Bilo je krajnje vreme da neko od ozbiljnih analitičara ukaže na nešto što je očigledno već odavno, a što Srbi, zatvoreni u svom svetu briga i problema nikako ne vide. Nije samo Srbija! Svuda je tako. U svakoj evropskoj zemlji. Svaki evropski hrišćanski narod je ugrožen. Neki možda i više od Srba. I možda baš ti Britanci. Srbi mogu da izgube neku teritoriju ali još nisu došli dotle da ih bande zabrađenih prebijaju po Beogradu, da se po Šumadiji od hrišćanskih grobalja prave parkinzi za džamije i da vođe nacionalnih organizacija šetaju okolo sa gomilom telohranitelja i u zaštitnim prslucima zato što im "ekstremni" predstavnici "islamske zajednice" prete ubistvom. A upravo je politika Tonija Blera i njemu sličnih dovela do takvog stanja u Britaniji.
To je sudbina koja čeka i Srbiju i sve ostale evropske narode ako se ne trgnu iz letargije i ne suprotstave vladajućoj oligarhiji koja legitimno ne predstavlja nikoga, baš kako autor ovog teksta i objašnjava.
Stvari se uvek moraju posmatrati šire i u kontekstu da bi se mogle razumeti. Svaki evropski narod ima svog Blera. U stvari bar dvojicu, jednog na vlasti i jednog u opoziciji. Srbi ih imaju bar nekoliko. I zato svuda izbor i jeste takav, između Blera i Blera narod obično izglasa Blera. To se zove "demokratija". Videli smo na Voždovcu.

Toni Bler, koji je na pocetku karijere imao usi identicne s pricom Carlsom,otklonio je i\ taj i neke druge nedostatke:naucio je,na primer,da se lepo odeva;naucio je da drzi dobre govore u Donjem domu,naucio je da zaradi mnogo novaca,da se pokloni pred Busovim genijem...
Svojom amoralsnoscu kvalifikovao se za krug EU officers koji uzivaju ogromne beneficije:ogromne plate,apanaze,placene troskove odvojenog zivota,kabinet po izboru,putovanja...
Na godisnjem nivo kao Envoy for Near East,zaradi bar pola miliona EU.Zvanicno.
hiljade nizih sluzbenika,nepotreban su balast gradjanima EU.

Upravo tako. Pitam svog brata koji živi u Beogradu, da li je za to da Srbija uđe u EU? Kaže: Naravno! A šta znaš o tome šta nas leka kada (ako ikad) uđemo tamo? Ne znam! To je slika i prilika prosečnog Srbina, postali smo kao telići, ćutimo i čekamo u redu za `klanicu`. Bitno je da svi veruju da će ponovo doći ono vreme, kao u SFRJ gde će novac sam da se sliva na naše tekuće račune a mi nećemo morati da radimo, kao `nekad`. Skupo plaćamo tu intelektualnu inerciju. Kad malo bolje razmislim, izgleda da nam je to zajednička crta od davnina(čast izuzecima)