Мала Антанта је слика и доказ, колико су релативни међународни (`одбранбени`) уговори или споразуми. Како временски, тако и по утицају... Посебно између малих држава. Већ након 18. година - након `Судетске` кризе и Минхенске конференције, у октобру 1938.г. Немачка узима Судетску област. А након месец дана, по `Првој бечкој арбитражи`, Мађарска узима југ Словачке. Наводно, Чехословачка је и до тог времена имала знатне војне потенцијале за одбрану. Али, расположење `великих` да `спасавајући мир`, дозволе промене граница, уз то и деловање агената за стварање стања - `чим горе тим боље` - како у чешко-словачким односима, тако и у расположењу за одбрану земље, учиноло је `Малу Антанту` - сувишном. У марту 1939., Хитлер окупира и преостали део Чешке а Словацима нуди - или да узму своју самосталну државу или да буду подељени...

Најгору улогу пред 2. СР одиграли су потписници и гаранти Версајског мировног уговора Француска и В. Британија. И САД су били, мада ван 'лудачке Европе', исто гаранти. Чим је Немачка 7. 3. 1936. ушла са мањом војном формацијом у Рајнску демилитаризовану област она је флагрантно прекршла Верс. мир. уговор. Француска тада најјача европска војна копнена сила, исто као Британија са јаком колонијалном војском и ратном морнарицом нису упутиле ни протестне ноте а морале су по преузетим обавезама! Тада је краљ УК био Едвард VIII, симпатизер Хитлера, председник владе неодлучни В. Балдвин. Премијер, ништа бољи није био и Албер Лебрен председник државе, Француске Владе Албер Саро је био у време истраге позадине атентата на краља Александра Карађорђевића '34. у Марсеју министар унутрашњих послова и који је критикован да је саботирао истрагу.
Мала антанта је био одлично замишљен превентивни савез против реваншистичких намера поражених Централних сила у 1. СР.