Mislim da je Bučiću, kome "ne pada na pamet da se kandiduje ѕa mesto predsednika Srbije" svejedno ko će se kandidovati.
Ovde nedostaju emotikoni,
ono kad se smeješ da ne bi plak`o.
Preporuke:
21
2
2
ponedeljak, 10 februar 2020 16:08
markiz
Svaka cast Cvijetine! Ala si ih demaskirao, aferim!
Preporuke:
34
3
3
ponedeljak, 10 februar 2020 16:50
Sava Stariji
Ja bih kao protivvučićevog kandita predložio Milomira Glavčića.
Zašto? Ukratko - zato što ima sve ono što Vučić nema a što nam je potrebno. Zato što je potpuna suprotnost onome što Vučić radi.
Kada budem imao vremena probaću da detaljno obrazložim.
Naravno, ima tu puno ali, ali neka ostane da sam izašao sa takvom idejom ovde.
Preporuke:
12
2
4
ponedeljak, 10 februar 2020 18:22
Duško Gajić
A ja mislim da bi idealan kandidat koji bi pobedio Vučuća bio Branislav Trifunović(na žalost, prošlo je vreme nacionaldemokrata, sad su na ceni „stručnjaci opšte prakse“). Ali on bi morao da jedno godinu dana nosi pristojna odela, bude obrijan i uredno potšišan. Da se ponaša ozbiljno, kako priliči predsedniku i da priča ono što uglavnom i priča. Da ideologiju-ako je slučajno ima, što nije baš preporučljivo, ostavi na stranu, već da glavno oružje u kampanji bude racionalnost i ono što je zajedničko svima u Savezu za Srbiju(on bi sad rekao, pa to je onda ništa). Pobeda bi bila sigurna, ali samo uz dobru Banetovu psihološku pripremu. Kao kada pripremamo boksera za meč. Mlađa Đorđević je dobar kandidat, ali ja za mog garantujen, a Vi Cvijetine, ne verujem da bi smeli za vašeg da garantujete.
E sad, jedino što pravimo, obojica, račun bez krčmara.
Problem je što je moj kandidat umetnik i što ima puno bubica, ali sve se može. BANA ZA PREDSEDNIKA!
Preporuke:
4
18
5
ponedeljak, 10 februar 2020 19:06
ZR
Milivojević je lepo skrenuo pažnju na neke stvari.
Ko je čitao knjižicu Vesne Mališić "Zoran Đinđić - San o Srbiji", gde je on dao opširan intervju u kome je opisivao stanje u opoziciji i događanja 2000. godine, mogao je da pročita da se Đinđić sa Koštunicom bio dogovorio da ovaj bude predsednički kandidat, ali na predsedničkim izborima u Srbiji koji su trebali da budu održani 2002. godine, a da se 2001. godine radi na organizaciji. Dakle, razmišljalo se preko dve godine unapred.
Nažalost, današnja opozicija nije u stanju da se dogovori da li treba da se izlazi na izbore u Paraćinu i Šapcu. Takođe, takvu ličnost je vrlo teško naći. 2017. je to mogao da bude Jeremić, ali je Janković se brže-bolje izleteo, Boško Obradović takođe, Radulović je promovisao udbaškog pajaca Belog, tako da je teško od takvih ljudi očekivati da rezonuju dve godine unapred.
Preporuke:
18
2
6
ponedeljak, 10 februar 2020 21:23
siniša
Velike zemlje ukoliko nisu monarhije imaju predsednički sistem. Nemačka ima kancelarski sistem.
Male zemlje treba da su ili monarhije ili da imaju parlamentarni sistem i da predsednika bira parlament, a da politiku vodi vlada. Kao u Italiji, Grčkoj.
Naše iskustvo sa predsedničkim sistenmom u kome je predsednik zaista sve a to je bio i Milošević i Tadić i Vučić nisu se pokazali kao dobro rešenje.
Mislio sam da je podela vlasti između premijera i predsednika u slučaju Koštunica Tadić katastrofa, ali predsednički sistem u kome se jedan čovek pita za sve je lošiji.
Evo razloga. Parlamentarni sistem uključuje više ljudskih potencijala više ljudi učestvuje u vlasti i sigurno znaju više nego jedan čovek.
Umesto da licitiramo sa imenima ( uzgred ja se nisam primao da je taj Mlađo ruski čovek, kao što nije ni Vučić ) da probamo sa parlamentarnim sistemom. da parlament bira predsednika a da premijer vodi politiku i vlast.
Preporuke:
1
4
7
ponedeljak, 10 februar 2020 23:01
penzioner Cviko,
@ siniša,
Ne slažem se da Predsednika republike bira Parlament pogotovo ako su poslanici birani po principu glasovi za partiju. Tek tu je potpuno zamešateljstvo koje potpuno isključuje narod. U tom slučaju, vlast je u rukama grupe ljudi koje znamo a možda ni ne znamo. Rešiti ih se ne možemo. Bolje je da predsednika i dalje bira narod. Predsednik U IME NARODA bira mandatara i daje mu mandat. Ovim činom on je odgovoran pred narodom. On poput policajca prati rad državnih organa i po proceni ili
potrebi koriguje rad vlade. Nije maneken. Ako i pored toga nema dobrih rezultata, predsednik traži vraćanje mandata. Ono što je onesposobilo ovaj model jeste mešanje ambasadora stranih zemalja što dokazuje sledeće. Kad je neki njihov miljenik premijer onda svi trube kako je sva vlast kod premijera. Kad premijer postane predsednik, priča se ponavlja, predsednik je najvažniji. Drugi problem je što ni jedan predsednik nije zatražio vraćanje mandata a to se na zapadu dešava, perfidno ali se dešava.
Preporuke:
11
1
8
ponedeljak, 10 februar 2020 23:54
Nenad
Umesto da se razmislja o potpunim bedastocama tipa "kako da Djilas osvoji vlast", bolje da razmisljamo kako se zapravo resiti ovog jarma na vratu. Dokazano je da se ovde vlast ne moze smeniti bez potpune podrske sa Zapada i kako onda smeniti nekoga ko ispunjava sve sto mu Zapad kaze. Tako sto ce se vlast napadati sa desne strane, a ne sa leve kao sad. Nemoguce je srusiti ovu vlast sa leve strane posto leva strana misli sve sto ova vlast radi. Treba sa desne strane vrsiti pritisak na vlast i tako joj onemoguciti brzu izdaju (kao sto su radikali i SNS vrsili pritisak na Tadica) i onda ce Zapad sam da ih smeni kao sto su i Tadica. Jedino sto nam tada umesto tadasnjeg Vucica koji se dobro uzivio i sazivio u izdajnickoj ulozi, treba neko kao Dodik. Neko ko ce se pretvarati da je sa Zapadom dok ne preuzme vlast, a onda se udaljavati od njih. Takva strategija nam treba, a nikakvi SZS i slicno, nikad se sa Djilasima i slicnima necemo resiti ovog zla.
.jpg)
Ovde nedostaju emotikoni,
ono kad se smeješ da ne bi plak`o.
Zašto? Ukratko - zato što ima sve ono što Vučić nema a što nam je potrebno. Zato što je potpuna suprotnost onome što Vučić radi.
Kada budem imao vremena probaću da detaljno obrazložim.
Naravno, ima tu puno ali, ali neka ostane da sam izašao sa takvom idejom ovde.
E sad, jedino što pravimo, obojica, račun bez krčmara.
Problem je što je moj kandidat umetnik i što ima puno bubica, ali sve se može. BANA ZA PREDSEDNIKA!
Ko je čitao knjižicu Vesne Mališić "Zoran Đinđić - San o Srbiji", gde je on dao opširan intervju u kome je opisivao stanje u opoziciji i događanja 2000. godine, mogao je da pročita da se Đinđić sa Koštunicom bio dogovorio da ovaj bude predsednički kandidat, ali na predsedničkim izborima u Srbiji koji su trebali da budu održani 2002. godine, a da se 2001. godine radi na organizaciji. Dakle, razmišljalo se preko dve godine unapred.
Nažalost, današnja opozicija nije u stanju da se dogovori da li treba da se izlazi na izbore u Paraćinu i Šapcu. Takođe, takvu ličnost je vrlo teško naći. 2017. je to mogao da bude Jeremić, ali je Janković se brže-bolje izleteo, Boško Obradović takođe, Radulović je promovisao udbaškog pajaca Belog, tako da je teško od takvih ljudi očekivati da rezonuju dve godine unapred.
Male zemlje treba da su ili monarhije ili da imaju parlamentarni sistem i da predsednika bira parlament, a da politiku vodi vlada. Kao u Italiji, Grčkoj.
Naše iskustvo sa predsedničkim sistenmom u kome je predsednik zaista sve a to je bio i Milošević i Tadić i Vučić nisu se pokazali kao dobro rešenje.
Mislio sam da je podela vlasti između premijera i predsednika u slučaju Koštunica Tadić katastrofa, ali predsednički sistem u kome se jedan čovek pita za sve je lošiji.
Evo razloga. Parlamentarni sistem uključuje više ljudskih potencijala više ljudi učestvuje u vlasti i sigurno znaju više nego jedan čovek.
Umesto da licitiramo sa imenima ( uzgred ja se nisam primao da je taj Mlađo ruski čovek, kao što nije ni Vučić ) da probamo sa parlamentarnim sistemom. da parlament bira predsednika a da premijer vodi politiku i vlast.
Ne slažem se da Predsednika republike bira Parlament pogotovo ako su poslanici birani po principu glasovi za partiju. Tek tu je potpuno zamešateljstvo koje potpuno isključuje narod. U tom slučaju, vlast je u rukama grupe ljudi koje znamo a možda ni ne znamo. Rešiti ih se ne možemo. Bolje je da predsednika i dalje bira narod. Predsednik U IME NARODA bira mandatara i daje mu mandat. Ovim činom on je odgovoran pred narodom. On poput policajca prati rad državnih organa i po proceni ili
potrebi koriguje rad vlade. Nije maneken. Ako i pored toga nema dobrih rezultata, predsednik traži vraćanje mandata. Ono što je onesposobilo ovaj model jeste mešanje ambasadora stranih zemalja što dokazuje sledeće. Kad je neki njihov miljenik premijer onda svi trube kako je sva vlast kod premijera. Kad premijer postane predsednik, priča se ponavlja, predsednik je najvažniji. Drugi problem je što ni jedan predsednik nije zatražio vraćanje mandata a to se na zapadu dešava, perfidno ali se dešava.
https://svetigora.com/emisije/oziljci-i-opomene/
odlični su sagovornici vredi odslušati.