Oвом чланку се нема ни шта додати ни шта одузети.
Поздрав

Kaze Nikola kako građani Srbije, međutim, do sada nisu pokazali naročitu sklonost da svoje eventualne nesimpatije prema Hrvatima i njihovim državnim simbolima manifestiraju uništavanjem hrvatske imovine... osim sto su im zapalili ambasadu prosle godine. Daj ljudi dosta je vise. Pa necemo se radi dva pijana mrzit jos 100 godina....

Haha, izjednačavati Beograd i "građane Srbije" je krajnje naivno, da ne kažem zlonamerno; a porediti Zadar sa Beogradom vrlo vrlo neinteligentno - kao što sam autor kaže, Zadar ima manje stanovnika nego Beograd izbeglica.

Živo me zanima kako se provode HR tablice u unutrašnjosti Srbije, ako ih uopšte ima..

Sasvim si u pravu da ne treba da se mrzimo, ja to podrzavam svim srcem, ali sto se tice ambasade, mislis da bi srpska ambasada u Zagrebu prezivela netaknuta da Srbija prizna nezavisnost recimo Istre, Slavonije ili bilo kog dela Hrvatske? Ako mislis, ovi dogadjaji su pokazali da ne bi bio u pravu.

Je li majke ti Bjelanovicu odakle ti podaci da su zadrani trpili teror Srba koji su ih "granatirali sa bezbedne udaljenosti" (bezbedne u odnosu na sta?
)? Koje to posljedice imaju zadrani i zadar nakon "kukavicke opsade"? Odakle su dosli ti Srbi sto su kukavicki opsjedali zadar? Sta ti uopste znas o zadru i okolini, istoriji toga kraja i narodu koji je tamo zivio?
Ako ne znas pitaj svoje Bjelanovice koji su zivjeli u zadru i okolini sta bi oni rekli na ovakve tvoje lucidne zakljucke. Pitaj ih ko je prvi izbacen sa posla u zadru i zbog cega, cije kuce su prve zapaljene, ko je drzan u blokadi danima bez hrane i vode, koliko je Srba otjerno iz zadra, a sve ovo daleko prije pocetka "kukavicke opsade"!? Pitaj Bjelanovicu jer je tako bolje na jednom ozbiljnom sajtu koji se bavi cinjenicama i istinom, a ne pametovanjem.

Даље, видим да људи различито реагују на тему хрватских таблица. Из сопственог искуства знам да ти аутомобили никако не припадају искључиво "Србима из Хрватске и њиховим рођацима", напротив. Много Хрвата долази у Београд и више је него свесно да овде никоме не сметају и нико неће наћи за сходно да своју аверзију према њима изражава насилно. Наравно да увек постоје навијачи, а међу њима и хулигани, али ови се, колико ја знам, искаљују само на колегама из Хрватске, никад на грађанима. Лично не сматрам да је "национални" проблем што се навијачи међусобно бију, јер то и у Србији и у Хрватској раде и међусобно. Али градске власти у Задру ниси се жалиле на НАВИЈАЧЕ, него на ВЕЛИКИ БРОЈ ГРАЂАНСКИХ ПРИТУЖБИ, што је сасвим друга ствар.

Да закључим везано за таблице - оне нису једини пример хрватских симбола у Србији. (Може се приметити и то да је велики број српских регистрација у Хрватској власништво Хрвата из Србије који тамо обилазе родбину - знам бар неколико таквих случаја, као и то да месне хулигане то до сада није спречавало да чине што чине.) Све српске радње САВИЈАЈУ се од хрватских производа које многи, из носталгије (а не због "квалитете"), чак и преферирају у односу на неке друге. Најзад, сваке године идем на Београдски сајам књига где ме дочекује ОГРОМНА хрватска застава, коју нико никада није ни погледао мрко. Сличне културне и привредне манифестације одржавају се широм земље, па инцидената није било.

Ја сам сигуран да ће сваки Хрват коме ово није мило да чује имати спремне "примере" идентичног српског понашања, али бојим се да ћемо се сви морати сложити да у питању није чак ни склоност, а камо ли "тренд" у понашању српских грађана (широм Србије). Видим да је некима криво што је тако - лично се тиме поносим, јер све има своје место, а насиље поготово.

Na cudan nacin treba biti zadovoljan zbog ovakvih dogadjaja.
Prepustima Hrvatima da nas uvek podsecaju na
Srbe u Krajini i njihovu sudbinu, da nas podsecaju na odnos prema Srbima uopste, pocev od 1915, 1941, 1991, 1995...
Ako ni zbog cega drugog zbog nas samih
koji tako strasno i tako brzo zaboravljamo.
U suprotnom ostajemo da tavorimo u novoj ideologiji
novog jedinstva "zapadnog Balkana".

Zamislite situaciju da u Srbiji skinu Hrvatsku zastvu sa nekog jarbola u toku takmicenja zbog toga sto je ogroman broj Srba pobijen u Jasenovcu? Nezamislivo.
Evo meni ima pripadnika familije koji su tamo stradali i osecam veliku nelagodu kada vidim njihovu zastavu,ali nikada ne bih to podrzao i smatrao bih da je to nekorektno.
E u tome je razlika izmedju nas i njih.U tome sto smo mi za njih nacija,sto mi od njih nemamo kompleks,sto nismo inferiorni u odnosu na njih ni u kom pogledu.
Na ovo sto se desava drzava treba da reaguje i to najostrije moguce.

Bjelanovicu, zaboravio si da je prvo bila NDH pa onda rat '91.

У првом осврту на Николин текст тврдио сам две ствари: да поређење Београда са Задром није оправдано и да грађани Задра имају демократско право да траже скидање српске заставе у спортским халама.

На крају сам дао једну илустрацију осећања националног достојанства, да бих тај нејасан појам учинио јаснијим и да би захтеве у његово име покушао да прикажем легитимним. Нисам извршио поређење и то из разлога које Никола наводи.

Доказивање легитимности такве грађанске иницијативе је важно да не бисмо личили на оне велике демократије које цензуришу јавно мњење у име толеранције и политичке коректности.

Стога, поређење извођења Вагнерових и Томпсонових "дела" ми се не чини неукусним, осим ако се тиме не жели истаћи сопствени музички сензибилитет, што је у овом случају ирелевантно. Питање се може и овако поставити: да ли мислите да бисте имали права да тражите од ваше државе забрану концерта на којем би се величало убијање вашег народа?

Имали бисте пуно право да урадите тако нешто, јер је у демократском друштву свака грађанска иницијатива оправдана самим тим што је грађанска. Као што нас то ових дана учи професор Чанак, довољан негативан услов је да таква иницијатива не буде насилна.

Оба ова услова исуњава демократска иницијатива грађана Задра за скидањем српске заставе са градског трга. Ми такву иницијативу можемо критиковати углова,али је морамо прихватити као легитимну. Слобода говора јемчи ту слободу и за глупост и примитивиза

Такву иницијативу никако не бих оквалификовао као "недопустиво понашање".

Историјска условљеност сваке друштвене појаве наравно даје права да се доведу у питање извори и мотиви на основу којих пишете, као и принципијелна вредносна позиција са које описујете дате појаве.

Изворе и мотиве не бих доводио у питање ни код себе ни код других. Моја вредносна позиција је демократска и национална. Али, не мислим да Хрватима дугујемо извињење за било шта, нити они нама.

Istorija pogroma nad manjinama u Zadru i Dalmaciji uopste nije zanemarljiv problem, ili fusnota nekih drugih istorijskih dogadjaja. Niti je Zadar grad koji, po komentarima u medijima' Druge Srbije' nema istoriju multikulturalizma i tolerancije. Ima, ali ne pod hrvatskom i jugoslovenskom vlascu. To vam mogu posvedociti hiljade italijanskih starosedelaca koji su proterani posle 'oslobodjenja' i u cije kuce su se uselili oni koji danas jedini sebe nazivaju 'autohtonim zadarskim stanovnistvom'. To vam takodje mogu posvedociti i Srbi, zrtve 'Zadarske noci' o kojoj se na sajtovima u Srbiji uopste nije govorilo. Pretnje, maltretiranja, otpustanja i fizicke likvidacije Srba u dalmatinskim gradovima se danas tek stidljivo pomaljaju u srpskim medijima, ko zna sa kakvim razlogom. Mozda kao digresija zlu koje Srbiji i Srbima tek predstoji? U proteklih deceniju i po govorilo se da je sve to bila iskrivljena percepcija, da je (valjda mentalno ogranicene) Srbe Milosevic izmanipulisao. U Beogradu,. Vojvodini, Evropi, Kanadi, Australiji, ima i previse onih koji licnim svedocanstvima mogu da pomognu da se pogromi otrgnu od zaborava.

Srbija ne ume da pamti. Ali to je vec druga tema: kada ne funkcionise drzava, ona propada i rastace se. Kada ne funkcionise pamcenje, raspamecena masa koja je jednom znala svoju proslost, mogla da zivi sa svojom sadasnjoscu i da donekle anticipira svoju buducnost, postoji samo bezlicna, grimizna grupa slusalaca Pescanika. Stidi se, Srbijo.

Joj Teo pa i ja sam rođen u spiltu divno, kako je to lijepo rečeno, no moj teo ako je ljudima žao, a što im ne bi žao kad su davili one vojnike i kad su ubili vojnika iz makedonije u "mirnom" spontanom prosvjedu? Koji je dva dana najavljivan na Radio splitu? Ili teo zašto sam ja imao predivan pogled od 89 na veliku parolu srbe na vrbe? e moj teo ili sa intervujom sa mislim gospodinom prkačinom na tv marjanu kad je lijepo rekao: mi ćemo u hrvatskoj izdvojiti žito od kukolja. I zna se ko je u hrvatskoj žito a ko kukolj! Pa do toga što je moja majka dobila otkaz što je srpkinja a komšije pardon susjedi zvali srpsku cigani? Ili što je mom rođaku kome je otac hrvat a majka srpkinja minirana kuća. E moj teo pa lako je sad žaliti nije trebalo to raditi. Ili možda žale što im je neko i utekao iako su se svesrdno trudili da niko ne ode. Moj Teo ja kad odem u zadar skidam tablice sa kola, no ovdje ih niko ne skida. Meni su na vašoj auto cesti prijetili ubistvom i izgrebali kola. A meni to ne pada napamet. Dakle mi ćemo biti susjedi kada Stipe Mesić javno kaže da mu je žao Ustašovanja a ne da pravi hajku na novinare što su prikazali sporni snimak, kada hrvatska uvede u zakon da je zabranjeno igranje sa brojem stradalih u jasenovcu i kada uvede dan sećanja na žrtve Ustaškog režima. I što se tiče ambasade, pravo divljaštvo mogao bih reći u nivou sa rušenjem srpske imovine prodavanjem srpskih firmi i oduzimanjem stanarskog prava srbima i oružano izbacivanje iz stanova. Za koje niko nije odgovarao.
Možete prodavati vaše priče srbima iz beograda ali nama koji smo osetili vašu ljubav pa i ne baš.

Порука и поука за све нас Србе и грађане Србије је: једино и најбоље што можемо да учинимо за опстанак на овим просторима је да будемо економски јака нација. То је могуће постићи у наредних 20-ак година. То ће захтеваће од нас мање празних прича и коментара о томе ко нам је све начинио или чини неправду у протекле две деценије (о чему се може нашироко причати), а више промишљеног тешког и упорног рада у свим пољима/областима (од дипломатије, јачања репутације и поузданости наше државе и војске, преко снажења наше науке, технологије и знања и извозних активности наше привреде, и исто тако промоције наше културе и спорта у региону југоисточне европе и шире).Треба да знамо да су наши укупни национални интелектуални, привредни и пословни капацитети далеко и неупоредиво јачи од Хрватске, Словеније и осталих држава у региону. Значи треба да будемо стрпљиви, да радимо много и ефикасно и да се развијамо што је брже могуће. А онда ће доћи наше време, имаћемо самопоуздања вере у себе и други ће то поштовати.