Kome je do morala u politici, neka ide u NSPM

Starokomponovana muzika treće Srbije

Komentari (15) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 sreda, 25 novembar 2009 14:13
Nenovinar
Muzičko obrazovanje u Srbiji, pogotovo ono koje se odnosi na modernu muziku(u prevodu sve što nije ozbiljna muzika(odnosno klasična, kako je neki nepravilo zovu))je na jako niskom nivou. To je jedna od retkih stvari gde je Srbija jedinstvena i gde su prvo, drugo, treće, do n srbijanci jednaki.
Većina nas jednostavno ne zna šta valja.
Preporuke:
0
0
2 sreda, 25 novembar 2009 14:13
Mima
Shvatila sam poentu autorovu, mada mi sve izgleda napisano pomalo zbrda~zdola, bez neke osnovne niti.Ja sam po navedenim definicijama ,,klerofašista", mada se ne doživljavam tako, mpram priznati da više volim Guču nego Egzit, naprosto nekako mi više prija pogled na srpske nego na dugine zastave.Volim ja i dvojku, ali zasmetalo mi je to svođenje srpske muzike samo na taj oblik izvorne muzike.Ne mislim ni da je tzv. šumadijska dvojka uvek originalna, niti da je svaka novokomponovana melodija stvorena u tom duhu po svaku cenu uspela.Jedino što je naše, jedinstveno i posebno je višeglasno pevanje koje je bilo na pragu nestanka i na svu sreću, zahvaljujući pametnim mladim njudima, vraćeno je u život. Većina drugih stvari su pretrpele manji ili veći uticaj muzike drugih naroda i prostora.Znači,vraćanje tim korenima će očuvati naš izvorni zvuk, uz dužno poštovanje kosovskoj i muzici južne i istočne Srbije.
Preporuke:
0
0
3 sreda, 25 novembar 2009 15:30
Milko
Priznajem da je Mima u pravu kad kaže da je tekst zbrda-zdola. Ali me teši to što je ipak ostala vidna poenta mog pisanja.
Uz to, cilj pisanja teksta i nije da dadne sve odgovore, nego da otvori neka pitanja.

Ispalo je tako jer sam u jednom tekstu paralaleno provlačio dve poente. Naizgled nedodirljive. A zapravo vrlo isprepletane.
Jer, to zatiranje jedne Srbije od strane druge, nije počelo ni sa DOS-om ni sa B92. nego mnogo ranije. Jedan od koloseka tog procesa bila je i muzika.

Sećam se kad je, početkom 70-ih uveden famozni porez na ploče, i onaj naziv „šund“. Pa je tako šund nalepnicu dobila i pesma čika Obrena, na reli Dobrice Erića. Pogađate, reč je o „Devojci iz grada“.
A šund-nalepnicu je dobila i singlica na kojoj su samo 2 kola, Moravac i Užičko. Jednostavno, tadašnji žreci su, čim bi videli po omotu da je reč o „ćirilici“, a prioru udarali te nalepnice.
I stvorena je takva klima da je svaka muzika na bazi srpske tradicije nešto loše, seljačko, a sve ostalo je odlično.
Pa sam ja u Studenjaku imao cimera koji se zgražavao što slušam Kvakinu „Tajnu“, a on je čitav dan slušao:
Jedno paće odrpanće
muhu jednu lovilo
pa se je umorilo.
*
Takođe, slažem se da se naše muzičko nasleđe ne svodi samo na „dvojku“, ali sam je uzeo kao tipičnog predstavnika.
Naravno, ne možemo biti anahroni. Ko će danas da napiše „Na starom bunaru“ ili „Čuvam ovce kraj zelene jove“, kad niti ima bunara niti čobanica. Ali, ostaje pitanje da li ima išta između tih pesama i modernog hita „Kokakola, Malboro, Suzuki“.
Svaki dan neko kukumavči zbog orijentalistike u našim narodnjacima. To nije naše!!!
A repovanje jeste naše... nema više ni šansona ni kancona, džaba ti za našu muziku...
*
Svaki dan mi neko pomene ono „Zaveštanje Stefana Nemanje o jeziku“. Na stranu kada je ono zbilja napisano. Ali pokazuje da je poneko još donekle svestan koliko se duh naroda ubija kroz jezik. A peviđamo kako se to isto radi kroz muziku.
Preporuke:
0
0
4 sreda, 25 novembar 2009 15:33
m
Nastavak mog predugačkog komentara:
Navešću sada citat iz jednog teksta na diskusijama o našoj muzici. Ne garantujem tačnost navedenog, mada se dosta toga uklapa.
ja imam puno tih pesama sa 78rpm ili pre 1. svetskog ili posle...sve su snimljene kao srpske narodne pesme...pevane ekavicom...mnoge od njih su izgubljene za svagda...presle su u Sevdalinku. To su nam Komunisti uradili posle 2. svetskog rata...Nada Mamula i Joca Petkovic su takoreci poslati po partijskoj duznosti za Sarajevo. Dok je beograd dobio svoju radio stanicu 1929 (Srbija 1926 u Vinci) Sarajevo je pocelo emitovanje tek posle oslobodjenja. Onda je partija pocela sa ozbiljnim poslom sa skidanjem „feredza” zabranom „Sargije i Saza”, „Ilahije” su morale da nestanu. Tako je doslo da je srpska narodna pesma žrtvovana, tekst je dobio nekoliko „J” i gotov posao. Rodila se sevdalinka„ i tako kada nastemujes Radio Sarajevo, a ono, kao da si u sred Sumadije.

Takođe, evo još nekoliko „izvornih“ čiji je autor Dragiša Nedović:
Obraše se vinogradi dole kraj Topole”, „Lepe li su nano Gružanke devojke”, „Na moravi vodenica stara”, „Jesen prođe ja se ne oženih”, „Ajd' d' idemo Rado”, „Siromah sam druže”, „Harmoniko moja”... kao i pesme koje bivši zemljaci prisvajaju kao svoju nacionalnu „glazbu”- „Kad si bila Mala Mare”,„O lipa ti neznanko”...
*
Eto, i ovaj moj naknadni komentar je malo zbrkan. Suviše široka tema.
A osnovno polazište je bilo i ostalo: Uticaj politike i propagande na dušu naroda.

Ili, da uzmem za primer film: Imamo opciju domaći filmovi, recimo ili ovi Kusta-Brega na jednoj strani, a na drugoj strani neke strane, sa temama ubistva, forenzičatri, advokati..

A ja, „trećesrbijanac“ ubih se preporučujući prijateljima da gledaju talijanski „El postino“, dirljivu priču o nepismenom mladiću sa nekog ostrva, koji nosi poštu Pablu Nerudi dok je u egzilu na tom ostrvu...
Preporuke:
0
0
5 sreda, 25 novembar 2009 17:13
Simic Manojlo
Od kada se kod nas, uvrijezilo misljenje da
"zanr"(genre), odredjuje kvalitet?
U svakoj vrsti muzike (i umjetnosti uopste),
postoje genijalna ostvarenja (sto je prava rijetkost), i potpuni promasaji(sto je skoro pa
pravilo).
Dok ovo pisem, pjeva mi Bob Dylan:"Knock, knock,
knockin' on Heaven's door". On predoziran, ja
sasvim trezven. Volio sam ga, i prije 40 godina.
Kao i Bitlse. A mozda i jedino njihov "izvadak",
odstupa od gore pomenutog.Ni protok vremena, kao
najboljeg sudije, nista im ne moze. Sopena danas
nazivaju, Bitlsom 19.vijeka.
O savremenim tokovima (rep, tehno itd), znam samo
toliko, koliko kroz zidove dopire iz susjedne sobe,
gdje djeca slusaju preglasnu muziku( a dopire dosta
tanki su na "zapadu" zidovi).
Pa i u toj vrsti muzike, ima pravih bisera ( 1%),
i nesravnjivog smeca( 99%).
Covjek stekne utisak, da ti momci znaju samo tri
akorda, a da ostale nauce za vrijeme nastupa na
koncertu.
Volim da slusam nas "Svilen konac", u izvedbi
velikog narodnog orkestra. To je prava simfonijeta.
Nedavno sam, medjutim, na "Yu tube", naletio na
vokalnu izvedbu 2 pjevacice( izvinjavam se, imena
nisam upamtio).One su, u namjeri da "poprave"
pjesmu, dodavale nepotrebne sinkope, i suvisna
tremola. Kako se nesto, samo po sebi lijepo, i
savrseno u svojoj jednostavnosti, moze popraviti
dodavanjem "ukrasa"? Moze samo da se pokvari.
Takodje volim vranjanske( jednu od njih, "Lepe
kose curo imas", obradio je, prije 40-ak god.
"Bonnie M", i pjevala se u cijelom Svijetu.
Nazalost, nazvao ju je "Raspucin", pa je ostalo
sakriveno njeno porijeklo), ili "Cveto, mori Cveto"
I mnoge druge, narocito u izvedbi Vasilije Radojcic
i Merime Njegomir, ali, i mnoge, mnoge druge.
Kako smo, od tako dobre osnove, stigli do ovog
sramnog kica, ostaje nejasno.
I bilo bi interesantno, povuci jednu paralelu.
Iz "crnih" horova baptisticke crkve( molim da zbog
ovog "crnih", ne budem pogresno shvacen, jer to
kazem samo zato, sto "crni" glasovi imaju specificnu
Preporuke:
0
0
6 sreda, 25 novembar 2009 17:28
Simic Manojlo
"Crni" glasovi, dakle, imaju specificnu napuklost
u boji) razvio se djez i soul.
A iz nasih horova, predivne srpske duhovne muzike,
sa rodonacelnicima, Kornelijem Stankovicem,
Josifom Marinkovicem, Stevanom Mokranjcem,
horovodjama " Prvog beogradskog pevackog drustva",
koji su pobrali sve simpatije nastupajuci pred
carevima; njemackim Vilhelmom II, i ruskim
Nikolajem I,i o kojima je, sva evropska stampa
toga doba, danima sa odusevljenjem pisala, nije
se razvilo nista.
Think about it.
Preporuke:
0
0
7 sreda, 25 novembar 2009 19:14
Ala
Na TV Beograd Nena Kunijevic uredjuje muzicke emisije starogradskih i narodnih bisera muzike.
Te emisije su dragocene.
Zapostavljeno je horsko pevanje u skolama,kao i rad KUD za mlade .Sada se forsiraju "instalacije"-ili sta god to znacil
Interesantno je da ni Ministarstvo kulture, ni grad Beograd,ne organizuju redovne nedeljne koncerte horova i solista u Gradskoj skupstini u cilju ocuvanja nacionalnog nasledja.Narodna opera u Beogradu ne izvodi domace autore!
A kakvih je sve "postavki" bilo na sceni na 5.-om spratu.Ni reprizu neke nisu docekale.
Ko za takvo bacanje novca snosi odgovornost?
Valjda ,ovim novim Femama na vlasti, ne odgovaraju Binicki,Hristic,Mokranjac!
Sta zna dete,sta je cokolada!
Papir jede,cokoladu baca!
Preporuke:
0
0
8 sreda, 25 novembar 2009 21:49
Ljubiša V. Jovanović
I Egzit, i Guča, i Prislonica, i klasika, džez, duhovna muzika, šansone, pop, rok, ambijentalna muzika i .... da niko nikome ne prebacuje što sluša neku vrstu muzike. U tome je stvar. Da svako ima prava da sluša i gleda šta hoće, sve dok time ne ugrožava drugog. Stvar je u istinitosti odnosa prema onome što sam slušaš i gledaš, i popustljivosti prema onome što drugi rade. I da postoji sistem vrednosti, isto tako. Da se zna šta su Ezit i Guča, šta Arena i centar "Sava", a šta Filharmonija i Kolarac.
Preporuke:
0
0
9 sreda, 25 novembar 2009 22:33
Steva Nadrljanski
Baš me obradovalo da neko štogod napiše o ovoj našoj muzičkoj Atlantidi.

P. S. ja sam sve dosad bio ubeđen da je čiča Obren napisao tekst "Devojke iz grada"?!

P. P. S. A juče sam saznao da Bata Kanda nije Ciganin.
Preporuke:
0
0
10 četvrtak, 26 novembar 2009 01:10
Dimitrije sine Mitre
S jedne strane imamo tu drugu koja smatra da je za osudu svako pozitivno mišljenje o sebi, svom narodu i svojim precima

Drugosrbijanci imaju lose misljenje o SVOM NARODU,PRECIMA ali NE o SEBI. Cak sta vise o sebi misle da su preosto GENIJLCI poslati iz buducnosti da prevaspitavaju nas zaostale.
Preporuke:
0
0
11 četvrtak, 26 novembar 2009 07:35
Kvrga
"De gustibus non est disputandum." A da fali pameti u Srbiji, i da je zavladala indukovana apatija, čemu su se naši neprijatelji molili i priželjkivali, a kvislinške strukture na tome vredno radile, u to nema sumnje.
Preporuke:
0
0
12 četvrtak, 26 novembar 2009 10:39
brm
meni tekst nije zbrkan već "kristalno" jasan..bravo za "isti"..
ali mi nije jasan poriv kod Srba da se stalno lupa glava oko toga šta je naše a šta smo uvezli - da li je ovo pevanje uvezeno, da li je sarma naša itd. ..ko da smo mi Srbi živeli na Marsu izolovani od okolnih civilizacija i naroda, pa su svaki uticaji neprirodni....kad bi Grcima neko reko da je Trakijska muzika Turska, ona sa Peloponeza, Epira ili iz Pireja italijanska, čak dalmatinska (imaju klape, baš kao i Albanci primorci)ona sa Krita arapska, da rebetika nije narodna - tj. da nisu grčke - dobio bi ZASLUŽENO po nosu...
Preporuke:
0
0
13 četvrtak, 26 novembar 2009 10:41
brm
uzgred "osam tamburaša sa Petrovaradina " je napisao Bokelj, pevač u lokalnoj klapi - Vučetić
Preporuke:
0
0
14 četvrtak, 26 novembar 2009 12:23
Milko
Samo da malo ispravim "brm":
Taj Vučetić je možda živeo u Boki, ali je od Pljevalja.
Baš je pre mesec dana u lokalnim "Pljevaljakim novinama" bio tekst: "Pljevljak koji je zaustavio Dunav".

Inače, moj tekst je više bio posvećen pojmu "treće Srbije", a muzika je bila samo jedno od polja gde se neke stvari prelamaju.

Ja sam jedan od retkih koji zvanično imaju status "intelektualca" (koliko god taj pojam bio ofucan), koji priznaje:
"Jeste, ja slušam narodnjake."
I to prvenstveno te starokomponovane. Odrastao sam recimo sa pesmom "Poleti golube moj".. Ali i uz pesme Lole Novaković, Arsena itd..
Ljudi su mi se čudili kada su čuli da na istoj kaseti imam "Bolero", "Odu radosti" i Marinka:
Zvonila su zvona nad Zemunom starim
kucali su prvi noćni sati
čekao sam pod kestenom starim
moju malu s akosama zlatnim.
*
A "Devojku iz grada" jeste komponovao čika Obren, ali su reči Dobričine, kao i pesme "Razboleh se pod trešnjama", "Semberijo moja u aprilu" "Kućo moja sa sedam prozora" i još neke manje poznate.

Biću slobodan da ovde napišem refren jedne njegove pesme koju je davno pevao Dobrivoje Topalović:
Srce moje, ptiče žedno
što se viješ nad živicom
ranjeno si ljutom strelom
devojačkom trepavicom.

*
A za "Raspućin": Sećam se 78-e, kad je ta pesma bila hit, da su vođene polemike o istorijatu te pesme.Ona liči i na Kazačok, i na "Ruse kose", neki su tada tumačili da je to zbog toga što je i "Ruse kose" poreklom negde oko Ararata, pa njene verzije psotoje i kod nas, Rusa, Jermena, ne sećam se detalja.
Preporuke:
0
0
15 petak, 27 novembar 2009 10:30
thinking maize
Glede "Raspućina". Pogledajte film "Čija je ovo pesma?", koju je napravila jedna Bugarka.Na žalost ne sećam joj se imena,ali začuđujuće je, prikazan je na "drugosrbijanskoj" TV "V92"! Elem, film kreće
kada autorka pripoveda da je po jednoj sedeljki upriličenoj od Šoroša, a na kojoj su se okupili kulturni stvaraoci (šta god to značilo?!) sa skoro celog područja Balkana, neko predložio da pevaju pesme iz njihovih zavičaja. Sve bi bilo lepo,da neko
nije zapevao pesmu, kod Srba poznatu "Ruse kose curo imaš"! Naravno počela je ogorčena svađa na temu: "Čija je to pesma"? Autorka je postupila najispravnije: u dogovoru sa kolegama sa te sedeljke
uputila se u krajeve tih zemalja, iz kojih navodno potiče ta pesma. Naravno, svaka verzija te pesme u svim tim zemljama (pobrojaću gde je sve zapažena ta pesma: Bosna i Hercegovina,Srbija,Albanija,Turska, Bugarska, Makedonija, Grčka!) imala je DRUGI NAZIV/
IME i DRUGE REČI, ALI ISTU MELODIJU! Mi Srbi smo bili u prednosti,jer ju je Radoš Novaković prikazao
javnosti u svome filmu "Sofka" još ranih 50-tih godina, kao autentičnu vranjansku, znači i srpsku pesmu! No, očigledno je da je ta pesma starija od tog filma! Kao što je očigledno da samo pominjanje te pesme izaziva žestoke reakcije! Naime: "TO JE NAŠA PESMA, ONI NISU SPOSOBNI DA STVORE TU LEPOTU!"
A ko su to "ONI", zaključite sami! Što se nas Srba tiče, možda bi bilo mudro, da je ne podvodimo samo pod srpski folklor, još manje pod balkanski, već da razmislimo o Vizantiji, Drugom Rimu!? Šta mi znamo o toj našoj učiteljici, a uzgred budi rečeno i učiteljici ranosrednjovekovne Zapadne Evrope?! Preko
nečeg većeg, možemo ostvariti i nešto naše! Razmislite, Vizantija, kao velika sila nas ne može bombardovati, prosto, jer više ne postoji! A može biti važan oslonac u našem ponovnom kulturnom uzdizanju! Koju, naravno neće prihvatiti, ni Turci,
ni Nemci! Ona je naša i mi smo njeni! Think about those things!
Preporuke:
0
0

Anketa

Da li mislite da će crnogogorski „Zakon o slobodi veroispovesti“ biti povučen?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner