Бити образован значи бити моћан. Бити необразован значи бити осакаћен, интелектуално импотентан, и уз то зависан. Као што је Тадић истопио артиљеријско оруђе српске војске, тако иста клика растапа српски образовни систем. Иако су домени деловања наизглед различити, генерални смер у оба наведена случаја је исти. Као и буд-зашто распродаја "државне" имовине путем тзв. приватизације. Кад допустите да вам неко веже и руке и ноге, а не стави вам повез преко очију, остаје вам само да гледате док вас мрцваре, без праве могућности на основну одбрану. Не постоји ни један (и бројевима 0) једини аспект друштвено политичког живота који не вуче у том истом смеру. Сваки потез је још један ексер у сандук. А доле драга господо нема дисања, 4 кубна метра црне земље.

"Политика ОНЛАЈН" вели:

Autorica osporava navode prof. Veljaka u njegovom tekstu "Bolonja: Štancovanje radne snage", o američkom sistemu visokog obrazovanja, a pretpostavljam na temelju lične spoznaje.
Dozvoljavam da je ocena prof. Veljka u velikoj meri karikiranje američkog sistema, odnosno da se isti ne može izjednačiti s tzv. Bolonjskim procesom.
Medjutim gotovo apologiranje američkog univerzitetskog školovanja od strane autorice deluje degutantno.
Činjenica je da je tendencija usko specijaliziranog visokog školstva započela u USA, a da je Bolonjski proces nastojanje Evropljana da Amerikancima preuzmu primat.
Govoriti kako američki sistem protežira kritično mišljenje je smešno, jer se celi njihov sadašnji upravljački sistem zasniva na piramidi poslušnosti, tako da su komunisti su za njih bili jadni amateri.

Primena "Bolonjske Deklaracije", kao je mi vidimo,
vodi u dalje razaranje sisetma obrazovanja.
Iako se u SAD odavno i neprekidno govori o potrebi
reforme-unapredjenja obrazovanja, a mi volimo da se
hvalimo uspesima (i "uspesima") nase dece tamo,
treba razumeti i objektivno ocenjivati SAD.
Nase osnovno obrazovanje je pretrpano predmetima,
odavno se razara "streberisanjem", pa je rezultat
vise nego tuzan. Svrseni ucenici osnovnih skola su
nepismeni, nepripremljeni za proces analize, sinte-
ze i zakljucivanja (i stvaralastva).
[Americka: nekoliko "fiksnih" predmeta, par izbor-
nih (muzika, likovna umetnost, ...), napredovanje
individualno i svaki predmet, po pokazanom znanju.
Udzbenici iz skolske biblioteke. Propisanih sveza-
ka nema ali papir za pisanje, za svaki predmet-da.
Uzbenik fizike (najbolji vidjen) preveli i Sovjeti.
Cilj-sto se uci, da se razume i zna-dokaze-usmeno
i pismeno (i prakticno). "Fiskultura"-svakodnevno,
jedinstvo duha i tela (opovrgnimo!). Dan skole-
prilika da svaki (da svaki) ucenik pokaze nesto-
pismeno ili izvedeno (napravljeno). Svi roditelji
prisustvuju. "Razredni" ne predaje. Kasnjenja i
odsustva moraju se pismeno objasniti-opravdati.
Komunikacija skola-roditelji, pored licnog kontakta
i pismena-skola redovno salje pisma-izvestaje,...
Iskusvo iz SAD]
Programi nasih srednjih skola cesto ponavljaju ("prosireno", "visi nivo") vec obradjene predmete. Fakulteti su pretvoreni u razne produzetke (sa ret-
kim izuzecima)-predavanja, udzbenik/skripta, buba-
nje, polaganje ispita i evo diplome (pise o cemu, ali ...).
Ameriricki fakulteti su svojevrsno-razgranato drvo.
Svaki polozen ispit ima vrednost,a uverenja i di-
ploma ima raznih. Nema fakulteta bez istrazivackog
rada. Cuvena Shangajska rang lista uzima upravo to
u vrednovanju, danas priznatog u celom svetu.
Na americkim fakultetima se studira (verovali ili
ne)- slusa, cita (mnogo vise od udzbenika), pise,
izlaze, prakticno radi i bavi sportom.
S. Savic

Mene Bolonja ne zanima, bio jednom, ništa naročito, a Firencu volim. Čudi me da se niko ne seća našeg usmerenog obrazovanja i dr Šuvara? Zar on nije bio naš prvi reformator ka stvaranju "idiota profesije"? Da li se sećate koliko smo bili ogorčeni na to usmereno obrazovanje? A danas je Bolonja nešto super. Da li je Boris bolonjski đak? Biće, i to odlikaš. Vuk Jerimić je američki fizičar, ali nije umeo da kaže novinarima kako glasi osnovni Njutnov zakon gravitacije. Pa mi smo sve Njutnove zakone znali, u gimnaziji, u prste. Mi ne znamo šta hoćemo. Amerika ne zna šta hoće, jer je pohlepa za hiperprofitom ispeglala sve vijuge američkog mozga i umesto američkog sna, oni sada pate od nesanice. Za koga oni štancuju radnu snagu? Jedno vreme otpuštali su 700 hiljada ljudi dnevno (rekao Obama). A Evropa? Ona je napustila svoju tradiciju i rešila je da je novi Kolumbo, po povratku iz Amerike, otkrije. Tako ćemo umesto Evrope dobiti kloniranu Ameriku. Meni je žao Amerikanaca, oni jesu u velikoj nuždi, ali sami su je izazvali. Ne moramo baš da gazimo njihovim tragovima. I Kinezi hoće da budu novi Amerikanci i baš ih briga što su najveći zagađivači planete Zemlje. Neće da ugase furune. Hoće, ali kad se obogate. Nemam šta više o ovome, nemam devet diploma (čemu to služi?) kao što ih ima gospođa koja nas je častila svojim odbranom američkog obrazovanja. Dosta mi je i ova jedna, stekao sam je u 23, a posle sam učio kod kuće i na poslu. Meni je dosta i ovo što znam, "hvale" mi samo pare, za kiriju i struju. Nisam čitao Basaru, priznajem.

Dok čitam sve ovo, gledam, istovremeno, Čaplinov film "Moderna vremena", posvećen "fordovoj traci" i Bolonjskoj deklaraciji. Izgleda da se Čarli svemu ovome ruga. Videću tačno, još nije kraj filma.

4 четвртак, 10 децембар 2009 22:28 ЕТФ
"Најбољи ученици у Србији су деценијама углавном одлазили на ЕТФ. У јавности их углавном нема." - Зато их има колико хоћете, рецимо, у Калифорнији, САД. Да није њих било, ДОС-овска власт би пустила писмо српског језика низ воду.

Posto sam studirala i u Srbiji i Americi mislim da mogu da poredim njihove obrazovne sisteme. Diplomirala sam na Filozofskom fakultetu u Beogradu u roku sto mi je zamereno jer sam protutnjala kroz gradivo ne cekajuci da mi se ono slegne. Iako sam bila veoma dobar student meni je studiranje bilo mucno iskustvo jer sam uglavnom najvise energije i zivaca trosila na neke banalne stvari - kako naci literaturu, kako uhvatiti profesora za potpis, seminarski rad itd, kako se postaviti prema istom a da to ne ugrozi njegovu sujetu... O nekakvoj praksi ne bih trosila reci. Sve se svodilo na studiranje radi studiranja.

U Americi sam studirala postdiplomske studije (MBA). Iako je ovaj program mnogo drugaciji od ostalih postdiplomskih sa sigurnoscu mogu da kazem da je visoko obrazovanje u Americi dosta kvalitetnije. Ogromni resursi, pristojni profesori koji vam gotovo uvek izlaze u susret, rad na projektima, mogucnost da se student iskaze i pokaze sve su prednosti koje se ne mogu naci u srpskom obrazovanju.

Ne znam kako je sada u Srbiji posto je uvedena "Bolonja". Cujem da su se stvari izmenile i da je sada mnogo lakse doci do diplome. Ipak, sustina je u tome koliko ce te diplome ljudima da pomognu da nadju odgovarajuci posao. Ipak, vecina nas zeli da radi izvan nauke.

I ne zaboravite puno toga se nauci i na samom poslu, osim u skoli.

Baš ste se lepo i dobronamerno obratili gospođici Gordani i gospođici Željki.
Nemam primedbi na tok, ton i sadržaj diskusije.

Ali imam napomenu i za one koji bi službeno trebalo da osmisle i školstvo i nauku.
U Americi je nešto očigledno što ovde nije. A to je smisao studiranja, učenja i istraživačkog rada. Nije smisao učenja i istraživanja u rezultatima, nego su rezultati u funkciji smisla.
Pazite ovaj podatak. Mira Marković i JUL su u svoje vreme poslali u SAD po mojoj proceni oko dve hiljde studenata poslediplomaca uglavnom profesorske dece, dece univerzitetskih profesora, i tada u vreme sankcija i bombardovanja im plaćali školarinu, da bi njihovi roditelji mogle spokojnije da podržavaju nju i njenog supruga i da bi u datom momentu mogli za njih da kažu koju lepu reč na tamošnjim univerzitetima. To je skeptično tumačenje. Ima i drugo, poput Karađorđa i oni su, Sloba i Mira, slali mlade ljude da iz belog sveta donesu neko znanje na "polzu" našem narodu. Možda je istina između. Ali, nijedan od tih srpskih poslediplomaca nije rekao ni jednu lepu reč o njima. Ja jesam, ili barem nisam ružnu reč rekao. Moje skromne studije nisu oni platili.
No, međutim. Šta bi od znanja i diploma. Ništa. Svi, ili skoro svi su bili na tzv. "international studies", programima koji ne važe za SAD ne mogu se sa tim programima zaposliti nigde tamo, i koji imaju samo jednu funkciju, a to je da sa tim diplomama, divno dizajniranim komadićima papira, mogu da mašu kad se vrate u Beograd i da traže privilegije.
Naravno da to nije sva ni puna istina, ali deo jeste. Naši su tamo među najboljim studentima. Jedino što se stranci čude kako to da su izabrali neki program za studiranje, a ne znaju gde će da rade, oni pre nego upišu studije znaju i stolicu na kojoj će sedeti.
Tada mi je prvi put bilo iskreno žao Mire i Slobe. Kako su ih koristili nezahvalnici. I nije mi žao što sam o njima govorio lepo i pozitivno.

Vi ste izabrali Trampa i Gejtsa da ilustrujete kako srednjoškolci mogu svašta. I ja imam slične primere, Džek London ili Jesenjin su takođe bili srednjoškolci. Šolohov nikad nije maturirao, a njegov Tihi Don je izvan sumnje jedan od najvećih trijumfa ljudske reči. No, međutim. Da li biste Vi bili tako ignorantski raspoloženi prema komadiću šarenog papira, diplome, kada biste došli u urgentni centar (ne daj Bože) da operišete slepo crevo i da vam dežurna sestra kaže."Tu ima jedan lekar opšte prakse, ali on je toliko iskusan i pametan, bogatiji je od svih ovih specijalista, docenata i profesora zajedno. Ima vilu na moru u Crnoj Gori, kupio je stan u Brseloni i vozi najnovijeg golfa on će Vas operisati ". Hoćete li njega izabrati da Vas operiše ili čete tražiti nekog hirurga makar bio i podstanar, makar i autobusom dolazio na posao?
Što se tiče okretnih preduzetnika kao što su Gejts ili Tramp tamo, i sličnih (dozvolite da ne imenujem) vrlo bogatih ljudi ovde, to je u domenu izbora kontrolnih službi raznih država koji gledaju i paze ko će se obogatiti. Možda su Gejtsa uveli u bazu podataka i patenata da izabere nešto što su drugi odavno smislili, ali je dotična "država" odlučila da te patente pusti u promet tog časa, a baš u njega je iz nekih svojih razloga imala poverenje da blagodeti od upotrebe toga neće otići na drugu stranu.
Jako sam se iznenadio kad sam video da je jedan imunolog za osnovu svoje disertacije ( koja je ocenjena kao korak napred savremene svetske biologije ) uzeo istraživanje, zaključke, i oglede iz arhiva iz vremena, zamislite, Ivana Groznog.
Nije Vaše mišljenje za zanemarivanje, samo nije potpuno. A ni moje, ako Vam je za utehu nije ništa bolje. Svako dobro.

Gordana, Drago mi je da ste me razumeli, u osnovi se slažemo da je kvalitet ono bitno i daje rezultat...Ali, mi ne možemo znati da li će neko svoj kvalitet “davati na kašičicu” ili “u cugu” ,a ponekad je tesno na ovome svetu i za kvalitet...Nema svako sreće kao Tesla da zasija, ili da bude svetsko čudo iako je ono u njemu...(primer braća Rajt/gdin Jat, Kolumbo/Norvežanin mislim Erikson, pa i “predgrupa” Microsofta)
Drago mi je da ste spomenuli Politiku, pre par godina izašao je na “opšte dobro”: tekst “Država štiti crno tržište lekova”..
Drago mi je da ste spomenuli Trampa, imam lično iskustvo sa kompanijom g Trampa i gorim od želje da ga sretnem da mu kažem svoje mišljenje...Priručnik Trampa inače držim pored uzglavlja, a kandidate koje je odabrao “tipovala” sam a izuzetkom jednog.. (uzgred, pravi doktorat jeste “svoj rezultat”, rezultat svakog pravog doktorata je nov naučni zaključak, ali ajde da to progledam kroz prste, jer je Tramp verovatno mislio na rezultat koji je već unovčen...
ps Dirnuli ste me u živac sa matematikom, ona mi je u svemu što radim, čak i kad pijem mleko....Ali, slažem se da je naš rigidni sistem terao učenike da uče ono što ne vole ili nemaju smisla...
I svakako se slažem da je znanje kompleksno ...(prava diploma profesionalno obavezuje, znanje bez diplome ne!)....
Što se Bila tiče, delim vaše mišljenje, al se ipak ne mogu oteti utisku da možda ne bi upadao u neke zemlje sa softverom bez ugovora, da je na pr. imao diplomu Pravnog fakulteta...
Hvala za informaciju o Windows Seven... Sedam puta vas kroz Microsoft pozdravljam... I molim Boga da bilans brzine u kojoj nas je globalno munjevito stavio Gejt, nikada ne završi ”Einstein-ovki”...i to se dešava..pa se uspeh i neuspeh sretnu na nekoj ”magistrali”...
Skeptik..”U Americi je nešto očigledno što ovde nije. A to je smisao studiranja, učenja i istraživačkog rada. Nije smisao učenja i istraživanja u rezultatima, nego su rezultati u funkciji smisla.”...Baš tako...Smisla života....

Nije se teško složiti da je rezultat studiranja zbog smisla studiranja, a ne smisao u rezultatu.
Ima još nešto sa čime ćete se složiti još lakše. To je da Amerikanci, ali i drugi, od Kineza do Meksikanaca, ne izvode zaključke o Srbima, ili Jugoslovenima, niti o srpskoj borbi u Drugom svetskom ratu na osnovu informacija, slika, predstava i tumačenja kakva su data ili se mogu zaključiti iz stripova Mirko i Slavko. ( Ne mogu da ne podsetim na čuvenu repliku : "Mirko pazi metak, Hvala Slavko")
No međutim, kod nas, sada i ovde ima žena i ljudi koji na osnovu sličnih stripova, crtanih i drugih filnova stiču "znanja" o Amerikancima i pojavama i životu tamo. I na osnovu tih crtanih stripova ( znam da je pleonazam) grade svoje svetonazore ili poglede na život i svet.

Jeste čitali ste stripove i gledali crtane filmove. Sve što ste rekli i o jednom i o drugom Bilu je iz crtanih stripova i crtanih filmova. Gospođica Buturović je da ponovim napisala članak, novinski, o svojim impresijama na američko studiranje i istraživanje. To je rečeno iskreno, dobronamerno i prilično pronicljivoo. Nažalost, ne njenom greškom, već prirodom teksta, od novinskog teksta se to ne očekuje, ne i potpuno.
Ovaj drugi deo se odnosi na poistovećivanje privilegovanih obrtnika sa "talentom". I ja sam u prvom gimnazije ispravljao greške moje profesorice iz matematike i objašnjavao joj što nije znala. Pa šta? Znate li vi koliko treba da bi se izvežbala samo jedna deonica na violini za jedan valcerčić od tri minuta. Znate li koliko treba plivati da bi se sto metara preplivalo za minut. To je rezultat iz predprošlog veka. Znate li koliko treba učiti da bi se dobilo devedeset posto na TOEFL-u što nije dovoljno za ozbiljnije stvari. I da to bagateliše polupismeni samozvani "talenat". Što nije rekao visoka inteligencija? Nije, jer se IQ može izmeriti.
Još nešto. Znate li da u Americi postoje kursevi iz pranja zuba i uključivanja usisivača u struju. To su kursevi za one koji su živeli u uslovima gde nisu videli usisivač i pastu za zube. Naravno imaju kursevi za zaštitu podataka NASSA. I između tog za pranje zuba i kursa za NASSa stotinu drugih nivoa. Kad čujete da je neko završio kurs u Americi možda je to bio kurs za pranje zuba, a vi mislite svo znanje ovog sveta pokupio. Da li će nekome biti dostupni podaci ne NASSE nego samoposluge u Viskonsinu ( to se smatra najveća zabit) ne zavisi od znanja nego od poverenja poslodavca. I da citiram jednog mog malog rođaka koji se iz Toronta preselio u Šikago :" Koji seljaci su ti Amerikanci, Toronto je za Šikago Evropa".

Skeptik, Uopste mi nije jasno zasto ste presli na gluv telefon i objasnjavate mi nesto sto upravo sve vreme stitim, kvalitet znanja, diplome, škole, talenta, itd. pokusavajuci da razumem Gordanu koja u osnovi takođe brani smisao...
Pa još mi dokazujete da znate šta sam ja čitala i gledala!!!
" Jeste čitali ste stripove i gledali crtane filmove. Sve što ste rekli i o jednom i o drugom Bilu je iz crtanih stripova i crtanih filmova."..

Ni o jednom ni o drugom Bilu nisam pisala doktorsku disertaciju u komentaru već egzaktno mišljenje, i to svoje, na osnovu ličnog iskustva sa "domenom" u kojima se gospoda nalaze ili su se nalazili (White house, Bill and Melinda Foundation, Zoran Đinđić-Vlada Srbije, grantovi, itd.) i volela bih da taj moj promišljeni doživljaj stigne do njih...
Zašto mislite da se do poznatih ljudi može stići samo kroz strip?
ps Vi možćete pisati o uticaju crtaća na ljude, ali nemate pravo da taj uticaj ograničavate na egzaktno znanje nekoga koga uopšte ne poznajete.. E, to baš nije američki! A ne bi trebalo da je niti globalno...

Šarka....Sve se slažem...(I hvala za „fini svet“)...Pa i novu farbu za kosu treba prvo da probamo malo na kožu, a kamoli čitave njive koje treba da hrane ljude...Svako posmatra kroz prizmu koja mu je najjasnija...Meni je na primer posmatranje znanja kroz funkcije blisko, Gordani nije...Skeptiku su bliski stripovi, meni nisu....
Znate, kad obrazovani ljudi upropaste svoju profesiju, onda je prosečnost logičan sled, ali kad prosečnost zavlada svetom, onda su uglavnom genijalci spas...tako nekako...
Ipak, izražavam nadu da iz Bolonjske prosečnosti i diploma onih koji su izdržali da ne prodaju svoju diplomu za jeftine pare, možda izađe nešto dobro...Npr. neko „čudo“, što reče Gordana...

Skeptik, ”U stvarnosti nema gluvih telefona, uvek neko čuje i vidi.”...slažem se, čak i kada je ”gluvi internet” u pitanju....
Čak i kad neko ”misli da je njihovo otkrovenje ostatku čovečanstva nepoznato”, ne moraju ”svi da znaju”, ali je važno da zna barem jedan dobronameran čovek....Pa kad npr. ”prostosrdačni ljudi” se dokopaju tog otkrovenja, da ga opomenu....Ovo nisam baš tako ”gluvo” napisala, zar ne?
ps Tom Sojera sam citala....

Skeptik, Vaša skeptičnost je najzad kod mene urodila plodom!
”Priznaćete da su svi divni”...
Priznajem da su svi divni! Onda ne moramo tražiti više spas, kad je ”On” tu...(pa naše vreme ne stoji, a ”Božje” možda stoji pa su verovanja ”došla”, a u njima je i znanje i nauka, za to ne brinem!)...
(Zamislite da vam jednog dana neko kaže, dopisivao si se sa Svevišnjim ili Nekim Njemu bliskim, a nisi ni znao...REAL FUN! - Neka mi Bog oprosti za ovu malu ljudsku inspiraciju!)
Nisam vas samo shvatila da li je u stripovima i hiro i Kavasaki ili samo hiro, pa da Kavasaki obezbedimo mi "kavedžije sa Japancima"!?

Što ne rekoste odmah da u stripovima ima toliko pametnih stvari, a vi navalili na Mirka i njegovog druga, kako beše....
Jedino mi nije jasno šta fali "foto sekciji"?
Da nije to ipak neki "hir"?