Изгледа да још има по неко "незаражен"

Mislim da sve sto je autor rekao upucuje na zakljucak da je za Srbiju bolja neka vrsta "specijalnih veza" sa EU nego punopravno clanstvo za neku vrstu Socijalisticke federativne republike Srbije. Mi smo to vec ziveli i videli kako je to proslo po nas. Koliko god to evroentuzijastima zvucalo zastrasujuce, za Srbiju je mnogo bolje da se ujedini oko odbrane svoje drzavnosti na pitanjima Kosova,Republike Srpske i Vojvodine i da to bude zalog za neku buducnost, nego da udje u EU kao rascepana drzava koja ni po cemu ne moze da se meri sa Nemackom, Francuskom, Italijom, Spanijom...Da bi Srbija usla u EU, ona valjda mora da lici na zemlje clanice EU, prvenstveno na one koje su tu od 1949., a ne da bude nakazna asimetricno (kon)federalizovana drzava kakve nema ni u EU, a ni u svetu. Bolje je da Srbija par godina posveti sebi, tj. da se potrudi da stekne ono sto ostali, u EU ili van nje, odavno imaju, pa da onda razmislja da li da udje u EU ili ne.

Има ли Јунака да посече невиђени садо-мазохизам између ЕУ и Србије који потврђују текст Боривоја и коментатора? Има ли Човека који ће да затвори уста која дозивају голубове на грани из ЕУ а истовремено даве сваког врапца у Србији? Данас нема,а сутра?

Не знам шта има више да исплачемо уста са том ЕУ и "снажним приближавањима", којих и нема. Јуче, данас је изјављено да пре 2018. не очекујемо придруживање и то под условом да регулишемо односе са "Косовес".

След догађаја је јасан: редовни избори су 2012. и 2016. Значи, постоје барем ДВА прага које ови наши еуроатланти неће прескочити својом, а још више ЕУ-заслугом, што ће их аутоматски послати на њихово место у историји. Такође, како буде више пролазило време, њихов циљ је све даље, а стрпљење њихових симпатизера све тање, о притивницима да и не говорим.

Неће бити тада довољно да Ђелић или Динкић клече пред ЕУ-ревизорима, нити ће тада постојати парламентарни Чеда да својим претеће-зачуђеним говорима фасцинира старије малолетнике.

Осим, ако сви они убрзо, под притиском губитка главног ослонца своје политике, једноставно - не издају и предају КиМ, што ми се чини да већ јесу, барем делимично, потписивањем (тајног?) споразума са Еулексом.

Ок, ипка... морају и отворено то да ураде. Онда им се не пише добро.

Moramo se pomiriti sa cinjenicom da smo u velikom diskontinuitetu ne samo u odnosu sa Evropom, nego i sa skoro celim svetom. Zasto je to tako? Po meni, najveca istorijska greska je stvaranje Kraljevine Jugoslavije. Ta vestacka tvorevina koja je kasnije promovisana u SFRJ, glave nam je dosla. Pola veka komunizma vidno nas je odaljio od Evrope i od prijatelja stvorio neprijatelje. Sva zla koja i danas haraju Srbijom, ostaci su komunizma na ovim prostorima. Nazalost, mi Srbi smo narod koji jos uvek trazi sebe, a kada se budemo pronasli necemo znati sta cemo sa sobom jer ce nam svi vozovi proci i pored ociju i pored usiju pa cemo i dalje morati da trcimo za njima.

Прво зашто Влада, г.Цветковића необјави, ако сме, споразум са Евролексом у "Службеном гласнику Србије" са потписом(име и презиме) служвбеника Владе. па да видимо где смо. ЕУ је највећа НАТО касарна и америчка колонија. Срби су крварили за Европу и у Балканским ратовима и у Првом светском и у Другом светском рату, бранећи европске вредности које су и стварали.

Nisam odavno na manjem prostoru procitao vise. Autoru teksta predlazem da se vrati u politiku da pomogne u realizaciji ove za Srbiju spasonosne ideje.

Tema evropskih integracija svakako spada u najvaznije za srpsko drustvo. Otuda je dobro da se o njoj raspravlja i dobro je da je NSPM otvorila prostor Borivoju Rasuo da kaze sta misli o tome. Medjutim, na ovoj nacelnoj konstataciji, moje slaganje se zavrsava jer moj stav je da Srbija nema sta da bira nego treba da prihvati sta joj se daje. Uostalom tesko je ocekivati da neko ko je bio protiv Juposlavije iz nacionalistickih pobuda, da bude za Evropu u kojoj bi se opet Srbi nasli u istoj drzavi sa onima sa kojim su bili u Jugoslaviji istin sada u sirem okvipu. Srbiji treba vizija buducnosti a ne teret proslosti, sveza misao a ne konzervativna kakvu zas upa Borivoj Rasuo. Dopao mi se predlog autoru koji je dat u jednom od komentara da se drzi poezije a da politiku ostavi onima koji imaju vise sluha za realnost. Nistu teritorije i granice najvaznije a sta cemo sa standardom i boljim zivotom.

Delim oprez sa autorom oko ulaska u Evropsku Uniju utoliko sto su Srbi u XX veku imali dva katastrofalna iskustva sa mega projektima. Jedno su napravili katastrofalnu gresku sa drzavnim projektom Jugoslavijom, a drugi put sa ideoloskim projektom komunizma koji je takodje zavrsio tragicno. I jedno i drugo iskustvo nas uce da se ne treba zatrcavati i da treba trezveno odmeriti sta je srpski interes u sklopu evropskih integracija. Tekst Borivoja Rasuo koji je predmet mog komentara po mojoj oceni spada u doprinos narecenoj trezvenosti.

Valjda nije nista teze nego odupreti se horskom misljenju, jednoumlju kakvo imamo danas u Srbiji povodom evrointegracija. Pokusaj Borivoja Rasuo da selektivnije i svestranije pristupi tom pitanju utoliko je vazniji. Cestitam autoru na smelosti da misli protiv vladajuce struje. Verujem da to ima svoju cenu. Moj komentar kao i mnogi drugi neka mu budu znak da nije usamljen u takvom stavu.

Као пријатељ Рашуо Боривоја мислио сам да ће бити довољно да му лично пренесем шта мислим о тексту и идеји коју текст у себи носи. Међутим, неки од коментара опет показују да део српске политичке и интелектуалне елите ткзв. бриселовци (*) са великим задовољством носе оглав због којег не би "на орању нашли земље".
Бићу једноставан, заправо на нашу несрећу никако да кренемо од почетка што је неминовно ако желимо да макар поправимо оно што смо покварили и што су нам други покварили.
Управо када треба да поставимо ствари на своје ноге нађу се они којима смета национализам и освртање на историју где је улога Србије и срба неспорно била у доброј мери одлучна при утемељавању савремене Европе.
Па ипак неке ствари не могу тек тако да постану део историје и то оне коју треба заборавити.
Да ли занемарити чињеницу да многе мајке још увек носе црнину за својим невино страдалим у раѕним олујама, бљесковима и милосрдним анжелима.
И да не понављам много тога објективног што нас упућује да Рашуо Боривоју потпуно поверујемо да је оно што је написао стварно тако и да и ми тако мислимо само из неке необичне потребе понекад нисмо спремни да тако гласно и размишљамо.
Добро је што је Боривоје ствар поставио на ноге и да баш сјајну увертиру за добру расправу.
Предлажем "бриселовцима" да нам се придруже али да не мисле да у Европу морамо по сваку цену - неко рече можемо бити придружени члан и ја би исто тако рекао. Леп је Брисел али је Москва иако на око хладна у души је топлија. Јесте да смо из Брисела добили нешто пара али исте не би биле довољне у одбрани Косова и неких других права да не беше "баћушке".
Зато Србија мора да буде свесна себе и својих вредности, своје историје и свог значаја (вековима бранила и одбранила Европу зна се од чега)и само тако процес евроинтеграција може бити успешан и без негативних последица на будућност.
Ако се ми сами за себе не изборимо то нам Европа неће обезбедити.
Још бих али нема места .....
(*) они који воле Брисел а не знају ни где је

Da zahuktaloj i vrlo zanimljivoj raspravi dam svoj prilog olucio sam iz razloga ozbiljnosti teme koju je na kompetentan nacin pokrenuo Borivoj Rasuo. Ovakvi tekstovi koji su prava retkost kod nas, najcesce se pisu politikantske stvari i panegirici, doprinose podizanju politicke kulture i razumevanju vremena u kojem zivimo. Tekst, cini se, svojim nivom obavezuje cak i one koji se sa njim ne slazu na pristojnost sto se vidi iz nekoliko takvih komentara. Suvisno je da i kazem da pripadam onoj, znatno brojnijoj grupi komentatora, koji tekst podrzavaju i svoj komentar svodim u dve reci bravo Borivoje. Na nama ostalim sada ostaje kako da pomognemo da se ovaj program realizuje i kako da on dopre do glava srpskih vlastodrzaca do kojih na zalost sve sto je umno i za Srbe korisno nikako ne dopire. NSPM porucujem samo nastavite tako: tunel jeste dug ali u Srba ima svetlih umova - Borivoj Rasuo jeste jedan od njih.

Da je tekst Borivoja Rasuo, kako je to vec u jednom od kmentara dobro primeceno, pisan na perfidan nacin najbolje govori komentar studentkinje Katarine. Ona, naime, bez imalo rezerve pristaje na manipulativnu snagu teksta na njegov opasni nacionalizam i razorni, retrogradni konzervativizam. Kako se ova rasprava ne bi pretvorila u trijunf nazadnjastva i porazenih politickih snaga u Srbiji, pozivam sve koji misle slcno meni da se ukljuce u ovu sada se vidi, mada na pocetku nije tako izgledalo, vaznu raspravu.

Iako mi nije bila namera da povredim koleginicu Katarinu, samo sam je uzeo za primer, ja joj se izvinjavam. Sve druge stavove povodom teksta Rasua zadrzavam. Tome bih jos dodao da njegovo zalaganje za teritorije zvci anahrono. Zar ne vidi da vise nije vazno sta je cije, da se pravi Evropa bez granica. Valjda je vazno kako se zivi a ne gde se i narocito na cijem teritoriji zivi.

"Нашто да се клечи Бечу и Европи
Кад нас радост од њих никад снашла није.
Ма колико да нас и спајају тропи,
Нас је раздвојило сунце религије."

Ако би се неко упитао каква је разлика између некадашње Аустроугарске коју су у нашој школској историји назвали тамницом народа и садашње Европске заједнице, много шта би ишло у прилог Аустроугарске. Садашња Европска заједница има три задатка: први, да се уништи национална свест и етничка чистоћа европских народа, мултикулти политиком и пресељавањем због незапослености. Док се прави вештачка свест о америчкој нацији, уништава се свест о истинским нацијама и националним државама у Европи. Други задатак је онеспособљавање европских држава за самостални наступ на светском тржишту и исељавање њихових производних погона у земље трећег света. Трећи задатак је коришћење те исте Европе као полигона за војну вежбу напада на Русију, по систему кад - тад. Ко преживи причаће, а ми тежимо из све снаге да се што боље подметнемо да вучемо срамотна кола Европске заједнице. Уз пут смо демонтирали сопствену војску и растерали и оно мало пријатеља у иностранству које смо имали. Поред Бондстила на Косову, који је тамо силом постављен, имамо и комуникациони центар у Кошутњаку, центар за обуку специјалних јединица у Нишу, аеродроме итд. све изнајмљено за НАТО. Шта ми у ствари хоћемо? Одговор је прост: не знамо и не интересује нас. Само да се обогатимо док не прође мандат. И да што дуже останемо на власти.