U pravu je Zizek kad misli da je hriscanstvo (izmedju ostalog) filozofija - kao sto je Milutinovic, u svom zanimljivom prikazu, u pravu kad misli da je hriscanstvo nekome izvor utehe, deo necijeg identiteta, a nekima cak i danas sama Bozija rec. Jedno bi ipak trebalo dodati, ili staviti ispred svega pobrojanog: hriscanstvo - jednako kao judaizam pre njega i islam posle njega - jeste d o g m a , u koju se moralo verovati, koju se moralo slediti. Tiranija religije jeste nesto sto niko trezven ne moze poricati, a ta tiranija obelezila je barem hiljadu godina hriscanstva, u islamu se oseca i danas, jer ova religija nije "reformisana", tj. "modernizovana", za razliku od hriscanstva. Prvenstveno kao dogme su sve tri ove religije ostavile najdublji trag. Da li su te dogme nas svet i nas same ucinile boljim? Neka svako sam sebi da odgovor. Jesmo dobili lepe, monumentalne hramove - ali i uzajamnu mrznju, strahovite ratove, a cak je i podizanje tih lepih hramova bilo kuluk za najbednije, cije su kosti ugradjene u te zidove. Volim i ja videti stare, ocuvane crkve (i zamkove, tvrdjave), ali se stresem pri pomisli sta bi o njima mogli kazati oni koji su ih onomad zidali. To je i "poruka" piramida - gledajte kako sme velicanstvene i lepe, zaboravite ljudske crve koji su nas svojim drhtavim i zuljavim rukama ucinile ovakvim! Za kraj - ako smem sam da ocenim ovakvo razmisljanje, mislim da je ono p o b o z n o , a odavno znamo da za poboznost nije potreban bog, dogma pogotovu ne, samo bistar i nepotkupljiv um i cisto srce. Ima li takvog srca recimo u filozofa Zizeka, koji se "filozofski" zalagao za bombardovanje Srbije? Sta li bi Hegel rekao o - Zizeku? Ako bi uopste primetio postojanje takve osobe.
Препоруке:
0
0
2
четвртак, 29 јануар 2009 11:02
брм
Жижек се, претпостављам, "филозофски" залагао за бомбардовање Србије, јер су Срби, попут Христа, изабрали да раде све контра, како је Владимир лепо указао на примерима из јеванђеља, па су нови римљани схватили да ми желимо да нас баце лавовима... ово је шала наравно, међутим исходиште злочина је често у озбиљном схватању шале и стилских фигура...а филозофија је опасна кад је тумаче неуки...не мислим на Владимира наравно
Препоруке:
0
0
3
четвртак, 29 јануар 2009 15:59
Nikola
Zizek se i danas zalaze za bombardovanje Srbije, posto je F117 nova inkarnacija svjetskog duha na konju. Da ne pricamo da nas je 1990. u slovenackom parlamentu nazivao vampirima.
Malo mi ovo cudno zvuci... prva recenica: Slavoj Zizek nije postmoderni filozof. A kako se nazivaju filozofi koji hriscanstvo pretvaraju u ateizam?
Sama prica ne pije vodu. Zizek ogranici sve sto se ograniciti moze, i izbaci sve sto se izbaciti moze, i platonovski i aristotelovski uticaj na hriscansku filozofiju, dakle paganski uticaj, i paganske prezitke u obicajima i kulturi uopste, i onda krene od hriscanstvu kao nihilistickoj religiji.
Препоруке:
0
0
4
четвртак, 29 јануар 2009 16:19
Стева Надрљански
Наравно да не би требало коментарисати књигу на основу једног коментара, тј. давати суд из треће руке. Само бих поставио једно питањце, мимо теме: кад ће ови наши интелектуалци коначно схватити да није "Христ" него "Христос"?! Откад је ово име први пут на грчком језику записано, записано је тако - Христос. Нисам сигуран, али мислим да је "Христ" код наших интелектуалаца почео да влада после Другог светског рата, чини ми се - прузимањем хрватске терминологије, за шта има и доста додатних примера, нарочито у оквиру "религијске" тематике. Само су хрватско "Крист" мало поправославили/посрбили, да не буде баш сувише необично. Јесте да се код грчких имена која ми преузимамо одавно и често губи тај њихов наставак -ос, али је индикативно да је он у овом случају "у јавности" нестао релативно недавно.
Канда се неки мало и стиде да кажу "Христос", ваљда им мирише превише на тамјан; "Христ" им је можебити мало културнији, умивенији.
Препоруке:
0
0
5
четвртак, 29 јануар 2009 18:24
Nikola
pa sad, ne znam zasto bi grcki jezik bio presudan u izgovoru jevrejskog imena, ali dobro... mozda bi trebali da ga zovemo Jeshua i nece biti pogreske.
Inace, religija se zove hriscanstvo, ne hristoscanstvo.
Препоруке:
0
0
6
четвртак, 29 јануар 2009 20:25
Hegel
Meni je Žižek sasvim ql. Što se ostalih stvari o kojima se govori u "Dogma" postu tiče, rekao bih da se tu malo zakasnilo s prigovorima verskom fundamentalizmu. U najboljem slučaju, stavovi izrečeni u postu "Dogma" mogu da se podvedu pod grupu u koju se inače stavljaju svi ostali drugosrbijanski "trezveni", "zdravorazumski" uvidi, koji tako zgodno (po njih same) previđaju fundamentalizam te i takve "zdravorazumskosti" i "trezvenosti".
Препоруке:
0
0
7
петак, 30 јануар 2009 02:26
Ika_Blara
Kako rece Steva N., izgleda da je ljudima zaista frka da napisu "Hristos"! Nije to samo etimoloski iliti pak problem prevoda, kako ovde primeti neko. Za nas koji se izjasnjavamo kao hriscani (i/ili pokusavamo da zivimo zivotom Crkve), kada neko ovde u Srbiji napise javno Hrist umesto Hristos to nam samo govori da taj autor u Crkvu ne zalazi,i zaista je tesko slusati bilo kakvu egzegezu koja iz toga proizilazi..
Sto se autora poput Zizeka tice, jasno je da "zongliranje" na tako snaznu temu kao sto je Jevandjelje Hristovo uvek privlaci paznju. Teist/ateist, nama hriscanima isto se "vata": ako ne delimo zajednicko iskustvo zivota u Crkvi koju je sam Gospod ustanovio, malo o cemu mozemo da pricamo.
Iskusniji u ovom "mlacenju prazne slame" ce iz ovog teksta razumeti da filozofija ipak ne moze a da ne gaji izv. respekt prema teologiji. Ali, kao i uvek, ona ne moze da prevazidje otpor prema nauci koja uporiste vise ne trazi u kategorijama razuma i uma, vec u Objavi..
Препоруке:
0
0
8
петак, 30 јануар 2009 13:52
Νεανιας
Жижек се, вероватно, као добар Словенац, залагао за бомбардовање Србије. Жалосно је што се сатанизовање Србије претворило у неопходан услов афирмисања словеначког идентитета(Да неко случајно не помисли како Срби и нису тако лоши, а онда можда и ми(Словенци)нисмо више тако добри).
Интересантно је да је за њега (као и за многе друге левичаре у свету)све што ради Америка највеће зло, осим, ваљда, кад је у питању Србија. Овде су, изгледа, Американци решили да не личе сами на себе и буду изузетак.
Ако изузмемо његов данак словеначком национализму, жељу да не угрози свој статус "интелектуалне рок-звезде" у англосаксонском свету објективношћу према Србима и оправдање "револуционарног" насиља, Жижек може да буде стимулативан мислилац.
Препоруке:
0
0
9
петак, 30 јануар 2009 15:52
Slobodan Stamenic
Da li je to onaj cika sto je podrzavao bombardovanje Srbije?
Препоруке:
0
0
10
четвртак, 05 фебруар 2009 20:08
Димитрије
Није Жижекова величина у том тренутку заслепљености(мислим на 1999)...Већ је његова величина(ако је има?) у његовој философској мисли и делу...Немојте а приори одбацивати све што неко вама мрзак каже...То је онда идеологија,прочитајте Постидеологије од аутора овог текста....Не,нисам му познаник да га промовишем,већ је стварно добра књига(у неким деловима)....
.jpg)
Malo mi ovo cudno zvuci... prva recenica: Slavoj Zizek nije postmoderni filozof. A kako se nazivaju filozofi koji hriscanstvo pretvaraju u ateizam?
Sama prica ne pije vodu. Zizek ogranici sve sto se ograniciti moze, i izbaci sve sto se izbaciti moze, i platonovski i aristotelovski uticaj na hriscansku filozofiju, dakle paganski uticaj, i paganske prezitke u obicajima i kulturi uopste, i onda krene od hriscanstvu kao nihilistickoj religiji.
Канда се неки мало и стиде да кажу "Христос", ваљда им мирише превише на тамјан; "Христ" им је можебити мало културнији, умивенији.
Inace, religija se zove hriscanstvo, ne hristoscanstvo.
Sto se autora poput Zizeka tice, jasno je da "zongliranje" na tako snaznu temu kao sto je Jevandjelje Hristovo uvek privlaci paznju. Teist/ateist, nama hriscanima isto se "vata": ako ne delimo zajednicko iskustvo zivota u Crkvi koju je sam Gospod ustanovio, malo o cemu mozemo da pricamo.
Iskusniji u ovom "mlacenju prazne slame" ce iz ovog teksta razumeti da filozofija ipak ne moze a da ne gaji izv. respekt prema teologiji. Ali, kao i uvek, ona ne moze da prevazidje otpor prema nauci koja uporiste vise ne trazi u kategorijama razuma i uma, vec u Objavi..
Интересантно је да је за њега (као и за многе друге левичаре у свету)све што ради Америка највеће зло, осим, ваљда, кад је у питању Србија. Овде су, изгледа, Американци решили да не личе сами на себе и буду изузетак.
Ако изузмемо његов данак словеначком национализму, жељу да не угрози свој статус "интелектуалне рок-звезде" у англосаксонском свету објективношћу према Србима и оправдање "револуционарног" насиља, Жижек може да буде стимулативан мислилац.