Још један одличан текст, г. Жујовића.

Уз тендере само што не ставе слике извођача. Зато се не јавља више од једног понуђача. Примера ради тендер расписан за набавку личних заштитних средстава где се, између осталог, траже и ципеле стоји да ципеле морају имати ,,жабљи'' језик, какве увози само један увозник у Србији, а то значи и да он једино може добити посао. Глупо је конкурисати на том тендеру иако имате све остало боље(радна одела, рукавице итд.) Посао нпр у техници добијају буразерске фирме иако немају капацитете да сав посао одраде сами. У том случају те фирме ангажују подизвођаче који посао одраде за 30% уговорене цене, а не ногу да испуне тендерске услове. Дакле, буразерска фирма приграби 70% и наравно мора да подели са страначким босовима. Ово нам говори да тендери не служе својој основној намени смањења трошкова, него су се претворили у сушту супротност. Треба пустити да на тендеру могу учествовати сва регистрована правна лица за област из тендерске документације. У том случају ћете имати сасвим другу слику.

Problem sa zakonom o javnim nabavkama je u tome što se od njega očekuje da bude ujedno i zakon protiv koprupcije. Ovi problemi treba da se rešavaju donošenjem i pravilnim sprovođenjem zakona o poreklu imovine i zakona o borbi protiv korupcije.