Izvanredan tekst koji ističe ono najvažnije:
sami smo sebi najveći neprijatelj. Jasenovac i ostala stratišta u periodu NDH odslikavaju srž ustaštva ali ujedno i najveću srpsku sramotu.Ko nam je dao pravo bestidnog nezameranja i ćutnji?
I sam sam imao mnoštvo prilika u razgovoru sa strancima, argumentima, mučno opovrgavati marljivo i studiozno plasirane medijske laži drugih.
Ali se time ni za promil nije moglo promeniti javno mnjenje kojim smo lažno stigmatizirani,a time stvarali plodno tlo kreiranju politike prema Srbiji. Oni čija je to dužnost bila i za koju su izdašno bili plaćeni, ne samo da to nisu činili, već dobrim delom i sami u blaćenju saučestvovali. Što zbog ličnih interesa i stvaranja karijera u inostranstvu o trošku nevinih ili zabluda da će nas od oprosta i velikodušnosti više ceniti.
Na besmisleno pravdanje da smo zbog Tita i ostalih naših posleratnih izaslanika bili prinudjeni zabijati glavu u pesak, moje prosto pitanje: a na čijim plećima su isti iznedreni?
Препоруке:
40
4
2
уторак, 23 фебруар 2021 10:36
Љиљана
Због братства-јединства смо ћутали и нисмо 'таласали' и то нам је највећа грешка. Требало се то решити много раније, а и 'наш' Тито никад није посетио Јасеновац, а на отварању споменика од стране Крајачића (Камени цвет), је било страшно што је неко рекао да нас нису довољно побили. Са овим филмом смо почели, треба још таквих филмова, и показати их западу, да виде какви су им били миљеници, мада то и сами знају, нарочито Немци. То није филм против Хрвата, већ анти- усташки филм.
Кад сам одгледала филм, овде у Аустралији, сва уплакана, сам запалила кандило и за пок. Балашевића, чијем сам концерту у Сиднеју присуствовала, пре икс година.
Препоруке:
27
3
3
уторак, 23 фебруар 2021 10:43
Музеј жртава геноцида
Музеј жртава геноцида почетком године објавио је зборник сведочења јасеновачких заточеника сачињених у Комесаријату за избеглице 1942. године у Београду. Свако ко је заинтересован за књигу може је добити на поклон.
Препоруке:
29
1
4
уторак, 23 фебруар 2021 11:52
marlon
ne razumem autora teksta, sto je po njemu bio problem da neko oda pocast pesnickoj legendi balasevicu? zar je gledanje filma bilo pod moranje kao u komunizmu pa ako nas neko pita o njemu a mi ne znamo, postajemo moralni otpad i drzavni neprijatelji?
na stranu moje misljenje o samom filmu koje necu ovde iznositi jer cu prvo sacekati diklicev i zafranovicev film deca kozare.
jasenovac je nesto slicno kosovu za koga lepo rece milan st. protic da je duhovna a ne teritorijalna vertikala srpstva. jasenovac je nasuprot kosovu vertikala srpskog stradanja i malicioznosti tipa da svi moramo stati iza necijeg autorskog dela kao arhetipom tog stradanja, nimalo ne odskace naprednom paralelom da ako ti se ne svidja spomenik stefanu nemanji ostajes u istoj grupi obelezenih iako znas mnogo bolje od njih sta je studenica.
umetnicko delo se odmah prepozna...za umetnicko delo ako ga neko oblati ili ne prizna, ne treba autor podnositi sudske tuzbe...i pred njim prestaju sve rasprave.
Препоруке:
4
56
5
уторак, 23 фебруар 2021 15:38
синиша @ МТ
А чији си ти?
Јасеновац српска срамота и кривица? Тебе треба ухапсити. Срам те било. Шта су то могли да ураде? Ето Јеремић је користећи позицију Генералног секретара УН организовао једину изложбу у згради УН.
Силе зла су тако јаке да је то врло тешко поново направити. Погледај каква је била реакција нацистичког лобија у вези филма Дара. Нисам сигуран да и ти ниси део тог лобија.
Јасеновац јесте место страдања Срба, али је и потврда слободарске узвишености и моралне исправности. Убијени су се само зато што су се разликовали од усташа и оних који су стајали иза усташа, католичке цркве и Хитлерове Немачке.
Зар није част и понос бити убијен јер не припадаш католичкохј цркви и Хитлеровој Немачкој. То није срамота, то је велика част и узвишеност.
Страдати јер си другачији, јер си бољи.
СРБИ СУ СТРАДАЛИ У ЈАСЕНОВЦУ ЈЕР СУ БИЛИ БОЉИ, ЈЕР СУ БИЛИ ВИШЕ ЉУДИ ОД ОНИХ КОЈИ СУ ИХ ТАМО УБИЛИ.
Препоруке:
25
12
6
уторак, 23 фебруар 2021 16:17
Vasilije
Nije se cekalo 70 godina da bi neko saznao nesto o Jasenovcu. Ko je hteo, a nije bilo zabranjeno mogao je da cita iz tadasnjih udzbenika, dokumentarnih filmova Lordana Zafranovica i drugih. Poema Jama od IG Kovacica obradjuje tu temu. Da li su djaci isli na eskurzije u Jasenovac? Jesu, ali bivsi komunisti koji su hteli stanove sa 8 soba, pravili su se da ne znaju za Jasenovaz, kao bivsi urednik Novosti Dmitrovic, a ziveo je nadomak Jasenovca. Sve su to gluposti i vi sada smanjujete zrtve koje je uradila ondasnja komisija. To radite u saradnji sa ovima iz sveta kojima se slihtate i ljubite tamo gde sunce ne sija.
Препоруке:
19
4
7
уторак, 23 фебруар 2021 17:28
Велики ЈОВАН ДУЧИЋ нас је упозоравао још пре 80-ак година
"ЛИЧКИ МУЧЕНИЦИ"
Стрељају и сад на свим пољима,
поред свих пута стоје вешала;
Падају бољи све за бољима.
С тлом српским крв се српска смешала.
Кроз ноћ се редом цркве зажаре -
Свеци су с нама злочин поднели;
Свуд по путевима слепи стражаре,
И очи су им други однели.
Свима су беле руке пребили,
Да их у небо не би дизали,
Свету реч српску свуд су требили,
Као хијене крв су лизали.
Свуд су с крстом војске ходиле,
Пратили с цркве звучни звонови;
И с молитвом су вођи водили -
"Ора про нобис!", хуче долови.
А осветник је жртву пратио!
За мучеником иду хероји!
Пут невиних је Бог позлатио:
Само се гробље жртвих преброји...
(„Американски Србобран“, 13. септембра 1943.)
Препоруке:
19
2
8
уторак, 23 фебруар 2021 17:44
Како су Срби постали странци у сопственој кући... "Ломан је роде мост на провали!"
Југославизам је био странпутица и беспуће, вратоломија и самоубиство.
(Јован Дучић: Ради правилније оријентације "Југословенска идеологија и истина o Југославизму", Американски Србобран, 1942.)
"ХОРДА"
Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје „од лавова љуће”
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде…
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају децу старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака,
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке!
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје, а не за убице!
Препоруке:
14
2
9
уторак, 23 фебруар 2021 19:39
Дарина Порука из Торонта
Много луталица на Нету а и ловаца луталица.Дара смо Ми некада а сада читамо поруке Дарине.И Твоје.Храброст.Кукавице су птице.Кукају да би одбраниле мале кукавице.Много Орлова због климе..и природе.Наш филм Како Гордо то Звучи.
Препоруке:
2
1
10
уторак, 23 фебруар 2021 19:40
Можда не би било лоше да аутор текста погледа и ове овде филмове.
За увиде са мање заблуда, и те како вреди погледати и филм Лордана Зафрановића "Крв и пепео Јасеновца".
Препоруке:
38
3
11
уторак, 23 фебруар 2021 21:10
Zoran Živković
Ne znam kako da se objasni ali je ovo ozbiljna psihološka kolektivna bolest Srba, da se ulaguju svojim zlikovcima i da slave one koji pljuju po njima. Pa godinama slušamo da izbeglice iz hrvatske zovu ustašama, sa kosova šiptarima, iz bosne mujama itd. Nije to više nikakav autošovinizam, to je ozbiljna psihološka bolest i kod Srba u Kraljevini i kod Srba u titoustašoslaviji. Treba očekivati uskoro i tompsona u Areni 10.04.2021. Tačno je napisao jedan prethodni komentator: to su bili hrvati katolici monstruozni zlikovci.
Препоруке:
7
2
12
уторак, 23 фебруар 2021 21:26
погледај себе анђеле
MT
Na besmisleno pravdanje da smo zbog Tita i ostalih naših posleratnih izaslanika bili prinudjeni zabijati glavu u pesak, moje prosto pitanje: a na čijim plećima su isti iznedreni?
Хм, а - латиница?
Препоруке:
6
10
13
уторак, 23 фебруар 2021 22:05
...
Сјајан филм! Руси су га већ окарактерисали као Српски одговор фалсификаторима историје
Препоруке:
11
1
14
уторак, 23 фебруар 2021 22:09
Алекса
за "синиша"
лик којем се обраћате није у стању да вас разуме.
и још:
"Зар није част и понос бити убијен јер не припадаш католичкохј цркви и Хитлеровој Немачкој. То није срамота, то је велика част и узвишеност".
То је мисао, високо подигнута са земље, али није и живот, живот уморених, сваког понаособ. Остајући на земљи, они су били живот и хтели да живе. они су били живот свој и наш, њихов им је одузет...
Бити другачији је сасвим довољно.
Поздрав
Препоруке:
5
2
15
среда, 24 фебруар 2021 04:23
"Пантер"
Истина не може бити пропаганда јер у противном би свако истинољубив и правдољубив ко говори истину могао бити ућуткан као неко ко шири пропаганду.
Препоруке:
5
0
16
среда, 24 фебруар 2021 10:28
Dragan Pik-lon
Ne zaboraviti niti oprostiti!Oprosticemo a necemo zaboraviti tek kad ustaski pravni naslednici(sinovi i unuci)se pokaju.Sami se uzvise do-K a t a r z e-!Da bi uopste dosli na tu ideju moraju prvo prestati slaviti ''Oluju''kao zavrsnu operaciju Genocida,na kraju 20.veka koju je osmislio Pavelic i njegov ministar Budak.Tudjman je njihove misli realizovao zajedno sa Amerikancima.Nesmemo zaboraviti da je Republika Krajina bila pod zastitom Ujedinjenih Nacija....!
Препоруке:
8
0
17
среда, 24 фебруар 2021 10:32
nikola
Za mi krivi.Sada kada je prilika da im se kaze u lice sve.Mi smo cutali zbog Bratstva -Jedinsta.Iz svih tih njihovih kritika se vidi da se oni poistovecuju sa ustasama.
Препоруке:
4
0
18
среда, 24 фебруар 2021 17:49
nikola
Po meni Darina poruka treba da bude Srbi osvestite se konacno isvim tim koji su se prodali za "Vecewru"trebakonacno reci u lice istinu.Ako Hrvatska daje takve komentare znaci da ona stiti Ustse sto uostalo0m nije nista novo.
Препоруке:
4
0
19
среда, 24 фебруар 2021 22:08
Radmila
@Синиша
Поштовани,
Мислим да сте погрешно разумели коментар на који сте имали реплику-акценат је био на нашој срамоти, јер 75 година нисмо ништа урадили да огласимо српски погром и жтртве у Јасеновцу; напротив, ко је имао могућност да обзнани злочине који су тамо чињени,делује да је преферирао да ћути и прећуткује чињенице о њима, из немара или потенцијалне личне користи, уместо да се потруди да се та наша несрећа објави. И са верске тачке гледишта, јер ја сам тако разумела Ваш коментар, важан аспект чини помињање страдања које је од стране српског потомства изостало, нажалост.
И не само да је требало та зверства одавно објавити, већ не дозволити да падну у заборав, због будућих генерација, јер сећање помаже да се неке ситуације никада не понове и да се одређене матрице препознају.
Свака част В. Јеремићу, Антонијевићу, Зафрановићу, али они су изузетак који потврђује нама, нажалост, својствено правило.
Препоруке:
7
0
20
четвртак, 25 фебруар 2021 14:22
синиша @ Радмила
Извињавам се али се не слажем.
Имао сам можда десет година сада имам преко шездесет, али се живо сећам. МОј деда по мајчиној линије је сахрањен након ископавања из јаме у Опузену.
Сахранили су их, њих 164 мушкарца старија од шеснаест година и једну жену у заједничкој гробници испред једне православне цркве. Та црква је чудо. Саграђена је 1864. године. Градњу су финансирали неки Руси, кажу и цар лично, али и лично султан Абдул Азиз лично, је дао паре. Не знам ни како ни зашто, али султан лично дао паре да се изградии та црква. Мала прелепа.
И ту одмах поред ње костурница. А на костурници латиницом исписана имена и епитаф жртве окупатора.
Ево видимо да латиницом пишу Хрвати, а ћирилицом Срби. Значи сахрањени су Хрвати. И нису их убили усташе него "окупатори".
Данима су се чланови породице бунили и због што није ћирилица и што не пише да су Срби које су убили усташе.
Релено им је да ће бити похапшени.
Сви су знали све и учинили шта су могли.
Препоруке:
3
1
21
четвртак, 25 фебруар 2021 22:03
синиша @ Радмила бр.2.
И шта се десило. Дакле имена су написана латиницом. На епитафу пише " жртве окупатора", и кад се целокупан српски живаљ одатле иселио 1992. црква је претпочињеена католичанству. Грађевина. На камени крст у прочељу цркве тај из 1864 је пробушен и утакнут метални. Разлика је у пропорцијама. Камени крст је православни јер су сви краци исте величине, а метални је католички јер су краци дугачије оформљени.
Значи ако би неко за сто година, или мање за педесет у те зарасле споменике нешто тражио нашао би да је споменик латинични ( рече "брзи" латиница хрватски, ћирилица српски )
И најважније, жртве окупатора. Само је питање кога, италијанског, Италијани ту ниси никоме длаку са главер скинули, или српског. А жртве Хрвати.
Најмаркантнији детаљ је да је у том прећењу затвором се највише истицао један Србин, један једини који је био на том масакру и остао жив. Председник удружења бораца, иако се није борио.
Што би моја тетка Мара јавно рекла " Душане да си ваљао не би остао жив".
Препоруке:
3
0
22
петак, 26 фебруар 2021 01:11
Ганимед
@ синиша
Најмаркантнији детаљ је да је у том прећењу затвором се највише истицао један Србин, један једини који је био на том масакру и остао жив.
Врло је карактеристична ова ваша "опаска"! И веома много говори о нама, Србима. То ме наводи на закључак да смо најгори и најлуђи народ на свету.
Дозволите да ову своју дрску фантазмагорију поткрепим још једним детаљом: случајно сам јуче натрапао на ТВ Хепи на једну поподневну емисију у којој је гост била једна жена која је као девојчица била заточена у логору Јасеновац. Преживела је. Док је живела у Хрватској после рата, тврдила је, већина су мислили да је она Хрватица. И малтене с поносом је истакла да њена рођена ћерка све до 1991. године (када је имала око 30. год. ако сам добро схватио), није знала које јој је мајка националности, нити је знала да јој је мајка била у логору!
Даље нисам гледао.
Померите се с места!
Препоруке:
2
0
23
петак, 26 фебруар 2021 13:48
синиша @ Ганимед
Нисте у праву. Осим тог Душана ја сам виђао и Тому Бебека који је био "активан" као усташа у многим јамамам и стратиштима и који је осуђен баш за ту јаму Опузен. Одлежао је десет година и амнестиран.
Виђао сам га како иде кроз то село са рукама на леђима загледан у самога себе. Ни поглед није нигде скрета ни реч проговарао.
И шетамо се ја и један мој другар, сада је пуковник у пензији, и био је старији од мене годину дана. Он је знао ко је Томо Бебек. Ја нисам. Ја ту нисам живео, дошао бих једном или два пута годишње на дан или два.
И каже мени тај другар. " Хајде да га зезамо" Ја се сложим.
И тај мој друг, Никола се звао, стаде пред Бебека и подиже руку као да поздравља Хитлера. " Хајл Хитлер!"
У том часу амнестирани усташа погледа, озареног лица, стаде у тврди став мирно, подиже десну руку у карактеристичнопј пози и рече " Хајл!"
Ако су Срби најгори народ, имајући у виду онога Душана, какви су Хрвати имајући у виду Тому.
.jpg)
sami smo sebi najveći neprijatelj. Jasenovac i ostala stratišta u periodu NDH odslikavaju srž ustaštva ali ujedno i najveću srpsku sramotu.Ko nam je dao pravo bestidnog nezameranja i ćutnji?
I sam sam imao mnoštvo prilika u razgovoru sa strancima, argumentima, mučno opovrgavati marljivo i studiozno plasirane medijske laži drugih.
Ali se time ni za promil nije moglo promeniti javno mnjenje kojim smo lažno stigmatizirani,a time stvarali plodno tlo kreiranju politike prema Srbiji. Oni čija je to dužnost bila i za koju su izdašno bili plaćeni, ne samo da to nisu činili, već dobrim delom i sami u blaćenju saučestvovali. Što zbog ličnih interesa i stvaranja karijera u inostranstvu o trošku nevinih ili zabluda da će nas od oprosta i velikodušnosti više ceniti.
Na besmisleno pravdanje da smo zbog Tita i ostalih naših posleratnih izaslanika bili prinudjeni zabijati glavu u pesak, moje prosto pitanje: a na čijim plećima su isti iznedreni?
Кад сам одгледала филм, овде у Аустралији, сва уплакана, сам запалила кандило и за пок. Балашевића, чијем сам концерту у Сиднеју присуствовала, пре икс година.
na stranu moje misljenje o samom filmu koje necu ovde iznositi jer cu prvo sacekati diklicev i zafranovicev film deca kozare.
jasenovac je nesto slicno kosovu za koga lepo rece milan st. protic da je duhovna a ne teritorijalna vertikala srpstva. jasenovac je nasuprot kosovu vertikala srpskog stradanja i malicioznosti tipa da svi moramo stati iza necijeg autorskog dela kao arhetipom tog stradanja, nimalo ne odskace naprednom paralelom da ako ti se ne svidja spomenik stefanu nemanji ostajes u istoj grupi obelezenih iako znas mnogo bolje od njih sta je studenica.
umetnicko delo se odmah prepozna...za umetnicko delo ako ga neko oblati ili ne prizna, ne treba autor podnositi sudske tuzbe...i pred njim prestaju sve rasprave.
Јасеновац српска срамота и кривица? Тебе треба ухапсити. Срам те било. Шта су то могли да ураде? Ето Јеремић је користећи позицију Генералног секретара УН организовао једину изложбу у згради УН.
Силе зла су тако јаке да је то врло тешко поново направити. Погледај каква је била реакција нацистичког лобија у вези филма Дара. Нисам сигуран да и ти ниси део тог лобија.
Јасеновац јесте место страдања Срба, али је и потврда слободарске узвишености и моралне исправности. Убијени су се само зато што су се разликовали од усташа и оних који су стајали иза усташа, католичке цркве и Хитлерове Немачке.
Зар није част и понос бити убијен јер не припадаш католичкохј цркви и Хитлеровој Немачкој. То није срамота, то је велика част и узвишеност.
Страдати јер си другачији, јер си бољи.
СРБИ СУ СТРАДАЛИ У ЈАСЕНОВЦУ ЈЕР СУ БИЛИ БОЉИ, ЈЕР СУ БИЛИ ВИШЕ ЉУДИ ОД ОНИХ КОЈИ СУ ИХ ТАМО УБИЛИ.
Стрељају и сад на свим пољима,
поред свих пута стоје вешала;
Падају бољи све за бољима.
С тлом српским крв се српска смешала.
Кроз ноћ се редом цркве зажаре -
Свеци су с нама злочин поднели;
Свуд по путевима слепи стражаре,
И очи су им други однели.
Свима су беле руке пребили,
Да их у небо не би дизали,
Свету реч српску свуд су требили,
Као хијене крв су лизали.
Свуд су с крстом војске ходиле,
Пратили с цркве звучни звонови;
И с молитвом су вођи водили -
"Ора про нобис!", хуче долови.
А осветник је жртву пратио!
За мучеником иду хероји!
Пут невиних је Бог позлатио:
Само се гробље жртвих преброји...
(„Американски Србобран“, 13. септембра 1943.)
https://www.rastko.rs/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html
(Јован Дучић: Ради правилније оријентације "Југословенска идеологија и истина o Југославизму", Американски Србобран, 1942.)
"ХОРДА"
Ми нисмо познали вас по заставама,
Ни ваше хероје „од лавова љуће”
Све на коленима вукли сте се к нама
Носећ мач убице и луч паликуће.
Без буктиња иде та војска што ћути,
Пожар села светли за маршеве горде…
Ваше громке химне не чуше нам пути:
Немо убијају децу старе хорде.
Поломисте више колевки, о срама!
Него херојима отвористе рака,
Подависте више њих у постељама,
Него што сте у крв срушили јунака.
Узели сте очи фрескама са свода,
Главе киповима хероја из бајке;
Спржили сте семе у страху од плода,
И реч убијали убијајућ мајке!
Пресити се земља од крвавог вала,
Али вам победа не осветли лице;
Јер ловор не ниче с буњишта и кала,
Он је за хероје, а не за убице!
https://tvprofil.com/rs/film/5185256/narod-protiv-frica-bauera
За увиде са мање заблуда, и те како вреди погледати и филм Лордана Зафрановића "Крв и пепео Јасеновца".
Na besmisleno pravdanje da smo zbog Tita i ostalih naših posleratnih izaslanika bili prinudjeni zabijati glavu u pesak, moje prosto pitanje: a na čijim plećima su isti iznedreni?
Хм, а - латиница?
лик којем се обраћате није у стању да вас разуме.
и још:
"Зар није част и понос бити убијен јер не припадаш католичкохј цркви и Хитлеровој Немачкој. То није срамота, то је велика част и узвишеност".
То је мисао, високо подигнута са земље, али није и живот, живот уморених, сваког понаособ. Остајући на земљи, они су били живот и хтели да живе. они су били живот свој и наш, њихов им је одузет...
Бити другачији је сасвим довољно.
Поздрав
Поштовани,
Мислим да сте погрешно разумели коментар на који сте имали реплику-акценат је био на нашој срамоти, јер 75 година нисмо ништа урадили да огласимо српски погром и жтртве у Јасеновцу; напротив, ко је имао могућност да обзнани злочине који су тамо чињени,делује да је преферирао да ћути и прећуткује чињенице о њима, из немара или потенцијалне личне користи, уместо да се потруди да се та наша несрећа објави. И са верске тачке гледишта, јер ја сам тако разумела Ваш коментар, важан аспект чини помињање страдања које је од стране српског потомства изостало, нажалост.
И не само да је требало та зверства одавно објавити, већ не дозволити да падну у заборав, због будућих генерација, јер сећање помаже да се неке ситуације никада не понове и да се одређене матрице препознају.
Свака част В. Јеремићу, Антонијевићу, Зафрановићу, али они су изузетак који потврђује нама, нажалост, својствено правило.
Имао сам можда десет година сада имам преко шездесет, али се живо сећам. МОј деда по мајчиној линије је сахрањен након ископавања из јаме у Опузену.
Сахранили су их, њих 164 мушкарца старија од шеснаест година и једну жену у заједничкој гробници испред једне православне цркве. Та црква је чудо. Саграђена је 1864. године. Градњу су финансирали неки Руси, кажу и цар лично, али и лично султан Абдул Азиз лично, је дао паре. Не знам ни како ни зашто, али султан лично дао паре да се изградии та црква. Мала прелепа.
И ту одмах поред ње костурница. А на костурници латиницом исписана имена и епитаф жртве окупатора.
Ево видимо да латиницом пишу Хрвати, а ћирилицом Срби. Значи сахрањени су Хрвати. И нису их убили усташе него "окупатори".
Данима су се чланови породице бунили и због што није ћирилица и што не пише да су Срби које су убили усташе.
Релено им је да ће бити похапшени.
Сви су знали све и учинили шта су могли.
Значи ако би неко за сто година, или мање за педесет у те зарасле споменике нешто тражио нашао би да је споменик латинични ( рече "брзи" латиница хрватски, ћирилица српски )
И најважније, жртве окупатора. Само је питање кога, италијанског, Италијани ту ниси никоме длаку са главер скинули, или српског. А жртве Хрвати.
Најмаркантнији детаљ је да је у том прећењу затвором се највише истицао један Србин, један једини који је био на том масакру и остао жив. Председник удружења бораца, иако се није борио.
Што би моја тетка Мара јавно рекла " Душане да си ваљао не би остао жив".
Дозволите да ову своју дрску фантазмагорију поткрепим још једним детаљом: случајно сам јуче натрапао на ТВ Хепи на једну поподневну емисију у којој је гост била једна жена која је као девојчица била заточена у логору Јасеновац. Преживела је. Док је живела у Хрватској после рата, тврдила је, већина су мислили да је она Хрватица. И малтене с поносом је истакла да њена рођена ћерка све до 1991. године (када је имала око 30. год. ако сам добро схватио), није знала које јој је мајка националности, нити је знала да јој је мајка била у логору!
Даље нисам гледао.
Померите се с места!
Виђао сам га како иде кроз то село са рукама на леђима загледан у самога себе. Ни поглед није нигде скрета ни реч проговарао.
И шетамо се ја и један мој другар, сада је пуковник у пензији, и био је старији од мене годину дана. Он је знао ко је Томо Бебек. Ја нисам. Ја ту нисам живео, дошао бих једном или два пута годишње на дан или два.
И каже мени тај другар. " Хајде да га зезамо" Ја се сложим.
И тај мој друг, Никола се звао, стаде пред Бебека и подиже руку као да поздравља Хитлера. " Хајл Хитлер!"
У том часу амнестирани усташа погледа, озареног лица, стаде у тврди став мирно, подиже десну руку у карактеристичнопј пози и рече " Хајл!"
Ако су Срби најгори народ, имајући у виду онога Душана, какви су Хрвати имајући у виду Тому.
ГЕНЕРАЛИЗИРАЊЕ ЈЕ ПОТПУНО ПОГРЕШНО!