Mala Antanta je slika i dokaz, koliko su relativni međunarodni (`odbranbeni`) ugovori ili sporazumi. Kako vremenski, tako i po uticaju... Posebno između malih država. Već nakon 18. godina - nakon `Sudetske` krize i Minhenske konferencije, u oktobru 1938.g. Nemačka uzima Sudetsku oblast. A nakon mesec dana, po `Prvoj bečkoj arbitraži`, Mađarska uzima jug Slovačke. Navodno, Čehoslovačka je i do tog vremena imala znatne vojne potencijale za odbranu. Ali, raspoloženje `velikih` da `spasavajući mir`, dozvole promene granica, uz to i delovanje agenata za stvaranje stanja - `čim gore tim bolje` - kako u češko-slovačkim odnosima, tako i u raspoloženju za odbranu zemlje, učinolo je `Malu Antantu` - suvišnom. U martu 1939., Hitler okupira i preostali deo Češke a Slovacima nudi - ili da uzmu svoju samostalnu državu ili da budu podeljeni...

Najgoru ulogu pred 2. SR odigrali su potpisnici i garanti Versajskog mirovnog ugovora Francuska i V. Britanija. I SAD su bili, mada van 'ludačke Evrope', isto garanti. Čim je Nemačka 7. 3. 1936. ušla sa manjom vojnom formacijom u Rajnsku demilitarizovanu oblast ona je flagrantno prekršla Vers. mir. ugovor. Francuska tada najjača evropska vojna kopnena sila, isto kao Britanija sa jakom kolonijalnom vojskom i ratnom mornaricom nisu uputile ni protestne note a morale su po preuzetim obavezama! Tada je kralj UK bio Edvard VIII, simpatizer Hitlera, predsednik vlade neodlučni V. Baldvin. Premijer, ništa bolji nije bio i Alber Lebren predsednik države, Francuske Vlade Alber Saro je bio u vreme istrage pozadine atentata na kralja Aleksandra Karađorđevića '34. u Marseju ministar unutrašnjih poslova i koji je kritikovan da je sabotirao istragu.
Mala antanta je bio odlično zamišljen preventivni savez protiv revanšističkih namera poraženih Centralnih sila u 1. SR.