag Zarković
@War is a drug
Kapa dole na "zaključku": pošto u filmu niko ne izgovara eksplicitno da su oni koji postavljaju bombe loši i zli, onda mora da ni autori te ljude ne predstavljaju kao zle, već to samo ja imputiram takav stav autorima! Zaista ne znam šta da kažem na ovakav "argument", osim da vas podsetim na to da Iračani u filmu neprestano postavljaju razorne bombe u rezidencijalne delove grada, tamo gde će od eksplozije ginuti ne samo američki vojnici, već i civili - ako to nije zlo, onda ste uspeli da opštu teoriju relativiteta primenite i na filmsku umetnost, a ja se duboko izvinjavam Ketrin Bigelou na pretrpljenom duševnom bolu.
Neverovatna mi je vaša spremnost da ignorišete besprizorno glorifikovanje američkih vojnika, koje je sveprisutno u filmu. Zločine i bespotrebna ubistva u "Lokeru" vrše samo domoroci, ili engleski plaćenici (koji su ocrnjeni možda i više nego Iračani), ali nikako američki vojnici, koji ne napraviše nijedan jedini prekršaj za dva sata "potresne drame". Ameri tri puta mere pre nego preseku čak i kada ih neprijatelj drži na nišanu, što vidimo u pustinjskom obračunu snajperima.
Primećujem da vas impresionira to što Bigelou i Boul nisu prikazali Amerikance kao bezbrižne veseljake, već su ih začinili napetošću, neurozama i rastrojstvima, ali ne vidim zbog čega bi autorima trebalo aplaudirati na takvoj postavci. Ja i ne tvrdim da su Bigelou i Boul idioti, već da su napravili loš, ostrašćen i pristrasan film. A da su prikazali vojnike kao razgaljene mangupčiće, verujem da bismo se svi složili da su autori idioti, ali da u tom slučaju čak ni Američka akademija ne bi nagradila takav film Oskarima, niti bih ja onda pisao o njemu.
Kada sam pisao o DŽejmsovoj prehumanoj brizi za "Bekama", mislio sam na njegov odnos sa klincem u prvoj polovini filma (igra se sa njim, daje mu pare i sl.), a ne na scenu koju opisujete, vezanu za "Bekamovu" navodnu smrt i DŽejmsov pokušaj osvete....
Preporuke:
0
0
63 petak, 12 mart 2010 01:43
Miodrag Zarković
...nastavak...
Što se tiče te scene, kada DŽejms upada onim ljudima u kuću, čak bih se i složio sa vama da je to metafora za invaziju Iraka, samo da su autori bili hrabriji pa otišli do kraja - na primer, da je DŽejms ubio nekog od onih staraca na koje naiđe u kući. Jer, to se dogodilo u stvarnosti. Nisu Amerikanci upali u Irak kao DŽejms u kuću, malo prepali stanovništvo, ali onda se povukli ne napravivši nikakvu nepopravljivu štetu. DŽejms iz kuće izlazi bez krvi na rukama, za razliku od Amerikanaca koji će, kada se budu jednog dana povlačili iz Iraka, nositi na duši stotine hiljada tamošnjih civila! Što se mene tiče, svaka paralela prestaje u toj, suštinskoj razlici.
Iskreno, začuđen sam time što je neko toliko poverovao u citat sa početka filma, ali ste očigledan primer da je i to moguće. Pitam se, da vam autori nisu u uvodnoj špici NACRTALI kakav zaključak bi oni voleli da steknete o njihovom filmu, da li biste i tada ovoliko žestoko branili njihov umetnički kredibilitet?
Što se mene tiče, mogli su da naređaju još trideset zanimljivih citata, ali bih opet mislio da je "Loker" propagandna igrarija, ni do pojasa velikim antiratnim AMERIČKIM filmovima kao što je više puta pomenuta "Apokalipsa", ili "Staze slave" (Kjubrikov, crno-beli, sa Kirkom Daglasom), "Zastave naših očeva" i "Pisma sa Ivo DŽime" Klinta Istvuda, "Engleski pacijent", "Povratak ratnika", kao i sjajni australijski film "Galipolje".
Preporuke:
0
0
64 petak, 12 mart 2010 02:04
Odbrana i poslednji dani
War is a drug@

Pokušavate da odbranite nešto što je neodbranjivo. Osnovna radnja filma se svodi na to da neki postavljaju eksploziv, a drugi ga demontiraju. Može se zaključiti da su oni koji postavljaju eksploziv negativci, a oni koji ga demontiraju pozitivci. To je poruka filma
Preporuke:
0
0
65 petak, 12 mart 2010 02:17
Miodrag Zarković
@War is a drug
Ako već poštujete i volite te ranije ratne filmove koje nabrajate, bolje nemojte da ih stavljate u isti rang sa "Katancem za bol". Jer, kada kažete da se, eto, ni u tim ranijim filmovima, kao ni u "Katancu", ne raspravlja o uzrocima ratova, nanosite veliku nepravdu starim filmovima. Kopola, fakat, nije pojašnjavao predistoriju Vijetnamskog rata, ali je iz svakog kadra "Apokalipse" jasno da su Amerikanci strano telo u toj zemlji i da su oni u velikoj meri uzrok pakla koji vidimo. Kada autori tako postave stvari, njihovo stanovište o tome "ko je kriv" ili "ko je prvi počeo" potpuno se podrazumeva, a nisu ga uneli u film iz dramaturških razloga koje i sami navodite. Na drugoj strani, u "Katancu" ne samo da ne može da se nasluti kritički stav autora prema uzrocima ovog konkretnog rata, već se nazire njihova naklonost zvaničnoj verziji invazije na Irak. Oni su prikazali sve to iz perspektive običnog američkog vojnika - mož` misliti! To je rijaliti šou, a ne "najbolji film u 2009. godini"! I to rijaliti šou koji kao da je naručio Pentagon. Umetnici, da se razumemo, nisu dužni da se bave ovim ili onim. Sami biraju koje će teme njihova dela obrađivati, a koje će vrednosti braniti njihovi junaci. Ali ni mi gledaoci nismo dužni da se divimo svačijem doživljaju "najboljeg filma u protekloj godini", pogotovo kada je taj film krcat propagandim trikovima u korist zvanične politike najmoćnije države sveta.
Ne verujem da će Ketrin Bigelou, pa ni mnogo hrabriji i veštiji reditelji od nje, skoro snimiti film u kojem ne gine američki pukovnik zato što je verovao podmuklim iračkim civilima, nego strada irački civil zato što je verovao podmuklim američkim vojnicima.
Preporuke:
0
0
66 petak, 12 mart 2010 02:55
Simić Manojlo
Kad su u pitanju film , fudbal , i politika , ma
naravno da mi svi sve znamo .
Meni se ipak čini da je gosp. Zarković najbliži
istini .
Ako ni zbog čega drugog , a ono zbog činjenice da
su Holivud i SNN ( to su samo dvije strane iste ,
drske i jezive propagande ) od američkog naroda
zatajili istinu , da je Amerika vodila više ratova,
nego što ima godina starosti ( ako joj kao prvi
rođendan računamo Constitutional Convention od
28.09.1787. god. ). Podatak je objavljen u časopisu
HARPERS , i nikad nije demantovan .
Gledao sam u životu vjerovatno 1.000 ili više
američkih fiulmova , a sada mirne duše mogu da
kažem , da kada bih se našao u prilici da biram
između npr. Češkog i Američkog filma , a da ni o
jednom neznam ništa , izabrao bih Češki .
Manje su šanse da me varaju i terorišu .
Preporuke:
0
0
67 petak, 12 mart 2010 03:23
War is a drug
Kapa dole na "zaključku": pošto u filmu niko ne izgovara eksplicitno da su oni koji postavljaju bombe loši i zli, onda mora da ni autori te ljude ne predstavljaju kao zle, već to samo ja imputiram takav stav autorima! Zaista ne znam šta da kažem na ovakav "argument", osim da vas podsetim na to da Iračani u filmu neprestano postavljaju razorne bombe u rezidencijalne delove grada, tamo gde će od eksplozije ginuti ne samo američki vojnici, već i civili - ako to nije zlo, onda ste uspeli da opštu teoriju relativiteta primenite i na filmsku umetnost, a ja se duboko izvinjavam Ketrin Bigelou na pretrpljenom duševnom bolu.


Dobro, ima li tih bombaša u stvarnosti ili nema? Ima. Da li njihove bombe ubijaju i vojnike i civile? Ubijaju. I vi onda kažete – „Bigelou je američki propagandista, ona Iračane prikazuje kao zle!“. Ne, Bigelou je dobar režiser i stvari prikazuje kakve jesu – ima puno ljudi u Bagdadu koji podmeću bombe koje ubijaju i vojnike i civile. Ako vi odatle izvlačite zaključak „Iračani su zli“, to vama na dušu, ja znam da ja svakako nisam izvukao taj zaključak gledajući film. To je prosto jedna poptuno nesporna činjenica iračke svakodnevice.
Preporuke:
0
0
68 petak, 12 mart 2010 03:29
War is a drug
Neverovatna mi je vaša spremnost da ignorišete besprizorno glorifikovanje američkih vojnika, koje je sveprisutno u filmu.


Uporno insistirate na tom „glorifikovanju“, ali niste mi za njega dali nijedan jedini primer. Šta je u ovom filmu glorifikovanje (pa još i besprizorno) američkih vojnika?

Jedino čega ja uspevam da se setim jeste hrabrost i hladnokrvnost glavnog junaka u opasnim situacijama, ali kao što rekoh, ta se hrabrost u filmu vrlo efektno i nedvosmisleno demistifikuje. Njegova hrabrost je hrabrost ludaka.

Kada sam pisao o DŽejmsovoj prehumanoj brizi za "Bekama", mislio sam na njegov odnos sa klincem u prvoj polovini filma (igra se sa njim, daje mu pare i sl.), a ne na scenu koju opisujete, vezanu za "Bekamovu" navodnu smrt i DŽejmsov pokušaj osvete....

Ali ako ste na to mislili, onda tu nema nikakve „prehumane brige“, njihov odnos izgleda prirodno i realistično.Svako ko je ikada bio u vojsci prepoznaju tu scenu vezivanja između vojnika i lokalnog zaludnog klinca koji trčkara za njim (sećam se da da sam razdelio bar deset pakovanja onih vojnih bombona od maline takvoj klinčadiji). Pritom, Bigelou ne ostavlja tu scenu na tome, nego je kontrastira sa kasnijim DŽejmsovim odbijanjem da klinca i pogleda. Daleko od toga, dakle, da je na delu idealizacija.
Preporuke:
0
0
69 petak, 12 mart 2010 03:37
War is a drug
Nisu Amerikanci upali u Irak kao DŽejms u kuću, malo prepali stanovništvo, ali onda se povukli ne napravivši nikakvu nepopravljivu štetu. DŽejms iz kuće izlazi bez krvi na rukama, za razliku od Amerikanaca koji će, kada se budu jednog dana povlačili iz Iraka, nositi na duši stotine hiljada tamošnjih civila! Što se mene tiče, svaka paralela prestaje u toj, suštinskoj razlici.


Možda ste u pravu, možda bi utisak bio uverljiviji, a metafora uspelija, da je DŽejms okrvavio ruke, ali složićete se, jednom kad priznate da je ovaj deo filma metaoforičan za ceo rat, već smo miljama daleko od bilo kakve propagande, a glorifikovanje da ne pominjem.

Iskreno, začuđen sam time što je neko toliko poverovao u citat sa početka filma, ali ste očigledan primer da je i to moguće. Pitam se, da vam autori nisu u uvodnoj špici NACRTALI kakav zaključak bi oni voleli da steknete o njihovom filmu, da li biste i tada ovoliko žestoko branili njihov umetnički kredibilitet.


Znate kako, ako su autori ŽELELI da prenesu tu poruku, onda svakako nisu ŽELELI da glorifikuju američke vojnike, propagiraju NATO itsl. Dakle, na nivou namere, stvar rešena. Drugo je pitanje da li su u nameri uspeli. Ja odgovorno tvrdim da jesu – način na koji se glavni junak ponaša jasno ilustruje tezu filma i za to sam vam naveo više primera, od njegove nenormalne i preterane neustrašivosti pred opasnošću, preko suludog načina na koji pokušava da „osveti“ Bekama, pa sve do uvlačenja svojih vojnika u besmislenu akciju jurcanja po mračnim ulicama u potrazi za bombašem, akciju u kojoj će jedan od njih umalo poginuti, i konačno do ostavljanja svoje mlade, lepe žene i malog deteta koje nije video godinu dana i povratka na front. Dakle, i tu je stvar rešena, film ne samo da hoće da nam pokaže da je rat droga, nego nam to stvarno i pokazuje. Nisam ja dakle, POVEROVAO U CITAT, nego je film smisao citata jasno preneo sopstvenim umetničkim sredstvima. Citat je tu samo kao epigraf.
Preporuke:
0
0
70 petak, 12 mart 2010 03:53
War is a drug
Što se mene tiče, mogli su da naređaju još trideset zanimljivih citata, ali bih opet mislio da je "Loker" propagandna igrarija, ni do pojasa velikim antiratnim AMERIČKIM filmovima kao što je više puta pomenuta "Apokalipsa", ili "Staze slave" (Kjubrikov, crno-beli, sa Kirkom Daglasom), "Zastave naših očeva" i "Pisma sa Ivo DŽime" Klinta Istvuda, "Engleski pacijent", "Povratak ratnika", kao i sjajni australijski film "Galipolje".


Da, složiću se da je „Loker“ slabiji i od „Apokalipse“ i od „Pisama“ (za „Zastave“ nisam siguran, to je kudikamo slabiji film od svog parnjaka, a i samo je donekle ratni), ali to nikako ne znači da je loš (to su izvrsni filmovi), a još manje da je „propaganda igrarija“. Na osnovu čega tvrdite da je „propagandna igrarija“? Osim na osnovu toga što ste to do sada ponovili deset puta.


Kada autori tako postave stvari, njihovo stanovište o tome "ko je kriv" ili "ko je prvi počeo" potpuno se podrazumeva, a nisu ga uneli u film iz dramaturških razloga koje i sami navodite. Na drugoj strani, u "Katancu" ne samo da ne može da se nasluti kritički stav autora prema uzrocima ovog konkretnog rata, već se nazire njihova naklonost zvaničnoj verziji invazije na Irak.

Hm, pa sumnjam da bi se Kopola složio sa vama. Ne verujem da on smatra da su Amerikanci „krivi“ za Vijetnam (kao što i nisu, rat nije počeo njihovim dolaskom), već samo da se tamo ponašaju bezočno i zločinački. S druge strane, teza da se u „Lokeru“ nazire naklonost autora prema „zvaničnoj verziji“, najobičnija je izmišljotina. Hajde recite, čemu se to nazire ova navodna naklonost?
Preporuke:
0
0
71 petak, 12 mart 2010 03:56
War is a drug
Inače, samo da sumiramo, vi ste već dobrano odstupili od teza iznesenih u tekstu i sad pokušavate da odbratnite znatno slabiju tezu kako „Loker“ nije nešto naropito dobar film i kako nije eksplicitan po pitanju američke krivice. Ali to je miljama daleko od vaših tvrdnji tekstu. Da se podsetimo, tamo ste tvrdili sledeće:

Glavni junaci su pripadnici jedinice za demontiranje eksploziva, svi odreda moralno besprekorni i beskrajno humani, u svakom trenutku spremni da rizikuju sopstvene živote ne bi li sirotim Iračanima obezbedili bolju budućnost. A nezahvalni Iračani im na svakom ćošku postavljaju bombe, koje ovi požrtvovani Amerikanci onda demontiraju, i to na uobičajeno šmekerski način, prkoseći smrti sa osmehom na usnama, rok-muzikom u slušalicama i srednjim prstom u vazduhu. Kao što u celom filmu nema ni kompromitovanog, a kamoli zlonamernog Amerikanca, tako ne možete ni svećom pronaći dobroćudne, ili barem pristojne domoroce.

U toku rasprave ja sam vam rekao, a vi se složili, da su vojnici u ovom filmu daleko od moralno besprekornih i beskrajno humanih, te da razlozi zašto rizikuju svoje živote nema nikakve veze sa željom da se Iračanima „obezbedi bolja budućnost“. Dakle teza 1 prosto nema veze sa životom (ni filmom). Teza dva – koja bi valjda trebalo da bude da je film propagandni zato što vojnici slušaju MInistry i što žvaću žvaku, otrpilike je smislena kao i ona da je „Apokalipsa“ propgandni film, jerbo helikopteri izgledaju tako kul uz zvuke Vagnera. Iza te „kuline“, međutim, u oba slučaja stoji ludilo. Teza tri, da u filmu nema kompromitovanog Amerikanca, valjda pada u vodu sama od sebe nakon svega što smo napisali o glavnom liku. Dakle, ništa od ovoga što ste napisali prosto ne stoji.
Preporuke:
0
0
72 petak, 12 mart 2010 11:09
brm
@ ivan
svašta nam napriča - da je Kramer protiv Kramera po ukusu Pentagona,a da "remek delo" "Sav taj DŽez" zbog Pentagona nije dobio Oskara.."Sav taj DŽez" je najveći džez (džez=sranje ako niste znali)u istoriji kinematografije posle Sofijinog izbora..doduše ni Kramer ne zaostaje puno, al da je po ukusu generala.. ma daj..
ne verujem da iko spori da je Oskar jedna komercijalna kičerska nagrada, niko ozbiljan ga ne uzima za ozbiljno..ponekad im se omakne dobar oskar za strani film..ali jako retko..
što se tiče "puno nagrađivanog desničara" Istvuda ..prvu nagradu je dobio kad je postao vršnjak broja 1, a snimao je decenijama svuda sem u SAD..
Preporuke:
0
0
73 petak, 12 mart 2010 11:14
Marga
District 9 je odlican film, gorak, jasan, precizan, o realnom svetu u kome zivimo. ako imate priliku obavezno ga pogledajte. Necete se osecati mnogo bolje posle ali filmovi i ne treba da se parve da biste se dobro osecali ( osim crtanih naravno:)
Preporuke:
0
0
74 petak, 12 mart 2010 11:22
brm
Miodrag Zarković

"Zaista ne znam šta da kažem na ovakav "argument", osim da vas podsetim na to da Iračani u filmu neprestano postavljaju razorne bombe u rezidencijalne delove grada, tamo gde će od eksplozije ginuti ne samo američki vojnici, već i civili - ako to nije zlo,"

pobogu Zarkoviću, pa zar to ne rade i u stvarnosti a ne samo u filmu? Ili je, što reko Ratko i to(vesti na TV svakodnevne) NATO propaganda?
zašto, kada prikaže nešto što je očigledno zlo i "u stvarnosti" optužujete autorku filma za ideološku ostrašćenost?..
Preporuke:
0
0
75 petak, 12 mart 2010 11:35
brm
@ ratko džanki

„Apokalipsa“ propagandni film, jerbo helikopteri izgledaju tako kul uz zvuke Vagnera."

apokalipsa i jeste NATOnajpropagandniji film u istoriji čovečanstva...propaganda ne deluje "na polju" etike i racija, već prizora, estetike i podsvesti...1980., godine titine smrti moja jedinica u JENEA koja je nosila plavu traku mrskih agresora na manevrima, sva je bila u fazonu amera iz apokalipse - napadali smo crvenu đubrad i dem vijetkong, krivili smo one smešne šlemove da ličimo na te "antiratne" vojnike, bunili smo se što nekma mo napalm bombe da spržimo komuniste...ZAŠTO ZBOG TOGA NE REĆI DA JE I APOKALIPSA PROPAGANDA?...naravno zato što je besmisleno..kao što je verovatno i u slučaju "katanca"..
setite se jednog od insajdera Brankicinog, kad je puistila snimke legijine jedinice kao peva neku novokomponovanu pesmu o kosovu...sutradan je ceo sever pevao tu pesmu..Brankica je dakle, po Zarkoviću, propagandista crvenih beretki
Preporuke:
0
0
76 petak, 12 mart 2010 12:47
Odbrana i poslednji dani
War is a drug vs Zarkovic


Ova vaša polemika nije ništa drugo do najobičniji postmodernizam pri čemu se fragmentacijom svesti nastoji mistifikovati, iskriviti i relativizovati osnovna ideja filma. A OSNOVNA IDEJA FILMA JE DA SU ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV NEGATIVCI, A ONI KOJI DEMINIRAJU POZITIVCI. To je onaj sloj koji prosečni američki i gledaoci širom sveta, koji idu u kino radi zabave, jedino prepoznaju. To je i potka koja je ugrađena u američke filmove od Forda, pa naovamo, čast izuzecima. Ovom vašom psihologizacijom skriva se suština.
Preporuke:
0
0
77 petak, 12 mart 2010 12:48
"Rat je mir"
@War is a drug,

svaka čast na upornosti u ovoj raspravi, a još više na doslednoj analizi filma!

Mislim ipak da je sve jasno još od kad ste se prvi put oglasili ovde sa "War is a drug". Mislim, kako neko može da dalje insistira da se radi o propagandnom filmu kada film počinje ovim? Da film počinje nečim drugim, ne znam, recimo, Ničeovim "Ono što me ne ubija čini me jačim" onda bi moglo dalje da se priča da li jeste ili nije propagandni film u pitanju. Ali ne počinje time već počinje sa "Rat je droga". I to je to.


@Zarkoviću,

političko čitanje filma je legitimno. Na žalost, ovoga puta ste promašili i Vaše zanemarivanje "War is a drug" to pokazuje. Da ne ponavljam dalje ono što je komentator koji je prvi ovo naveo rekao, sve ono o Bekamu, itd.

Ono što je zaista simptomatično, a čega je Vaš tekst primer, jeste "obrt" karakterističan za domaće desničare koji uvek obavezno ide na štetu svakog njihovog pokušaja analize. Analize ostaju prekratke jer se u tom obrtu DIREKTNO sa demokratije zaključuje na silu koja se iza demokratije krije. To je nekakav "metafizički" uvid u samo "suštastvo", i kao takav, on je sam izrazito ideološki, a nikako nije analitički.

Zato, umesto da direktno sa demokratije zaključujete na neko nasilje koje se ispod zastave demokratije vrši, ako Vam je to teza - da je ispod pacifističkih poruka skrivena volja za tlačenjem - onda to morate da u tekstu ZADOBIJETE kroz analizu. Vi to NISTE uradili - niste krenuli od "war is a drug" natpisa sa početka filma, niste govorili o psihopatologiji američkih vojnika već ste odmah išli sa tim da su amerikanci dobri a iračani loši. I time ste FALSIFIKOVALI film, jer to prosto nije tako u filmu.

Ovo je kao da ste rekli: "Lekari šire bolesti", a takav iskaz ne može da se direktno uzme kao istinit, već mora naširoko da se obrazlaže, da se izgradi čitava priča oko njega da bi se ta poenta pokazala.
Preporuke:
0
0
78 petak, 12 mart 2010 12:57
"Rat je mir"
Da dodam i sledeće: već sam pomenuo da je politička analiza filma legitimna ALI ona mora da se odvija na nekoliko nivoa:

Kao što Frojd analizira snove uzimajući u obzir njihovo MANIFESTNO (ono što je jasno pokazano, što je jasno artikulisano i jasno izrečeno od strane aktera)

ALI

i, sa druge strane, njihovo LATENTNO.

U neku ruku, ovo znači da nije bitno samo šta se kaže već i KAKO se kaže. Vaša analiza filma nije ni dotakla ovaj "latentni" sloj filma. Dakle, nije bitno samo ŠTA likovi rade, ŠTA likovi pričaju, već je bitno i KAKO oni to rade ili pričaju, te KAKO je to POKAZANO od strane filma koji nam ih predstavlja.

A ovaj film je, što se toga tiče, što se tiče njegovog "latentnog" nivoa, dovoljno originalan, dovoljno bogat i inventivan.


Na kraju, molim Vas da ovo ne shvatate (kao što mislim da ne biste trebali da shvatate ni primedbe komentatora koji se oglašava pod "war is a drug") kao neku "zlobnu interpretaciju" Vašeg teksta. Nije u pitanju nikakva zloba - u pitanju je analiza filma, a onda i ljubav prema filmu, pa na kraju i ljubav prema istini.
Preporuke:
0
0
79 petak, 12 mart 2010 13:14
Odbrana i poslednji dani
Na ovakav način od Hitlera možete napraviti altruistu i čovekoljupca, od Če Gevare ekstremnog kapitalistu, a od Marksističke gerile u Bogoti nevladinu organizaciju. Iako smatram da su ove naše NVO gore od gerile u Bogoti, ali to nije tema..Samo da dodam da se ovo što sam rekao u predhodnom komentaru odnosi na teme koje obrađuju obračune Amerike sa drugih kulturama i narodima.
Preporuke:
0
0
80 petak, 12 mart 2010 13:32
Vozi Miško
„Ono što Bigelou pokušava da prikaže jeste kako taj rat izgleda iz perspektive američkog vojnika, sa svim ograničenjima i slepim tačkama koje ta perspektiva sa sobom nosi. I ona to prikazuje pošteno i beskompromisno, bez i trunke propagande.“ Po vama.

Moj utisak se nešto malo razlikuje. Naime, film je iz perspektive Pentagona, jer se američki vojnici koji su tu došli na silu i nepozvani, uz more prosute krvi, prikazuju jednoznačno kao obavezno "dobri momci", dok se "irački teroristi", bombaši, prikazuju jednoznačno, obavezno kao "loši momci", bez i primese njihove želje za slobodom svoje okupirane zemlje. Nema tu nikakvog poštenja i beskompromisnosti autorke filma, već velike propagandne laži, naručene od strane Pentagona. I vi to zovete umetnost, samo zato što je film dobio naručenog Oskara?!

Još jednom, film se ne mora gledati da bi se o njemu formiralo mišljenje. Dovoljni su treleri i mnogobrojni isečci koji su povodom Oskara išli, kao i usmene i pismene kritike ljudi u čiji filmski ukus ne sumnjate. Po mojim kriterijumima, taj film jednostavno ne zaslužuje pažnju.

Ne može se porediti "Apokalipsa" sa filmom koji u sebi nema ničega osim Velike Laži da su nasilnici Dobri, a oni koji su se nasilnicima suprostavili Loši. Jer, nebi bilo nikakve potrebe za demontiranjem tih bombi, kada bi se ti navodno dobri momci jednostavno pokupili i otišli kući. Ta prosta i neporeciva Istina se od gledalaca sakriva, a glorifikuje se Velika Laž Pentagona i zato je to najobičniji Propagandni Film, ni više, ni manje.
Preporuke:
0
0
81 petak, 12 mart 2010 15:15
Miodrag Zarković
@War is a drug
Mada uveren da je propagandni film, ne sporim da "Katanac" funkcioniše na više nivoa, tj. najmanje na dva. Prvi nivo je onaj koji se tiče navučenosti vojnika na opasnost, koja dovodi do desocijalizacije. Taj nivo je i najavljen citatom na početku filma. Mene nije naročito impresioniralo to razmatranje (zato što mislim da su mnogi autori još ranije napravili uverljivije analize zavisnosti od adrenalina u ratnim okolnostima), ali vas jeste, što je potpuno legitimno - sigurno ima mnogo filmova koji su mene oduševili, a koji su vas ostavili potpuno ravnodušnim.
(Uostalom, taj nivo impresionirao je i brojne profesionalne kritičare.)
Drugi nivo je onaj koji vi potpuno zanemarujete, a o kojem ja sve vreme i pričam. Ratni film o Iraku, dok okupacija Iraka još traje i izaziva oštre polemike u celom svetu, neminovno ima i političku dimenziju, čega su autori svakako bili svesni. A napravili su film u kojem su jedino Amerikanci moralno besprekorni. Jer, koliko god da su njihovi pojedinačni motivi "narkomanski" ili pokrenuti kakvim nervnim rastrojstvom, ostaje činjenica da američki vojnici u celom filmu nisu napravili nijedan jedini prekršaj! Čak i kada deluju van propisanih procedura, kao u slučaju noćne potrage ili DŽejmsove "osvete", ne izazivaju nikakvu štetu. Njihovo delovanje nije ni u jednom trenutku podstaknuto željom da se bilo kome naudi - hoće fiks, jasno, ali im ne pada na pamet da povrede ikoga, a najmanje nekoga ko ne zaslužuje.
Za razliku od njih, Iračani su ti koji ratuju tako što izazivaju što veću kolateralnu štetu. A engleski plaćenici su posebna priča, koja pokazuje da autori umeju da ocrne nečiji moral za kratko vreme kada im je stalo do toga.
Koliko god dovedena u pitanje psihološka stabilnost američkih vojnika, autori ih nimalo nisu kompromitovali u moralnom smislu. Autori nastupaju kao advokat odbrane, koji kaže: evo, moj klijent jeste nervno rastrojen i kao takav nije baš lep prizor, ali vidite da ni u rastrojstvu nije sposoban da napravi zloči.
Preporuke:
0
0
82 petak, 12 mart 2010 15:16
Miodrag Zarković
Na tom drugom nivou, nazovite ga ideološkim, političkim ili kako god hoćete, "Katanac" nudi raznorazna opravdanja za Amerikance, koja će svaki gledalac pokupiti iz bioskopa. Nemojte mi samo reći kako naivno verujete u to da autorima ovo nije bila namera. Ponavljam, nisu Bigelou i Boul idioti, već perfidni manipulatori, koji izmešaju dve analize okupacije Iraka - psihološku i ideološku - računajući da će uverljivost prve da prikrije besramnost druge.
Da su barem u jednom slučaju pokazali kako neko nedužan strada makar zbog greške - ili, ne daj Bože, namere - američkih vojnika, onda bi moja teza bila daleko slabija, ako ne i pobijena. Ali, u okruženju u kojem irački teroristi koriste i decu kao bombaše samoubice (lažni "Bekam"), a engleski plaćenici hladnokrvno likvidiraju svoje zarobljenike jer na poternici stoji "živi ili mrtvi", Amerikanci ni mrava ne zgaziše! Štaviše, jedina "žrtva" američke nepromišljenosti/narkomanske krize, jeste još jedan Amerikanaca: ranjeni Eldridž.
To je, za mene, čista glorifikacija, uvijena u "rat je droga" ambalažu.
Uostalom, obratite pažnju na ono što vi i još nekolicina komentatora ponavljate - iračke bombaše nije izmislila Ketrin Bigelou, oni zaista postoje. Tačno, postoje, ali postoji još sijaset drugih pojava, dimenzija i zločinaca u okupiranom Iraku, koje Bigelou i Boul ni ne pominju. Iz realnosti, autori su izabrali smo ono što odgovara njihovoj propagandi - Iračane koji dižu delove grada u vazduh - a ne i ono što bi kompromitovalo imidž Amerike kao supersile koja je možda navučena na adrenalin, ali nije štetna, a svakako nije zlonamerna. Izostavili su bahatost okupacionih snaga, iživljavanje nad civilnim stanovništvom, masakriranje zarobljenika, mučenje zarobljenika, prvobitna neopravdanost intervencije, nekažnjavanje onih koji su odgovorni za laž koja je dovela do intervencije itd.
Preporuke:
0
0
83 petak, 12 mart 2010 15:18
Miodrag Zarković
Od svih tih realnih pojava, Bigelou i Boul izabrali su samo jednu, i to onu koja neprijatelja njihove države predstavlja u najgorem svetlu. Po mojim merilima, to je propaganda, koja čak i nije mnogo prikrivena psihološkim nivoom filma, ili pak onim citatom sa početka. Propagandni elementi, jednostavno, izbijaju iz svake scene, pošto su, u MORALNOM smislu, jedino Amerikanci besprekorni.
"Katanac" je nužno porediti sa "Lovcem na jelene", koji je takođe mešao psihološku analizu sa ideološkom propagandom. U "Lovcu" je psihički razvoj likova fascinantan, zasnovan na realnim dostignućima psihoanalize. Lik Kristofera Vokena je, na primer, ekstreman primer psihe koja robuje "videćete vi kako je bez mene" odnosu sa svetom. Na psihološkom nivou, "Lovac na jelene" je zaista remek delo, u kojem su svi glavni likovi razrađeni i razigrani do savršenstva, a prepoznatljivi iz svačije svakodnevice. Ali, "Lovac" nije samo psihološka, nego i ratna drama, u kojoj su neprijatelji Amerike dehumanizovani, najblaže rečeno. Iako je sigurno da su postojali krvoločni Vijetnamci koji su se iživljavali nad zarobljenim Amerikancima, autori "Lovca" su se, odlukom da prikažu samo takve Vijetnamce (i samo čestite Amerikance), stavili u službu američke propagande.
"Katanac" pokušava da uradi to isto sa Iračkim ratom, ali na daleko dosadniji i priprostiji način, a bez nepobitne umetničke vrednosti koju psihološkom nivou "Lovca" niko ne može da porekne.
Dakle, nisam nimalo odstupio od početne teze, u koju nisam ubacio psihološku dimenziju "Katanca" jer niti me je impresionirala, niti je bitna za ono što ističem, a to je propaganda i glorifikacija moralne i nekompromitovane (tj. dobronamerne i neiskvarene) američke vojske. Ta propaganda je dominantna u ovom filmu. Izuzev u uvodnoj špici.
Čak mi se čini da ste poslednjim komentarima u stvari vi unekoliko odstupili od svojih ranijih teza...
KRAJ
Preporuke:
0
0
84 petak, 12 mart 2010 15:36
War is a drug
što se tiče "puno nagrađivanog desničara" Istvuda ..prvu nagradu je dobio kad je postao vršnjak broja 1, a snimao je decenijama svuda sem u SAD..


Hm, pa i ne baš. Prvog Oskara je dobio za "Unforgiven", 1992, što će reći - u 62-oj. Inače, Istvud se jeste bavio režijom dugo i pre toga, ali je ozbiljne filmove počeo da snima tek par godina ranije, 1988, sa "Bird"-om. Pre toga je snimao uglavnom akcijaše. Niste valjda očekivali da dobije Oskara za "Sudden Impact"?

District 9 je odlican film, gorak, jasan, precizan, o realnom svetu u kome zivimo. ako imate priliku obavezno ga pogledajte. Necete se osecati mnogo bolje posle ali filmovi i ne treba da se parve da biste se dobro osecali ( osim crtanih naravno:)


Da, Distrikt 9 je odličan i vrlo inteligentan film, sa ozbiljnim političkim podtekstom, dakle sve ono što bi recimo "Avatar" hteo da bude, ali mu ne uspeva. Uz to, D9 je snimljen za deset puta manje pare. Um caruje, lova klade valja.

svaka čast na upornosti u ovoj raspravi, a još više na doslednoj analizi filma!

Mislim ipak da je sve jasno još od kad ste se prvi put oglasili ovde sa "War is a drug". Mislim, kako neko može da dalje insistira da se radi o propagandnom filmu kada film počinje ovim? Da film počinje nečim drugim, ne znam, recimo, Ničeovim "Ono što me ne ubija čini me jačim" onda bi moglo dalje da se priča da li jeste ili nije propagandni film u pitanju.


Hvala! A što se Ničea tiče, sigurno već znate, postoji film koji počinje ovim njegovim citatom - to je Konan. I naravno, on jeste propaganda, ali ne američka, nego naci :)
Preporuke:
0
0
85 petak, 12 mart 2010 16:29
brm
"OSNOVNA IDEJA FILMA JE DA SU ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV NEGATIVCI, A ONI KOJI DEMINIRAJU POZITIVCI."
to je naravno jako "loše" jer su "u stvarnosti" verovatno ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV nevinim ljudima i deci POZITIVCI
Preporuke:
0
0
86 petak, 12 mart 2010 17:14
sasa r.
@War is a drug;

Film "Bitka za Berlin" je snimljen pre četiri decenije, žao mi je što ga niste pogledali. Pre nego što nastavite da pominjete silovanja Nemica ( za koja svakako ne postoji niti jedno opravdanje, naprotiv, takve stvari su za najgoru osudu ), imajte u vidu da su Rusi u tom ratu izgubili 30.000.000 ljudi zbog nemačkog "viteštva". Postoji li jedan film ( čak i ruski ) koji opisuje stanje emocija tih ljudi koji su ni krivi ni dužni ostali bez svojih najbližih? Ne postoji! Jedno je sigurno tačno, a to je da je nemački vojnik bio kodeksiran i disciplinovan. Ali pogledajte šta je radio ustaški legionar na istočnom frontu. Takve su zločine pravili, da nijedan nije smeo živ da se preda. Potpuno bih Vam dao za pravo da ste skočili u odbranu silovanih žena u Banatu, jer za tu stvar ne postoji ni najmanji povod. Poznato je da general Nedić, iako je saradjivao s Nemcima, nije dozvolio da jedan jedini Srbin učestvuje u napadima na Ruse. Ali Vi ne branite silovane žene u Banatu ( bilo da su Srpkinje, Madjarice ili Nemice ), već Berlin. Pa nisu valjda za sva silna stradanja ( preko 40.000.000 slovenskog življa i oko 6.000.000 Jevreja ) krivi samo Hitler, Himler, Gering, Ajhman, Gebels i Hes, kako to danas žele da nam predstave?! Pa cela Nemačka je u histeriji izvikivala SIEG HEIL, dok im je na istočnom frontu išlo kako treba. A onda, kad je krenulo naopako, sve se svelo na desetak nacista. Vrlo licemerno, isto kao što je licemerno od Ruzvelta da je pod pretnjom torpedovanja vraćao evropske Jevreje Hitleru na tacnu! Za američke zločine, od 1944. do danas, trebalo bi najmanje 50 Holivuda, čak ni tad nisam siguran da bi sve uspeli da zataškaju.
Preporuke:
0
0
87 petak, 12 mart 2010 19:42
Odbrana i pooslednji dani
brm@

"OSNOVNA IDEJA FILMA JE DA SU ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV NEGATIVCI, A ONI KOJI DEMINIRAJU POZITIVCI."
to je naravno jako "loše" jer su "u stvarnosti" verovatno ONI KOJI POSTAVLjAJU EKSPLOZIV nevinim ljudima i deci POZITIVCI


Može to i bolje od ovoga sofizma. Jako je loše što iz ovako logičkog zaključka proizilazi da su Amerikanci pozitivci, a Iračani negativci u ratu u Iraku. A to jeste propaganda najgore vrste.
Preporuke:
0
0
88 petak, 12 mart 2010 20:50
Milorad Đošić
@Var is drag. Ličite mi na Milodana iz Jabučja. Jel` Vi radite nešto u životu?
Preporuke:
0
0
89 petak, 12 mart 2010 21:56
Simić Manojlo
Gosp.Zarković , za razliku od nekih komentatora ,
vidi " big picture ".
Svaki otpor Holivuda , ako je nekad i postojao ,
gvozdenoj volji Administracije , Pentagona i CIA-e
grubo je skršen , staljinističkom čistkom , 50-ih
20. v., kada se Komitet Američkog Kongresa otvoreno
razračunao sa svakim ko drugačije misli .
I o tome smo gledali film sa De Nirom , ali se i u
njemu podilazilo odlukama Kongresa .
Film " The Hurt Locker "( pogrešnog prevoda , kako
je to neko već primijetio- kako li je tek titl -
kao i mnogi drugi engleski idiomi-npr " a rolling
stone gathers no moss " ili , kako nam je to dočarao
Bob Dilen u divnoj baladi o propasti " like a
rollig stone ",o čovjeku izgubljenom u vremenu i
prostoru , lutalicom i vagabundom , ili kako bi
to mi lijepo rekli " ne zna da li je pošao ili je
došao "), nisam gledao , niti imam namjeru .
Gledao sam 99 takvih filmova , i ne pristajem da me i po stoti put natjeraju da mislim kako me
Bigelou upućuje .
Ma znamo i koliko sklekova po kazni moraju da urade
američki vojnici ( interesantno , da kazne nisu
iste u " Navy " , " Air Force " i "Marine Corpse"
odnosno mornaričkoj pješadiji , jer oni običnu
pješadiju i nemaju , zato što njih nikad niko nije
napao , a oni su od 1787.god.do danas , vodili
230 ratova , uvijek na tuđoj teritoriji ).
Ne postoji na zemljinoj kori militantnije Društvo
od američkog , sa vojnim budžetom od 3 triliona
dolara, a nedavno je Kongres usvojio povećanje za
7,1% (oko 210 milijardi dolara godišnje),za 2011.g.
Zato svaka teksaška budala , može u Kongresu da
diskutuje , treba li nova bomba da prilikom
eksplozije , ostavi " orange " ili " pink "plamen.
I apsolutno je tačna Zarkovićeva opaska , da bez
Holivuda u, evo već skoro 100 god., i komlementarnog SNN-a u poslednjih 30-ak , ovaj
kulturni imperijalizam ( a pravo je pitanje da li
u tome ima bilo šta kulturno ), pun ogavne propagande ,dobro osmišljenog , manipulatorskog
ispiranja mozga , pa sve do otvorenih laži ,
Preporuke:
0
0
90 petak, 12 mart 2010 22:10
Simić Manojlo
nastavak;
ne bi, dakle ni bio moguć .
Voditi isprazne diskusije o mislima i namjerama
Bigelou , znači od drveća ne vidjeti šumu , i pristajati na " preporučeni " način razmišljanja .
Kojom spinologijom se od laži u startu (svi znamo
koji su " razlozi "vodili do napada na Irak )može
izgraditi bilo kakva istina ?
Pa to je kao u poslovičnom " embedded " novinarstvu
kad američki (SNN-ov) novinar , sjedeći u američkom
tenku , šalje Svijetu " objektivne " i " neutralne "
izvještaje o ratu u Iraku .
U ovoj jednoj , uključeno je više tema , pa ću za
sada da poželim gosp Zarkoviću , da nastavi sa
istraživačkim novinarstvom , jer se samo tako može
doći do duboko sakrivene istine.
Preporuke:
0
0
91 petak, 12 mart 2010 23:48
War is a drug
Ličite mi na Milodana iz Jabučja. Jel` Vi radite nešto u životu?


A vi?
Preporuke:
0
0
92 subota, 13 mart 2010 01:27
Zdravko
Čestitke gospodinu Zarkoviću! U ovoj iscrpnoj polemici odnio je ubjedljivu pobjedu! Htio sam samo da dodam da ne treba ići u kino da se vidi šta je to američki brutalni vojni aganžman! U Republici Srpskoj smo imali priliku da se uvjerimo u to u vremenu ratnom ali i poratnom! Slučaj porodica Starovlah i Abazović na to opominju. Pripadnici NATO jurišnih satnija i bojni bez ikakvog razloga upali su u parohijski dom na Palama i na mrtvo isprebijali paroha i njegovog sina. Samo Božijim proviđenjem su spašeni! U blizini Višegrada u ranu zoru osuli su paljbu na kuću porodice Abazović, ubivši pri tome majku a teško ranivši sina i oca u toj porodici. Jel i te krvave poduhvate možemo podvesti pod adrenalinsku zavisnost?
Preporuke:
0
0
93 subota, 13 mart 2010 13:51
OKVIR
Za one koji imaju "...ljubav prema filmu, pa na kraju i ljubav prema istini" ali i za druge komentatore ove teme pa cak i samog autora clanka:
Seckate (do u sitna crevca, par-don, "analizirate") ... i ISTINA bi pokopana jos dublje.
Zasto niko ne postavi PITANJE:

"Koji je to film snimio Holivud o razlozima odlaska americke vojske `tamo negde u beli svet` ? "

Vodili su vise od dvesta ratova, posle Drugog svetskog rata, na ovoj Zemlji. I totalni muk na tu KLJUCNU temu. Sistematski ubijaju istinu, i na mucki nacin navode druge da brbljarijama o njihovim filmskim pamfletima trose energiju da tu istinu jos dublje i bolje sakriju!
Savest? Saucesnistvo u zlocinu !!!
Preporuke:
0
0
94 subota, 13 mart 2010 16:42
Dejan P.
Kao primer krvave americke propagande mozete uzeti manje poznati serijal pod nazivom "Generation kill" koji se bavi okupacijom Iraka iz perspektive jedne americke jedinice marinaca.Tu se vidi pravi odnos americkih "usrecitelja" prema muslimanima uopste.Vredi ga pogledati.
Preporuke:
0
0
95 subota, 13 mart 2010 18:36
Kathryn Bigelow's anti-Iraq war film, The Hurt Locker,
Anti-American-anti-war politics detract from Oscar-nominated Hurt Locker - Avatar

"Bigelow has been quoted saying on IMDB.com that movies are "a great opportunity to comment on the world in which we live."

"Perhaps just because I just came off The Hurt Locker and I'm thinking of the war and I think it's a deplorable situation. It's a great medium in which to speak about that," Bigelow said. "This is a war that cannot be won. Why are we sending troops over there? Well, the only medium I have, the only opportunity I have, is to use film. There will always be issues I care about."

Next, Cameron may do a film about Hiroshima and what happened after America dropped the atomic bombs in 1945 to end World War II. The film will be told from the survivors' perspectives. Somehow, I have a feeling America is going to be the bad guy.

Bigelow and Cameron are entitled to their opinions. That's what makes America great. They should, however, be thankful to even live in a country that allows them to make anti-American films that critics and audiences embrace. If they lived in any other country, movies like The Hurt Locker and Avatar would not be tolerated, much less made."
Preporuke:
0
0
96 subota, 13 mart 2010 18:49
Why The Hurt Locker is “Very Political”
"The truth is “The Hurt Locker” is very political. It says the war is stupid and senseless and insane. It makes us consider why we have an army where people actually volunteer to do this. That’s why the right wing has attacked the movie. They’re not stupid — they know what Kathryn Bigelow is up to. No one leaves this movie thinking, “Whoopee! Let’s keep these wars going another 7 years!”"

Michael Moore
Preporuke:
0
0
97 nedelja, 14 mart 2010 10:05
Milorad Đošić
Ne znam da li se varam, ali čini mi se da je bilo neko pravilo da se na ovom sajtu ne polemiše preterano. Tako se jedan smirio,ali uvek se pojavi neko sa romanima.
Da @Vore is druže, ja ponešto radim pa ne mogu da Vam pišem romane, a još manje da Vaše čitam, jer tu vrstu prepoznajem. Za čitanje je zadužena Rumenka iz Radovana trećeg.
Preporuke:
0
0
98 sreda, 17 mart 2010 18:11
Oddball
@ war is a drug

Ja vas/te poptuno razumem.

Rečenica iz filma The war is a potent and often lethal drug - je poruka filma. Smrtonosni opijat ne samo za učesnike već i za civile, porodice, ljudskost kao takvu...

Film nema veze sa moralnim aspektom američkog rata-osvajanja Iraka i inih naftnih polja koliko nosi univerzalnu poruku o ratu i opsjednutosti, opijenosti koju donosi učesnicima istog. Bez puno opravdavanja ili osuđivanja ljudi koji zbog socijalne disfunkcije nisu sposobni postojati van rata ili vojne mašinerije...

Uostalom, scena pri kraju filma u kojoj glavni junak objašnjava sinu zašto je takav kakav jeste i zašto je rat za njega puki opijat u kojem jedino može funkcionisati i osjećati nešto poput ljubavi je jasna poruka...

Mada, ukoliko neko film želi svesti na puku odu Pentagonu ili United States Marine Corps-u onda je gledao previše Rambo filmova i propustio poentu filma.
Preporuke:
0
0
99 sreda, 17 mart 2010 18:24
Oddball
Pomenuše Generation Kill. U pitanju je serija od 7 epizoda koja je neponovljivo realan prikaz iračkog rata-okupacije.

Serija koja je i u The Land of The free ostala nezapažena i zaboravljena zbog brutalno realnog prikaza načina na koji funkcioniše američka vojska. Uz film "Redacted" najpoznatija osuda američke spoljne "politike" i vojne "doktrine" u Iraku.

Sasvim druga svrha, tema i cilj u poređenju sa The Hurt Locker....
Preporuke:
0
0
100 četvrtak, 18 mart 2010 08:38
Marko
Prosto ne mogu da verujem da je autoru ovih redova promakla činjenica da "Katanac za bol" nije samo loš film nego i nož u leđa "Avataru" koji je takođe izrazito politički obojen film, ali na suprotnu stranu. Nije "Avataru" izmakao Oskar zato što se radi o plitkoj komercijalnoj bajci, nego zato što je to u srži antiratni i antiamerički film. To je pravi razlog zašto nije dobio nijedan važniji Oskar. Naravno, tu je i Tarantino. On je naprosto snimio suviše dobar film da bi prosečni američki filmski kritičar mogao uopšte da ga razume. Pa i ako ga je shvatio, opet mu se nije dopao politički kontekst.
Preporuke:
0
0
101 utorak, 23 mart 2010 11:46
noćni portir
oskarovski govor Ketrin Bigelou je imperijalan i,zato,falocentričan,tlačiteljski i silovateljski,nacistički i nacionalistički:u službi imperije kroz infrastrukturu imperije sa mesta sile!preko ubistava svih drugih i drugačijih do slave!'samo da se naši vojnici vrate...i vatrogasci...i svi koji nose uniforme'!!!!!!!!!!obožavateljica uniformi!prava žena,poslušna žena,disciplinovana i zato nagrađena građanka.i još žena!ni treptaj
intelektualne refleksije ni sećanje na politiku brige ni možebitna sumnja intelektualca i umetnika o spirali ratova koju pokreće i obnavlja 'središnji subjekat'(usa).otvoreni prezir prema drugima je postao ideološki i politički korektan i jedino efikasan govor.ništa novo i u prilici kada se žena dokopa moći da kreira,ponaša se gore čak i od muškarca jer se takmiči kroz bestijalnost.na ovogodišnjoj dodeli oskara nijednog disonantnog tona,dakle,sve je poravnato,svi su složni i srećni...samo da se naši vojnici vrate....da li usa imaju'žene u crnom'?ili su njihovi intelektualci /samo/zatvoreni u akademska geta i tamo ušuškani i kastrirani pristojnim životom?da li su se svi USA#EUROintelektualci i umetnici pretvorili u noćne portire i njihove žive lutke?ecce homo!
Preporuke:
0
0

Anketa

Da li mislite da će se Srbija pridružiti sankcijma EU protiv Rusije?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner