Ретки су они, који у ВЕЧНУ СЛОБОДУ оду као слободни људи. Михајлу Марковићу је то пошло за руком. Сличнима себи је трасирао ''мапу пута'', да и они досегну смисао и суштину Слободе. Хвала му за надљудску упорност и истарјност, каква се ретко среће у данашњем невремену. И слава му!
Препоруке:
0
0
3
среда, 10 фебруар 2010 16:50
Мирослав Анђелковић
Ретки су они, који у ВЕЧНУ СЛОБОДУ оду као усправни и слободни људи. Михајло Марковић је досегао тај идеал. Иза себе је сличнима себи оставио широко трасирани пут, којим ће и они досегнути смисао и суштину Слободе. Хвала Му за надљудску упорност и истарјност у борби за Слободу, каква се не среће у данашњем невремену. И слава Му!
Препоруке:
0
0
4
среда, 10 фебруар 2010 17:33
Саша
To pity professor Markovic did not have higher political influence during `90-s.
Condolences to his family.
Препоруке:
0
0
5
среда, 10 фебруар 2010 18:11
Peter RV
Kako sam zivjeo u inostranstvu za vrijeme intelektualnog uspona Mihajla Markovica, ne mogu da cijenim njegove intelektualne zasluge.
Rekao bih samo ovo.
Pokojnog Markovica borba za slobodu, znajuci da je bio marksista, ne zvuci bas autenticna, sem ako pojam slobode ne znaci 'diktatura proleterijata' sa njegovom famoznom tolerancijom za slobodno misljenje.
I Markovic, zivjeci u jednoj marksistickoj (dobro, recimo pseudo-marksistickoj) Jugoslaviji, nije bog zna sto reskirao - kao neki anti-marksisti.
Препоруке:
0
0
6
среда, 10 фебруар 2010 19:59
Jasna
Veliki covek i humanista.
Neka mu je vecna slava!
Препоруке:
0
0
7
среда, 10 фебруар 2010 20:59
Goran Cvetić
Ponosan sam i počašćen da sam poznavao akademika Mihajla Markovića. Jednog jedinog i jedinstvenog akademika Markovića. Srpsko zlato. Kada smo razgovarali, kao članovi Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, kada sam mu poverio da mi je jedan od omiljenih psihologa Erih From, na moje zaprepašćenje, rekao mi je da ga je lično poznavao i rezonovao sa njim na Ženevskom jezeru. Zatim sam saznao da je rezonovao i sa Sartrom...Pa sa Čomskim...To malo ljudi zna. I ko se u Srbiji može time podičiti? Ali Mihajlo Marković se time nije dičio. Bio je to prirodni spoj ovosvetskih genija.
Njegov intelekt mi je uvek delovao nestvaran. Takav čovek se retko radja u Srbiji, a njegovu gigantsku intelektualnu ličnost nikada neću zaboraviti. Nju nikada neće dostići oni koji intelekt, kvalitet i moć cene na osnovu bliskosti vlasti. Slava mu!
Препоруке:
0
0
8
среда, 10 фебруар 2010 22:00
макавеј
Импресиван човек. Вјечнаја памјат!
Препоруке:
0
0
9
среда, 10 фебруар 2010 22:49
@Peter RV
Ako ste zainteresovani: http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Filozofija-koja-se-zivi.sr.html
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 11 фебруар 2010 01:50
никола живковић
Три пута годишње долазим у Београд из Берлина - и тако годинама и један од првих адреса увек ми је био Сењак, где бих редовно по сат или два времена провео у кући да проф. Марковићем. Последњи пута сам тако разговрао са академиком, било је средином новембра. Деловао је, као и увек, свеже, борбено, поносно,радознало, младеначки. Имали смо наше теме философске теме: Гајо Петровић, "Праксис" група, Србиај данас, Чомски, Путинова Русија. Поклонио сам му и моју књигу "Берлински записи 1979-1985". Његова смрт ме изненадила, потресла, погодила. Размишљам не само о његовим мемоарима, него и о простим стварима, као - Шта ће да буде са, рецимо, мачором? Њега је проф. Марковиће нашао на улици као "бебу" и тај мачор је волео да га професор мази. Неизмерно сам тужан.
Никола Живковић, Берлин
Препоруке:
0
0
11
четвртак, 11 фебруар 2010 17:35
Svetislav Kostić
Mihajlu Markoviću služi za sva vreemna na čast, da je vladavinu prozapadnih politikanata koji, kako govorio „našu sudbinu stavili u ruke onih, koji nas decenijama sadistički kažnjavali, blokirali, demonizovali, ponižavali, bombardovali i ubijali, i sada pripremaju daljnje razbijanje naše zrmlje i porobljavanje čitavih dijelova našeg stanovništva. „Mora se izgubiti svu pamet pa da se dobrovoljno krene tim putem i povjeruje u lažna obećanja o evropskim integracijama, napretku, stabilnosti i boljem životu. U pitanju je odbrana naše zemlje i naše nezavisnosti i odbrana našeg prava da sarađujemo sa našim prijateljima, a od naših neprijatelja odbranimo“, To su riječi Mihajla Markovića. Morao je da ode sa ovog svijeta, bez i jednog tračka nade da će zemlja i narod koji voli da se oslobodi domaćih zloduha kakvih u svom dugom životu nije upoznao.
Danas običan narod plaća skupo svoju lakovjernost, ali i pohlepu za onih Dinkićevih „tisuću euro-a“. A nije se ljudima ni čuditi kada žive u dvostrukoj bijedi i praznini – materijalnoj i duhovnoj.
Препоруке:
0
0
12
четвртак, 11 фебруар 2010 22:26
Светозар Радишић
Имао сам част, због послова које сам обављао, да се дружим са личностима попут Михаила Марковића, Оље Ивањицки и на срећу још живахне Смиље Аврамов. Био бих срећан да сви народи света имају такве људе. Но, сада је реч о човеку који је већину људи на просторима претходне Југославије научио да мисле. Космополита, социјалиста у срцу и души, верник слободе, ученик који је учио од рађања до смрти.Све људе које је срео поштовао је, покушавао да подучи, али је најбоље знао да слуша. У тој особини и знатижељи крила се његова вера у боље сутра. Ни на тренутак није посустајао, а на сваку сумњу одговарао је вером у (раз)умност.
Да ће га неко заменити у Србији, на Балкану, Европи и свету изгледа незамисливо. Борио се за истину и слободу у име човека, а сам је био без граница - истински слободан.
Како је лепо кад човек успе да живи слободоумно слободу до краја живота, а Михаило Марковић је, на срећу свих нас, знао да су слобода и самоусавршавање једини циљеви човекове душе.
.jpg)
Condolences to his family.
Rekao bih samo ovo.
Pokojnog Markovica borba za slobodu, znajuci da je bio marksista, ne zvuci bas autenticna, sem ako pojam slobode ne znaci 'diktatura proleterijata' sa njegovom famoznom tolerancijom za slobodno misljenje.
I Markovic, zivjeci u jednoj marksistickoj (dobro, recimo pseudo-marksistickoj) Jugoslaviji, nije bog zna sto reskirao - kao neki anti-marksisti.
Neka mu je vecna slava!
Njegov intelekt mi je uvek delovao nestvaran. Takav čovek se retko radja u Srbiji, a njegovu gigantsku intelektualnu ličnost nikada neću zaboraviti. Nju nikada neće dostići oni koji intelekt, kvalitet i moć cene na osnovu bliskosti vlasti. Slava mu!
Никола Живковић, Берлин
Danas običan narod plaća skupo svoju lakovjernost, ali i pohlepu za onih Dinkićevih „tisuću euro-a“. A nije se ljudima ni čuditi kada žive u dvostrukoj bijedi i praznini – materijalnoj i duhovnoj.
Да ће га неко заменити у Србији, на Балкану, Европи и свету изгледа незамисливо. Борио се за истину и слободу у име човека, а сам је био без граница - истински слободан.
Како је лепо кад човек успе да живи слободоумно слободу до краја живота, а Михаило Марковић је, на срећу свих нас, знао да су слобода и самоусавршавање једини циљеви човекове душе.