И можда се, само наизглед парадоксално, управо у том „преубијању“ – не само опозиције, него и читавог политичког живота у Србији – крије и одређена шанса, односно могућност да се овај галопирајући пут у ауторитарну пропаст заустави и преокрене. У сваком случају, оно што се са сигурношћу може рећи јесте да – опет парадоксално – након ове „највеће у новијој историји“ изборне победе Вучић сигурно није јачи него што је пре ње био.


Сурова истина!!!

Овај антерфиле је сасвим довољан,објашњава суштину целе ситуације
"Бојкоташи су се ослањали на интуицију и здраворазумски осећај већине својих симпатизера да у оваквим околностима изборима „време није“ – и били су углавном у праву. Али нису много ни покушавали, а још мање успевали да за своју позицију и аргументе придобију макар и делић оног другог (и већинског) дела бирачког тела" уз опаску-да не само што"им време није",него је битнија идеја од почетка-нема поштених избора у оваквом систему.Ја припадам оном делу "интуитивног и здраворазумског",а проблем је што највећи део бирача то није-њих је требало придобити.
Углавном Ђорђе,свако ко Вас прати зна мање више све,ово сте поновили више пута-али на ртс-је народ укачио цесидаша и оног рик-аша,док је Вас водитељка преклапала.
Надам се да ћете кренути јаче у политику-ето новог лица,увек имате мој глас.Бошко,никадније био на власти. на то се треба играти.
Тадић је завршио у србији заувек.Никако га не звати,само је контрапродуктивно

Проблем земље Србије када је политичка сцена у питању је мање више проблем квадратуре круга, из простог разлога што је за било какву реалну промену потребна промена која креће из самог народа а тај исти народ и они власти су при томе једни другима савршени одраз у огледалу. У земљи Србији се у највећем броју случајева не гласа са идејом државе као уређеног система, већ се гласа из ирационалних емоција или неког свог малог ситног добитка. Потпуно исто тако и већина странака егзистира не зато што им је стало до државе или добробити обичног човека, већ зато што онима на врху странке све то доноси поприличну материјалну корист, или ти у преводу на сваког нормалног долази пет Шојића. Када свему томе додамо таблоидно и свакојако друго медијско блато, онда се било каква смислена политичка опозиција налази у позицији некога ко треба да некако победи у новој сезони Задруге а да при томе не личи на остале учеснике ријалитија...

Неко са знањем, искуством и познатошћу а да тренутно не изазива нагон за повраћањем код просечног бирача, а који се може "испеглати"… такав неко тренутно не постоји. Није Вучић победио на изборима, ни овим ни било којим од 2012, колико је опозиција изгубила. Само је требало да натера своје бираче да изађу на изборе, што оних мало који заиста верују њему, што оне који су уцењени да за њега гласају јер им партија контролише запослење, што они чији је глас купљен за 10 евра или картон уља или џак брашна... Остали гласачи су једнако загађени њиме и опозицијом и "опозицијом". Дакле и кловновима попут Мише Вацића и монархиста и заветника, и кругом двојке који води такву кампању да би се комотно могло помислити да се бирачко тело састоји искључиво од колумниста Данаса, и остатком опозиције који одаје утисак да нема благе везе шта се око њих дешава са дометом опозиционог деловања да се грађанство мобилише да лупа у шерпе.

Жао ми је што ја у свом животу нисам био талентован за нешто него сам онако одрадио и факултет и радни стаж и професионални профил.

Мислио сам да сам талентован за математику јер сам проблеме ређшавао у математичкој гимназији лакше од професора.

Кад је требало да студирам математику, мајка је позвала своју најбољу ученицу иначе професорицу природноматематичког факултета и питала је шта мисли о мојој идеји о математици. Прво је затражила да јој покажем свеске. Чим је видела свеске одмах је рекла ти ниси за математику.

О након краћег разговора рекла, он се игра са проблемима, лали то нијематематика. Недостаје му систематичност и истрајност. Кад би математика била такмичење у решавању проблема сигурно би победио, али то није математика.

И због још неких других разлога једина ствар за коју сам имао таленат је пропала.


Међутим има једна друга ствар. ја и дан данс верујем много више математици него политици.

РЕШЕЊЕ ЈЕ У МАТЕМАТИЦИ! НИЈЕ У ПОЛИТИЦИ !

На овим изборима нема победника, па тако ни бојкоташи нису релативни победници. Ево зашто, ми ни од кога нисмо чули шта је циљ бојкота. Колико је било потребно оборити излазност да би бојкот успео. Требало је инсистирати да и бојкоташи надзиру изборе. Наравно, то не би било усвојено, али вредело је покушати. Са друге стране тешко је разлучити ко није изашао на изборе због бојкота, а ко није због катастрофално лоше понуде, која не би била боља ни да су бојкоташи учествовали (мислим на људе који обично излазе на изборе). На жалост, комплетна права опозиција у Србији је у стању клиничке смрти. Треба јој реанимација. Ако желимо нешто боље, засучимо рукаве, па на посао. Слажем да је бесмислено чекати месију, новог човека. Утакмицу играмо са овим што имамо, али треба да их размрдамо и реанимирамо. Иначе, одосмо сви у клиничку смрт.

У Србији се око 60% бруто националног доходтка ствара у државним пословима. За нормалне демократије је то око 25-30. Да би се могла стећи дугорочна претпоставка демократије потребна је диверзификација интереса и одређена равнотежа која ће подстаћи нормалан рад институција, укључив Скупштину, као место где се реални интереси усклађују. На тој основи се формирају одређене страначке идеологије које се суочавају на изборима.Ни једна од претпоставки за демократичност једног друштва се у Србији до данас нису остварили и стога имамо апсолутну доминацију партије која контролше државне ресурсе, док се опозиција доживљава као поптпуно нерелевантна, јер ништа не може да понуди. Овакво стање власт свесно одржава, јер од почетка нашег „демократског“ пута није системски изградила приватно предузетништво, осим омржене тајкунске приватизације која је у 90% случајева значила гашење приватизованих фирми . Дуг је пут до демократије и истинске опозиције који се хтели ми то или или не, мора проћи.

Ја сам убеђен а и досадашњи контакт с окружењема ми је показао да народ у највећој мери и не разликује ко је од опозиције изашао, ко није, ко је бојкотовао а ко и поред изласка уопште није прошао у Скупштину.

Друго, опције које су бојкотовале би реално откинуле између 5% и 10% тог колача, што није неки капацитет који би у будућности могао да буде неки фактор од било каквог значајнији политичког утицаја. А

kapiram da je mnogo stvari za njega kvadratura kruga - pa i sam narod Srpski!

Klasičan autošovinista! Od Zadruge ne vidi dalje

Da!

@ Što više čitam Spiridona

Па сад, Спиридону ни из џепа ни у џеп, али се плашим да вама (множина) итекако јесте. Елем, плашим се да тај као “аутошовиниста” Спиридон одлично познаје тај народ српски, али је очигледно проблем што га господо моја безимена а патриЈотска ви изгледа ми никако не познајете. Да га иоле познајете може бити да би коначно успели да појмите оно што вам Спиридон прича ево још мало па целу деценију, а то је да Вучић није пао са неба односно да га неко гласа рукама и ногама већ осам пуних година. Међутим, ту и јесте срж проблема тј ви сте истог тог Вучића волели и у њега се надали, односно све би му сутра опростили само кад би опет постао онај радикалски Вучић из ваше и његове младости. У преводу, ви и ови што га воле, гласају и на тевеју ред певача, фуЗбала и Задруге гледају, браћа изгубљена у преводу...

Проблем ових избора је поимање демократског процеса, као борбе до истребљења, уместо борбе мишљења.

Đorđe kao po običaju precizan i ubojit.
Vreme je da se opozicija okupi oko jednog, jedinog cilja - rušenja ovog zla!

Tako je gospodine Sibalic. Bez svakodnevnog krvavog rada na terenu nije moguc nikakav pozitivan pomak.

Ne treba trošiti reči