Mi u Danskoj imamo imamo priliku da gledamo nekoliko Svedskih TV stanica.
Pravo je uzivanje pratiti Svedske serije i gledati Svedske filmove ,nasuprot dosadnim i bizarnim Holivudskim pricama tipa "Lopovi i zandari" punih nasilja.
Sve je Svedsko kvalitetno pocev od prica Arstid Lingrin pa do Kurta Valandera.Vi ste vrlo dobro obavesteni o Svedskoj produkciji krimi romana i TV krimi prica.Cudi me da niste primetili seriju o inspektoru Beck-u ,koga bih ja najradje nazvao "obican heroj".Njegova grupa, pored ostalih , ima jednog saradnika-grmelja koga se svi plase, cerku koja ga izludjuje i komsiju invalida sa kojim pije konjak i koji ga izbacuje iz balansa svojim filozofijama.
Treba primetiti da je Svedska iz tih prica vrlo interesantna zemlja ,dok je u stvarnosti najbolji primer "dosadne" zemlje visoke organizacije i standarda.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 01 фебруар 2010 16:44
ББ један
О лицемерном аспекту хуманитарног ангажмана великих корпорација написане су стотине студија, па није јасно зашто аутор ту ноторност приписује Жижеку и некој његовој „тези“. Наиме, после антиглобалистичких демонстрација у Сијетлу, тадашњи генерални секретар УН, Кофи Анан, лансирао је јануара 1999. на Светском економском форуму у Давосу идеју о партнерству између света бизниса и цивилног друштва. То партнерство, или Глобални уговор (Global Compact), требало је да омогући да „глобално тржиште добије људски лик“. Извршни директори мултинационалних компанија су позвани да се придруже „глобалном уговору о прихватању универзалних вредности и принципа“ и да у своје пословне стратегије укључе „поред императива конкурентности и принципе социјалне одговорности“. Међу корпорацијама које су прве приступиле Глобалном уговору нашле су се управо оне које највише крше људска права и еколошке прописе - Shell, BP Amoco, Rio Tinto, Novartis, Suez Lyonnaise des Eaux, ABB...
У последње две деценије идеја о хуманитарном ангажману корпорација је у потпуности компромитована. Поред антиглобалиста, многи теоретичари - политиколози, правници, социолози, економисти...- иду и даље у критици те идеје, јер сматрају да она утире пут узнемирујућој замени теза: социјална функција и поштовање људских права се препуштају корпорацијама као пожељна али факултативна обавеза уместо да се њихова примена и поштовање подразумевају као нешто обавезно што је пре свега у надлежности ДРЖАВЕ. Можда је Жижек на линији тих критика, али то у сваком случају нити је његова идеја нити је његова „теза“. Осим тога, његове идеје о улози државе нису баш најјасније а ова тема задире управо у то питање: ко је носилац социјалне функције – да ли је то држава или су то корпорације; да ли је то обавеза чије неиспуњење се санкционише или је социјална функција ствар нечије добре воље.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 01 фебруар 2010 18:21
kabum
Da, slazem se da je potpuna besmislica i licemerje pozivati multinacionalne korporacije da "vrate dug drustvu" (Gejts), tj. na nekakvu socijalnu odgovornost. Te korporacije zaposljavaju citave armije ljudi, omogucujuci im hleb nasusni i krov nad glavom. Kakva dodatnu socijalnu odgovornost treba da oni pokazuju? Mozda samo da "peru savest" pred komunistickim egzorcistima i njihovim komicnim karikaturama, poput Zizeka, koji u onima koji su pobili milione ljudi u proslom veku slavi viziju izbavljenja od kapitalistickog Zla...
Sto se tice Svedske i drzave blagostanja, taj projekat je od devedesetih (tj. od pobede konzervativaca, predvodjenih danasnjim ministrom inostranih poslova, Karlom Bildtom), na putu demontaze, odnosno, i Svedska je u nekoj vrsti tranzicije od mastodontske socijalne drzave ka liberalnom kapitalizmu. To je vazna stvar, koja omogucuje refleksiju u svedskom drustvu o tamnoj strani opevane drzave blagostanja. To autor ne primecuje, naravno, nego se radije priklanja dubioznoj Zizekovoj egzegezi kapitalistickog socijalnog licemerja. Steta.
Inace, svedska "drzava blagostanja", kojoj autor pripisuje lepu buducnost (uprkos tome sto su je se odrekli i sami svedjani, al nema veze), samo je produzetak nedemontiranog nacional-socijalistickog ekonomskog sistema (dakle, denacifikacija nije ni tu izvrsena, kao ni u vecini drzava clanica EU). Dobro je da se ta veza sve vise primecuje, posto se na drzavu blagostanja gleda kao na "treci put" - "izmedju krajnosti" komunizma i kapitalizma - tacno onako kako su i sami nacisti gledali na svoj projekat. U stvari, "drzava blagostanja" je samo nesto ublazena verzija komunisticke planske privrede, cije smo blagodeti imali i sami prilike da upoznamo. Daleko joj lepa kuca.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 01 фебруар 2010 23:00
Нешко
Само неколико исправки у вези неправилног писања и изговарања шведских имена. Традиција (правило?) у српском језику је "посрбљавање" имена али тако да српски изговор што више звучи као оригинал. За Берјмана (српски Бергман) је касно јер је већ удомаћен погрешан "транскрипт". За остале ваљда још није па бих само сугерисао слиједеће:
1. Стиг Ларшон значи чисто Р (и то дуго) и изговара се на шведском скоро идентично српском.
2. Курт Валандер - "у" није баш скроз српско (у шведском је најчешће "о" чисто српско "у", понекад као српско "о" испред наглашеног сугласника, док за "у" не постоји одговрајући глас у српском) али без боље алтернативе најприближније је "у" и изговара се у даху са нагласком на "т" (р се скоро не чује). У "Валандер" - "а" је негдје између српског "а" и "о" али далеко ближе "а" него "о", кратко "а" са наглашеним "дугим" "л"
3. Елисабет са дугим наглашеним "и", донекле муклим "с", никада и буквално никада "з" које не постоји у шведском ни као сличан глас, рецимо Лазар изговарају сам неким муклим "дугим" "с". "З" не могу да "преломе".
4. Ingmar Бергман - најисправније као један глас "нг" "провучен" кроз нос ("њакаво" нг), Берјман (Bergman) са наглашеним дугим "ј" (у ствари најправилније би се писало као Беријман са кратким "и")
5. Астрид Линдгри(ј)ен - Астрид као што је и досада било, док је у презимену дуго "е" са нечујним "ј" ("ие" више као двоглас).
Нисам лингвиста тако да "апелујем" да се моје лаичко објашњење не критикује због евентуално погрешно употребљених стручних израза.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 01 фебруар 2010 23:34
Нешко
За "kabum" и остале :)
По мени потпуно погрешна интерпретација и перцепција Шведске социјалне државе и политичког система.
Тзв. "десница"је доживила пораз до ногу средином деведесетих када је исти тај Бил(д)т буквлно "побјегао" из локалне (националне) политике да би се ухљебио као Високи представник (Губернатор) у БиХ.
На следећа три избора (прве двије двије године Карлсон па предаја Персону + 10) и пуних 10 година социјалиста Першон је без претјеривања доминирао поличком сценом и да Ана Лин(д)т није убијена вјероватно би то, поред Першоновог (полу)непотизма, нарцисоидности/охолости и засићеношћу политиком као и потцјењивањем противника, још увијек био случај.
"Нова Десница" (Nymoderater) како ју је промовисао Рајнфел(д)т је у суштини обледало Блерових лабуриста који су се приближили центру са лијеве стране док су се модерати сасвим приближили центру са десне стране (ризикујући да одгризу рецимо довољно гласова од Центерпартиет, већ актуелно, и евентуално "хришћанских демократа" и тако их доведу испод цензуса и тиме поклоне 2 до чак 5 процента љевици). Како ствари стоје једино што "десницу" држи у животу је катастрофални вођа социјалиста Мона Салин која због скандала већ једном била присиљена да се повуче, без вишег образовања, каријерни политичар и реторички доста инфериорнија од Рајнфел(д)та.
Поред тога већ сада је процијена да ће бити јако тијесно. "Десница" има подршку већине медија (имала је и док је била у опозицији), а сада и са јавним сервисом иза себе и поред куд и камо озбиљнијих скандала (вјерујте да би то чак и у Србији било на листи првих 10) од било којег у редовима социјалиста задњих 15-20 година то социјалисти или нису способни или омогућени да политчки искористе. Како су разапињали социјалисте за релативно безалезне ствари и присиљавали их на оставке/дефанзиву, док скоро преко ноћи прелазе преко озбиљних скандала деснице.
Наставак слиједи (концепт социјалне државе) ...
Препоруке:
0
0
8
уторак, 02 фебруар 2010 00:04
Napomena @srpskom Dancu
Izgleda da niste zapazili da Dimitrije Vojnov nije gledao švedske serije, te nije mogao zapaziti seriju koju vi pominjete - inspektor Bek. Autor uglavnom "prepričava" vidjenje i stavove S. Žižeka.
A S. Žižek je stručnjak za sve. Sada saznajemo da se treba udubiti i u njegovo filozofsko - sociološko-psihološko tumačenje švedskih TV serija.
Slavoj Žižek je uočio šta je u današnjem "intelektualnom" svetu profitabilno, biti interesantan po svaku cenu. Po cenu haosa u glavi, površnosti.....Ono što mi nije jasno, to je fascinacija, pretežno mlađih intelektualaca, misaonom univerzumu (čitaj haosu) Slavoja Žižeka. Pa tako i Dimitrija Vojnova.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 02 фебруар 2010 00:15
Нешко
Наставак:
Концепт социјлне државе или "државе благостања" ни приближно није напуштен. Ако би се упоредила политика и реторика модерата иy Билдтовог времена и данас то је скоро као разлика између општег схватања/прихватања либерлизма прије и послије 2009-те. Нећу да набрајам разлике и резултате - катастрофа почетка 90-тих и солидна економска политика чак и у доба економске кризе. Кога интересује може да нађе доста на интернету.
Поред тога ЈЕДИНА партија која нити је подржала бомбардовање Србије нити признање "Косове" (управо супротно) су бивши комунисти/данас Венстерпартиет (чиста љевица, још више на лијево него социјалисти) и ако бих којим случајем изашао на гласање њима бих дао глас. Пошто сами немају никаквих шанси да владају, а социјалисти им само траже подршку, али им никада нису допустили да учествују у власти што ће вјероватно бити присиљени после следећих избора није било разлога да им се даје глас.
Шведска економија је примјер како једна модерна социјалистичка (социјална) земља (држава) може успјешно да функционише. На жалост због приступа ЕУ Шведска је избубила многе полуге вођења самосталне економске политике. Срећом није ушла у ЕМУ зону па може да води своју монетрану политику. Шведска "држава благостања" је у кризи због све већег броја пензионера (тек долаѕи највећи талас рођених 40-тих). Држава је паметно "увезла" преко 40.000 избјеглица из БиХ махом млађих, солидно школованих, "свијетле" пути и тиме освјежила крв и окренула демографске трендове. Поред тога због конкуренције највише са далеког истока (јефтине, а школоване радне снаге и донекле самозаваравања и самодовољности) губи позиција у свијету.
Успркос свему Шведска је: H&M, Volvo, Skania, Ericsson, (дјелимично) Nokia, Husqvarna, Elektrolux, Vattenfall, E-ON, Skype, MySQL, ABB, Ikea, Bofors, Håkan Lans, Eagle-Eye/Neneh Charry, Max Martin, Zlatan Ibarhimovic, Хокеј, Рукомет, Пливање, Нордијско скијање, (Ине)банди, Carolina Klüft ...
Препоруке:
0
0
10
уторак, 02 фебруар 2010 00:38
Нешко
Трећи дио:
Шведска има воду, има енергију, све бољи туризам због све топлије климе и ниске круне, здраву харну, огромна природна богатства, фантастчну природу, високу еколошку свијест (можда највишу на свијету), паметну интеграциону и асимилациону политику, јако национално осјећање, паметне и смјењиве политичаре који најчешће раде за добробит државе, висок стандард, невјероватан таленат за рјешавање практичних проблема, традицију подузетништва, модерну индустрију, модерну и високопродуктивну пољопривреду, високо образовану полиглотску нацију (скоро 50% свих маладих студира), професионалне дипломате, висок углед у свијету, отвореност према странцима рецимо и кроз честе везе/бракове са странима особама друге боје коже гдје "индоктринирају" дјецу од малена кроз школски систем (нека си и црн/тамнопут/жут али ако имаш шведско име ти јеси Швед), толеранцију према неистомишљеницима/странцима, бригу за старе и немоћне - није како је некада било, али ни ситуација у свијету није као некада (куд и камо је боље него 95% свијета, мислим да је само у Канади боље), интернет 100Mbps скоро стандард за 15 до 20 еура мјесечно (на многим мјестим се већ прелази на 1Gbps), кредитна картица се може наћи бесплатно, подизање на свим аутоматима без накнаде, заштита потрошача до апсурда ... и већина ових ствари нема никакве везе са ЕУ (неке ствари су се само погоршале рецимо као смањена јавност информација, отуђеност политичара, све већа апстиненција бирача, мали утицај на политику ЕУ итд.).
Могао бих ја до сутра овако али ваљда је довољно :)
Препоруке:
0
0
11
уторак, 02 фебруар 2010 02:27
Zizek Kacin - @BB jedan
"У последње две деценије идеја о хуманитарном ангажману корпорација је у потпуности компромитована." To je tacno - a kako bi i moglo biti drugacije! Medjutim, "mislioci" poput Zizeka, ljubitelja "frke" u svetu, npr. bombardovanja neposlusnih zemalja, pokazuju da je kompromitovana i ideja o humanitarnom angazmanu filozofije i intelektualaca - a to je vec pogubno! A kako je Zizek stekao slavu - kazem "slavu' a ne "ugled"? Pa, uvezbao je pozu "lezernog" (easy-going) intelektualca, koji razmislja "levom rukom", i tako sarmira! Izbegava pitanje odgovornosti filozofa - on je "iznad toga". Nije dosetka, nego precizna definicija - Slavoj Zizek je filozofska verzija Jelka Kacina! Obojica su vrlo vredni i vrlo manipulativni. I obojica silno "vole" Srbe. Za divno cudo, Srbi uzvracaju iskrenom ljubavlju, posebno prema Zizeku! Zizek iskreno voli, eto smo saznali, svedske krimice. Otkud to? Upoznao sam pre dve decenije vise Slovenaca (lajbahovsko-jansinske psihicke strukture) koji su "obozavali" kic! Strastveno su uzivali u kic-predmetima, koji su ih dovodili do ushita! Zasto, pitam opet! Pa, to ih je potvrdjivalo u njihovoj umisljenoj velicini, jer je, eto, svet tako nizak, a ja (Zizek) tako visoko, a opet imam razumevanja, pa cak i ljubavi za to! Ta narcisoidna crta ne moze a da u vremenu teskih iskusenja covecanstva ne izazove prezir i gadjenje! Usput, Zizeka vredno prevode i u Beogradu - iako je to obican filozofski sund! "Provociranje" i "sarmiranje", bez sistema, bez neophodne filozofske odgovornosti pred sobom, drugima, pred svetom. Uporediv je s tim "kult" tek rudimentarno pismenog hrvatsko-sarajevskog pisca Miljenka Jergovica, koji pati od istih bolesti kao i Zizek (skribomanija, slamperaj, nedostatak talenta) i ima istu vrlinu - ume da unovci svoje papazjanije! U kojima su Srbi glavni negativci i nasledni zlocinci! Jergovic je, kao i Zizek, inace rado vidjen gost u Beopgradu, a ima i svoju rubriku u "Politici". Beogradskoj, ne zagrebackoj! Ili je mozda ipak obrnuto?
Препоруке:
0
0
12
уторак, 02 фебруар 2010 09:07
XY
@Zizek Kacin
Konačno da neko Žižeka stavi na pravo mesto: autor filozofskog šunda.
Препоруке:
0
0
13
уторак, 02 фебруар 2010 15:27
горштак
@ Zizek Kacin
Upoznao sam pre dve decenije vise Slovenaca (lajbahovsko-jansinske psihicke strukture) koji su "obozavali" kic! Strastveno su uzivali u kic-predmetima, koji su ih dovodili do ushita! Zasto, pitam opet! Pa, to ih je potvrdjivalo u njihovoj umisljenoj velicini, jer je, eto, svet tako nizak, a ja (Zizek) tako visoko, a opet imam razumevanja, pa cak i ljubavi za to! Ta narcisoidna crta ne moze a da u vremenu teskih iskusenja covecanstva ne izazove prezir i gadjenje! Usput, Zizeka vredno prevode i u Beogradu - iako je to obican filozofski sund! "Provociranje" i "sarmiranje", bez sistema, bez neophodne filozofske odgovornosti pred sobom, drugima, pred svetom. Uporediv je s tim "kult" tek rudimentarno pismenog hrvatsko-sarajevskog pisca Miljenka Jergovica, koji pati od istih bolesti kao i Zizek (skribomanija, slamperaj, nedostatak talenta) i ima istu vrlinu - ume da unovci svoje papazjanije! U kojima su Srbi glavni negativci i nasledni zlocinci!
Алал вера, господине! Ово је тако добра и истинита анализа наводних ''лежерних слободоумњака'' попут Жижека, заправо прикривено уображених интелектуалних позера који су сурогат сваке праве слободумности, као што је и њихова папазјаничност сурогат праве мисаоне дубине и ширине ( какву је по мени поседовао рецимо Николај Берђајев и о каквој Жижек и слични могу само да сањају ).
Слажем се са вама да је њихово нарцисодно ''разумевање'', па и наводна ''љубав'' према нечему што се у интелектуалној уображености потајно сматра за ниско, заиста одбојна и презира достојна.
Жижековштина је нова интелектуала бољка, којој се на жалост подају и млађи српски интелектуалци. Она је бајато наслеђе буржоаских салонских разглабатора ранијих векова, прилагођено новим условима Светске Грађаније, увек на линији њених конформистичких идеала, ма како се издавало за ''слободоумно''. Неко је, међутим, рекао да је ''боље и у једностраности бити велики, него у свестраности сићушан''.
.jpg)
Pravo je uzivanje pratiti Svedske serije i gledati Svedske filmove ,nasuprot dosadnim i bizarnim Holivudskim pricama tipa "Lopovi i zandari" punih nasilja.
Sve je Svedsko kvalitetno pocev od prica Arstid Lingrin pa do Kurta Valandera.Vi ste vrlo dobro obavesteni o Svedskoj produkciji krimi romana i TV krimi prica.Cudi me da niste primetili seriju o inspektoru Beck-u ,koga bih ja najradje nazvao "obican heroj".Njegova grupa, pored ostalih , ima jednog saradnika-grmelja koga se svi plase, cerku koja ga izludjuje i komsiju invalida sa kojim pije konjak i koji ga izbacuje iz balansa svojim filozofijama.
Treba primetiti da je Svedska iz tih prica vrlo interesantna zemlja ,dok je u stvarnosti najbolji primer "dosadne" zemlje visoke organizacije i standarda.
У последње две деценије идеја о хуманитарном ангажману корпорација је у потпуности компромитована. Поред антиглобалиста, многи теоретичари - политиколози, правници, социолози, економисти...- иду и даље у критици те идеје, јер сматрају да она утире пут узнемирујућој замени теза: социјална функција и поштовање људских права се препуштају корпорацијама као пожељна али факултативна обавеза уместо да се њихова примена и поштовање подразумевају као нешто обавезно што је пре свега у надлежности ДРЖАВЕ. Можда је Жижек на линији тих критика, али то у сваком случају нити је његова идеја нити је његова „теза“. Осим тога, његове идеје о улози државе нису баш најјасније а ова тема задире управо у то питање: ко је носилац социјалне функције – да ли је то држава или су то корпорације; да ли је то обавеза чије неиспуњење се санкционише или је социјална функција ствар нечије добре воље.
Sto se tice Svedske i drzave blagostanja, taj projekat je od devedesetih (tj. od pobede konzervativaca, predvodjenih danasnjim ministrom inostranih poslova, Karlom Bildtom), na putu demontaze, odnosno, i Svedska je u nekoj vrsti tranzicije od mastodontske socijalne drzave ka liberalnom kapitalizmu. To je vazna stvar, koja omogucuje refleksiju u svedskom drustvu o tamnoj strani opevane drzave blagostanja. To autor ne primecuje, naravno, nego se radije priklanja dubioznoj Zizekovoj egzegezi kapitalistickog socijalnog licemerja. Steta.
Inace, svedska "drzava blagostanja", kojoj autor pripisuje lepu buducnost (uprkos tome sto su je se odrekli i sami svedjani, al nema veze), samo je produzetak nedemontiranog nacional-socijalistickog ekonomskog sistema (dakle, denacifikacija nije ni tu izvrsena, kao ni u vecini drzava clanica EU). Dobro je da se ta veza sve vise primecuje, posto se na drzavu blagostanja gleda kao na "treci put" - "izmedju krajnosti" komunizma i kapitalizma - tacno onako kako su i sami nacisti gledali na svoj projekat. U stvari, "drzava blagostanja" je samo nesto ublazena verzija komunisticke planske privrede, cije smo blagodeti imali i sami prilike da upoznamo. Daleko joj lepa kuca.
1. Стиг Ларшон значи чисто Р (и то дуго) и изговара се на шведском скоро идентично српском.
2. Курт Валандер - "у" није баш скроз српско (у шведском је најчешће "о" чисто српско "у", понекад као српско "о" испред наглашеног сугласника, док за "у" не постоји одговрајући глас у српском) али без боље алтернативе најприближније је "у" и изговара се у даху са нагласком на "т" (р се скоро не чује). У "Валандер" - "а" је негдје између српског "а" и "о" али далеко ближе "а" него "о", кратко "а" са наглашеним "дугим" "л"
3. Елисабет са дугим наглашеним "и", донекле муклим "с", никада и буквално никада "з" које не постоји у шведском ни као сличан глас, рецимо Лазар изговарају сам неким муклим "дугим" "с". "З" не могу да "преломе".
4. Ingmar Бергман - најисправније као један глас "нг" "провучен" кроз нос ("њакаво" нг), Берјман (Bergman) са наглашеним дугим "ј" (у ствари најправилније би се писало као Беријман са кратким "и")
5. Астрид Линдгри(ј)ен - Астрид као што је и досада било, док је у презимену дуго "е" са нечујним "ј" ("ие" више као двоглас).
Нисам лингвиста тако да "апелујем" да се моје лаичко објашњење не критикује због евентуално погрешно употребљених стручних израза.
По мени потпуно погрешна интерпретација и перцепција Шведске социјалне државе и политичког система.
Тзв. "десница"је доживила пораз до ногу средином деведесетих када је исти тај Бил(д)т буквлно "побјегао" из локалне (националне) политике да би се ухљебио као Високи представник (Губернатор) у БиХ.
На следећа три избора (прве двије двије године Карлсон па предаја Персону + 10) и пуних 10 година социјалиста Першон је без претјеривања доминирао поличком сценом и да Ана Лин(д)т није убијена вјероватно би то, поред Першоновог (полу)непотизма, нарцисоидности/охолости и засићеношћу политиком као и потцјењивањем противника, још увијек био случај.
"Нова Десница" (Nymoderater) како ју је промовисао Рајнфел(д)т је у суштини обледало Блерових лабуриста који су се приближили центру са лијеве стране док су се модерати сасвим приближили центру са десне стране (ризикујући да одгризу рецимо довољно гласова од Центерпартиет, већ актуелно, и евентуално "хришћанских демократа" и тако их доведу испод цензуса и тиме поклоне 2 до чак 5 процента љевици). Како ствари стоје једино што "десницу" држи у животу је катастрофални вођа социјалиста Мона Салин која због скандала већ једном била присиљена да се повуче, без вишег образовања, каријерни политичар и реторички доста инфериорнија од Рајнфел(д)та.
Поред тога већ сада је процијена да ће бити јако тијесно. "Десница" има подршку већине медија (имала је и док је била у опозицији), а сада и са јавним сервисом иза себе и поред куд и камо озбиљнијих скандала (вјерујте да би то чак и у Србији било на листи првих 10) од било којег у редовима социјалиста задњих 15-20 година то социјалисти или нису способни или омогућени да политчки искористе. Како су разапињали социјалисте за релативно безалезне ствари и присиљавали их на оставке/дефанзиву, док скоро преко ноћи прелазе преко озбиљних скандала деснице.
Наставак слиједи (концепт социјалне државе) ...
A S. Žižek je stručnjak za sve. Sada saznajemo da se treba udubiti i u njegovo filozofsko - sociološko-psihološko tumačenje švedskih TV serija.
Slavoj Žižek je uočio šta je u današnjem "intelektualnom" svetu profitabilno, biti interesantan po svaku cenu. Po cenu haosa u glavi, površnosti.....Ono što mi nije jasno, to je fascinacija, pretežno mlađih intelektualaca, misaonom univerzumu (čitaj haosu) Slavoja Žižeka. Pa tako i Dimitrija Vojnova.
Концепт социјлне државе или "државе благостања" ни приближно није напуштен. Ако би се упоредила политика и реторика модерата иy Билдтовог времена и данас то је скоро као разлика између општег схватања/прихватања либерлизма прије и послије 2009-те. Нећу да набрајам разлике и резултате - катастрофа почетка 90-тих и солидна економска политика чак и у доба економске кризе. Кога интересује може да нађе доста на интернету.
Поред тога ЈЕДИНА партија која нити је подржала бомбардовање Србије нити признање "Косове" (управо супротно) су бивши комунисти/данас Венстерпартиет (чиста љевица, још више на лијево него социјалисти) и ако бих којим случајем изашао на гласање њима бих дао глас. Пошто сами немају никаквих шанси да владају, а социјалисти им само траже подршку, али им никада нису допустили да учествују у власти што ће вјероватно бити присиљени после следећих избора није било разлога да им се даје глас.
Шведска економија је примјер како једна модерна социјалистичка (социјална) земља (држава) може успјешно да функционише. На жалост због приступа ЕУ Шведска је избубила многе полуге вођења самосталне економске политике. Срећом није ушла у ЕМУ зону па може да води своју монетрану политику. Шведска "држава благостања" је у кризи због све већег броја пензионера (тек долаѕи највећи талас рођених 40-тих). Држава је паметно "увезла" преко 40.000 избјеглица из БиХ махом млађих, солидно школованих, "свијетле" пути и тиме освјежила крв и окренула демографске трендове. Поред тога због конкуренције највише са далеког истока (јефтине, а школоване радне снаге и донекле самозаваравања и самодовољности) губи позиција у свијету.
Успркос свему Шведска је: H&M, Volvo, Skania, Ericsson, (дјелимично) Nokia, Husqvarna, Elektrolux, Vattenfall, E-ON, Skype, MySQL, ABB, Ikea, Bofors, Håkan Lans, Eagle-Eye/Neneh Charry, Max Martin, Zlatan Ibarhimovic, Хокеј, Рукомет, Пливање, Нордијско скијање, (Ине)банди, Carolina Klüft ...
Шведска има воду, има енергију, све бољи туризам због све топлије климе и ниске круне, здраву харну, огромна природна богатства, фантастчну природу, високу еколошку свијест (можда највишу на свијету), паметну интеграциону и асимилациону политику, јако национално осјећање, паметне и смјењиве политичаре који најчешће раде за добробит државе, висок стандард, невјероватан таленат за рјешавање практичних проблема, традицију подузетништва, модерну индустрију, модерну и високопродуктивну пољопривреду, високо образовану полиглотску нацију (скоро 50% свих маладих студира), професионалне дипломате, висок углед у свијету, отвореност према странцима рецимо и кроз честе везе/бракове са странима особама друге боје коже гдје "индоктринирају" дјецу од малена кроз школски систем (нека си и црн/тамнопут/жут али ако имаш шведско име ти јеси Швед), толеранцију према неистомишљеницима/странцима, бригу за старе и немоћне - није како је некада било, али ни ситуација у свијету није као некада (куд и камо је боље него 95% свијета, мислим да је само у Канади боље), интернет 100Mbps скоро стандард за 15 до 20 еура мјесечно (на многим мјестим се већ прелази на 1Gbps), кредитна картица се може наћи бесплатно, подизање на свим аутоматима без накнаде, заштита потрошача до апсурда ... и већина ових ствари нема никакве везе са ЕУ (неке ствари су се само погоршале рецимо као смањена јавност информација, отуђеност политичара, све већа апстиненција бирача, мали утицај на политику ЕУ итд.).
Могао бих ја до сутра овако али ваљда је довољно :)
Konačno da neko Žižeka stavi na pravo mesto: autor filozofskog šunda.
Алал вера, господине! Ово је тако добра и истинита анализа наводних ''лежерних слободоумњака'' попут Жижека, заправо прикривено уображених интелектуалних позера који су сурогат сваке праве слободумности, као што је и њихова папазјаничност сурогат праве мисаоне дубине и ширине ( какву је по мени поседовао рецимо Николај Берђајев и о каквој Жижек и слични могу само да сањају ).
Слажем се са вама да је њихово нарцисодно ''разумевање'', па и наводна ''љубав'' према нечему што се у интелектуалној уображености потајно сматра за ниско, заиста одбојна и презира достојна.
Жижековштина је нова интелектуала бољка, којој се на жалост подају и млађи српски интелектуалци. Она је бајато наслеђе буржоаских салонских разглабатора ранијих векова, прилагођено новим условима Светске Грађаније, увек на линији њених конформистичких идеала, ма како се издавало за ''слободоумно''. Неко је, међутим, рекао да је ''боље и у једностраности бити велики, него у свестраности сићушан''.