Izgleda da još ima po neko "nezaražen"

Mislim da sve sto je autor rekao upucuje na zakljucak da je za Srbiju bolja neka vrsta "specijalnih veza" sa EU nego punopravno clanstvo za neku vrstu Socijalisticke federativne republike Srbije. Mi smo to vec ziveli i videli kako je to proslo po nas. Koliko god to evroentuzijastima zvucalo zastrasujuce, za Srbiju je mnogo bolje da se ujedini oko odbrane svoje drzavnosti na pitanjima Kosova,Republike Srpske i Vojvodine i da to bude zalog za neku buducnost, nego da udje u EU kao rascepana drzava koja ni po cemu ne moze da se meri sa Nemackom, Francuskom, Italijom, Spanijom...Da bi Srbija usla u EU, ona valjda mora da lici na zemlje clanice EU, prvenstveno na one koje su tu od 1949., a ne da bude nakazna asimetricno (kon)federalizovana drzava kakve nema ni u EU, a ni u svetu. Bolje je da Srbija par godina posveti sebi, tj. da se potrudi da stekne ono sto ostali, u EU ili van nje, odavno imaju, pa da onda razmislja da li da udje u EU ili ne.

Ima li Junaka da poseče neviđeni sado-mazohizam između EU i Srbije koji potvrđuju tekst Borivoja i komentatora? Ima li Čoveka koji će da zatvori usta koja dozivaju golubove na grani iz EU a istovremeno dave svakog vrapca u Srbiji? Danas nema,a sutra?

Ne znam šta ima više da isplačemo usta sa tom EU i "snažnim približavanjima", kojih i nema. Juče, danas je izjavljeno da pre 2018. ne očekujemo pridruživanje i to pod uslovom da regulišemo odnose sa "Kosoves".

Sled događaja je jasan: redovni izbori su 2012. i 2016. Znači, postoje barem DVA praga koje ovi naši euroatlanti neće preskočiti svojom, a još više EU-zaslugom, što će ih automatski poslati na njihovo mesto u istoriji. Takođe, kako bude više prolazilo vreme, njihov cilj je sve dalje, a strpljenje njihovih simpatizera sve tanje, o pritivnicima da i ne govorim.

Neće biti tada dovoljno da Đelić ili Dinkić kleče pred EU-revizorima, niti će tada postojati parlamentarni Čeda da svojim preteće-začuđenim govorima fascinira starije maloletnike.

Osim, ako svi oni ubrzo, pod pritiskom gubitka glavnog oslonca svoje politike, jednostavno - ne izdaju i predaju KiM, što mi se čini da već jesu, barem delimično, potpisivanjem (tajnog?) sporazuma sa Euleksom.

Ok, ipka... moraju i otvoreno to da urade. Onda im se ne piše dobro.

Moramo se pomiriti sa cinjenicom da smo u velikom diskontinuitetu ne samo u odnosu sa Evropom, nego i sa skoro celim svetom. Zasto je to tako? Po meni, najveca istorijska greska je stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Ta vestacka tvorevina koja je kasnije promovisana u SFRJ, glave nam je dosla. Pola veka komunizma vidno nas je odaljio od Evrope i od prijatelja stvorio neprijatelje. Sva zla koja i danas haraju Srbijom, ostaci su komunizma na ovim prostorima. Nazalost, mi Srbi smo narod koji jos uvek trazi sebe, a kada se budemo pronasli necemo znati sta cemo sa sobom jer ce nam svi vozovi proci i pored ociju i pored usiju pa cemo i dalje morati da trcimo za njima.

Prvo zašto Vlada, g.Cvetkovića neobjavi, ako sme, sporazum sa Evroleksom u "Službenom glasniku Srbije" sa potpisom(ime i prezime) služvbenika Vlade. pa da vidimo gde smo. EU je najveća NATO kasarna i američka kolonija. Srbi su krvarili za Evropu i u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom i u Drugom svetskom ratu, braneći evropske vrednosti koje su i stvarali.

Nisam odavno na manjem prostoru procitao vise. Autoru teksta predlazem da se vrati u politiku da pomogne u realizaciji ove za Srbiju spasonosne ideje.

Tema evropskih integracija svakako spada u najvaznije za srpsko drustvo. Otuda je dobro da se o njoj raspravlja i dobro je da je NSPM otvorila prostor Borivoju Rasuo da kaze sta misli o tome. Medjutim, na ovoj nacelnoj konstataciji, moje slaganje se zavrsava jer moj stav je da Srbija nema sta da bira nego treba da prihvati sta joj se daje. Uostalom tesko je ocekivati da neko ko je bio protiv Juposlavije iz nacionalistickih pobuda, da bude za Evropu u kojoj bi se opet Srbi nasli u istoj drzavi sa onima sa kojim su bili u Jugoslaviji istin sada u sirem okvipu. Srbiji treba vizija buducnosti a ne teret proslosti, sveza misao a ne konzervativna kakvu zas upa Borivoj Rasuo. Dopao mi se predlog autoru koji je dat u jednom od komentara da se drzi poezije a da politiku ostavi onima koji imaju vise sluha za realnost. Nistu teritorije i granice najvaznije a sta cemo sa standardom i boljim zivotom.

Delim oprez sa autorom oko ulaska u Evropsku Uniju utoliko sto su Srbi u XX veku imali dva katastrofalna iskustva sa mega projektima. Jedno su napravili katastrofalnu gresku sa drzavnim projektom Jugoslavijom, a drugi put sa ideoloskim projektom komunizma koji je takodje zavrsio tragicno. I jedno i drugo iskustvo nas uce da se ne treba zatrcavati i da treba trezveno odmeriti sta je srpski interes u sklopu evropskih integracija. Tekst Borivoja Rasuo koji je predmet mog komentara po mojoj oceni spada u doprinos narecenoj trezvenosti.

Valjda nije nista teze nego odupreti se horskom misljenju, jednoumlju kakvo imamo danas u Srbiji povodom evrointegracija. Pokusaj Borivoja Rasuo da selektivnije i svestranije pristupi tom pitanju utoliko je vazniji. Cestitam autoru na smelosti da misli protiv vladajuce struje. Verujem da to ima svoju cenu. Moj komentar kao i mnogi drugi neka mu budu znak da nije usamljen u takvom stavu.

Kao prijatelj Rašuo Borivoja mislio sam da će biti dovoljno da mu lično prenesem šta mislim o tekstu i ideji koju tekst u sebi nosi. Međutim, neki od komentara opet pokazuju da deo srpske političke i intelektualne elite tkzv. briselovci (*) sa velikim zadovoljstvom nose oglav zbog kojeg ne bi "na oranju našli zemlje".
Biću jednostavan, zapravo na našu nesreću nikako da krenemo od početka što je neminovno ako želimo da makar popravimo ono što smo pokvarili i što su nam drugi pokvarili.
Upravo kada treba da postavimo stvari na svoje noge nađu se oni kojima smeta nacionalizam i osvrtanje na istoriju gde je uloga Srbije i srba nesporno bila u dobroj meri odlučna pri utemeljavanju savremene Evrope.
Pa ipak neke stvari ne mogu tek tako da postanu deo istorije i to one koju treba zaboraviti.
Da li zanemariti činjenicu da mnoge majke još uvek nose crninu za svojim nevino stradalim u raѕnim olujama, bljeskovima i milosrdnim anželima.
I da ne ponavljam mnogo toga objektivnog što nas upućuje da Rašuo Borivoju potpuno poverujemo da je ono što je napisao stvarno tako i da i mi tako mislimo samo iz neke neobične potrebe ponekad nismo spremni da tako glasno i razmišljamo.
Dobro je što je Borivoje stvar postavio na noge i da baš sjajnu uvertiru za dobru raspravu.
Predlažem "briselovcima" da nam se pridruže ali da ne misle da u Evropu moramo po svaku cenu - neko reče možemo biti pridruženi član i ja bi isto tako rekao. Lep je Brisel ali je Moskva iako na oko hladna u duši je toplija. Jeste da smo iz Brisela dobili nešto para ali iste ne bi bile dovoljne u odbrani Kosova i nekih drugih prava da ne beše "baćuške".
Zato Srbija mora da bude svesna sebe i svojih vrednosti, svoje istorije i svog značaja (vekovima branila i odbranila Evropu zna se od čega)i samo tako proces evrointegracija može biti uspešan i bez negativnih posledica na budućnost.
Ako se mi sami za sebe ne izborimo to nam Evropa neće obezbediti.
Još bih ali nema mesta .....
(*) oni koji vole Brisel a ne znaju ni gde je

Da zahuktaloj i vrlo zanimljivoj raspravi dam svoj prilog olucio sam iz razloga ozbiljnosti teme koju je na kompetentan nacin pokrenuo Borivoj Rasuo. Ovakvi tekstovi koji su prava retkost kod nas, najcesce se pisu politikantske stvari i panegirici, doprinose podizanju politicke kulture i razumevanju vremena u kojem zivimo. Tekst, cini se, svojim nivom obavezuje cak i one koji se sa njim ne slazu na pristojnost sto se vidi iz nekoliko takvih komentara. Suvisno je da i kazem da pripadam onoj, znatno brojnijoj grupi komentatora, koji tekst podrzavaju i svoj komentar svodim u dve reci bravo Borivoje. Na nama ostalim sada ostaje kako da pomognemo da se ovaj program realizuje i kako da on dopre do glava srpskih vlastodrzaca do kojih na zalost sve sto je umno i za Srbe korisno nikako ne dopire. NSPM porucujem samo nastavite tako: tunel jeste dug ali u Srba ima svetlih umova - Borivoj Rasuo jeste jedan od njih.

Da je tekst Borivoja Rasuo, kako je to vec u jednom od kmentara dobro primeceno, pisan na perfidan nacin najbolje govori komentar studentkinje Katarine. Ona, naime, bez imalo rezerve pristaje na manipulativnu snagu teksta na njegov opasni nacionalizam i razorni, retrogradni konzervativizam. Kako se ova rasprava ne bi pretvorila u trijunf nazadnjastva i porazenih politickih snaga u Srbiji, pozivam sve koji misle slcno meni da se ukljuce u ovu sada se vidi, mada na pocetku nije tako izgledalo, vaznu raspravu.

Iako mi nije bila namera da povredim koleginicu Katarinu, samo sam je uzeo za primer, ja joj se izvinjavam. Sve druge stavove povodom teksta Rasua zadrzavam. Tome bih jos dodao da njegovo zalaganje za teritorije zvci anahrono. Zar ne vidi da vise nije vazno sta je cije, da se pravi Evropa bez granica. Valjda je vazno kako se zivi a ne gde se i narocito na cijem teritoriji zivi.

"Našto da se kleči Beču i Evropi
Kad nas radost od njih nikad snašla nije.
Ma koliko da nas i spajaju tropi,
Nas je razdvojilo sunce religije."

Ako bi se neko upitao kakva je razlika između nekadašnje Austrougarske koju su u našoj školskoj istoriji nazvali tamnicom naroda i sadašnje Evropske zajednice, mnogo šta bi išlo u prilog Austrougarske. Sadašnja Evropska zajednica ima tri zadatka: prvi, da se uništi nacionalna svest i etnička čistoća evropskih naroda, multikulti politikom i preseljavanjem zbog nezaposlenosti. Dok se pravi veštačka svest o američkoj naciji, uništava se svest o istinskim nacijama i nacionalnim državama u Evropi. Drugi zadatak je onesposobljavanje evropskih država za samostalni nastup na svetskom tržištu i iseljavanje njihovih proizvodnih pogona u zemlje trećeg sveta. Treći zadatak je korišćenje te iste Evrope kao poligona za vojnu vežbu napada na Rusiju, po sistemu kad - tad. Ko preživi pričaće, a mi težimo iz sve snage da se što bolje podmetnemo da vučemo sramotna kola Evropske zajednice. Uz put smo demontirali sopstvenu vojsku i rasterali i ono malo prijatelja u inostranstvu koje smo imali. Pored Bondstila na Kosovu, koji je tamo silom postavljen, imamo i komunikacioni centar u Košutnjaku, centar za obuku specijalnih jedinica u Nišu, aerodrome itd. sve iznajmljeno za NATO. Šta mi u stvari hoćemo? Odgovor je prost: ne znamo i ne interesuje nas. Samo da se obogatimo dok ne prođe mandat. I da što duže ostanemo na vlasti.