Е мој народе! Шта све нећемо доживети! Није прошло ни недељу дана од устоличења, тек што смо се понадали у доброту и честитост новог патријарха, а он већ о ''неопходности сусрета са папом''.
Је ли вама Бенедикт XVI неопходан? Мени није ни најмање, волео бих да за њега никада нисам ни сазнао.
И после ће испасти да раскол изазивамо ми, наводни ''зилоти'' и ''конзервативци'', а не папољупци.
Шта ће слатком православљу Бенедикт XVI? Шта је то што од њега можемо и чути и сазнати, а што не можемо од наших духовника, попут Владике Николаја, Јустина Поповића, Старца Тадеја или још увек живог оца Јоила. Због чега нам је Бенедикт XVI толико ''неопходан'' или било ко његов? Зашто се католици не баве проблемима у свом дворишту, уместо што се нежељени трпају у госте?
Шта смо ти скривили Господе да пушташ на нас оволика искушења? Како је могуће да не постоји ни један једини Србин који би нас од њих избавио и душманима рекао ''не''? Постоји ли та реч још увек у српском језику? Умеју ли данашњи Срби било чему да кажу ''не''? Јер толика наша ''да'' постала су убитачна за психу, сунце је потамнело од њих, живот изгубио радост.
Без обзира на све, ја знам само једно - с папом нека се братими ко без њега не може, али српска црква у коју он буде ушао ( или било ко од његових кардинала) мене више никада видети неће, нека ми опрости Бог.

А досад се није размишљало о свему?!
Нема сумње, ова изјава обезбедиће две посете: прву - Пећи, другу - Нишу. И обе ће бити проглашене великим успесима.
Да ли обе с једнаким правом?

Slusao sam patrijarha na RTS-u kako kaze,narod treba da se pita oko integracija u NATO.Ne svidja mi se onda(po logici stvari) da narod ne treba svoju rec da kaze na temu dolaska pape u Srbiju.

Јадан нам дан био када дочекасмо да патријарх уноси раздор међу верујуће, уместо да их обједињује и снажи.

Може ли се бити верујући Србин православне вере, а да нема нимало поверења у институцију СПЦ и оне који јој се налазе на челу?
Може.
То одговорно тврдим јер то практикујем већ скоро 20 година.
Исто као што човек може бити демократа и патриота, а да презире тренутну "власт" и "опозицију".
Онда када се као народ вратимо свом изворном облику, успећемо поново да изнедримо аутентичног вођу и аутентичног патријарха.
А до тада ћемо се наслушати оваквих "божјих промишљања" и најадати јада.

"Надамо се да ће бити страних гостију. Да и они виде стање на Косову и да виде шта значи Пећ и Пећка патријаршија за Српску цркву и српски народ." Ustolicenje novog Patrijarha je za tri meseca, ocekuju se i strani gosti. Zasto ne bi medju tim gostima bio Papa? Da dodje u Pecku patrijarsiju, da vidi u kakvom getu prezivljavaju drevni hriscanski manastiri, u kakvom getu zive srpski hriscani! Ne zaboravimo - Vatikan nije priznao Kosovo! I ne zaboravimo - Benedikt ipak nije Vojtila, koji se molio da Srbija bude bombardovana! Zasto je dobro da Papa dodje sto pre, i da dodje bas u Pecku patrijarsiju? Pa, zar da cekamo do 2013? Do tad ce Zapad da pobrise sve srpsko na Kosmetu - dok to jos nije pobrisano bilo bi dobro da Papa dodje! Njegova poseta odjeknula bi u svetu i skrenula paznju na jeziv polozaj jedne od najstarijih hriscannskih zajednica u Evropi!Nemojmo gledati na Papu kao na srpskog neprijatelja - njegovo prisustvo medju nama moglo bi bas u ovom vremenu da bude od koristi za Srbe! A ekumenski razgovor - to je pitanje koje se ne resava preko noci, tu treba mnogo strpljenja i dobre volje. Ponavljam: ako je papa Benedikt dobrodosao, a mislim da jeste, najbolje je da dodje odmah, vec u aprilu, i ne u Beograd, nego na srpsko Kosovo! Nemojte da Papa dolazi "potajno", na evro-unijatsko Dedinje - neka ide u srediste pravoslavlja i svetosavlja! Ako na to pristane - bio bi nam dragocen gost!

Licno ne vidim nikakav problem u mogucem dolasku pape Benedikta XVI u Srbiju. 2013. i godisnjica Konstantinovog Edikta jesu fin motiv za tako nesto. Pravoslavna i katolicka crkva se trebaju izmiriti, obe pocivaju na istim religioznim osnovama. Nije mi jasno zasto se mnogi komentatori ovde bune protiv dolaska pape, isti papa je vec jednom posetio i Rumuniju. Niko mu u Rumuniji taj cin nije uzeo za zlo. A i zasto bi? Svaki verski poglavar ima pravo da poseti svoje vernike u inostranstvu. Isto tako bih pozdravio i odlazak naseg patrijarha u posetu Vatikanu, do koje ce, nadam se, uskoro doci.

Meni se nesviđa što se često u prisustvu našeg novog Patrijarha viđa Zoran Živković.Da podsetim to je bivši predsednik Skupštine Srbije koji nije zakazivao Skupštinu gotovo 6 meseci a na pitanje novinara zašto ne zakazuje sednicu odgovorio između ostalog "Nema potrebe i onako se ništa značajno nije promenilo sunce i dalje izlazi na istoku a zalazi na zapadu" a to je bilo teško vreme za narod.Isade da je jedina dužnost našeg Patrijarha da ispuni želju Tadiću da dođe Papa u Srbiju.

Све што је Патријарх Иринеј рекао је на мјесту. Срби који су живјели у Њемачкој, сретали и познавали кардинала Рацингера (рецимо еп. Лаврентије) говоре о њему са поштовањем и уважавањем. Није он у Риму постао други човјек.
Разговарати, него шта. И Патријарх Павле је долазио у Њемачку, Америку, Аустралију...Исто право имаји и Папа, велики Рабин, Муфтија или Далај Лама, ако имају својих следбеника у Србији.
Али, наш проблем је друге природе. Намножило се код нас и око нас људи који не поштују ни своје. Таквима ништа није свето, ма како се они легитимисали у јавности.

thinking maize ...Vaš predlog mi se čini jako razumnim...
Mislim da je za očekivati bilo da će ustoličenje našeg Patrijarha u Pećkoj patrijaršiji i proslava Milanskog edikta biti u prostoj uslovnoj funkciji...deluje mi normalno...
S obzirom da između dva važna događaja ima oko dve godine, svakako da u tom periodu može dosta da se učini:
- da se pomogne Papi Benediktu da "se" približi oprostu...U tom smislu jurisdikcija američkog suda za nadoknadu žrtvama holiokausta u koju bi buli uključeni i Srbi i Romi barem bi materijalnu stepenicu priblićila bliže duhovnoj..znate, kad se imaju novci da se svoji sahrane, urežu na spomenike, pomenu kroz svoja pokolenja, onda nekako i žrtve traju normalno u nekom normalnom životu...a onda se i krivac bolje razume, kroz pokolenja, jer zrnce dobra postoji u svakom čoveku...
- da se pomogne Patrijarhu Irineju da, uz Božju pomoć, "dozove" pravoslavne poglavare crkvi...
Da se ja pitam, išla bih i dalje...

- Možda i samom Bogu treba nekad pomoći...onoliko koliko je u našoj moći koju nam je dao...
Baš nije lako biti Bog ovakvim ljudima!

sve najbolje...

@AL, Да ли можемо и овако да прочитамо> "I drugi andjeo za njim ide govoreci: pade, pade Vat(v)ik(l)a(o)n grad veliki: jer otrovnijem vinom kurvarstva svojega napoji sve narode. I treci andjeo za njim ide govoreci glasom velikijem: ko se god pokloni zvijeri i ikoni njezinoj, i primi zig na celo svoje ili na ruku svoju... bice mucen ognjem i sumporom pred andjelima svetima i pred jagnjetom... i nece imati mira dan i noc koji se poklanjaju zvijeri i ikoni njezinoj i koji primaju zig imena njezina.Ovdje je trpljenje svetijeh, koji drze zapovjesti Bozije i vjeru Isusovu".

Није само Блиц извор оваквих информација.А Политика?Шта је с њом?Уочи избора Иринеја Гавриловића(потоњег Мирослава)освануо је текст сличне садржине.У горњем десном углу Бенедикт XVI,испод лијево,садашњи српски патријарх а испод Борис Тадић и Бенедикт XVI.Шта нам ово говори,посебно папина слика изнад патријархове?Говори нам шта нам спремају?Почиње унијаћење и казују нам између редова ко мора бити главни.Нек се унијати ко год хоће.На мене нека забораве.И за мене лично папа је само обичан човјек а не никакав ауторитет.Нека буде за неке друге.За мене неће бити никада.Па онда Прес.Није ваљда и он све ово случајно објавио?Имате и у данашњем Пресу текст на ову тему. Ако се Блиц намеће као неко ко нам сервира "западну културу и западни стил" а између редова нам намеће прозелитизам,откуд онда да то у исто вријеме ради и Прес?Јесте Блиц режимски медиј.Ништа нису бољи ни Прес и Политика али најискреније кажем,не вјерујем ништа новом патријарху.И слажем се са првим коментатором.Није се поштено ни устоличио а свака друга ријеч папа па папа.До 15 новембра прошле године имали смо цркву.Не знам шта имамо сада.Али бескрајна слава нашем блаженопочившем патријарху Павлу.Бојим се да је вријеме стало тог 15 новембра.Дао Бог да гријешим али немам доказе да може бити друкчије.Бар не за сада.

@Петар Јанкетић
Опростите,брате Петре, лично познајем владику Лаврентија тридесетак година. Када је дошао међу нас на Запад, иако нам је патријарх Герман поручио да нам "шаље оно најбоље што има", једни су у њему одмах видјели "удбаша", други "колаборатера у служби контрареволуције"...све док својим животом није показао и "равногорцима" и "титовцима" и "љотићевцима" и "монархистима" и "републиканцима", (ни мањег народа ни већих подјела)...да је ријеч о духовнику из најбоље традиције српског народа. Обилазио је куће, радничке бараке, затворе... мирио, правио мостове међу људима и народима...само Бог зна колико је изгубљених душа вратио са беспућа.
А за углед Срба учинио је више него сва професионална југодипломатија заједно.
Сада, под старе дане доживљава ево да га промовишу у "паписту".
Папа је поглавар једне велике Цркве, не само наших сусједа са којима имамо болно искуство, него и Шпанаца, Бразилаца, Аргентинаца, Пољака.... Говорим Вам као Србин чијој су породици усташе нанијеле велико зло. Папа је био у Републици Српској. Дошао, молио се са својом паством и - отишао. Тамо имам бројну фамилију, НИКО није постао католик, нити то намјерава. Чему толики зазор и страх? Не вјерујем да су браћа Срби из Србије толико лакоми на све туђе да ће приграбити католицизам. Али, и да јесу, ни то није Папин проблем.

@Aleksandar

Речи патријарха о Исламу нису политчки коректне (ипак, још нисмо у Европи па неће завршити на суду)али су "историјски и географски" углавном тачне: погледајте историју Либана, Турске, Блиског истока, Египта, Еритреје (све земље са некада већинским православним становништвом), Индије, а и садашњост многих европских држава са многобројним муслиманским емигрантима. Зар заиста мислите да би се то што се десило на Косову заиста десило да Албанци нису били муслимани? Током деведесетих, сви они који су оптуживали ондашњи српски режим за "апартхејд", "геноцидност" и сличне намере према мањинама нису могли да објасне парадокс да са нпр. мађарском мањином није било никаквих проблема.
Што се тиче геноцида над Србима у Хрватској, исто бих могао и ја вас да питам: то што се одигравало са њима за време Другог светског рата није била ствар хрватског понашања и њихових спонзора из иностранства (Немачке, пре свега)? Била је то, ваљда, суштина самог Католицизма.

Лепо је то замишљено. Српски је народ обезглављен, порушен у сваком погледу и сада долази Папа као спаситељ. Зашто би папа помогао Српском народу и какве користи има од тога? Ватикан је у другом светском рату, у сличним по Србе околностима, увелико радио на покатоличењу православног становништва у тадашњој НДХ. Све ми се чини да се овде не ради о екуменизму, него о унијаћењу.

Ne bih da brzam, ali pozivam na oprez. Ja sam odmah po ustolicenju novog Patrirajha izrazio bojazan zbog njegove politike prema Vatikanu. Naravno, "Politika" nije htela da objavi moj komentar, iako nisam vredjao nikoga, svi su osuli drvlje i kamenje po meni. Kao, ti ne postujes Boziju volju. Boziju volju ne treba tumaciti, treba pustiti da ona sama dobije svoje znacenje. Mozda je Bozija volja bila da dodje patrijarh koji zeli mir i ekumenizaciju kako bi se kusali Pravoslavni? Ali to je samo pretpostavka, nisam ja vredan da tumacim volju Boziju. Ne treba se izletati. I patrijarsi su zivi ljudi koji mogu da pogrese. Napominjem, raskol se nije desio zbog nekih beznacajnih stvari. I da je mirenje bilo moguce, ne bi sve ovo ovoliko trajalo. Vatikan je bez obzira ko je bio Papa uvek tezio da preuzme kontrolu nad Pravoslavcima. U proslosti su to pokusavali silom, a sada dijalogom. Verujem da Vatikan zeli ujedinjenje, ali pod njihovim uslovima. Suvise je krvi nevinih pravoslavaca, muslimana i jevreja na njihovim rukama. Iako Vatikan nije priznao Kosovo, ne znaci da nije imao udela u desavanjima na Balkanu 90-tih godina. Ljudi koji su se tamo borili su mi pricali da su zarobljavali placenike koje je Vatikan poslao da pomazu Hrvatima. Papa je sada ukinio post, ne znam da li znate, ostavio je samo za jedan veliki praznik, oprostite ali zaboravio sam koji. Ja ne mrzim nikoga, ali ipak, ne treba nam nikakav dijalog sa njima, sve dok ne odustanu od jeresi u koju su pali 1054-te godine.

@ 300+1
Ako se ne varam, vec je pokojni papa Jovan Pavle II nacinio jasan otklon od nacistickih zlocina koje je katolicka crkva pre i tokom II Svetskog rata podrzavala, izvinivsi se svim narodima koji su zbog toga propatili. Upravo zbog toga i treba negovati dobre odnose sa raznim verskim zajednicama kako bi se tragedije i nesporazumi iz proslosti ne bi ponovili. Sto se mene licno tice, papa bi mogao da poseti Srbiju vec ove godine. Zato sam i napisao u prethodnom komentaru da bih se isto tako iskreno radovao poseti naseg patrijarha Svetoj Stolici u Rimu.

Погледајмо поруку блаженопочившег патријарха српског Варнаве поводом Конкордата коју је Стојадиновић спречавао колико год је могао: “...Из сасвим непознатих разлога и ником недокучивих узрока, они су направили уговор са црним поглаваром црне интернационале (патријарх мисли на папу). Тим уговором они хоће да доведу до тријумфа тога поглавара на балкану, за којим они теже хиљадама година. Против тога црног поглавара и његове језуитске војске борили су се најпре византијски патријарси и цареви. Када је њихово оружије малаксало, борбу су прихватили наши славни Немањићи на челу са св. Савом. Када је српско царство пало на косову, и сами турци су се борили против латинске најезде на балкан. Знали су турци лажни карактер те интернационале, па јој нису дали на балкан. Знали су Турци разорно дејство њено унутра у држави, знали су да та интернационала непреза ни од каквих средстава, ни од каквих сплетака и интрига, па нису улазили ни укакав компромис са њом. Православну веру Османлије су понекад и гониле, али су је сматрале за веру и поштовале као веру. Међутим, на ону црну интернационалу гледали су не као на веру, него као на политику. И ето, браћо моја, тој нескрупулозној политичкој организацији данас наши властодршци широм отварају капије и пуштају је да стане чврстом ногом на балкан. И то ко и икад? Не какви туђинци, но крштени синови Светосавске Цркве...Нека је част турцима и нека је срам таквим православцима и таквим Србима.“ Дакле, наш свјатејши патријарх Иринеј са архијерејима СПЦ има тежак задатак и нека им је Бог у помоћи. Народ православни ће, мислим, масовно тражити искрено покајање пред мученицима српским у Јасеновцу а не хладне дипломатске изјаве "извињења" свима и никоме. Не ради се овде о српском национализму већ о у бело одевеним жртвама које вапију до небеса (в. Откривење). Пред њима се уши и ум не затварају већ се моли за опрошај - искрено и хришћански. Дакле, пут у Ниш иде преко Јасеновца.

Неки пут веру чувају и преносе свеци, неки пут патријарси, неки пут народ, изгледа да је у овом времену улога пала на народ уз наше свете почивше патријархе који су се свим бићем борили против папизма и раскринкавали га, и храбрили народ да НЕ ПРОДАЈУ ВЕРУ ЗА ВЕЧЕРУ, ДА СЕ НЕ ПРЕВЕРЕ (преваре). Неко би рекао да нећемо ми да се преверимо, то је тачно нећемо ми, они ће да нас превере (преваре). Ја бих реко куку нама, али Бог зна зашто је ово добро, можда се Срби и уједине. Борба и истина по рецепту Светог Марка Ефескок великог противника лажи и борца за бескомпромисну истину (поразио је папу и сачувао православље).

Да будем искрен, мени лично иду на живце и аргументи типа ''нека се папа извини за Јасеновац, па онда можемо да разговарамо о његовом доласку у Србију''. Е па не можемо, господо, ни онда да разговарамо о папином долсаку у Србију. Шта сад, Бенедикт XVI као дође у Јасеновац, процеди кроз зубе неко формално ''извињавамо се'' и то је као то. Е па није и нека нас нико више не прави будалама. Доста, бре, са некаквим играњем праштања и другим јефтиним представама. Живот није америчка ТВ-сапуница, него нешто много дубље и озбиљније и нека наша јавна, интелектулна и политичка ''елита'' почне једанпут да рачуна са српским народом као са зрелим и разборитим људима, а не некаквим недораслим балавандерима, које свако може да вуче за нос.
Нека схвати једанпут и црквена јерархија и политичари и социолози религије и квазипатритске странке и организације и било ко други из јавног дискурса следеће - ми Срби једноставно не желимо ни папу ни било кога из Ватикана у Србији. Ваљда смо ми Срби као већински народ и наследници оних коју су створили државу Србију, најрелевантнији фактор у овој земљи, чија се воља мора поштовати пре него било чија друга. Дакле, понављам свим игнорантима, НВО-активистима, екуменистима, квазидемократама, квазихришћанима, квазипатриотама и другима - МИ, ОБИЧАН СРПСКИ НАРОД, КОЈИ ЈЕ ВАЖНИЈИ ОД СВИХ КОЈИ СЕБЕ СМАТРАЈУ ''НАЈВАЖНИЈИМА'' У ОВОЈ ЗЕМЉИ, НЕ ЖЕЛИМО ПАПУ У СРБИЈИ. И довиђења.

Hm, prvi utisak posle citanja svega ovoga je da je vlast dobila patrijarha prema svojoj meri.

Ukoliko je sve napisano i tacno, slutim raskol u SPC.
Sve u svemu, ovo ne lici na dobro

Neznajuci sta je istina potrazih odgovor na sajtu Dr Elene Guskine ,neutralnog i vrlo upucenog eksperta za ovo nase turbolentno podrucje.
Clanak od 19.09.2006 upravo govori o temi ekumenista i uticaju katolicke crkve na SPC,spominju se i perjanice vladika Lavrentije i niski Irinej.Ona citira:vladika niski Irinej vatikansku crkvu naziva sestrinskom. „Ideja o ujedinjenju dve crkve nije nova. Jer crkva je jedna, i te razlike u kanonskom smislu nisu nešto strašno što se ne može prevazići. Zato smo mi uvek prihvatali i dobro sarađivali sa sestrinskom Rimokatoličkom crkvom. I s njom smo u veoma dobrim odnosima”, rekao je vladika Irinej
Ona kaze da su upravo oni paktirajuci sa Vatikanom izbacili praznik 700000 srpskih velikomucenika koji je postojao sve do 2002 godine(13.sepzembar-vidi kalendar) i toiznosi kao krunski dokaz.
Ocigledno da je ekumenizam podelio SPC.
Pitam se samo ko je stavljao koverte trojice vladika i drzao Evandjelje orilikom izvlacenja? To sigurno necu nikada saznati.

svaki dan,na svim poljima gubimo bitke.

@ Стева Надрљански

Сви бисмо се радо насмејали вашој иронији, када би за њу било места. Али нису ли се дојучерашње ироније претвориле у најокрутнију стварност, која је у својој апсурдности превазишла и најгротескније монтипајтоновске скечеве. Сетите се, на пример, скеча од пре двадесет година из ''Топ-листе надреалиста'' о ''шест језика'' на просторима бивше Југославије а то су: српски, хрватски, босански, херцеговачки, црнски и горски. Неле Карајлић и екипа су се ругали тадашњој ситуацији, намерно претерујући да би је искарикирали ( вероватно и сами сматрајући да ипак ''претерују''). Кад оно добисмо и ''хрватски'' и ''бошњачки'' и ''црногорски'' језик, а прича се богами и о некакаквом ''војвођанском'' ( у будућности можда и о ''шумадијском'' или ''београдском'', ко зна ).
Тако се немојте ни ви изненадити, ако српска деца заиста почну говорити ''фаљен Исус'', а верници на зид качити светог Фрању ( све ће то наша ''браћа у Христу'' са Запада међу Србе убацивати полако, онако како су већ понегде убацили своје новотарије-латинарије у литургију, испразнили иконостасе од светаца по многим црквама у Херцеговини и слично).
''Ја се већ осећам некако поунијаћено'' ругате се ви, да би обесмислили све горње коментаре. Врхунско лукавство је у томе што ћете бити поунијаћени, а да то ни једног тренутка нећете осетити.
Зато се оканите ироније, јер јој није ни време ни место, с обзиром на све што слушамо од наших појединих јерараха и њима одане квазихришћанске или сорош интелигенције.

Smešna stvar,taj milanski edikt,car Konstantin,novi patrijarh...
Konstantin je bio imperator.Hrišćani ne poznaju pojam "hrišćanskog" imperatora,kao ni mnoge druge kovanice nastale od tog perioda,poturene narodu na "overu".Vreme je čudo,stvari lako padaju u zaborav.Da je bio vernik,odrekao bi se titule suverena i posvetio život Bogu.Kako sam iz Niša,smučilo mi se što se sve u mom gradu od aerodroma do škola i klubova zove tim imenom i što se toliko glorifikuje sve vezano za to ime.
Rim je krasilo mnogoboštvo,na njegovom pepelu Konstantin je ustanovio upravo kroz taj edikt temelje novog rima.Onog kakav je danas.A kakav je...
I sa kakvim mi tobože treba da se mirimo i kakav treba da oberučke prigrlimo.
Irinej se svojim prvim komentarima uklapa kao 1 na 10 u taj davno pripremani plan "sjedinjenja".
Najpre je odrađen carigradski patrijarh,zatim i ruski,a evo sada su i kod nas doveli na čelo crkve ekumenistu.Ako neko ima sumnji po pitanju ekumenizma ili nema jasnu ideju o čemu se zapravo radi,preporučujem da pogleda kako izgleda ekumensko bogosluženje,recimo ono u Australiji.
Sve veroispovesti u istom loncu,a finalni proizvod truje i vređa um svakog od nas koji misle svojom glavom.
Nije krajnje vreme za susret sa papom,koji inače ima prilično debelu fasciklu u najmanju ruku sumnjivih radnji još iz perioda dok je bio poznat kao Rajcinger.
Krajnje je vreme da se rasvestimo ili ćemo zaista stati svi pod jednu šljivu.

Pravoslavac sam, ali u nikakvom slucaju bezuslovni sledbenik pravoslavne hijerarhije- narocito ne,kad pocnu da podupiru neku politicku liniju. Ovoga momenta Srbima ne trebaju popovi da im objasne sto im se desava i kojim putem da idu. Nijesu nam potrebni novi kolaboratori nasih nesreca, narocito ne oni koji pretenduju da nam saopstavaju bozansku volju.

Драго ми је, господо чувари вере, да сте препознали иронију. Само сам хтео да се насмејем вашим празноверицама којима вам пуне уши штокакви смутљивци који не могу да живе ако не прогоне издајнике. А још да вас овако за нос вуче некакав “Блиц” и да падате на јефтине трикове управо оних против којих се тако жучно борите... Видети ђавола, хоћу рећи папу, иза сваког ћошка – богами, није лако тако живети. Био сам и ја давно у тој кожи, не повратило се. Нећу, наравно, да вас убеђујем, да је бар пола тих ствари које помињете пука измишљотина, а друга половина наопако растумачена – ви хоћете да верујете да је на делу масовна издаја, и то од стране оних који су били служитељи олтара кад се многи од вас нису ни родили, па нека буде – ни мене у оно доба нико не би могао разуверити. Запитајте се само понекад да ли би требало ипак бранити веру од себе самога, посумњати мало у самога себе, а не искључиво у друге. Овај наш несретни патријарх једва да је недељу дана на трону Светог Саве, а већ су му родољупци напаковали све и свашта. Ваљало би барем хришћани да буду мало опрезнији, а не да чине вољу наших непријатеља којима једино и треба то да нам пуне уши својом пропагандом, па да се кољемо. Како не разумете да глођемо туђу коску? Одакле та хистерија да сваког ко неће да арлауче о издаји проглашавамо за издајника? Како не схватате да баш ти наши непријатељи који хоће раскол форсирају управо све те лажне теме и дилеме које треба да га изазову? И ето празноверице – једног дана пробудићу се поунијаћен. Опростите, то није врхунско лукавство наших врагова, већ врхунска глупост наших прогонитеља вештица.
А то што је папа јеретик, не значи да ће он да ми постане мерило православља, као што је очигледно овде постао многима. Могу за себе нескромно рећи да јеретичку теологију папског примата познајем прилично, зато и не упадам у параноју. Међутим, ова политичка мисао овде обавезно гута богословску. Бојим се стога да нам недостаје простора баш за оно што је најпотребније.

Пошто не може да се остави коментар на "Грегоријански календар и СПЦ" ево оставићу овдје пошто је најближи овом тексту.

Питање Јулијанског календара и на њему засноване православне Пасхалије, која опредјељује ритам живота Православне Цркве веома је сложено и изискује расвјетљавање са астрономске, историјске, богословске и многих других тачака гледишта.

Не постављајући у овом чланку за циљ потанко заустављање на разматрању свеукупности питања скопчаних са јулијанским црквеним календаром, потрудићемо се само да разјаснимо узрок ширења заблуде у вези са јулијанским рачунањем времена.

Свако ко се трудио да објективно схвати суштину календарске реформе папе Гргура XIII не може да се начуди постојаности мита о фамозном научном преимућству грегоријанског календара. Овај мит, који је постао већ неоспориви клише, почива, ипак, на вјештој и псевдонаучној папској пропаганди и прилично незналачкој предрасуди њених добровољних или невољних адепата.

У своме раду посвећеном питању календара, већ смо примијетили да тек малобројни јесу свјесни да са формално-научне тачке гледања грегоријански календар нема никаквих преимућстава над јулијанским, будући да су два календара различна по својим принципима.

Познато је да се грегоријански календар оријентише према величини тропске или сунчане године, док се јулијански оријентише према величини сидеричке или звездане године. Притом, тропска година, којом су организатори грегоријанске реформе, мјерили своју нову годину, представља величину условну, фиктивну, иако блиску процесима реално доживљаваним на земљи, тј. равнодневници и солстицију.

Напоменимо да је, почев од времена Птолемаја (2. вијек прије Христа) све до позног средњовековља, у астрономији као и у гледању на свијет господарио геоцентрични систем, према коме је непокретна Земља тобоже центар око кога се врте Сунце и друга небеска тијела. Појам тропске године, који је у основи грегоријанског календара, скопчан је са докоперниковском геоцентричном теоријом...

Што се тиче астрономске тачности о којој тако воле да говоре присталице грегоријанског календара, неопходно је обратити пажњу на то да ће за 25 765 тропских година он да се удаљи од сидеричког за читаву годину. Зато сва астрономска а такође и историјска хронолошка истраживања, која се односе на велике периоде, спроводе по јулијанском а не по грегоријанском календару..."

Остатак, кога занима, може да погледа на овом линку:http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Izazovi/Perepjolkina.htm

NJ.Svetost Patrijarh Irinej ima i oko i uvo a i pameti svaka njegova rec je odmerena i skrojena(imao sam vise puta kontakt i razgovore sa njim)nekad se odgovor saceka i nekoliko dana.Ovde mu je svaka na mestu i to o islamu na Kosovu i Metohiji je apsolutno tacno i nevidim sto se neki ovde iscudjuju osim ako nesme covek stvari nazvati pravim imenom i dati misljenje o nima.Bice tu jos gorih igara i podmetacina ali se nadam i verujem da ce nas Patrijarh izbeci zamke koje su na svakom mestu.Mi smo organizaciono vrlo slabi dok takve licnosti imaju puno ljudi koji o svemu razmisljaju ko ce doci poci pitati-kako odgovoriti,razrada ,analitika,planiranje,postupci sada ili sutra i td.Mi smo uvek opusteni i nemoze se jedan covek boriti i nositi sa problemima i jos gore sile necastive koja nasu Srbiju pritiska.Ostavimo malo vremena da vidimo razvoj i reakcije skroman je i stabilan kao licnost nas Patrijarh.Raduju se javno(neiskreno) i neke sile i spodobe sto je ON postao Patrijarh ali im i nije do radovanja jer tesko da ce imati priliku da,,zaigraju''do Patrijarha,neka mu Bog da mudrosti u ovom teskom i smutnom vremenu.