Мислим да имају две поруке.Прва и апсолутно доминантна је поштовање према Патријарху Човеку Моралу који су у њему овековечени на вјеки,вјеков.
Друга у далекој позадини је она позната кад Књаз Милош пита: Јел се буне? Чауши кажу: Јок,сад ћуте!
Милош :Попуштај,попуштај......
Препоруке:
0
0
2
уторак, 24 новембар 2009 15:57
Мирко К.
Сами за себе кажу, са готово парадним поносом, да су атеисти, агностици, друге вере и, чак, нације. Ми њих због тога не вређамо, не претимо, не терамо. Не пљујемо по њиховим маршалским и октобарским иконама, док они нашег блаженопочившег патријарха оцрњују и вуку по блату, све скареднијим текстовима и изјавама. Ти наследници титоизма из круга двојке,
некада познати као "интернационалисти", а данас "мондијалисти" или, у најмању руку, "евроатлантисти", ти професори и академици, формирани на некадашњим партијским, вечерњим курсевима, данас преименованим у Сорошеве, се нису променили, остали су исти. Ако им је Српска Православна Црква сметала у она, како неће у ова времена? Зато, у име достојанства, нашег, немојмо дозволити да нас поново понижавају и некажњено вређају. Навикли су тако, током вунених деценија и сами се неће дозвати памети и људској толеранцији. Мој предлог је да се организујемо, макар и као НВО ако не може другачије и да их тужимо за ове силне увреде и гажења по нашем достојанству. Ево, да почнемо од професора Танаска, шта мислите?
Препоруке:
0
0
3
уторак, 24 новембар 2009 16:14
Иван
У нади да ми овај коментар неће "нестати" као неки ранији, имам извесне замерке на текст. Прва ствар, Зарковић је у праву, они које описује нису. Али он мора да зна да је међу њима и таквих који су стручнији од њега за области о којима пише, рецимо мој имењак Чоловић; волели га или не, он знање о антропологији и религији има. А људи из круга двојке једва чекају и најситније грешке на којима ће поентирати, да би њима опскрибили ноторне незналице које галаме уместо њих и умањиле ефекат праведне критике. И најситније, а камоли врло споран детаљ о трајању хришћанске религије два миленијума. Ми можда волимо тако да мислимо, али велико је питање да ли је човек икада заиста прихватио ту инфериорност у односу на сакрум на којој се заснива религија, или су функционалисти били у праву кад су тврдили да су људи примали религију јер им је она користила. Да ли би Немањићи (које тако ми зовемо, а они то презиме нису носили) морали онолико да гоне патарене (богумиле) и остале да је човек заиста тада био религиозан и да је интелектом прихватао хришћанство као искључиву вероисповест? Заштита верника на овом свету, заштита верника на оном свету и сједињење са богом, три основне функције религије, не казују нимало о прихватању вере из духовних уверења, већ чисто материјалних тежњи да се контактом са божанством човек "попне" на тај највиши ниво и осигура се. СПЦ је одавно најзначајнија институција Срба не због тога што су људи убеђени у оно што она проповеда, већ отуд што у њој, па тиме и у њеној идеологији, проналазе сигурност, заштиту. Напослетку, ствар је проста, они који су пронашли ту заштиту у некој другој идеји (притом подржаној од највећих овоземаљских сила, западних држава) немају потребу за православљем и његовом протекцијом. Бар до сада је нису имали, јер последњих година Запад посустаје и идеолошки, па је такве импозантан број земљака на сахрани патријарха претпостављам прилично потресао и натерао да схвате сву нестабилност властите будућности. А били су тако сигурни...
Препоруке:
0
0
4
уторак, 24 новембар 2009 16:24
Мима
Рат против хришћанства је почео давно и све више се захуктава, посебно против православља које је чувар најстарије хришћанске традиције.То више није прикривено или спорадично деловање мањих група или појединаца, то је отворени напад из свих оружја.Није само хришћанство на удару али тренутно је оно најрањивије,ислам је врло ригидан и не познаје институцију секуларизма као друштвено прихватљиву, напросто у Алаха и његову вољу се не сумња, то је неопростиви грех.На Западу, антихришћански покрет је захватио све врсте медија, филм, музику, књижевност, сви се труде да унизе и понизе Бога у нама.Славе се Содома и Гомора а не Маслинска гора нити Голгота.Довољно је мало пратити продукте филмске или тв индустрије.Сценарији су скројени тако да је хришћанство увек на губитку, осуђивано, исмејавано. одбацивано. Тај идеал прате и наши ,,просветитељи" и труде се да га надмаше јер не познају појам хришћанске слободе већ мисле да је врхунска слобода говорити и лупетати шта ти падне на памет.Ето, овај народ је изродио свеца као што је почивши Патријарх и у духу ништавног неког Рајића, али то је разлог да више волимо и поштујемо овог првог и то је разлог ,,њихових" фрустрација.
Препоруке:
0
0
5
уторак, 24 новембар 2009 18:47
Dimitrije
Nije mi jasno zasto je ljudima bitno sta napisu neki anonimusi Pancic, Lukovic ili bilo ko iz plejade novog totalitarizma? Bavite se onima koji imaju sta da kazu a ne onima kojim je posao da provociraju javnost.
Препоруке:
0
0
6
уторак, 24 новембар 2009 20:01
Доротеј
За разлику од Панчића, Луковића и друштва са пешчаника, који не бирајући речи просипају увреде, проф. Рајић је врло културно изразио своје ставове и то је у реду. Не морамо се слагати. Међутим, ако не деле речник, деле љубав према истини. Наиме, проф. Рајић рече да нема цркве и манастира у које их нису развлачили на екскурзијама, па би гледалац стекао утисак да су комунисти здушно радили на популаризацији Цркве и клерикализацији ђака. Редовно сам ишао на екскурзије, али мене су водили у Јајце, Столице и остала места ходочашћа авнојевске Југославије. Од верских објеката смо само посетили једну џамију у Сарајеву, али ништа православно није смело да уђе у свест деце.
За Ивана:
Могу се сложити да су многи због пуке егзистенције бежали у окриље Цркве, али то не умањује значај о коме се говори у тексту. Такви су сад у окриљу неолибералног тоталитаризма, а сутра ће бити тамо где процене да ће имати користи.
Препоруке:
0
0
7
уторак, 24 новембар 2009 21:29
Иван
Да Доротеју, и ја тако мислим. И сада и када сам писао први коментар мислио сам тако. Али није моје да осуђујем оне који виде утеху у Западу, ако су пунолетни и ако не болују од тешких менталних обољења интелигентни - сами су криви за своја разочарења. Терминологијом цркве, и они сами носе свој крст, као и ми, а то што причају да су атеисти је нонсенс који најбоље демонстрира управо крст, испрва кумир, фигурица идола. Идол је идол у основи, предмет обожавања, с тим да се њихов зове Боно Вокс, Том Круз, Барак Обама итд. Не треба бити груб према њима ових дана, јер две такве фигурице, Андре Агаси и Тјери Анри, управо су се волшебно распале. Али треба ипак приметити да између таквих особа и оних који ДАНАС виде утеху у СПЦ ипак постоје разлике. Прва је да православни Срби немају болесну жељу да буду друштвено прихваћени. Извесну жељу да, али не болесну, иначе би одабрали једну од многих материјално сигурнијих организација за ослонац. Друга се крије у одговору на питање а што онда ико бира СПЦ кад може и нешто "боље"? Све то на крају ипак зависи од човека, од каквог је материјала направљен, колико му је шта важно у животу. Ја бих се зато пре забринуо ако би се поштоваоци православља данас понашали као те галамџије, и обрнуто, кад би оне такве какве су подржале СПЦ. Разлика је из раја изашла, понекад, а ти текстови ми се чине готово као наручени од цркве да укажу на ту различитост и истакну предности СПЦ.
Препоруке:
0
0
8
уторак, 24 новембар 2009 22:43
Доротеј
Иване, ми се у бити потпуно слажемо. Није ми била намера да осуђујем управо из тих разлога које помињете, ако је тако изгледало, припишимо то мојој невештости са речима.
Препоруке:
0
0
9
среда, 25 новембар 2009 00:02
Стева Надрљански
Г. Иване, мислим да ваш први коментар садржи такође неколико спорних момената, од којих су неки методолошки спорни. Први од њих је свакако класична забуна које се религиолози још увек слепо држе, а то је сам појам религије. Наиме, под њега се може стрпати неизмерно много ствари: религија је и кад спортиста верује у себе и свој успех па томе до крајности посвети живот; религија је и вера у савршено друштво; религија је и вера нпр. у људска права итд. итд. Кад чујем да неко говори о "религији", ја најпре запитам: извините, али која религија? Да ли је могуће применити исте критеријуме распознавања на нпр. тотемизам и хришћанство? Апсолутно не. Религиолози су створили неколико схема у оквиру којих се крећу како би ту шарену материју могли некако обуздати. Наравно, ту је и узрок промашености: дешавало ми се да ми учени стручњаци тумаче моју религиозност како каквом мајмунчету, управо на основу тих неколико мање-више психологизирних схема, а ја сам имао осећање као да помоћни фудбалски судија својом заставицом покушава самозадовољно да диригује симфонијским оркестром (наравно, моје мишљење стечено на основу сопственог искуства није се узимало у обзир јер је ненаучно). Отприлике тако доживљавам и нпр. вашу схематизовану конструкцију о осећању инфериорности у односу на сакрум као одлику религиозности: не знам да ли се то може применити, рецимо, на шаманизам, али што се тиче вере коју исповедам, тај психологистички приступ је сасвим бесмислен. Без увреде, али ми личите на човека који је у излогу књижаре видео "Кувар", али никад није јео, а камоли кувао.
Вероватно сте у праву кад кажете да један број људи који су испратили патријарха не исповеда његову веру, него има неке друге "разлоге", али бојим се да је оно што је изнад тих разлога за вас још увек тамни вилајет. Оставите "религијске функције" на страну, осакатићете живи живот. Као у случају те идолске фигурице од које је квазинаучно настао крст као... како се то научно каже... предмет обожавања?
Препоруке:
0
0
10
среда, 25 новембар 2009 00:22
м. -ић
Сетите се унијата: Пољски узурпатори, не могући да преврате поробљено православно становништво у земљама где су данас Украјина, Румунија, Молдавија, Словачка, и Белорусија, наметнули су им владике и патријархе, наводно православне, али пољске приврженике и папске поданике. На основу тога, Пољска и дан данас својата поунијаћене земље. Унијати нису православни, јер се клањају римском папи, али на Западу нису прихваћени ни као римокатолици. Остали су тако да висе у неком теолошком вакуму, немајући више духовну везу са својим коренима, а немајући никакве световне предности од подаништва.
Таква судбина је врло вероватна и за Србе. У Хрватској је превраћивање у римокатолицизам успело много боље, у данашњој Србији и Босни није. Но, сада већ има довољно папи привржених владика, а сведоци смо и да је председник, згодно, баш пред смрт Патријарха, отишао на разговорчић у Ватикан. И мислим да је у Ватикану било разговора о кудикамо важнијим стварима него што су то новинари пренели. А помиње се и да ће се избор новог патријарха поверити мало поузданијим личностима него што су то Христови апостоли и Дух Свети. Значи, вероватно ће се њихова (али не и наша) преосвештенства договорити, или ће бити какве надри-демократске ујдурме с општенародним гласањем, певањем и паљењем првомајских ломача. А да је процес унијаћења већ почео, видели смо током претходних пар година, с произвољним променама у литургијском служењу, и забрани рада свештеницима који на те произвољне промене нису пристали.
Наравно, православне нико не може приморати да иду у поунијаћене цркве. Али, зарад лењости да се своје чува и за своје бори, празним оправдањима да се треба реформисати, прихватити некаке светске вредности, да не треба дизати галаму, итд. све ће то проћи. Како је прошао народ, како је отишла територија, отићи ће и вера. План је врло прецизан, и остварује се постепено, како је и предвиђено већ дуги низ година. Сви видимо, сви знамо, а нико ништа не ради. Можда тако и треба.
Препоруке:
0
0
11
среда, 25 новембар 2009 01:43
Љубиша Спасојевић
За М.ић
Потпуно сте у праву. Жути стубови руше последњи стуб српства.
Препоруке:
0
0
12
среда, 25 новембар 2009 02:44
Иван
@ Доротеј
Ма није било забуне ни једног тренутка, што се мене тиче одмах сам видео да смо мање-више на истим таласним дужинама.
@ Стева Надрљански
Свашта сте написали и замешали, вероватно да ме мало мучите у покушајима да нађем неку нит у Вашем коментару. И поред најбоље воље, нисам у томе успео. Жао ми је,
Препоруке:
0
0
13
среда, 25 новембар 2009 09:30
Стева Надрљански
Кад родољубље почне да се претвара у параноју, онда све мачке постају жуте. Отвориш конзерву - из ње искрсне папа и белосветска завера против српства и православља. И онда је лако узгајати ону типично српску поделу на наше и на издајнике, у овом случају, пошто се ради о Цркви - слуге Ватикана. Пошто је ово ипак "Политичка мисао", а не "теолошка мисао", нећу се богословски бавити удбашким бесмислицама о "мењању литургије" о којима телали неколицина полуписмених прелештених калуђера, неколико самозваних и параноичних "православних публициста" уз сумњиву подршку пар епископа који тренутно догматику не би положили ни у богословији, али имају извесне аспирације; само ћу рећи да те наводне "измене" - у ствари чишћење од управо кривоверних католичких наноса у литургији који су нам се намножили код нас од 18. века! - код нас датирају најмање од аве Јустина (и то од 30-их година прошлог века!), али то ником није сметало све до пред неку годину, и баш се "случајно" поклопило са перспективом бирања новог патријарха. И ето типично демонског извртања: они који деценијама држе православље, они од којих цео православни свет учи - сад су издајници, а издајник, наравно, не може бити патријарх. Да, у праву сте, господо бранитељи и симпатизери родољубивог православља, свашта се ту упетљало, али сте сасвим наопако схватили о чему се ради. Наравно да је лакше обавештавати се из талибанских памфлета, брошурица, итд. него прочитати нпр. три дебеле патријархове књиге и чути његова разматрања: иначе би и он морао бити издајник!
Тако је са незнањем одувек: оно је обавезни услов параноичног активизма. Литургијом се сад баве и они који никад на исту нису ни залутали.
А сад смо сазнали и да иза вишедеценијског неофилокалијског покрета код нас стоји главом Тадић.
Препоруке:
0
0
14
среда, 25 новембар 2009 09:38
Стева Надрљански
@ Стева Надрљански
Свашта сте написали и замешали, вероватно да ме мало мучите у покушајима да нађем неку нит у Вашем коментару. И поред најбоље воље, нисам у томе успео. Жао ми је,
Ето, а ја мислио да сам био више него јасан.
Све је ОК, хтео сам само да вам предложим да се у корист живог живота (иако ме нико није питао) манете схематизованих конструката о "религији" из свог првог коментара. Као човеку од извесног "религијског" искуства то ми се учинило као лутање по некаквом неприродном мраку.
Препоруке:
0
0
15
среда, 25 новембар 2009 11:41
Иван
Као што рекох, тешко ћемо се овде разумети. Свако својим путем. Кад нема воље...
Препоруке:
0
0
16
четвртак, 26 новембар 2009 12:52
Мирослав Ђукић
Г. Зарковић каже:
"Како би Рајић и његови истомишљеници реаговали да нико није дошао на патријархову сахрану, тј. да ли би, по истим мерилима, то онда тумачили као знак да је народ одушевљен Црквом, никада нећемо сазнати,... Зато ћемо, нажалост, неизбежно сазнати која је следећа гадост коју ће Рајић и компанија пласирати о Српској православној цркви, јер они не намеравају да одустану од свог рата са доминантном српском религијом."
Није овде реч само о сукобу са СПЦ и православљем, као "доминантном српском религијом" (нажалост, Срби који су прешли на "недоминантне" религије, као католичанство и ислам, сем пар часних изузетака, нису одавно више Срби). Овде је реч о њиховом нападу на самог Бога! Вероватно Рајић&друштво не би имали ништа против тога да хиљаде младих скојеваца (или неки други "жути" еквивалент" изађе на улице певајући: "Носим капу са три рога и ратујем против Бога"! Таква парада била би приказана из свих углова, у бројним терминима, а сви приговори би били ућуткани позивом на "право на различитост".
Рат против Бога нису почели борци и боркиње из "круга двојке", нити њихови црвени очеви, а неће ни тај рат окончати брзо.Циљ овог рата је свођење човека на потрошача, грађанина, индивидуу окренуту себи и својим задовољствима. Рекао бих да СПЦ данас није највише угрожена у БиХ, Хрватској, тзв. "држави косова" или Монтенегру. Главни напад на СПЦ данас је управо у Србији, где се одиграва процес убијања Бога у људима!
Препоруке:
0
0
17
субота, 28 новембар 2009 00:56
Srđan Božinović
Mislim da se u ovim obračunima sa tzv. "Drugom Srbijom" i posebno njenim predstavnicima u medijima nekako zaboravlja činjenica da je vlast svojim delovanjem stavila SPC u položaj koji joj ne pripada u sekularnom društvu.
Sama SPC je oberučke to prihvatila iz mnogo razloga, od kojih širenje i jačanje uticaja u srpskom društvu a bogami i državi nije najmanji.
Međutim, na taj način se otvorila za sve vrste napada onih koji smatraju (a među njima sam i ja) da predsednici države, premijeri, ministri i šefovi najvećih partija ne bi smeli da pred važne odluke idu na konsultacije i blagoslov u Patrijaršiju.
Tako da, iako se uopšte ne slažem sa načinom na koji se vrši komentarisanje uticaja SPC, načinom koji ide na dušu i profesionalizam tih novinara-krstaša u borbi za "Srbiju evropskih vrednosti" (šta god to značilo), ostaje osnovni problem koji im daje dozu kredibiliteta, koju inače ne bi imali i koju koriste upravo da bi pokušali da "sahrane dva milenijuma", a iz neretko sasvim drugačijih pobuda.
.jpg)
Друга у далекој позадини је она позната кад Књаз Милош пита: Јел се буне? Чауши кажу: Јок,сад ћуте!
Милош :Попуштај,попуштај......
некада познати као "интернационалисти", а данас "мондијалисти" или, у најмању руку, "евроатлантисти", ти професори и академици, формирани на некадашњим партијским, вечерњим курсевима, данас преименованим у Сорошеве, се нису променили, остали су исти. Ако им је Српска Православна Црква сметала у она, како неће у ова времена? Зато, у име достојанства, нашег, немојмо дозволити да нас поново понижавају и некажњено вређају. Навикли су тако, током вунених деценија и сами се неће дозвати памети и људској толеранцији. Мој предлог је да се организујемо, макар и као НВО ако не може другачије и да их тужимо за ове силне увреде и гажења по нашем достојанству. Ево, да почнемо од професора Танаска, шта мислите?
За Ивана:
Могу се сложити да су многи због пуке егзистенције бежали у окриље Цркве, али то не умањује значај о коме се говори у тексту. Такви су сад у окриљу неолибералног тоталитаризма, а сутра ће бити тамо где процене да ће имати користи.
Вероватно сте у праву кад кажете да један број људи који су испратили патријарха не исповеда његову веру, него има неке друге "разлоге", али бојим се да је оно што је изнад тих разлога за вас још увек тамни вилајет. Оставите "религијске функције" на страну, осакатићете живи живот. Као у случају те идолске фигурице од које је квазинаучно настао крст као... како се то научно каже... предмет обожавања?
Таква судбина је врло вероватна и за Србе. У Хрватској је превраћивање у римокатолицизам успело много боље, у данашњој Србији и Босни није. Но, сада већ има довољно папи привржених владика, а сведоци смо и да је председник, згодно, баш пред смрт Патријарха, отишао на разговорчић у Ватикан. И мислим да је у Ватикану било разговора о кудикамо важнијим стварима него што су то новинари пренели. А помиње се и да ће се избор новог патријарха поверити мало поузданијим личностима него што су то Христови апостоли и Дух Свети. Значи, вероватно ће се њихова (али не и наша) преосвештенства договорити, или ће бити какве надри-демократске ујдурме с општенародним гласањем, певањем и паљењем првомајских ломача. А да је процес унијаћења већ почео, видели смо током претходних пар година, с произвољним променама у литургијском служењу, и забрани рада свештеницима који на те произвољне промене нису пристали.
Наравно, православне нико не може приморати да иду у поунијаћене цркве. Али, зарад лењости да се своје чува и за своје бори, празним оправдањима да се треба реформисати, прихватити некаке светске вредности, да не треба дизати галаму, итд. све ће то проћи. Како је прошао народ, како је отишла територија, отићи ће и вера. План је врло прецизан, и остварује се постепено, како је и предвиђено већ дуги низ година. Сви видимо, сви знамо, а нико ништа не ради. Можда тако и треба.
Потпуно сте у праву. Жути стубови руше последњи стуб српства.
Ма није било забуне ни једног тренутка, што се мене тиче одмах сам видео да смо мање-више на истим таласним дужинама.
@ Стева Надрљански
Свашта сте написали и замешали, вероватно да ме мало мучите у покушајима да нађем неку нит у Вашем коментару. И поред најбоље воље, нисам у томе успео. Жао ми је,
Тако је са незнањем одувек: оно је обавезни услов параноичног активизма. Литургијом се сад баве и они који никад на исту нису ни залутали.
А сад смо сазнали и да иза вишедеценијског неофилокалијског покрета код нас стоји главом Тадић.
Свашта сте написали и замешали, вероватно да ме мало мучите у покушајима да нађем неку нит у Вашем коментару. И поред најбоље воље, нисам у томе успео. Жао ми је,
Ето, а ја мислио да сам био више него јасан.
Све је ОК, хтео сам само да вам предложим да се у корист живог живота (иако ме нико није питао) манете схематизованих конструката о "религији" из свог првог коментара. Као човеку од извесног "религијског" искуства то ми се учинило као лутање по некаквом неприродном мраку.
"Како би Рајић и његови истомишљеници реаговали да нико није дошао на патријархову сахрану, тј. да ли би, по истим мерилима, то онда тумачили као знак да је народ одушевљен Црквом, никада нећемо сазнати,... Зато ћемо, нажалост, неизбежно сазнати која је следећа гадост коју ће Рајић и компанија пласирати о Српској православној цркви, јер они не намеравају да одустану од свог рата са доминантном српском религијом."
Није овде реч само о сукобу са СПЦ и православљем, као "доминантном српском религијом" (нажалост, Срби који су прешли на "недоминантне" религије, као католичанство и ислам, сем пар часних изузетака, нису одавно више Срби). Овде је реч о њиховом нападу на самог Бога! Вероватно Рајић&друштво не би имали ништа против тога да хиљаде младих скојеваца (или неки други "жути" еквивалент" изађе на улице певајући: "Носим капу са три рога и ратујем против Бога"! Таква парада била би приказана из свих углова, у бројним терминима, а сви приговори би били ућуткани позивом на "право на различитост".
Рат против Бога нису почели борци и боркиње из "круга двојке", нити њихови црвени очеви, а неће ни тај рат окончати брзо.Циљ овог рата је свођење човека на потрошача, грађанина, индивидуу окренуту себи и својим задовољствима. Рекао бих да СПЦ данас није највише угрожена у БиХ, Хрватској, тзв. "држави косова" или Монтенегру. Главни напад на СПЦ данас је управо у Србији, где се одиграва процес убијања Бога у људима!
Sama SPC je oberučke to prihvatila iz mnogo razloga, od kojih širenje i jačanje uticaja u srpskom društvu a bogami i državi nije najmanji.
Međutim, na taj način se otvorila za sve vrste napada onih koji smatraju (a među njima sam i ja) da predsednici države, premijeri, ministri i šefovi najvećih partija ne bi smeli da pred važne odluke idu na konsultacije i blagoslov u Patrijaršiju.
Tako da, iako se uopšte ne slažem sa načinom na koji se vrši komentarisanje uticaja SPC, načinom koji ide na dušu i profesionalizam tih novinara-krstaša u borbi za "Srbiju evropskih vrednosti" (šta god to značilo), ostaje osnovni problem koji im daje dozu kredibiliteta, koju inače ne bi imali i koju koriste upravo da bi pokušali da "sahrane dva milenijuma", a iz neretko sasvim drugačijih pobuda.