"Тих првих неколико месеци (2001.)нове власти су од одлучујућег значаја за лобисте. Да је тада нешто учињено, можда би се слика о Србима променила, а с њом и политика Империје"...
Учињено-баш тада...већ кроз топ бизнис и људско право о припадности (самооптредељењу)...
Сад кад нема "српских" лобиста, кад нема "југословенских" полтрониста, можда је најбоље да се окренемо себи...
Препоруке:
0
0
2
понедељак, 14 децембар 2009 14:30
Владимир Челекетић - Замбија
Други су наивно веровали у слатку лаж да је непријатељство Америке према Србима било питање демократије, а не геополитике.
Апсолутно кључна реченица. Без овога нема разумевања историје Балкана у последњих 20 година. Сва причања и писања типа "дупли стандарди", "како је могуће ... види шта раде овде или онде ...", "па и они су то радили али њих не прогањају ...", ... падају у воду и постају детињасто наивна пред овом реченицом.
Није битно ко ће кога убити и колико ће их убити, битно је шта је интерест Вашингтона.
Тако генијално једноставно и тако несхваћено. Када би Срби само мало више мислили главом, а мало мање срцем.
Игра јесте компликована али су правила једноставна. Као шах. Замислите некога ко на основу посматрања мноштва партија покушава да открије правила. Није потребна толика ментална гимнастика. Само треба прочитати правила.
Препоруке:
0
0
3
понедељак, 14 децембар 2009 15:28
Мирослав Ђукић
Лобирање је само једна од могућих техника јавног заступања. Основно је, за сваку смислену људску акцију, па и за јавно заступање, направити план: одредити проблем, циљ који желимо да постигнемо јавним заступањем, која је циљана публика којој се обраћамо,ко су нам савезници, како ћемо их приволети да нам помогну (ту је место лобирању)направити прихватљиве поруке, прилагођене публици, канале комуникације са публиком, предвидети ресурсе...
Потребно је одредити ШТА желимо да постигнемо јавним заступањем у Вашингтону,циљ треба да буде достижан у неком прихватљиво дугом времену. Није ми познато да постоји неки писани план јавног заступања интереса Србије у САД, али можда постоји, али се не примењује. Уместо тога, постоји само прича да ће Србија лобирати за себе у САД, а кад ће, коначно почети да се тим бави - не знамо. Свака политичка гарнитура у Србији, која громогласно најави да ће ангажовати неког да лобира, увиди да је лобирање, поред тога што је само део нечег сложенијег, што се зове "јавно заступање" (advocacy), већ је уједно веома скупа ствар, тј. потребно је дати више милиона долара, што је изгледа превише новца за једну државу од 7,5 милиона људи. А пошто новца никад нема довољно (треба за ручкове, телефоне,путовања уоколо...), некако се најлакше уштеди на тој ђаволски скупој ствари, као што је лобирање, и све се сведе на ново саопштење или спорадичну активност од дан-два, уз вајкања да, ето, шта год урадимо, узалуд је (трошити новац), јер нас Американци "мрзе", а Албанци, Муслимани и Хрвати су одавно заузели позиције, па тако... Седи, спавај, трпи, шта год те снађе од Американца и осталих: санкције, претње, уцене, бомбардовање, окупација, отимање територије... Све нас то туче по ушима, деценијама, али ето, уштедели смо 17 милиона долара лобистима 1991, они су преузели да заступају отцепљене републике, који нађоше, ипак, тај "грдни" новац.
...
Препоруке:
0
0
4
понедељак, 14 децембар 2009 15:46
Мирослав Ђукић
Наставак -
... Уместо даљег "играња за рају" (млаћења празне сламе, да се засене масе), неко надлежан треба да каже да, до данас, није урађено ништа на плану јавног заступања интереса Срба и Србије у Вашингтону (сем дилетантских и често глупих, штетних и контрапродуктивних покушаја), да се окупи стручни тим, који ће сачинити писмени план јавног заступања и бити надлежан за спровођење истог. Наравно, све ово не треба јавно оглашавати на сва звона. Затим, треба предвидети буџет за све то и коначно, ангажовати извршиоце за разбијање предрасуда према Србима.
Наравно, у питању ће бити дуг процес, пошто Србија ту није на нули, него у великом минусу и заостатку. Зато ће то трајати дуго и коштати више него пре 20 година, али цену своје глупости свако мора да плати, кад-тад. Наравно, треба бити свестан да се може постићи само ограничен циљ, јер ситуација да преконоћ симпатије већине у Вашингтону, који се нешто питају, преокренемо за нас за 180 степени - немогућа је. Уз то, није Вашингтон једино место где се одлучује, потребно је порадити на заступању наших виталних интереса и другде, све то кошта (новца, времена, труда), али, овоме, заиста, једино - нема алтернативе!
Препоруке:
0
0
5
понедељак, 14 децембар 2009 15:52
ТОПОЉ
Господине Небојша!!Сва памет ове приче садржана је само у једном:К знању треба примити непобитну чињеницу да С.А.Д нису најмоћније на планети.Америка се лажно представља као најмоћнија и као заштитница демократије.Тога није свијесна власт у Београду,нису ни ови у Бања Луци,али ако ћемо искрено није ни добар дио српског народа.Хајде што Американци просипају лажну митоманију.Њих могу да разумијем.Кога ће другог величати ако не сами себе?Проблем је у томе што се та прича ушанчила међу Србима.И кад имате млади српски свијет одрастао на америчком лажном сјају, онда је тешко очекивати помак ка бољем.Ви као колумниста НСПМ и ваше колеге са овог цијењеног сајта можете ову ситуацију да промјените.Као прво и основно,убудуће,када будете писали о оваквим и сличним темама,С.А.Д несмијете ословљавати са једина супер сила или најмоћнија војна сила свијета.То једноставно није тачно.Убудуће би требали обратити пажњу на ово и писати овако:"једина супер сила" или "најмоћнија војна сила свијета".Или рецимо овако:најмоћнија војна сила свијета?!Све што треба да урадите то је да стављате наводнике или ову интерпукцију на крају.Овим више казујете од 10.000 карактера.Ви сада нисте Америку ословили као најмоћнију али то не значи да вам се лапсус не може догодити убудуће.Многи српски колумнисти,освједочене патриоте,изванредно добро напишу своје текстове а онда комплетан текст покваре само једном реченицом.Оном коју нам Америку представљају као најмоћнију.Онда се обичан човјек запита:Која је онда сврха борбе против "империје"?Ја овим не желим да указујем на то како ви треба да пишете.Не,Боже сачувај.Свако пише по својој савјести.Ја само желим да кажем да уколико Срби желе(онај дио Срба који се може препознати у опису мог коментара)да помогну Србији и себи самима,онда морају сагледати данашњу реалност.Та реалност гласи:Становници Кремља више нису Јељцин и Горбачов.Русија је васкрсла и јача је него икада.Још ће јачати а на америчко лобирање за српску ствар треба заборавити.Никада га није било.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 14 децембар 2009 16:15
Дејан
Одличан чланак, али ево једног плана за лобирање. Прво нам требају паре, једно 100 милиона долара. Делује много, али ево идеје. Нека се уведе додатна царина од 10 % на робу из земаља које сада учествују на страни косова у расправи пред Међународним судом у Хагу. Само ако рачунамо увоз из Хрватске и Словеније, добили би тих сто милиона. Друга је ствар што морамо да разумемо да нас неће волети како се год понашали, према томе, шта ће други рећи није од утицаја.
Са тим новцем треба циљано ићи на поједине представнике америчког конгреса и сената. Уз помоћ лобиста треба приступити противкандидатима конгресмена и сенатора, обећати им финансијску подршку у замену за залагање за српску ствар. Код оних који пристану треба ићи по систему "hedge your bets", или на српском, распоредити ризик опкладе. У пракси би то значило циљана и велика подршка противкандидата етаблираних албанских лобиста. За конгресне и сенатске изборе је 2-5 милиона долара много новца. Е па Диогардијевом противкандидату треба дати 15 милиона. Вероватно ће Диогарди опет да победи, на стаж и искуство, али ће то да пошаље поруку "младим јуношама" да се не залећу са подршком српским непријатељима. Од таквог приступа ће чак и матори Диогарди да стане и размисли. Остатак би био потрошен на десетак, петнаест изборних трка, где би новац био тас на ваги. Битно је том олошу који за новац прекраја свет, и судбине људи и народа, ставити до знања да ће дирањем у српске интересе стећи финансијски моћног непријатеља, спремног да их свргне, не питајући за цену. Тако ће моћи да ћуте, и наставе да бране Израел, без турања носа у српске послове.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 14 децембар 2009 16:32
Simic Manojlo
Cestitam gosp. Malicu , na tacno uspostavljenoj
dijagnozi.
Samo , koja je to terapija koja bi dovela do
ozdravljenja?
Mi se, izmedju istog cekica , i istog nakovnja,
nalazimo vec duze od 200 godina.
Kad je 1804. Prota Mateja Nenadovic, pregovarao
sa tadasnjom medjunarodnom zajednicom (Austro-
Ugarskom, u Zemunu), i trazio da ustanicima bude
isporuceno malo praha (baruta za topove), njegovom
zahtjevu nije udovoljeno .
Cak je i Krleza, o kojem se hiljadu stvari moze
reci , ali ne da je bio Srbofil, zabiljezio da je
" Europa dozvolila da prva oslobodilacka Revolucija
bude ugusena u balkanskom kalu "(sustina citata je
tacna), i da je " Austrougarska uvijek pomalo
zazirala od stambolskog cibuka ".
Tadasnji Protin vapaj, i sutrasnji razgovor Vuka
Jeremica sa Klintonovkom , potpuno su isti.
Ponovo necemo dobiti ni " praske ".
Sto vise uslova ispunimo , dobicemo vise uslova.
Da bismo iz zacaranog kruga izasli ,neophodno je
da se istovremeno dogode 2 stvari : da imamo mocnog
saveznika , i veoma sposobne politicare ( mozda je
redosljed obrnut ).
A kakvi su nam politicari, od toga smo dalje nego
ikad.
Nasi politicari , snishodljivo se smjeskajuci, ne
samo da ne postavljaju " neugodne " zahtjeve , nego
nemaju zahtjeva uopste.
I veoma su " pogodni " za sklapanje " deala ".
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 14 децембар 2009 17:02
Мирослав Свирчевић
Американци су врло мало знали о Србима, пошто су скоро цели 20. век знали само и једино за Југославију.
Док сам радио у Кејто институту у Вашингтону као интерн-истраживач имао сам један веома занимљив разговор с једним младим колегом Американцем, мислим да није имао више од 23 године живота. Рекао ми је да га је веома зачудила антисрпска политика САД од Клинтонове до Бушове администрације, пошто су (цитирам његове речи)"Срби били амерички савезници у два светска рата, заједно су се борили са Американцима против заједничких непријатеља, а сада администрације помажу све оне који су били главни свезници америчких непријатеља". Морам да признам да сам био дирнут овом, рекао бих, исповешћу младог Американца, који ми је све то искрено рекао не улазећи у основе америчке политичке доктрине после победе у Хладном рату (иначе је радио у Центру за студије уставности при Кејто институту). У његовом излагању се могла приметити велика доза стида због званичне политике његове земље према Србији и српском народу што ме је додатно уверило да су и у Америци могућа одступања од "мејнстрима", и да то само треба добро организовати и артикулисати.
Иначе, г. Малић је, што се лобирања тиче, потпуно у праву. Имао сам прилику да будем један од организатора неколико Кејтових "брифинга" на Кепитол Хилу (првенствено у конгресном Сенату), тако да сам могао лично да приметим тај хаотични сплет разних интереса и присуство разних националних делегација, које редовно шаљу акредитовани амбасадори. Наравно, никада нисам срео нити једног јединог српског дипломату на било ком брифингу док нпр. дипломате и новинари из бившег СССР-а не пропуштају чак ни брифинге о политичкој ситуацији на Хавајима. Међу њима најактивнији су Грузини а из бивше Југославије Хрвати. Но, важно је да Срба нема нигде. Вероватно су били заузети, проводећи време по шопинг-моловима и другим "институцијама западне културе". Е па тако се не води озбиљна политика, а посебно не политика према САД. Док се то не промени, тешко нама.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 14 децембар 2009 17:30
Gedza
Nije tuzno sto su lobiji nasih neprijatelja uspesni u SAD nego sto su oni uspesni u DOS-u
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 14 децембар 2009 18:20
Биљана
Моје похвале аутору, допада ми се Ваша одлучност, предузимљивост, вера и енергија. Обично после похвала иде оно "али", па критика. Овог пута иде само подршка,развијате се у борца, такви требају Србији.
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 14 децембар 2009 18:21
Небојша Малић
Нисам ни мислио да сугеришем да треба што пре да се успостави неки лоби у Америци, већ само да објасним а) како се лобира и б)какве препреке лобирању постоје. Притом нисам хтео да улазим у полемику да ли је Америка кројач српске судбине, јер лично мислим да не треба да буде, а да смо јој ту улогу препустили захваљујући што наивним што квислиншким политичарима. Исто тако, мислим да је ера америчке доминације скоро па готова, и да они који гледају на будућност кроз призму америчке империје греше исто као и они што су још у новембру 1989. сматрали да је СССР вечан.
Поетна је, међутим, да чак и ако се нађу паре и кадрови, лобирање не може имати никаквог ефекта ако не постоји стратегија, ако нема циља. (Отуд и наслов.) Е сад, ако је циљ садашње власти затирање Србије, онда они нипошто не "играју за рају" већ свој наум спроводе сасвим доследно. Али то је већ друга прича...
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 14 децембар 2009 18:43
Aleksandar
Српској причи може помоћи једино неки лобиста већег калибра, отпоран на медијску хајку да ”представља геноцидне злочинце” коју ће лобисти неких других народа и држава да потегну првом приликом. Можда таква особа не постоји.
Naravno da takav ne postoji. Ko bi mogao biti otporan na hajku da zastupa genocidne zlocince? Ali netacno je da je lobiranje u SAD toliko bitno koliko clanak sugerise. Nikakvo lobiranje ne moze preokrenuti geopoliticke ciljeve SAD koje su one cvrsto sebi postavile. Za velike pare se mogu neznatnoj manjini koja hoce da cuje u vlasti i javnosti predtaviti argumenti da je ono sto je genocidno upravo deo americke geopolitike prema Srbima (ali i mnogim drugim narodima—recimo Hutu u Ruandi su jos gore prosli od Srba, potpuno su izgubili sopstvenu zemlju u kojoj su vecina preko genocida koji je Amerika namestila protiv Hutu da bi onda bili uspesno optuzeni kao pocinioci tog samog genocida i osudjene u "sudu" u Arusi, da li vam to zvuci poznato kao nesto sto se odvija u Hagu). Time se nista bitno ne bi dobilo. Nije na Srbiji da menja americku spoljnu politiku, vec da je prepozna i da joj se prilagodi, a to bi znacilo da ne vrednuje kao pozitivno priblizavhanje sa neprijateljem. I kad shvati da je Zapad monstruozno anti-srpski nastrojen, ne zato sto nas mrze, vec zato sto imaju imperijalisticke ciljeve koje su sebi postavili, Srbija treba da potrazi ekonomske i druge saradnike na drugoj strani, umesto sto se ulizuje, po stoholmskom sindromu, svom mucitelju.
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 14 децембар 2009 19:34
skeptik
Lobiji su uvek u funkciji neke politike. Treba znati da su Srbija i Srbi bili u ratu sa Amerikom i da je jedna od opcija američke vlade i politike bila da se svi Srbi u tom periodu koji su živeli u SAD stave u izolaciju, ili rezervate kao Japanci u Drugom svetskom ratu. Imajući u vidu da je spoljna obaveštajna služba SFRJ konrolisala kompletnu srpsku populaciju u Americi, a nikad nije bila kontrolom nikakvih Srba, uvek lično Btroza, nije bilo teško ubediti američke vlasti da ne idu na tu opciju jer su "svi Srbi pod kontrolom" jer Milošević nikada nije stavio spoljnu obaveštajnu službu pod svoju kontrolu. Zato je i pokušao da oformi novo ministrastvo za dijasporu. Ni to mu nije uspelo.
Tokom bombardovanja Srbije nije bilo ni jedne tužbe zbog lažnih vesti ni jedne tužbe zbog diskriminacije. Da je neko tužio Vokera zbog Račka, američki sud bi ga poslao na robiju, ali niko ga nije tužio. Eto zato nije bilo pro srpskog lobija, a bio je antisrpski lobi koji je upravo na tome radio da se spreči tužba. Danas kad bi tužili Vokera za izmišljotinu o Račku bio bi osuđen. Eto zašto nema srpskog lobija. Sa druge strane opskurni likovi poput Blagojevića ( prodavao Obamino mesto u Ilinoisu i kao takav najuren iz političkog života) su uvedeni i promovisani upravo kao trojanski konji da spreče suvislo prosrpsko organizovanje. Srpski lobi u Americi ne služi za promovisanje srpskog nacionalnog interesa u Americi nego obrnuto, krugovi koji ga kontrolišu, preko tog lobija nameću svoj interes Srbiji. Osujećivanje stvarnog srpskog lobija od strane vlasti u Americi je skupo koštala Ameriku, ne samo u praktičnom smislu nego i ideološki. Mit o unutrašnjoj demokratiji je uzdrman.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 14 децембар 2009 21:17
Јасна Симоновић
Небојша Малић,
"Исто тако, мислим да је ера америчке доминације скоро па готова, и да они који гледају на будућност кроз призму америчке империје греше исто као и они што су још у новембру 1989. сматрали да је СССР вечан."...
Све сте лепо написали, али овим сте отишли корак даље него што треба....Можемо ми да сматрамо и прижељкујемо шта год хоћемо, али постоје природни и друштени процеси на које никада не можемо стопостотно рачунати, јер сви утичемо на њих, а никад се не зна шта је у чијој глави...
Калкулисање је међутим лоша основа за дугорочан мир и просперитет, које се обично сведе на коцкарске одлуке...Па тако, прођосмо српске куће, српске лобисте, српске градове...Свуда пођи кући дођи!
Препоруке:
0
0
15
понедељак, 14 децембар 2009 23:15
ау миле
У великој мери би се сложио са коментатором Александром. Замислите српског лобисту у Америци који би лобирао за српске интересе у Америци. О чему би тај лобиста причао? О томе како Срби нису почели рат у Југославији, већ су то чинили Хрвати и Словенци, јавно се припремајући и купујући оружје? О томе како су челници ХДЗ-а у великој мери били повезани с усташком емиграцијом? О томе како се у Хрватској спровело етничко чишћење Срба у великим градовима Хрватске много пре првих оружаних сукоба? О безброј оружаних провокација против Срба које су за циљ имале отпочињање рата? О томе како рат на просторима СФРЈ представља грађански рат споља индукован а не агресију Србије? О западним медијима који су ширили антисрпску хистерију?Да у Сребреници није било 8000 већ 2000 жртава, и да то није био планирани злочин?... Ко год би се прихватио лобирања и причања оваквих прича у Америци, тај би највероватније себе и своју породицу довео у врло тешку ситуацију. Зато што то не би било лобирање већ ударање у саме темеље америчке политике на Балкану, а то се не може опростити. Не може Америчка администрација никада признати своју кривицу. То једноставно није могуће. И зато, за разлику од пре 15-20 година када је међународна ситуација по Србију била много неповољнија, Србија треба без резерве да се окрене онима који ће Србији помоћи, ако ништа друго, а оно барем да се спречи њено даље распадање. А то значи, да будем конкретан, још више јужних токова, још више инвестиција Русије и Кине у Србију, више споразума о војној сарадњи. Суочен са губитком свог утицаја, тек тада ће запад олабавити своју политику притисака и више користити шаргарепу него батину. Али то је могуће само са новим људима, а не са овим прозападнм догматама, који капитулацију, понизност и срамоту схватају као врхунску мудрост.
Препоруке:
0
0
16
уторак, 15 децембар 2009 00:13
Плодови гнева
Спадан међу оне који су веровали да је америчка политика према Србији била ствар демократије, а не геополитике.
Погрешио сам. Кајем се.
Препоруке:
0
0
17
уторак, 15 децембар 2009 01:21
Peter RV
Srpsko lobiranje u Americi treba zaboraviti. Potrosili bi grdne pare bez ikakvoga efekta.
@au mile je procitao situaciju najbolje kad kaze,
da jedno takvo lobiranje, bi bilo, nista manje nego "ударање у саме темеље америчке политике на Балкану, а то се не може опростити. Не може Америчка администрација никада признати своју кривицу. То једноставно није могуће."
Odlicni zakljucak.
Mi smo postali neprijatelji Amerike njenom odlukom. Tu smo kao Palestinci. Nasi politicari kao i njihovi, prave neku ritualnu igru oko Vasingtona, kao Indijanci oko vatre, vjerujuci da se samo radi o nekim zlim duhovima koje treba otjerati. A onda- sve ostaje isto. Amerika ce promijeniti stav prema Srbima samo kad bude PRIMORANA, a taj momenat nece doci kao produkat lobiranja.
Koliko god da se odupiru ideji, Srbi ce morat konacno da otpisu Ameriku. Dolazi vrijeme kad ce uvidjeti da su oni Americi potpuno bezvredni, sem mozda kao topovska hrana (za Avganistan). Bez obzira sto im sapte na uvo Sutanovac i Jeremic, njima nema spasa bez -Rusije.
Препоруке:
0
0
18
уторак, 15 децембар 2009 04:43
Sarlo Akrobata
Lobi je nesto sto se podrazumeva u savremenoj politici, ali on ima vrlo mali ili nikakav uticaj na politiku. Postavlja se opravdano pitanje zasto onda , uopste, lobi i postoji? Pa, postoji iz kurtoaznih razloga, zato sto je, kao sto rekoh, takav obicaj u modernom politickom zivotu. U nekim komentarima lepo je uoceno da mi nismo mogli imati lobi u Americi iz prostog razloga sto je politika koju je vodila i vodi Amerika suprotna nasim interesima. Amerika je imala razradjenu politiku za Balkan mnogo prije pojave famoznog siptarskog lobija. Ipak, iz pragmaticnih razloga, mozda je bolje upirati prst u neku grupu ljudi,nego u jednu drzavu, pogotovo ako je ta drzava najveca sila i sa siledzijskim namerama. Bolje je optuziti Ricarda Holbruka da nas patoloski mrzi i zato nam se sve ovo desava,nego optuziti pomenutu silu da nam to cini zbog svojih strateskih razloga. O nekoj promeni politike velikih zapadnih sila prema nama nema ni govora. Ona je konstantna i dosledna. Nama jedino ostaje, kako neko rece, da se prilagodjavamo kako znamo i umemo i da cekamo da siledzija zavrsi kao i druge siledzije sto su zavrsile.
Препоруке:
0
0
19
уторак, 15 децембар 2009 06:48
Boba Borojevic
Nema uspsesnog lobiranja bez jasno zacrtane i artikulisane nacionalne (patriotske) politike, koju treba da artikulise/sprovodi vlada Srbije.
Ko smo, sta smo kao narod? Sta su nase vrednosti o kojima svet treba/mora da zna? Za sta smo spremni da se borimo i odricemo?
Jasno je da Tadiceva vlada pa i opozicija (sem DSS partije) nije sposobna ni spremna da se prihvati ovog zadatka. Da li mi Srbi, kolektivno kao narod, imamo snage da nadjemo odgovore na ta egzistencijalna pitanja?
Препоруке:
0
0
20
уторак, 15 децембар 2009 08:47
skeptik @ au mile, Petar
Bilo je neuspešnih pokušaja da se lobira na osnovi fakata koje ste pobrojali. Sada sam siguran da je trebalo samo malo da bi formiranje lobija na osnovama istine bilo uspešno. Takav lobi je mogao biti respektabilan politički faktor u Americi. Isto tako sam siguran i da je organizovanje Srba u Hrvatskoj i BiH moglo da bude uspešnije i da je samo malo falilo.
Po mom mišljenju razlog je sledeći. Neko je anticipirao i predvieo da bi Srbi mogli da se politički emancipiraju i u trenutku raspada SFRJ, na kome se radilo više od dvadeset godina, sasvim je izvestan postao raspad Jugoslavije padom Rankovića, učine nešto za sebe i za Srbiju.
Zato su formirani kadrovi pre svega u vojsci, formalno predpočinjeni NATO komandi, koji su vuklli sve konce i u Bosni i u Hrvatskoj, jedino se Mladić oteo, kao i bezbedonosne strukture koje su kontrolisale srpsku dijasporu, takođe predpočinjene recimo CIA-i, odnosno "CIA nije jedinstvena otganizacija i nije pod punom kontrolom Predesednika i Kongresa" ( J.W. Bush, kao razlog formiranja krovne bezbedonosne organizacije Homeland security) onim strujama CIA u kojima su Brozovi imali prohodnost i uticaj. Kisindžer, Čejni i Buš nisu prosrpski orjentisani, ali su u odnosu na katoličku, Kenedi, Klinton struju nepoverljiviji i prema islamskom i nemačko( ex-naci)-hrvatsko- katoličkom lobiju.
Nadbiskup Toronta i cele Kanade Alojzije Ambrozić je bio centralna ličnost antisrpskog i antijugoslovenskog lobija.
Šta ako je srpskim parama kupljeno njegovo mesto za nadbiskupa?
I tu je ta kobna veza, jugoslovenska savezna udba i Vatikan.
Препоруке:
0
0
21
уторак, 15 децембар 2009 10:00
Cernisevski
Postovani gospodine Malic,
Uz svo uvazavanje, promene slike Srbije u Americi je potpuno promasena i deplasirana tema. Vise puta sam to obrazlagao, pa nema potrebe da se ponavljam.To jeste nemoguca misija iz vise razloga. Uostalom, i sami ste sve rekli u samo jednoj recenici :
Други су наивно веровали у слатку лаж да је непријатељство Америке према Србима било питање демократије, а не геополитике
, i to otprilike stavlja tacku na svaku pricu o promeni imidza Srbija tamo.
Stvar je otisla toliko daleko, da se ovo "medju nama i njima" bukvalno svodi na "ili oni, ili mi", znaci do jedne krajnosti, i verovatno je to razlog sto mnogi ovde to jos nisu shvatili. Mi smo kod njih jednostavno otpisani, i sta god pokusavali, tu istinu nista nece promeniti.A bez pravilnog razumevanja te cinjenice, ne moze se osmisliti niti voditi iole ozbiljna nacionalna strategija.
Препоруке:
0
0
22
уторак, 15 децембар 2009 10:51
Teofilo Stivenson
Amerika ne sme da dozvoli da bude u medijima 'vidjena' kao gubitnik. Zato se na Bliskom Istoku i u Juznoj Aziji ponasa kao kolonijalna sila, a znamo da ce ubrzo proglasiti pobedu i povuci se. Balkan je poslednja nuspesna pricca klintonove administracije. Zato ce ovde stvari po inerciji teci jos neko vreme. Pocne li tocak da se okrece u drugom smeru u RS, bosanski Srbi ce sve Srbe ponovo nauciti jos jednu lekciju iz istorije (da ne bude zabune, po poreklu sam Srbin iz Banata). Oni ne lobiraju, ali nisu bas savitljivi.
G. Malicu, slazem se sa Vasim komentarom (naknadnim) vise nego sa tekstom. Razlog je u tome sto niti vidim jakih lobista za Iran i Venecuelu, niti mislim da bi, da puste Amerikance da im kroje sudbinu, kao DS, videli bilo kakve rezultate koji bi im 'pomogli' da ponizenje lakse istrpe.
Lobiranje je gubljenje novca i vremena. Ucenje mandarinskog, urdua i farsija nije.
Vuk Jeremic je najgori ministar u najgoroj vladi najgore politicke stranke u istoriji Srbije.
Препоруке:
0
0
23
уторак, 15 децембар 2009 12:05
Jasna Simonović
Teofilo Stevenson.."Vuk Jeremic je najgori ministar u najgoroj vladi najgore politicke stranke u istoriji Srbije."...
Da se sad ne pravim pametna skrivanjem iza čuvene Njegoševe...
Ipak mu danas pozelimo uspeh u razgovoru sa Hilari Clinton...
Препоруке:
0
0
24
уторак, 15 децембар 2009 19:46
iz Amerike
Every truth passes through three stages before it is recognized. In the firs it is ridiculed, in the second it is opposed, in the third it is regarded as self-evident.( A. Schopenhauer)
(Svaka istina prolazi kroz tri faze pre nego sto se prihvati. U prvoj se ismejava, u drugoj joj se protivi a u trecoj postaje ocevidna )
Licno mislim da je lobiranje jedna sasvim korumpirana i stetna institucija koju ne treba podrzavati vec je treba razotkrivati u svakom slucaju je u suprotnosti je sa moralno/etickim nacelima kojima bi kao narod trebalo da tezimo. Osim toga, sa cisto pragmaticne strane, mislim da u nasem slucaju ne samo da nema sanse vec je i izlisna zato sto je Sopenhauer u pravu: jer u svetu vladaju zakoni prirode i drustva i njihova prirodna logika. Cinjenica je da je danas mnogo teze kontrolisati i raspredati lazi i manipulisati isfabrikovanim dogadjajima zbog izmedju ostalog i sve ubrzanijeg tempa kojim se dogadjaji odvijaju i/ ili fabrikuju. Nekome se ocigledno zuri jer postaje jasno je da se cela lazna zapadna paradigma polako ali sigurno urusava. Sve je vise ljudi na raznim stranama sveta koji postaju zrtve lazi i prevare sa ciljem pljacke i stavljanja pod kontrolu. Pre 10 godina mnogi su nekriticki prihvatali zvanicnu verziju dogadjaje u bivsoj JU jer su imali poverenja u svoje drustvene sisteme i vrednosti. Danas to nije moguce zbog opste krize vrednosti usled besomucne korumpcije i kriminalnosti svetske vojno-politicke/finansijske oligarhije. Zato sto se bude cak i najneobavesteniji /najzatucaniji jer od "aktera" i sami postaju zrtve svojih banditskih rezima. Postaje ocigledno da se mnogo od scenarija koji se najpre sprovodio u Trecem svetu i na Balkanu, u Iraku, Avganistanu etc. sada sprovodi na zapadu i mnogi osecaju na svojoj kozi posledice lazi, obmana, kontrole,(ucena, pritisaka, pretnji), sistemetskog trovanja, zaglupljivanja i drske pljacke. Optimizmu i uljuljkivanju u lazno blagostanje i sigurnost dolazi kraj.
Препоруке:
0
0
25
уторак, 15 децембар 2009 19:54
Небојша Малић
Мислио сам да је порука мог текста била сасвим јасна - политичари бацају прашину у очи народу причама о лобирању, а мало ко зна шта је то. Па сам хтео да да објасним како то функционише у принципу, и зашто је толико тешко, малтене неизводљиво, да се у Америци направи "српски лоби", уз претпоставку (о којој свакако можемо да расправљамо) да је то уопште вредно труда. Али поента текста је ово:
Ово су, дакако, само оперативни проблеми лобирања у Америци. Основни проблем је дефинисање српског националног интереса и његових конкретних манифестација (нпр. територије). Садашња власт у Београду за то нити је способна, нити је вољна.
Што се тиче сврхе присуства у Вашингтону, то ни у ком случају не би било некакво врбовање Америке за "нашу ствар," с обзиром на чињенице које су на столу. Пре би се радило о контроли штете, о заштитној акцији на терену који смо (као и много тога) једноставно препустили противнику и повукли се у свој казнени простор.
Препоруке:
0
0
26
уторак, 15 децембар 2009 21:47
Boba Borojevic
Malic je dobro napisao a i dodatno objasnio potrebu lobiranja (ne samo u SAD). Koje rezultate bi trebalo da ocekujemo od lobiranja zavisi od toga koji nam je cilj i sta lobiranjem zelimo da postignemo.
Svima je jasno da vlada Borisa Tadica niti zeli a niti je sposobna da artikulise koje su to SRPSKE VREDNOSTI za koje je spremna da se "bori". Zato je i poznata kao "pro-zapadna" a ne kao nacionalna/patriotska SRPSKA vlada.
Pozitivan imidz Srbije i srpskog naroda u svetu treba stalno promovisati, zasluge srpskog naroda u borbi protiv terora (svih vrsta) isticati i srpske zrtve nezaboraviti.
Milijarderi gde ste da pomognete?
P.S. Ili se bar odazovite APELU ZA POMOC
Eparhije Rasko-Prizrenske i Kosovsko-Metohijske
Srbi na Kosmetu tesko da mogu da prezive:
http://www.eparhija-prizren.com/default.asp
Препоруке:
0
0
27
среда, 16 децембар 2009 06:27
Јасна Симоновић
Небојша Малић, Били сте потпуно јасни, ваш чланак је користан, поента је позната свима....
Није поента међутим само национална-политичка, а на коју треба потрошити новац, већ како га зарадити и корисно трошити...
Препоруке:
0
0
28
среда, 16 децембар 2009 18:54
iz Amerike za Nebojsu i Bobu ali i za ostale
Svi se slazemo da srpski nacionalni interesi u stvari zvanicno ne postoje ili kako se zvanicno zagovaraju niti su nacionalni niti su demokratski. Srbi su ponovo gurnuti kroz proces ratovanja i fragmentovanja kao toliko puta u proslosti pa nije cudno da su sasvim konfuzni, nedosledni i "ubijeni u pojam." Kaze im se iz zapadnih centara moci preko kompradora da su porazeni i da treba da "legnu na rudu." Ali svi znamo makar instinktivno da je za jedan narod najopasnije i najporaznije kad se nacionalni interesi velike vecine ne poklapaju sa interesima vladajuce oligarhije. Tu isto mislim na pogubno delovanje jednog dela srpske dijaspore koja sebe vidi kao "elitu" a u stvari sluzi sasvim drugim interesima. jer kako moze biti u interesu Srba da budu totalno marginalizovani i fizicki provincijalizovani tj. razjedinjeni u razlicitim regijama Evropske imperije?- To je,slazemo se, zadati cilj sadasnje vladajuce oligarhije. Kako moze biti u interesu naroda koji je na sopstvenoj kozi osetio svu kriminalnost tzv."novog svetskog poretka" i sluzio kao eksperimentalni materijal u svim fazama stvaranja njihovih novih institucija, da sada srlja u te institucije gde moze jedino da bude totalno kontrolisan ili porobljen. Radi se o institucijama (NATO, EU, MMF, IMF, USAID pa cak i UN) koje su ga decenijanma bespostedno unistavale.Taj rat se od 2000 nastavio psiholoskim sredstvima psiholoskim ratom do totalnog unistenja. Verovatno se tu radi o kolektivnom vidu mazohizma ili bar apatiji, obeshrabrenosti, nezrelosti ili nesposobnosti , gluposti, korumpciji i slavoljubivosti onih na vlasti ali mislim da je za pitanje pravog nacionalnog izbora i ,dakako, opstanka, u sustini najvaznije biti dobro obavesten -dakle radi se informacionom ratu o dostupnosti pravim informacijama kao prvom i najvaznijem koraku od koga zavisi sve ostalo. Kako neko moze da zna sta mu je u nacionalnom interesu ako je stalno bombardovan kontrolisanim/laznim informacijama a nema druge izvore obavestenosti?
Препоруке:
0
0
29
четвртак, 24 децембар 2009 14:34
Zoran Tim
Tacno,ciljevi vladajuce oligarhije suprotni su interesima Srba u zrmlji i rasejanju.
Dolaskom Tadica i Jeremica na vlast povucene su sve pro-srpske dipolmomate.Bez zelje da bilo kome brojim krvna zrnca,pitanje je da li Crnogorci i Hrvati(bez obzira na kvalitet-dominantnije je pitanje motivacije) treba da predstavljaju Srbiju(Berlin,UN,Pariz,Moskva,Madrid...).
Da li u slovenackoj,hrvatskoj,crnogorskoj diplomatiji ima Srba?
Zasto glumeci Jugoslaviju(kadrovi iz svih bivsih Republika) Srbija unistava svoje intereese?
.jpg)
Учињено-баш тада...већ кроз топ бизнис и људско право о припадности (самооптредељењу)...
Сад кад нема "српских" лобиста, кад нема "југословенских" полтрониста, можда је најбоље да се окренемо себи...
Апсолутно кључна реченица. Без овога нема разумевања историје Балкана у последњих 20 година. Сва причања и писања типа "дупли стандарди", "како је могуће ... види шта раде овде или онде ...", "па и они су то радили али њих не прогањају ...", ... падају у воду и постају детињасто наивна пред овом реченицом.
Није битно ко ће кога убити и колико ће их убити, битно је шта је интерест Вашингтона.
Тако генијално једноставно и тако несхваћено. Када би Срби само мало више мислили главом, а мало мање срцем.
Игра јесте компликована али су правила једноставна. Као шах. Замислите некога ко на основу посматрања мноштва партија покушава да открије правила. Није потребна толика ментална гимнастика. Само треба прочитати правила.
Потребно је одредити ШТА желимо да постигнемо јавним заступањем у Вашингтону,циљ треба да буде достижан у неком прихватљиво дугом времену. Није ми познато да постоји неки писани план јавног заступања интереса Србије у САД, али можда постоји, али се не примењује. Уместо тога, постоји само прича да ће Србија лобирати за себе у САД, а кад ће, коначно почети да се тим бави - не знамо. Свака политичка гарнитура у Србији, која громогласно најави да ће ангажовати неког да лобира, увиди да је лобирање, поред тога што је само део нечег сложенијег, што се зове "јавно заступање" (advocacy), већ је уједно веома скупа ствар, тј. потребно је дати више милиона долара, што је изгледа превише новца за једну државу од 7,5 милиона људи. А пошто новца никад нема довољно (треба за ручкове, телефоне,путовања уоколо...), некако се најлакше уштеди на тој ђаволски скупој ствари, као што је лобирање, и све се сведе на ново саопштење или спорадичну активност од дан-два, уз вајкања да, ето, шта год урадимо, узалуд је (трошити новац), јер нас Американци "мрзе", а Албанци, Муслимани и Хрвати су одавно заузели позиције, па тако... Седи, спавај, трпи, шта год те снађе од Американца и осталих: санкције, претње, уцене, бомбардовање, окупација, отимање територије... Све нас то туче по ушима, деценијама, али ето, уштедели смо 17 милиона долара лобистима 1991, они су преузели да заступају отцепљене републике, који нађоше, ипак, тај "грдни" новац.
...
... Уместо даљег "играња за рају" (млаћења празне сламе, да се засене масе), неко надлежан треба да каже да, до данас, није урађено ништа на плану јавног заступања интереса Срба и Србије у Вашингтону (сем дилетантских и често глупих, штетних и контрапродуктивних покушаја), да се окупи стручни тим, који ће сачинити писмени план јавног заступања и бити надлежан за спровођење истог. Наравно, све ово не треба јавно оглашавати на сва звона. Затим, треба предвидети буџет за све то и коначно, ангажовати извршиоце за разбијање предрасуда према Србима.
Наравно, у питању ће бити дуг процес, пошто Србија ту није на нули, него у великом минусу и заостатку. Зато ће то трајати дуго и коштати више него пре 20 година, али цену своје глупости свако мора да плати, кад-тад. Наравно, треба бити свестан да се може постићи само ограничен циљ, јер ситуација да преконоћ симпатије већине у Вашингтону, који се нешто питају, преокренемо за нас за 180 степени - немогућа је. Уз то, није Вашингтон једино место где се одлучује, потребно је порадити на заступању наших виталних интереса и другде, све то кошта (новца, времена, труда), али, овоме, заиста, једино - нема алтернативе!
Са тим новцем треба циљано ићи на поједине представнике америчког конгреса и сената. Уз помоћ лобиста треба приступити противкандидатима конгресмена и сенатора, обећати им финансијску подршку у замену за залагање за српску ствар. Код оних који пристану треба ићи по систему "hedge your bets", или на српском, распоредити ризик опкладе. У пракси би то значило циљана и велика подршка противкандидата етаблираних албанских лобиста. За конгресне и сенатске изборе је 2-5 милиона долара много новца. Е па Диогардијевом противкандидату треба дати 15 милиона. Вероватно ће Диогарди опет да победи, на стаж и искуство, али ће то да пошаље поруку "младим јуношама" да се не залећу са подршком српским непријатељима. Од таквог приступа ће чак и матори Диогарди да стане и размисли. Остатак би био потрошен на десетак, петнаест изборних трка, где би новац био тас на ваги. Битно је том олошу који за новац прекраја свет, и судбине људи и народа, ставити до знања да ће дирањем у српске интересе стећи финансијски моћног непријатеља, спремног да их свргне, не питајући за цену. Тако ће моћи да ћуте, и наставе да бране Израел, без турања носа у српске послове.
dijagnozi.
Samo , koja je to terapija koja bi dovela do
ozdravljenja?
Mi se, izmedju istog cekica , i istog nakovnja,
nalazimo vec duze od 200 godina.
Kad je 1804. Prota Mateja Nenadovic, pregovarao
sa tadasnjom medjunarodnom zajednicom (Austro-
Ugarskom, u Zemunu), i trazio da ustanicima bude
isporuceno malo praha (baruta za topove), njegovom
zahtjevu nije udovoljeno .
Cak je i Krleza, o kojem se hiljadu stvari moze
reci , ali ne da je bio Srbofil, zabiljezio da je
" Europa dozvolila da prva oslobodilacka Revolucija
bude ugusena u balkanskom kalu "(sustina citata je
tacna), i da je " Austrougarska uvijek pomalo
zazirala od stambolskog cibuka ".
Tadasnji Protin vapaj, i sutrasnji razgovor Vuka
Jeremica sa Klintonovkom , potpuno su isti.
Ponovo necemo dobiti ni " praske ".
Sto vise uslova ispunimo , dobicemo vise uslova.
Da bismo iz zacaranog kruga izasli ,neophodno je
da se istovremeno dogode 2 stvari : da imamo mocnog
saveznika , i veoma sposobne politicare ( mozda je
redosljed obrnut ).
A kakvi su nam politicari, od toga smo dalje nego
ikad.
Nasi politicari , snishodljivo se smjeskajuci, ne
samo da ne postavljaju " neugodne " zahtjeve , nego
nemaju zahtjeva uopste.
I veoma su " pogodni " za sklapanje " deala ".
Док сам радио у Кејто институту у Вашингтону као интерн-истраживач имао сам један веома занимљив разговор с једним младим колегом Американцем, мислим да није имао више од 23 године живота. Рекао ми је да га је веома зачудила антисрпска политика САД од Клинтонове до Бушове администрације, пошто су (цитирам његове речи)"Срби били амерички савезници у два светска рата, заједно су се борили са Американцима против заједничких непријатеља, а сада администрације помажу све оне који су били главни свезници америчких непријатеља". Морам да признам да сам био дирнут овом, рекао бих, исповешћу младог Американца, који ми је све то искрено рекао не улазећи у основе америчке политичке доктрине после победе у Хладном рату (иначе је радио у Центру за студије уставности при Кејто институту). У његовом излагању се могла приметити велика доза стида због званичне политике његове земље према Србији и српском народу што ме је додатно уверило да су и у Америци могућа одступања од "мејнстрима", и да то само треба добро организовати и артикулисати.
Иначе, г. Малић је, што се лобирања тиче, потпуно у праву. Имао сам прилику да будем један од организатора неколико Кејтових "брифинга" на Кепитол Хилу (првенствено у конгресном Сенату), тако да сам могао лично да приметим тај хаотични сплет разних интереса и присуство разних националних делегација, које редовно шаљу акредитовани амбасадори. Наравно, никада нисам срео нити једног јединог српског дипломату на било ком брифингу док нпр. дипломате и новинари из бившег СССР-а не пропуштају чак ни брифинге о политичкој ситуацији на Хавајима. Међу њима најактивнији су Грузини а из бивше Југославије Хрвати. Но, важно је да Срба нема нигде. Вероватно су били заузети, проводећи време по шопинг-моловима и другим "институцијама западне културе". Е па тако се не води озбиљна политика, а посебно не политика према САД. Док се то не промени, тешко нама.
Поетна је, међутим, да чак и ако се нађу паре и кадрови, лобирање не може имати никаквог ефекта ако не постоји стратегија, ако нема циља. (Отуд и наслов.) Е сад, ако је циљ садашње власти затирање Србије, онда они нипошто не "играју за рају" већ свој наум спроводе сасвим доследно. Али то је већ друга прича...
Naravno da takav ne postoji. Ko bi mogao biti otporan na hajku da zastupa genocidne zlocince? Ali netacno je da je lobiranje u SAD toliko bitno koliko clanak sugerise. Nikakvo lobiranje ne moze preokrenuti geopoliticke ciljeve SAD koje su one cvrsto sebi postavile. Za velike pare se mogu neznatnoj manjini koja hoce da cuje u vlasti i javnosti predtaviti argumenti da je ono sto je genocidno upravo deo americke geopolitike prema Srbima (ali i mnogim drugim narodima—recimo Hutu u Ruandi su jos gore prosli od Srba, potpuno su izgubili sopstvenu zemlju u kojoj su vecina preko genocida koji je Amerika namestila protiv Hutu da bi onda bili uspesno optuzeni kao pocinioci tog samog genocida i osudjene u "sudu" u Arusi, da li vam to zvuci poznato kao nesto sto se odvija u Hagu). Time se nista bitno ne bi dobilo. Nije na Srbiji da menja americku spoljnu politiku, vec da je prepozna i da joj se prilagodi, a to bi znacilo da ne vrednuje kao pozitivno priblizavhanje sa neprijateljem. I kad shvati da je Zapad monstruozno anti-srpski nastrojen, ne zato sto nas mrze, vec zato sto imaju imperijalisticke ciljeve koje su sebi postavili, Srbija treba da potrazi ekonomske i druge saradnike na drugoj strani, umesto sto se ulizuje, po stoholmskom sindromu, svom mucitelju.
Tokom bombardovanja Srbije nije bilo ni jedne tužbe zbog lažnih vesti ni jedne tužbe zbog diskriminacije. Da je neko tužio Vokera zbog Račka, američki sud bi ga poslao na robiju, ali niko ga nije tužio. Eto zato nije bilo pro srpskog lobija, a bio je antisrpski lobi koji je upravo na tome radio da se spreči tužba. Danas kad bi tužili Vokera za izmišljotinu o Račku bio bi osuđen. Eto zašto nema srpskog lobija. Sa druge strane opskurni likovi poput Blagojevića ( prodavao Obamino mesto u Ilinoisu i kao takav najuren iz političkog života) su uvedeni i promovisani upravo kao trojanski konji da spreče suvislo prosrpsko organizovanje. Srpski lobi u Americi ne služi za promovisanje srpskog nacionalnog interesa u Americi nego obrnuto, krugovi koji ga kontrolišu, preko tog lobija nameću svoj interes Srbiji. Osujećivanje stvarnog srpskog lobija od strane vlasti u Americi je skupo koštala Ameriku, ne samo u praktičnom smislu nego i ideološki. Mit o unutrašnjoj demokratiji je uzdrman.
"Исто тако, мислим да је ера америчке доминације скоро па готова, и да они који гледају на будућност кроз призму америчке империје греше исто као и они што су још у новембру 1989. сматрали да је СССР вечан."...
Све сте лепо написали, али овим сте отишли корак даље него што треба....Можемо ми да сматрамо и прижељкујемо шта год хоћемо, али постоје природни и друштени процеси на које никада не можемо стопостотно рачунати, јер сви утичемо на њих, а никад се не зна шта је у чијој глави...
Калкулисање је међутим лоша основа за дугорочан мир и просперитет, које се обично сведе на коцкарске одлуке...Па тако, прођосмо српске куће, српске лобисте, српске градове...Свуда пођи кући дођи!
Погрешио сам. Кајем се.
@au mile je procitao situaciju najbolje kad kaze,
da jedno takvo lobiranje, bi bilo, nista manje nego "ударање у саме темеље америчке политике на Балкану, а то се не може опростити. Не може Америчка администрација никада признати своју кривицу. То једноставно није могуће."
Odlicni zakljucak.
Mi smo postali neprijatelji Amerike njenom odlukom. Tu smo kao Palestinci. Nasi politicari kao i njihovi, prave neku ritualnu igru oko Vasingtona, kao Indijanci oko vatre, vjerujuci da se samo radi o nekim zlim duhovima koje treba otjerati. A onda- sve ostaje isto. Amerika ce promijeniti stav prema Srbima samo kad bude PRIMORANA, a taj momenat nece doci kao produkat lobiranja.
Koliko god da se odupiru ideji, Srbi ce morat konacno da otpisu Ameriku. Dolazi vrijeme kad ce uvidjeti da su oni Americi potpuno bezvredni, sem mozda kao topovska hrana (za Avganistan). Bez obzira sto im sapte na uvo Sutanovac i Jeremic, njima nema spasa bez -Rusije.
Ko smo, sta smo kao narod? Sta su nase vrednosti o kojima svet treba/mora da zna? Za sta smo spremni da se borimo i odricemo?
Jasno je da Tadiceva vlada pa i opozicija (sem DSS partije) nije sposobna ni spremna da se prihvati ovog zadatka. Da li mi Srbi, kolektivno kao narod, imamo snage da nadjemo odgovore na ta egzistencijalna pitanja?
Po mom mišljenju razlog je sledeći. Neko je anticipirao i predvieo da bi Srbi mogli da se politički emancipiraju i u trenutku raspada SFRJ, na kome se radilo više od dvadeset godina, sasvim je izvestan postao raspad Jugoslavije padom Rankovića, učine nešto za sebe i za Srbiju.
Zato su formirani kadrovi pre svega u vojsci, formalno predpočinjeni NATO komandi, koji su vuklli sve konce i u Bosni i u Hrvatskoj, jedino se Mladić oteo, kao i bezbedonosne strukture koje su kontrolisale srpsku dijasporu, takođe predpočinjene recimo CIA-i, odnosno "CIA nije jedinstvena otganizacija i nije pod punom kontrolom Predesednika i Kongresa" ( J.W. Bush, kao razlog formiranja krovne bezbedonosne organizacije Homeland security) onim strujama CIA u kojima su Brozovi imali prohodnost i uticaj. Kisindžer, Čejni i Buš nisu prosrpski orjentisani, ali su u odnosu na katoličku, Kenedi, Klinton struju nepoverljiviji i prema islamskom i nemačko( ex-naci)-hrvatsko- katoličkom lobiju.
Nadbiskup Toronta i cele Kanade Alojzije Ambrozić je bio centralna ličnost antisrpskog i antijugoslovenskog lobija.
Šta ako je srpskim parama kupljeno njegovo mesto za nadbiskupa?
I tu je ta kobna veza, jugoslovenska savezna udba i Vatikan.
Uz svo uvazavanje, promene slike Srbije u Americi je potpuno promasena i deplasirana tema. Vise puta sam to obrazlagao, pa nema potrebe da se ponavljam.To jeste nemoguca misija iz vise razloga. Uostalom, i sami ste sve rekli u samo jednoj recenici :
Stvar je otisla toliko daleko, da se ovo "medju nama i njima" bukvalno svodi na "ili oni, ili mi", znaci do jedne krajnosti, i verovatno je to razlog sto mnogi ovde to jos nisu shvatili. Mi smo kod njih jednostavno otpisani, i sta god pokusavali, tu istinu nista nece promeniti.A bez pravilnog razumevanja te cinjenice, ne moze se osmisliti niti voditi iole ozbiljna nacionalna strategija.
G. Malicu, slazem se sa Vasim komentarom (naknadnim) vise nego sa tekstom. Razlog je u tome sto niti vidim jakih lobista za Iran i Venecuelu, niti mislim da bi, da puste Amerikance da im kroje sudbinu, kao DS, videli bilo kakve rezultate koji bi im 'pomogli' da ponizenje lakse istrpe.
Lobiranje je gubljenje novca i vremena. Ucenje mandarinskog, urdua i farsija nije.
Vuk Jeremic je najgori ministar u najgoroj vladi najgore politicke stranke u istoriji Srbije.
Da se sad ne pravim pametna skrivanjem iza čuvene Njegoševe...
Ipak mu danas pozelimo uspeh u razgovoru sa Hilari Clinton...
(Svaka istina prolazi kroz tri faze pre nego sto se prihvati. U prvoj se ismejava, u drugoj joj se protivi a u trecoj postaje ocevidna )
Licno mislim da je lobiranje jedna sasvim korumpirana i stetna institucija koju ne treba podrzavati vec je treba razotkrivati u svakom slucaju je u suprotnosti je sa moralno/etickim nacelima kojima bi kao narod trebalo da tezimo. Osim toga, sa cisto pragmaticne strane, mislim da u nasem slucaju ne samo da nema sanse vec je i izlisna zato sto je Sopenhauer u pravu: jer u svetu vladaju zakoni prirode i drustva i njihova prirodna logika. Cinjenica je da je danas mnogo teze kontrolisati i raspredati lazi i manipulisati isfabrikovanim dogadjajima zbog izmedju ostalog i sve ubrzanijeg tempa kojim se dogadjaji odvijaju i/ ili fabrikuju. Nekome se ocigledno zuri jer postaje jasno je da se cela lazna zapadna paradigma polako ali sigurno urusava. Sve je vise ljudi na raznim stranama sveta koji postaju zrtve lazi i prevare sa ciljem pljacke i stavljanja pod kontrolu. Pre 10 godina mnogi su nekriticki prihvatali zvanicnu verziju dogadjaje u bivsoj JU jer su imali poverenja u svoje drustvene sisteme i vrednosti. Danas to nije moguce zbog opste krize vrednosti usled besomucne korumpcije i kriminalnosti svetske vojno-politicke/finansijske oligarhije. Zato sto se bude cak i najneobavesteniji /najzatucaniji jer od "aktera" i sami postaju zrtve svojih banditskih rezima. Postaje ocigledno da se mnogo od scenarija koji se najpre sprovodio u Trecem svetu i na Balkanu, u Iraku, Avganistanu etc. sada sprovodi na zapadu i mnogi osecaju na svojoj kozi posledice lazi, obmana, kontrole,(ucena, pritisaka, pretnji), sistemetskog trovanja, zaglupljivanja i drske pljacke. Optimizmu i uljuljkivanju u lazno blagostanje i sigurnost dolazi kraj.
Што се тиче сврхе присуства у Вашингтону, то ни у ком случају не би било некакво врбовање Америке за "нашу ствар," с обзиром на чињенице које су на столу. Пре би се радило о контроли штете, о заштитној акцији на терену који смо (као и много тога) једноставно препустили противнику и повукли се у свој казнени простор.
Svima je jasno da vlada Borisa Tadica niti zeli a niti je sposobna da artikulise koje su to SRPSKE VREDNOSTI za koje je spremna da se "bori". Zato je i poznata kao "pro-zapadna" a ne kao nacionalna/patriotska SRPSKA vlada.
Pozitivan imidz Srbije i srpskog naroda u svetu treba stalno promovisati, zasluge srpskog naroda u borbi protiv terora (svih vrsta) isticati i srpske zrtve nezaboraviti.
Milijarderi gde ste da pomognete?
P.S. Ili se bar odazovite APELU ZA POMOC
Eparhije Rasko-Prizrenske i Kosovsko-Metohijske
Srbi na Kosmetu tesko da mogu da prezive:
http://www.eparhija-prizren.com/default.asp
Није поента међутим само национална-политичка, а на коју треба потрошити новац, већ како га зарадити и корисно трошити...
Dolaskom Tadica i Jeremica na vlast povucene su sve pro-srpske dipolmomate.Bez zelje da bilo kome brojim krvna zrnca,pitanje je da li Crnogorci i Hrvati(bez obzira na kvalitet-dominantnije je pitanje motivacije) treba da predstavljaju Srbiju(Berlin,UN,Pariz,Moskva,Madrid...).
Da li u slovenackoj,hrvatskoj,crnogorskoj diplomatiji ima Srba?
Zasto glumeci Jugoslaviju(kadrovi iz svih bivsih Republika) Srbija unistava svoje intereese?