Одлична тема. Доказ да много тога није штимовало код нас још далеко пре брозовштине.
Први корак ка раформи националног бића је признање да смо болесни и да нам треба лек, али не од наших непријатељских ''душебрижника'' него аутентичне традиције и елите. Има један кинески филм у коме један кунг фу борац одговара свом пријатељу на питање зашто их тада почетком 20. века западњаци понижавају и поткупљују речима - ''па зато што ми Кинези и јесмо болесни. Одвојили смо се од свог Ја и препустили њиховом прљавом новцу''. Након тога креће у донкихотовски подухват за препород Кине, али га западњаци трују и тако елиминишу.
Слична је ствар и са нама.
Препоруке:
0
0
2
недеља, 17 јануар 2010 19:22
Да смо били јаки у ћирилици, не би нас смели напасти
Овај одличан чланак ми је помогао да боље разумем карактер Срба, односно зашто упорно пишу хрватском латиницом ако. Ако су у комунизму навикли на то писмо , разумео бих да га користе и данас када пишу руком, јер је потребан труд да би се вратили српском писму. Али када пишу на рачунару потребан је само један клик.Неће ни толико да ураде у име јединства Срба,а у текстовима исказују бригу за свој народ.
Препоруке:
0
0
3
недеља, 17 јануар 2010 19:31
паја патак
Књигу ћу са интересовањем прочитати. Међутим, ударна реч у наслову “Грофовска“, ако је у преносном смислу сасвим је у реду, али – ако је то буквално требало бити тако, нисам сасвим сигуран. Тражећи податке о прерогативима који су аутоматски следили из добијања одликовања “Der österreichisch-kaiserlische Orden der eisernen Krone“ следи без даљњег да се (бар уз I ред) заиста добијало наследно племство – у сваком случају за држављане Аустроугарске. Да ли је то важило и за стране држављане? Мијатовић је био држављанин Србије? Без читања Статута ордена то није могуће установити. Ако прихватимо да су и страни држављани добијали наследно аустроугарско племство (у оном периоду се за тако што морала добити и дозвола сопственог суверена), онда је испред имена следовао предикат “von” (фон) – Дакле Чедомиљ фон Мијатовић. Могуће је да је уз одликовање ишла и годишња пензија – ипак, већ у том времену су уз таква одликовања пензије биле доста симболичне висине. Али – наследно племство и тај предикат су једна ствар, а грофовска титула нешто сасвим друго. У приступачним подацима о аутоматизму добијања још и грофовске титуле уз тај орден се не може ништа наћи. Ако је Мијатовић заиста добио и грофовску титулу, то је највероватније добио посебним монарховим указом (“патентом“) невезаним директно за то одликовање. Истина, и сам се у својству аутора потписивао као гроф: Count Chedomille Mijatovich: The Memoire of a Balkan Diplomatist (Cassell & Co., Ltd, London), 1917. Надам се да је г. Калабић пре давања наслова “Грофовска времена“ својој књизи, то питање темељно проверио.
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 18 јануар 2010 01:42
Милица
Хоће ли неко се позабавити са домаћим туђинима код нас? Људима који носе наша имена а нису срби и који представљају нашу елиту бар 300 година...
Срби су још увек само нижи сталеж а владају домаћи туђини.
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 18 јануар 2010 13:01
gremlin
japanska škola preporoda...
kao i kina koreja danas, može nam (u nedostatku naše pameti), poslužiti kao model za izlazak iz balkanske učmalosti, izgradnjom svojega "ja". obzirom da nemamo svoje "mentore" (kao slovenci ili hrvati). svaka istorijska analiza naše političke prošlosti ukazuje da je okretanje "sebi", radu nauci i svojim resursima, mukotrpan ali siguran put. ali taj put svakako nije za sitne šićardžije i kukavice, bili oni u privredi ili na vlasti. odluka je na narodu (biračima). ona mora da bude proizvod racionalnog razmišljanja o tome, da li ćemo da budemo svoji na svome ili večita "igračka" zapada (istoka) bilo koga.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 18 јануар 2010 16:04
Branislav Zekic Zeka
>>Treba da zamerimo onim nasim sunarodnicima, pre svega javnim delatnicima, koji sebe, iz nekih razloga, stavljaju u funkciju tudjih interesa, a protiv svoje zemlje.prevarantima zbog obecanih im 1.000 evra po glavi punoletnog i izborno potentnog stanovnika? A koje ce dobiti kad na vrbi rodi grozdje!
Sta je sa sunarodnicima koji su pohrlili da se na postanskim salterima sto pre dokopaju koske, od mizernih 1.700 dinara, koju su im sa bogate trpeze srpske tajkunske i lopovske tranzicije velikodusno dobacili eksperti?
Sta je sa sunarodnicima koji koji su izgubili pravo na rad, koji svakodnevno strajkuju gladju, seku prste ili sede i smrzavaju se po prugama i ostalim saobracajnicama i koridorima?
Za koga su sunarodnici glasali?
Nije bilo dobrog izbora ali to nas nimalo ne opravdava sto smo izabrali ove. Cak sta vise, dragi sunarodnici, krivica je iskljucivo nasa.
Prodali smo veru za veceru!
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 18 јануар 2010 17:46
Dača
Znači li to da se ovde za poslednjih 150 godina ništa nije promenilo, sem garnitura na vlasti?
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 18 јануар 2010 19:43
Тихомир Барбуловић, Краљевина Данска
Врло интересантна књига која је већ доспела и до читалачког круга нашег исељеништва у Скандинавији.
Веома поучно штиво, како би и они који то до сада нису, и дефинитивно схватили улогу данашњих "Чедомиља" на путу ка Европским интеграцијама.
Препоруке:
0
0
9
уторак, 19 јануар 2010 02:14
Спасоје, Кливленд, Охајо
У наш парохијски дом "Светог Саве" стигла су само три примерка књиге?!?
.jpg)
Први корак ка раформи националног бића је признање да смо болесни и да нам треба лек, али не од наших непријатељских ''душебрижника'' него аутентичне традиције и елите. Има један кинески филм у коме један кунг фу борац одговара свом пријатељу на питање зашто их тада почетком 20. века западњаци понижавају и поткупљују речима - ''па зато што ми Кинези и јесмо болесни. Одвојили смо се од свог Ја и препустили њиховом прљавом новцу''. Након тога креће у донкихотовски подухват за препород Кине, али га западњаци трују и тако елиминишу.
Слична је ствар и са нама.
Срби су још увек само нижи сталеж а владају домаћи туђини.
kao i kina koreja danas, može nam (u nedostatku naše pameti), poslužiti kao model za izlazak iz balkanske učmalosti, izgradnjom svojega "ja". obzirom da nemamo svoje "mentore" (kao slovenci ili hrvati). svaka istorijska analiza naše političke prošlosti ukazuje da je okretanje "sebi", radu nauci i svojim resursima, mukotrpan ali siguran put. ali taj put svakako nije za sitne šićardžije i kukavice, bili oni u privredi ili na vlasti. odluka je na narodu (biračima). ona mora da bude proizvod racionalnog razmišljanja o tome, da li ćemo da budemo svoji na svome ili večita "igračka" zapada (istoka) bilo koga.
Sta je sa sunarodnicima koji su pohrlili da se na postanskim salterima sto pre dokopaju koske, od mizernih 1.700 dinara, koju su im sa bogate trpeze srpske tajkunske i lopovske tranzicije velikodusno dobacili eksperti?
Sta je sa sunarodnicima koji koji su izgubili pravo na rad, koji svakodnevno strajkuju gladju, seku prste ili sede i smrzavaju se po prugama i ostalim saobracajnicama i koridorima?
Za koga su sunarodnici glasali?
Nije bilo dobrog izbora ali to nas nimalo ne opravdava sto smo izabrali ove. Cak sta vise, dragi sunarodnici, krivica je iskljucivo nasa.
Prodali smo veru za veceru!
Веома поучно штиво, како би и они који то до сада нису, и дефинитивно схватили улогу данашњих "Чедомиља" на путу ка Европским интеграцијама.