Било је крајње време да неко од озбиљних аналитичара укаже на нешто што је очигледно већ одавно, а што Срби, затворени у свом свету брига и проблема никако не виде. Није само Србија! Свуда је тако. У свакој европској земљи. Сваки европски хришћански народ је угрожен. Неки можда и више од Срба. И можда баш ти Британци. Срби могу да изгубе неку територију али још нису дошли дотле да их банде забрађених пребијају по Београду, да се по Шумадији од хришћанских гробаља праве паркинзи за џамије и да вође националних организација шетају около са гомилом телохранитеља и у заштитним прслуцима зато што им "екстремни" представници "исламске заједнице" прете убиством. А управо је политика Тонија Блера и њему сличних довела до таквог стања у Британији.
То је судбина која чека и Србију и све остале европске народе ако се не тргну из летаргије и не супротставе владајућој олигархији која легитимно не представља никога, баш како аутор овог текста и објашњава.
Ствари се увек морају посматрати шире и у контексту да би се могле разумети. Сваки европски народ има свог Блера. У ствари бар двојицу, једног на власти и једног у опозицији. Срби их имају бар неколико. И зато свуда избор и јесте такав, између Блера и Блера народ обично изгласа Блера. То се зове "демократија". Видели смо на Вождовцу.

Toni Bler, koji je na pocetku karijere imao usi identicne s pricom Carlsom,otklonio je i\ taj i neke druge nedostatke:naucio je,na primer,da se lepo odeva;naucio je da drzi dobre govore u Donjem domu,naucio je da zaradi mnogo novaca,da se pokloni pred Busovim genijem...
Svojom amoralsnoscu kvalifikovao se za krug EU officers koji uzivaju ogromne beneficije:ogromne plate,apanaze,placene troskove odvojenog zivota,kabinet po izboru,putovanja...
Na godisnjem nivo kao Envoy for Near East,zaradi bar pola miliona EU.Zvanicno.
hiljade nizih sluzbenika,nepotreban su balast gradjanima EU.

Управо тако. Питам свог брата који живи у Београду, да ли је за то да Србија уђе у ЕУ? Каже: Наравно! А шта знаш о томе шта нас лека када (ако икад) уђемо тамо? Не знам! То је слика и прилика просечног Србина, постали смо као телићи, ћутимо и чекамо у реду за `кланицу`. Битно је да сви верују да ће поново доћи оно време, као у СФРЈ где ће новац сам да се слива на наше текуће рачуне а ми нећемо морати да радимо, као `некад`. Скупо плаћамо ту интелектуалну инерцију. Кад мало боље размислим, изгледа да нам је то заједничка црта од давнина(част изузецима)