Хвала вам на овом пренетом чланку. Политику више не читам, па бих овај диван чланак пропустио.
Препоруке:
0
0
2
уторак, 08 децембар 2009 18:57
Aleksandar
Tuzno je videti jednog eticara obrazovanog u analitickoj tradiciji i poznavaoca Kantove misli, da se odluci da Pavlovu smrt iskoristi da vezba pisanije na hajdegerski nacin, masuci "bistvovanjem" i kvazi-poetskim besmislicama. Stag a je moglo navesti na takav cin? Ima li neke politicke dobiti iza toga? Mozda novo mesto u nekom odboru, nekoj komisiji?
Препоруке:
0
0
3
уторак, 08 децембар 2009 19:26
Јованка Ј.
Вратили сте ми поверење у филозофију данас. Ми нисмо склони хвалоспевима једни другима. У филозофском духу сматрамо да су препирања за филозофију кориснија. Зато ћу и ја на првој речаници са хвалоспевима да станем.
Било је у тој тишини истина јако мало од пуког егзистенцијализма. Није то била она Хајдегерова тишина пред скок тубитка у Ништа. То је тишина загледаности у ентелехију која вапије:
Човек је оно што тек треба да буде.
То је светла будућност. У њој, желели то неки или не, Србија ће да засија светитељима (судећи по опредељењу њених грађана, ако је грађанин добар термин за човека)
Препоруке:
0
0
4
уторак, 08 децембар 2009 19:55
Aleksandar
@Jovanka J
Vas komentar je potvrdio ono cega sam se najvise plasio da ce Babicev nacin pisanja da prouzrokuje i protiv cega sam se u svom komentaru pobuni. A to je da ce ovakva pisanija o Pavlovoj smrti da izazovu medju Srbima upravo odiozne hajdegerijanske inspiracije poput Vaseg "skoka tubitka u Nista". Strasno je da smrt naseg patrijarha posluzi velicanju "misli" jednog nekoherentnog Naciste. Zaista Pavle to nije zasluzio!
Препоруке:
0
0
5
уторак, 08 децембар 2009 20:04
Дарко Станојевић
Познајем овог господина лично, тј. својевремено сам водио са њим један подуг и топао разговор, који се претворио у, малтене, моју исповед... а који ми је у много чему касније помогао и донекле ме усмерио у животу.
Велико му хвала!
Препоруке:
0
0
6
среда, 09 децембар 2009 06:52
ББ један
Придружујем се Јованки Ј.
Препоруке:
0
0
7
среда, 09 децембар 2009 12:17
Јасна Симоновић
Лепо...
"Али ићи по средини није увек лако. Човек је „врдуљаво“ биће! А и стазе нису увек баш тако „праве“. У то сам се поново уверила у среду, када сам спонтано, озарена својим ништавилом у оквиру „дивине ордер“, уходала у поворку код палате „Албанија“, наивно очекујући да ћемо ићи посред Кнез-Михаилове одређеним темпом, све до светих врата Саборне цркве, у којој је наш уснули патријарх „чекао“ да обави своје последње овоземаљске дужности, док га не пустимо да с товаром наших надања и порука стигне пред Свевишњег."...Илустрована Политика, 26.11.2009. Писма Уредништву, "Свећица из Александровца"...
Препоруке:
0
0
8
среда, 09 децембар 2009 14:36
drabra
Hvala na ovom clanku.Interesantno je pogledati pescanik i e-novine sa koliko se zara mrzi. Patrijarh nas je ucio da volimo a ne da mrzimo i zato nas mrzi da mrzimo pescanicice i enovincice.
Препоруке:
0
0
9
среда, 09 децембар 2009 20:11
ana-ch-pl09
"Огроман је био потенцијал те немости, и врло знаковит"... a kada bi još neko to znao i da protumači...
.jpg)
Било је у тој тишини истина јако мало од пуког егзистенцијализма. Није то била она Хајдегерова тишина пред скок тубитка у Ништа. То је тишина загледаности у ентелехију која вапије:
Човек је оно што тек треба да буде.
То је светла будућност. У њој, желели то неки или не, Србија ће да засија светитељима (судећи по опредељењу њених грађана, ако је грађанин добар термин за човека)
Vas komentar je potvrdio ono cega sam se najvise plasio da ce Babicev nacin pisanja da prouzrokuje i protiv cega sam se u svom komentaru pobuni. A to je da ce ovakva pisanija o Pavlovoj smrti da izazovu medju Srbima upravo odiozne hajdegerijanske inspiracije poput Vaseg "skoka tubitka u Nista". Strasno je da smrt naseg patrijarha posluzi velicanju "misli" jednog nekoherentnog Naciste. Zaista Pavle to nije zasluzio!
Велико му хвала!
"Али ићи по средини није увек лако. Човек је „врдуљаво“ биће! А и стазе нису увек баш тако „праве“. У то сам се поново уверила у среду, када сам спонтано, озарена својим ништавилом у оквиру „дивине ордер“, уходала у поворку код палате „Албанија“, наивно очекујући да ћемо ићи посред Кнез-Михаилове одређеним темпом, све до светих врата Саборне цркве, у којој је наш уснули патријарх „чекао“ да обави своје последње овоземаљске дужности, док га не пустимо да с товаром наших надања и порука стигне пред Свевишњег."...Илустрована Политика, 26.11.2009. Писма Уредништву, "Свећица из Александровца"...
где пронађе хајдегера у овом тексту?
Pitaj Jovanku.