Србија и целокупни српски народ (у аутентичном смислу те речи - штокавци) су историјски настрадали из само једног јединог геополитичког разлога - нису имали заједничку етнодржавну границу са (царском) Русијом. Императив за српско преживљавање али и перспективно национално уједињенје у садашњим међународним условима је потписивање ССП-а са Москвом а не са Бриселом.

Bokijev odgovor je dobar. Sto sad treba da se radi je, da se pomogne crnogorskom rezimu da izgradi jednu crnogorsku naciju? (Ovo zvuci kao savjet americkoga ambasadora). Profesor pdrazumijeva da je sadasnja situacija Srpstava definitivna (kao poslije Kosovske bitke -pet vjekova ropstva)i da svaki njegov komadic treba treba da se brine o samome sebe.
Da onda spalimo Njegosa pa da se molimo Zapadu da nam oprosti grehove?
Nas vijek izgleda da nije bas tako statican i tesko je proricati jedan konacni'status quo' kad imamo pred ocima carstva koja propadaju. Proces raspadanja imperija je, ocigledno mnogo brzi nego ikad u historiji. Amerika se vec drma iz temelja (neki joj vec naziru brzu smrt), a svi znamo njenu ulogu u rasparcavanju Srpstva.
Prilika ce se ukazati da nam se situacija dramaticno izmijeni.Za ovo, medjutim, morase bit spreman. Ne treba bit fatalist, buducnost zavisi od odluka koje jos nijesu donesene.

Nasa spoljna politika je losa jer nemamo skolovanih i ucenih diplomata.Taj posao nije lako niti ga se treba olako prihvatati.Koliko smo mi amali skolovanih diplomata postavljenih za ministra spoljnih pslova.A da!To mora biti neko iz partije,kome nema druga funkcija da se da,pa ajde diplomata.Sto se tice naseg ministra koji je stvarno skolovan covek,ali pod 1) ne poznaje materiju;pod 2) nema iskustva;pod 3) nije strpljiv(verovatno zato sto je mlad).A,sto se definisanja spoljne politike tice,tome se treba pristupiti mnogo podrobnije i nepristrasnije,i sa dosta promisljenosti.Moraju se postaviti primarni ciljevi,koji nam najvise odgovaraju,i obavljati ih bez obzira na pritiske(unitrasnje i spoljne),sto je vrlo tesko,i zato nam treba neki ucen,strpljiv covek koji to sve sproveo.,,Srpski savez'' profesora Ljusica,nije losa ideja,.Zasto?Pa dobra je zbog pozicioniranja u Evropi,i mogucnosti boljeg manevrisanja u spoljnoj politici,i jacanja u medjunarodnim institucijama,s tim sto bi se za vazna spoljno politicka i ekonomaska ptanja odlucivalo zajedno,a drzavama bi ostalo da pjedinacno resavaju unutrasnja pitanja.Medjutim,to je veoma tesko ostvarljiva ideja,koja bi naisla na razna negodovanja.Takodje se slazem sa osobom potpisanom BOKI oko pitanja podrske Srbima u CG,ali ne mislim da smo mi tamo manjina,naprotiv nas tamo ima dosta i ne borimo se lose,ali je problem sto sve drustvene strukture u CG ,,poseduju'' antisrpske struje.Imamo solidnu geopoliticku poziciju,i trebamo to iskoristiti,ali ponavljam promisljeno i strpljivo.

Ето нађох се прозван у овоме а) еСеРЈот, б)тумаче шта је писац хтео да рекне ц) оптужба за антисрпство сваком ко помене ријеч Црна Гора :-).

а) За СРЈ. Ја бих више волио да је се држава звала Србија, и да је била унитарна а не конфедерација.Да да, зомби. На крају су надлежности те заједничке државе биле много мање него надлежности Европске Уније. Значи Црна Гора ће, можда и прије него Србија, да буде у савезу са Хрватском и Албанијом, који ће бити чвршћи него савез са Србијом, који је управо напустила. У чему је онда тај савез и то Српство. Савез, па какав такав са Републиком Српском могу да разумијем. Савезничимо се онолико колико нам окупатори дозволе - а ујединили би се скроз, само када би нам допустиле велике силе. Јер једно је кад си окупиран а друго је кад си окупиран па за то кажеш хвала. Ех, тек ми сад паде на памет, па можда за 100 година ни РС неће хтјети да се уједини са Србиом, чак ни ако велике силе допусте. Тема за размишљање, и за рад са обје стране Дрине.

б) јели не треба да тумачим шта је писац хтео да рекне, него да пасивно примам само зато што је професор, право римокатолички, нема шта. Дакле ја изнесем шта ми се није свидјело, а на некоме је да ми објасни - то си погрешно схватио а то ниси у праву

ц)Као што је некада Израел и Палестина било исто па више није - тако ни Црна Гора и Црна Гора више није исто. Лијепо јеиме, Црногорци га се неће одрећи, морамо наћи ново - била српска слободна територија, сад суверена држава која гради своју посебну нацију, а следећи корак је смањивање броја Срба. Не кажем да је Србија довољно јака да то сигурно спријечи , али треба да пружа логистичку, материјалну, и моралну подршку својој мањини у Црној Гори, без обзира на партије у Србији и у Црној Гори. Ако су Црногорци спремни, или ако ће икада бити спремни да буду ближи Србији него Хрватској или Албанији, онда треба да дају, за почетак, безусловно, иста права српској националној мањини као и Албанској и Хрватској.

Очајан предлог за једног иначе сјајног историчара. Не знам шта му је ово требало, надам се да је макар у питању наручени чланак по налогу страначког финансијера, макар би служило г. Љушићу на част да није сам смислио тако бесмислену идеју као што је српски савез са не само несрпском већ антисрпском творевином и једним за сада још увек ентитетом (попут руске алијансе Москва-Сухуми-Кијев).