петак, 25. септембар 2020.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Сарадња партизана и усташа и ревизија новије националне повеснице

Kоментари (52) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 петак, 20 новембар 2009 19:55
Бранко
Хвала на тексту Г-дине Сотировић.

Моји су сви из Книна и из прича дједа знам отприлике шта се дешавало.
Сарадња усташа и партизана није ништа чудно. Уколико нисте задригли југоносталгичар.
Препоруке:
0
0
2 петак, 20 новембар 2009 20:09
MIsa
Gomila besmislica.
Препоруке:
0
0
3 петак, 20 новембар 2009 20:25
Srdjan Stipanovic
Rodjeni brat moga dede Vladimir Stipanovic je bio pripadnik partizanskih jedinica,a predratni zandarmerijski narednik. Poginuo je 1944. kod Tovunja u borbi sa ustasama.Sahranjen je u Ogulinu,rafalima je bio presecen,donet je bez oka u roditeljsku kucu.Posmrtno je odlikovan partizanskom spomenicom,jer je bio jedan od najboljih boraca,a posebno je bio trn u oku ustasama.Inace,nasa porodica je iz Gomirja,zaseok Ljubosina i nikad niko nije paktirao sa ustasama.A,Gomirje je cisto srpsko selo i dan danas,nalazi se u Gorskom kotaru,kod Vrbovskog.Da li je neko od hrvatskih partizana saradjivao s ustasama ne znam,ali znam da moji nisu.I ako je bilo takvih izdajnika,a bilo je sigurno,ne mogu se svi partizani zbog toga prozivati.
Препоруке:
0
0
4 петак, 20 новембар 2009 20:33
Srdjan Stipanovic
Nisam nikakav jugonostalgicar,smatram je srpskom nesrecom,ali moji su samo uzeli puske da se bore protiv ustasa.Sigurno nisu razmisljali o tome da ce taj sistem posle rata slati ljude na Goli otok i slicno.
Препоруке:
0
0
5 петак, 20 новембар 2009 21:04
Spetsnaz
Pored svih navedenih izvora jos ima zivih ljudi koji mogu potvrditi sve sto je autor naveo u tekstu . Posto jedan deo moje familije potice iz tih krajeva mnogo sam puta slusao o zlocinima ustasa i to bas na teritorijama na kojima je bio jak partizanski pokret . Uostalom i kompleks logora Jasenovac nijednom nije napadnut od strane partizana i to za sve vreme rata
Препоруке:
0
0
6 петак, 20 новембар 2009 21:23
љуба
па није ваљда смо тамо и само тада сарађивали?
Препоруке:
0
0
7 петак, 20 новембар 2009 22:03
Јован Дероко
(1)Браво гдине Сотировићу, у центар сте погодили са овим текстом. Свако ко чита иоле нешто (чак и из хобија као ја) о историји другог светског рата на овим просторима упознат је са сарадњом усташа и партизана. О злогласној вези двојице "буразера" Иве и Јуце Рукавине у Лици да не трошим речи јер је то толико ноторна чињеница да излишно било шта о томе расправљати. Одлично је што сте навели речи ОСС америчког капетана српског порекла Илије Поповића (Elijah Popovich). Он је стварно много времена проводио са Титовом паравојском и тиме представља доста поуздан извор!
Што се тиче немачко-усташке операције "ТРИО" (1942) против јединица жандармеријског мајора Јездимира Дангића, комаданта оперативних јединица источне Босне ЈВуО, Милослав Самарџић, уредник "Погледа" (и то сте цитирали) је у својој књизи "Дража и општа историја четничког покрета" износио гомилу архивске грађе о том случају. Најексклузивнија архивска документа су она која се односе на извештаје о усташко-партизанској сарадњи генерала Паула Бадера комаданта немачких снага за Србију и његовог начелника штаба пуковника Ериха Кевеша. Мислим да је Бадер пишући ове извештаје за команду Југоистока, дословце написао да .."се усташке јединице Јуре Францетића и 1 и 2 пролетерска дивизија боре раме уз раме"

Такође, овим ставом сте ме одушевили :

"Да у гореспоменуту државно-знанствену Комисију не уђе ниједан члан из садашње државне „Комисије“ за (не)проналажење гробног места посмртних остатака Драже Михаиловића обзиром да су доказали неефикасност свога рада (да ли из моралних, стручних, техничко-материјалних или неких других разлога није нам познато)."

Пун погодак! Јер како у тако склепаној комисији да главну стручну реч води Бојан Димитријевић, човек који уместо да нас извести где је гроб ђенерала Драже, он нама по добро опробаној комунистичкој СФ причи, прича како је потпуковник Калабић "издао" Михаиловића иако је та прича демантована од генерала УДБ-е Ђоке Јованића (НИН, 5.10, 2000).
Препоруке:
0
0
8 петак, 20 новембар 2009 22:27
Dobra je zabava zajamčena kada piše gospodin Sotirović jer se čovjek mora grohotom smijati nakon njegovih pamfletića u kojima partizanima vidi trn u očima, a četnicima ni balvan.

Čovjek ni nakon gotovo sedam desetljeća nije naučio da se tzv. NDH zvala Nezavisna Država Hrvatska. Dakle nema ni govora da je prva riječ bila «neovisna». Već se tu primjećuje Sotirovićeva površnost! Da se i ne govori da nije naučio da se nazivi država pišu velikim slovima…

Partizani su poslije rata bili nemilosredni baš prema ustašama, dok su domobrane uglavnom poštedili. A s ustašama su, a to Sotirović ne bi priznao ni da ga muče, itekako surađivali njegovi i Samardžićevi ljubljeni četnici.

Pa da vidimo…
Препоруке:
0
0
9 петак, 20 новембар 2009 22:30
NDH četnicima davala oružje i mirovine

U travnju 1942. godine došlo je do sporazuma između ustaških vlasti i četnika pod zapovjedništvom Uroša Drenovića s područja Mrkonjić Grada. Do kraja lipnja iste godine NDH se sporazumio s ozrenskim četnicima, trbavskim četnicima, četničkim odredima između Vrbasa i Sane, četničkim pukom „Manjača“, četničkim bataljunom „Obilić“, četničkim odredom „Borje“, zeničkim četnicima, Majevičkim četničkim odredom...

U svibnju 1942. godine su ustaške vlasti iz Knina počele razgovore s dalmatinskim četnicima, kao i s onima iz susjednih područja u Bosni, pa je u lipnju postignut dogovor. Veliki župan Velike župe Bribir i Sidraga, ustaški stožernik David Sinčić je 17. lipnja 1942. godine poslao iz Knina nadređenima brzojav: „Postignuta suradnja s četničkim vođama Bogunović, Đujić, Rokvić, Rađenović. Četnici po dogovoru sa mnom i dobivenim uputstvima idu prema Glamoču sastati se sa četnicima Drenovića i domobranima gdje odrediti plan daljnjih zajedničkih akcija.

Radi djelovanja proti partizana radi postignuća dodira s hrvatskom vojskom četnici izvršili napadaj na Peulje, Crni Lug, Grkovce, Podgoru, Tičevo malo i veliko uspjehom. Četnici za suradnju s nama i borbu proti partizana nemaju oružja, strijeljiva i hrane. Radi potrebne oružane akcije naših domobrana iz Knina s četnicima prema Glamoču, Bosanskom Petrovcu, južnoj Lici, potrebno zapovjedničtvu sedme operativne zone u Kninu poslati pojačanja u ljudstvu, oružju, osobito strojnicama, bacačima mina i vojnim vozilima. Četnici poveli akciju proti partizana iz Medka prema Strmici. Potrebno je povezati ovu akciju s akcijom naše vojske iz Gospića.

Idućeg dana David Sinčić piše MUP-u NDH, Glavnom stanu poglavnika i drugim nadređenima: „Danas sam četničkim vođama izručio jednu makar skromnu količinu hrane, a naše vojno zapovjedničtvo stavilo im je na raspolaganje 20.000 metaka, 100 pušaka i 10 dobrovoljaca – puškomitraljezaca s oružjem.
Препоруке:
0
0
10 петак, 20 новембар 2009 22:31
Јован Дероко
(2)
Просто је невероватно да члан комисије др Бојан Димитријевић и даље користи испразне комунистичке фалсификате о Николи Калабићу, резервном капетану, касније потпуковнику, комаданту горске краљеве гарде. Наиме, њему није довољан деманти генерала УДБ-е Ђоке Јованића који је дословце изјавио у НИН-у : ..."прича је смишљена да би се додатно обешчастио четнички покрет". Не, он као члан државне комисије и даље "млати празну сламу" иако се представља као модеран, од идеологије удаљен, млади историчар!

Али што се тиче, усташко-партизанске сарадње, мени је најинтересантнији случај усташког потпуковника Марка Месића. Он је са својом "Црном Легијом" послат као испомоћ генералу фон Паулусу командату опсаде Стаљинграда. После слома Паулусове армије, оне усташе што преживеше заједно са Месићем формираше ни мање ни више него "партизанску југословенску бригаду" и заједно са Русима "ослободише" Београд! Ја мислим, да историја света није забележила овакав један гротексан случај! У мемоаристици, овај случај је најбоље описао пуковник Велимир Пилетић, комадант крајинског корпуса а касније 8 групе јуришних корпуса у својој књизи "Судбина српског официра". Он је по наређењу врховне команде прешао Дунав и дошао у сусрет Русима, у румунском граду Крајови ради координације будућих акција против Немаца. Тамо је затекао као "новог ослободиоца" усташу Месића. И сад замислите сцену : српски официр, пуковник Пилетић који се цео рат по планинама борио против Немаца и Бугара, стоји испред усташког потпуковника Месића који је клао Србе па Русе и сад је "ослободилац".

Оваквих случајева има колико хоћете. Ја мислим да ниједном народу није толико фалсификована историја једног периода колико је овом нашем напаћеном српском народу! С тим у вези, дивим се гдине Сотировићу вашем бескомромисном ставу по овом питању. Једино тако се можемо изборити са духом комунистичких фалсификата.
Препоруке:
0
0
11 петак, 20 новембар 2009 22:32
Veliki župan

David Sinčić nije bio slobodni strijelac. O svojim je aktivnostima redovito izvješćivao vodstvo NDH. U srpnju 1942. godine predložio je primjenu slične politike i u Lici, te promjenu u tamošnjem ustaškom vodstvu. Ubrzo je trideset- jednogodišnji Sinčić postao veliki župan Velike župe Lika i Gacka u Gospiću, te je tamo nastavio s istom politikom. „Jaz između partizana i četnika je neopisiv i neizgladiv. Ovaj jaz je zapravo jaz između Srba samih, koji se u međusobnoj borbi uništavaju“, objasnio je tada Sinčić polazišta svoje politike.

Glavni stan poglavnika je u lipnju 1942. godine uputio okružnicu u kojoj se precizira postupak oko pregovora s četnicima, koje je trebalo voditi po velikim župama. Ističe se da je dopušteno da četnici obnašaju samoupravnu vlast na područjima koja su držale četničke postrojbe, ali pod kontrolom vlasti NDH, te se zagovara suradnja četnika i oružanih snaga NDH protiv partizana. U jesen 1942. godine pri Ravnateljstvu za javni red i sigurnost MUP-a NDH osnovan je X. odjel zadužen za kontakte s četnicima.

Gotovo svi četnici na području NDH formalno su ili neformalno od polovice 1942. godine surađivali s NDH, bez obzira jesu li bili s njemačke ili talijanske strane crte razgraničenja. Četnici su priznali NDH, a vlasti NDH su priznale četnike kao partnere u borbi protiv partizana. Osim naoružavanja četnika, NDH je omogućavao zdravstvenu skrb za ranjene četnike poput one koje su imali ustaško-domobranski ranjenici. Članovima obitelji poginulih četnika obećana je socijalne skrb pod istim uvjetima kao i vojnicima u službi NDH.
Препоруке:
0
0
12 петак, 20 новембар 2009 22:33
Вања
Прецењује се моћ партизана. Они су једино били способни да се крију по шумама и горама и беже од непријатеља уз успутно убијање ненаоружаних цивила ткзв. народних непријатеља.

Сарадња са усташама не чуди јер им је главни заједнички непријатељ био српски народ.
Препоруке:
0
0
13 петак, 20 новембар 2009 22:35
“Antifašist” Draža

Prvi čovjek četnika Draža Mihailović se tijekom cijelog rata javno prikazivao kao antifašist, pa se morao javno praviti da ne odobrava što njegovi, makar formalno podređeni, zapovjednici rade. Dok je preko londonskog radija slao poruke da se ne ide u suradnju s ustašama, čini se da je podređenima zamjerao samo sklapanje pismenih ugovora s ustašama, a ne i samu suradnju s njima.
Može se reći da je Draža Mihailović prihvaćao suradnju s ustašama, ali mu je smetala formalna, službena i javna suradnja, pa su se stoga četnici u propagandi ograđivali od takvih odnosa s ustašama. Četnička je propaganda partizane često prikazivala kao hrvatski pokret koji je produžena ruka ustaša. Ustaše su pak izjednačavali partizane i četnike. Veliki neuspjeh četnika bilo je uključivanje većine hrvatskih Srba zajedno s Hrvatima u partizanske redove. Upravo su partizani zadali odlučujući udarac četnicima, koji se nakon bitke na Neretvi 1943. godine više nisu oporavili.

Vojnici NDH i četnici bili su saveznici zbog toga što su se u Drugom svjetskom ratu borili na istoj strani pod pokroviteljstvom istih gospodara. Naravno, surađivali su radi toga što su smatrali da se jedino zajedno mogu uspješno suprotstaviti partizanima. Bili bi saveznici čak i da niti jedan svoj dogovor nisu stavili na papir u obliku ugovora. Ni jedni ni drugi nisu bili oduševljeni suradnjom. Nisu se voljeli, ali su se borili na istoj strani. Za ustaše je suradnja s četnicima bila „državna nužda“.

Četnici su bili skloniji pregovarati s civilnim vlastima NDH i domobranima nego s ustašama. Nijemcima i Talijanima nije bilo u interesu da im se sluge međusobno ubijaju. Do kapitulacije Italije u rujnu 1943. godine četnicima su bliži bili Talijani, a ustašama Nijemci, da bi nakon toga i jedini i drugi došli pod njemačko pokroviteljstvo.
Препоруке:
0
0
14 петак, 20 новембар 2009 22:39
МосквичБ
Добро, а ѕашто онда ти четници нису ништа ослободили, Београд нпр.?
Препоруке:
0
0
15 петак, 20 новембар 2009 22:54
Ala
A koliko je samo ustaskih zlocinaca Tito spasio koji su radili,penzionisali se i umirali u SFRJ?
Koliko ih je posle pada Italije 1943. preslo u partizane?
Ta istina,imena i prezimena,moraju da se objave.
Препоруке:
0
0
16 петак, 20 новембар 2009 23:29
dragan
Sin i ćerka Draže Mihajlovića su tokom rata bili u partizanima (NOVJ) Da li će i oni, i njihovi potomci biti "tretirani" u praksu po metodu koji nudi ova naučna teorija? I da dodam, španska država još nije otvorila arhive iz rata 1936-39. Šta nama to nudi nazovi naša nazovi naučna inteligencija, novi krug , jedan više od Danteovih devet?
Препоруке:
0
0
17 субота, 21 новембар 2009 00:58
Јован Дероко
@ МосквичБ


Списак градова који су војници ЈВуО ослободили у периоду од августа 1941 до октобра 1944 :


1.Лозница (31.август 1941)
2.Богатић (1.септембар 1941)
3.Крупањ (4.септембар 1941)-уз малу помоћ партизана
4.Бања Ковиљача (6.септембар 1941)
5.Горњи Милановац (29.септембар 1941)-уз малу помоћ партизана
6.Чачак (1.октобар 1941)
7.Страгаре (4.октобар 1941)
8.Љубовија (октобар 1941)
9.Пријепоље (12.септембар 1943)
10.Прибој (12.септембар 1943)
11.Зворник (17.септембар 1943)
12.Бања Ковиљача (17.септембар 1943)
13.Бијело Поље (септембар 1943)
14.Рудо (18.септембар 1943)
15.Брза Паланка (18.септембар 1943)
16.Љубовија (30.септембар 1943)
17.Бајина Башта (30.септембар 1943)
18.Нова Варош (октобар 1943)
19.Вишеград (8.октобар 1943)
20.Чајетина (10.октобар 1943)
21.Рогатица (14.октобар 1943)
22.Мајданпек (26.август 1944)
23.Кучево (28.август 1944)
24.Лесковац (31.август 1944)
25.Власотинце (31.август 1944)
26.Петровац на Млави (септембар 1944)
27.Сврљиг (2.септембар 1944)
28.Бреза (11.септембар 1944)
29.Кадина Лука (2.септембар 1944)
30.Лазаревац (3.септембар 1944)
31.Пљевља (септембар 1944)
32.Подлугови (10.септембар 1944)
33.Варварин (октобар 1944)
34.Крушевац (14.октобар 1944)
Препоруке:
0
0
18 субота, 21 новембар 2009 01:18
Мирослав Свирчевић
Г. Сотировићу,

имате ли неке изворе о словеначким четницима, тачније о Плавој гарди, која је била под командом ђенерала Драже Михаиловића? Њен командант је био Карло Новак, који је био потпуно одан Краљу и Југославији. Било би добро да се пише и овој теми, јер то само појачава легитимитет ЈВуО. Чини ми се да и питање словеначких четника и даље представља неку врсту табу-теме, иако би оно морало да занима српске истраживаче. Један од преживелих плавогардејаца, војвода Урош Шуштерич и даље у свом дому држи огромну слику Драже Михаиловића. Такође, признато им је и право на пензију. Иначе, недавно је у Српском либералном клубу боравила једна мања група пријатеља из Словеније, која припрема документарни филм о ЈВуО. Биће то пун погодак. На тај начин ћемо лакше оборити фалсификате произашле из југословенске комунистичке историографије, која се углавном - по својим ставовима - подудара са хрватском историографијом. Тек када то остваримо Србија ће моћи да крене напред.
Препоруке:
0
0
19 субота, 21 новембар 2009 03:21
mkm
Površno, jednostrano i ostrašćeno, mislim da ovome nije mesto na nspm.

U tom predelu Srbi su bili uglavnom četnici i sarađivali su sa Italijanima. To je bila razumna odluka, jer su Italijani bili u konfliktu sa Hrvatima. Naravno potpuno je drugačija situacija bila na Kordunu ili Baniji, gde su Srbi bili u partizanima.

Kvalifikovati ceo partizanski pokret kroz ovakvu prizmu je uvredljivo.
Препоруке:
0
0
20 субота, 21 новембар 2009 03:31
Šesta lička
Partizanski pokret činili su najvećim delom Srbi. Da li neko može da poveruje da su ti Srbi podržavali ustaše koje su klale njihove majke, sestre, žene i decu? Da li neko može da prihvati monstruoznu tezu da su Srbi koji su otišli u partizane bili ludaci, monstrumi, mazohisti, koji su podržavali genocid nad sopstvenim narodom i nad sopstvenim porodicama?

Ova Sotirovićeva konstrukcija strašno podseća na najmračnije revizionističke pamflete i u tom smislu predstavlja uvredu za sve žrtve ustaškog genocida i za sve partizane koji su dali život u borbi protiv nacizma.
Препоруке:
0
0
21 субота, 21 новембар 2009 09:50
kriger
I ja imam primere saradnje ustaša i partizana. Ali pre toga jedan pogled na bitku na Neretvi i saradnju partizana i četnika. Četnici jesu imali dogovor sa ustašama i Nemcima da zajedno dočekaju partizane i da ih pobiju. Manje poznata činjenica je da su lokalni četnici, raspoznajući mađu partizanima isključivo svoje rođake, kumove i prijatelje, "napravili izdaju" i umesto na partizane svoje puške usmerili na ustaše i pobili ih onako na gomili. To je izazvalo pravu pometnju među svima pa i partizanima. Broz nije znao gde će, pa je rušio i podizao most. Uglavnom partizani su bez većih problema prešli Neretvu i otišli gde su nameravali zato što su ih propustili četnici, zdrave i čitave. Oni koji su stradali stradali su zbog egzibicija "ruši most, podiži most". Veza između ustaša i partizana se najbolje ogleda u zajedničkim kadrovima, dakle visokim funkcionerima uglavnom kaznenih formacija partizana i školovanih ustaških kadrova. To du: Ivan Mišković, Milan Mišković, Ante Raštegorac, i tada mali, a kasnije i nešto veći Petar Matić Dule. I ustaše i generali UDBE u isto vreme.
Препоруке:
0
0
22 субота, 21 новембар 2009 12:50
Стева Надрљански
Не треба говорити о сарадњи партизана и усташа, него комуниста и усташа. Пошто су тад сви партизани били Срби, сем оно нешто комунистичког руководства, испада да су сви ти сељаци партизани радили свесно на сопственом уништењу. Неће бити тако.
За сарадњу комуниста и усташа зна се из предратног периода, а зна се одавно и за њихове ратне везе. Какве везе имају с тим Срби сељаци који су утекли испред усташког ножа у партизане, јер нису имали где?

Из оваквих текстова се стиче утисак да партизани ништа друго нису радили него "сарађивали са усташама". То ме подсећа на комунистичку историографију, само изврнуту наопачке.
Препоруке:
0
0
23 субота, 21 новембар 2009 13:20
Владислав Б. Сотировић
Шестој, ... личкој, банијској, кордунашкој... дивизиј,

ви сте ратовали за Јосипа Броза Тита који је од вас и жртава из ваших кућа после рада направио овце па је тако подигао усташки споменик у Јасеновцу у који никада није хтео ни да крочи. Зато Туђманове усташе нису споменик ни рушиле али јесу уништили документацију из музеја. Ви сад видите ко вређа јасеновачке и остале српске жртве да ли ми који износимо до сада забрањену истину или баш ето ти за које сте ратовали па су после рата те исте ваше вође дизале усташке споменике са четири слова "у" по српским стратиштима (Јасеновац. Ко слабо види нека иде код окулисте). Али за овакве ствари се може рећи да су ваши интерни проблеми - ви сте за хрватско комунистичко руководство ратовали па су вас вође после рата исмејале. Али то што сте ви из разноразних партизанских јединица у јесен окупирали Србију и завили је у црно за следећих 60 година је већ наша колективна ствар у самој Србији. Србију након партизанске окупације није Михаиловић поделио на три дела већ ваш Тито кога сте ви довели на власт у Београд. Да ли сте знали или не шта радите за време рата и за кога се борите то нас овде у Србији не занима. Ми знамо шта је ваш вођа Хрват, аустроугарски каплар и католик урадио од Србије.
Препоруке:
0
0
24 субота, 21 новембар 2009 14:16
Aleksandar
Negirati saradnju komunista i ustasa na razbijanju "Versajske tvorevine"sto su svojim potpisima potvrdili dr Budak i M.Pijade jos pre rata je zaista uzaludan posao.Tragicna personifikacija te saradnje je i smrt Dragise Vasica za koga se jos ne zna sa sigurnoscu koja od strana potpisnica ga je usmrtila ...I uvek se nadje neki "Srbin" koji je spreman i danas da pogine za Broza,bratstvo i jedinstvo,Trst...A lepo nam je govorio Ivan Krajacic-Stevo:"Koliko treba da vas pobijemo pa da se opametite"
Препоруке:
0
0
25 субота, 21 новембар 2009 15:46
Јован Дероко
@ Кригер(1)

Мало сте побркали податке! У чувеној бици на Неретви или како су је комунисти звали "бици за рањенике", нису сарађивали четници и Немци него партизани и Немци. Ради се о чувеним "мартовским преговорима" који су почели у Вакуфу марта 1943 и то између Милована Ђиласа и Коче Поповића с једне и генерала Диполда, комаданта 717 немачке дивизије с друге стране. Диполд, како је у извештајима наводио није био "овлашћен" да води било какве преговоре, па их је упутио на главног војног представника у тзв НДХ, генерала Глејза фон Хорстенауа. Тада креће турнеја Ђиласа и екипе по Сарајеву и Загребу. У Загребу је главни преговарач био Владимир Велебит, који је тамо и живео сво време рата. Партизани, у рејон Неретве нису дошли због неког "стратегијски" осмишљеног наума њиховог "великог вође и стратега" самозваног маршала Тита, него зато што су буквално били потерани из тзв бихаћке републике у немачкој операцији "Вајс". О свему овоме што сам написао говорио је отворено Милован Ђилас у документарној емисији Божидара Николића "Југославија у рату 1941-45". Недавно је тај серијал ишао и на РТС2.
Наиме, у то доба у марту 1943, капитулација Италије је била практично готова ствар тј прво се формално реализовала чини ми се у јулу 43 кад нову владу Италије формира маршал Бадољо и свргава Мусолинија а онда и следи у септембру и формална капитулација. На војном плану, очекивала се савезничка инвазија на јадранску обалу и то у рејону од Дубровника до реке Бојане па даље правцем долине Мораве ка Мађарској. Ђенерал Михаиловић управо из тих разлога, прави јаку концентрацију својих снага у рејону Херцеговине да би обезбедио по боку ову савезничку кампању. Немци у том смислу, покрећу операцију "Вајс" усмерену против тзв партизана у намери да их истисну из тзв бихаћке републике што и врло лако успевају. Главнина Титове војске долази до Неретве али ту их чека негде око 15.000 војника ЈВуО-а. Дакле, немајући куд, Тито прави споразум са Немцима.
Наставак следи.
Препоруке:
0
0
26 субота, 21 новембар 2009 16:14
драгослав павков
"Не Србе на врбе,већ Србе на Србе..."- Стјепан Месић.
Фасцинантно је како ово делује десетинама година уназад и увек се нађу неки запенушани Срби спремни да гину за своју фиксацију.Једни заслепљени борачким пензијама,швапским кућама из колонизације и свешћу да су "људи посебна кова",и други који живе у успоменама на битке које нису вођене,али да јесу у њима би баш они пожњели славу и гуслари би их опевали као Марка и Милоша.Ево и ја имам сазнања из прве руке о четницима и партизанима;Причали ми отац и мајка.Он је био партизан од '43,а мајка девојчица од 13 година у чијој кући је био четнички штаб.Оцу се није допадало што је на пример партизан могао да буде стрељан ако нешто добаци "другарици",док је његов командир имао више швалерки него гаћа (биле су дефицитарне,мислим гаће),а теоретски били су равноправни.Мами се није свиђало што су они,власници куће морали да спавају под "'лебном вуруном" јер су кућу преузели четници којима је била потребнија.Затим,отац је често причао приче о борбама у којима је учествовао,које су вероватно биле малчице "зачињене" његовим јунаштвом,док се мама није могла сетити да је икад чула да су се четници негде сукобили са Немцима.Тачно је да су веома мрзели Немце;Кад чују да ови неким послом долазе у село (околина Шапца)четници су у знак протеста одлазили у шуму а враћали се кад падне мрак,љутито тражећи од бабе "да скине тигањ да обесе пушку".Зна се шта се спрема у тигању.За то време,тата се по босанским гудурама одавао преждеравању лободом,брезовом кором и других макробиотичких делицијама.Укратко,не верујем ни комунистима ни четницима.Истина је као и обично негде између,али мислим да у овом тренутку Србија има преча посла него да се свађа око тога дали је боља једна или друга верзија другог светског рата.
Препоруке:
0
0
27 субота, 21 новембар 2009 16:17
Јован Дероко
@Кригер (2)

Дакле, Тито немајући куд, прави споразум са Немцима тј генералом Глејзом фон Хорстенауом па чак уговара и накнадни састанак са Ханс Отом, немачким високим изаслаником али руку на срце никад се није срео са њим јер је развој догађаја тако диктирао. Како Ђилас сведочи у поменутој емисији али и у интервјуу за часопис НИН 1993 "мартовски договор" је подразумевао да Немци не нападају партизане него да заједно с њима нападају утврђене положаје ЈВуО-а на реци Неретви а касније и да заједнички нападају и савезничке трупе јер се очекивао њихов долазак! Како је Ђилас говорио : "..искрцавање америчких и енглеских трупа, значио би и крај наше борбе и нашег главног циља : доласка на власт". Немачка офанзива на јединице ЈВуО ће кренути касније а позната је под именом операција "Шварц".
У бици на Неретви, партизани нити су пропуштени нити су победили него, напротив разбијени су. Касније су их докусуриле немачке јединице у рејону Пиве када су им практично уништиле 3 комплетне дивизије!
Наиме, један део партизанских јединица пробио је одбрану ЈВуО-а у рејону Јабланице. Ту су положаје држале 1 и 2 дурмиторска бригада капетана Ивана Ружића и мајора Николе Бојовића.Дакле, партизанска главина креће покрет туда уместо на главни правац њихове кампање, преко Коњица. ЈВуо је по овом пробијању линије, повукао фронталну линију источније, тако да је фронт изгледао у овим новим околностима овако : Са севера из рејона Коњица, на комунисте креће "Коњичка група" мајора Војислава Лукачевића, са југа из рејона Требиња на комунисте крећу јединице зетских и никшићких одреда пуковника Станишића а у леђа комуниста почиње да наступа експедициони корпус мајора Петра Баћовића који се вратио из далматинског залеђа где је раније био упућен као помоћ динарској четничкој дивизији.
Уз ове околности, комунисти су, иако су прешли Неретву били потучени и потерани у рејон Пиве. Управо их ту, и њих и четнике сустиже немачка операција "Шварц".
Препоруке:
0
0
28 субота, 21 новембар 2009 16:35
Јован Дероко
@Кригер (3)

Дакле, комунисте али и војнике ЈВуО дочекује операција "Шварц" која је спроведена са око 65.000 немачких војника, при чему је окосницу овог напада чинила немачка елитна 1 брдска дивизија. Ђенерал Михаиловић је ту показао маестрално војно знање јер је на време извукао своје трупе из обруча и склонио се преко Рашке у Србију,али у обручу остадоше мучни партизани који нису имали куд. Како је Ђилас говорио, они су мислили да их по већ утврђеном споразуму Немци неће дирати појачавајући то уверење чињеницом да у комунистички штаб треба да стигне Ханс Ото, немачки изасланик! Међутим, Немци ударише озбиљно, не бирајући ко је четник а ко партизан. Ђилас је говорио да је у тим моментима Ранковић љутито говорио : "Ето нам спразум са Немцима" а да је Тито изнервирано "млатарао папирима потписаним са Немцима и бацао их унаоколо".
Обруч који је био око њих, партизани су покушавали пробити на неколико места али безуспешно све док обруч није у очајничком наступу пробио Коча Поповић и то својевољно, без знања Тита. То пробијање је изведено у правцу Трескавице и то преко положаја који су држали војници 369 усташке легионарске дивизије. Гле чуда! Чак су касније немачки генерали описивали врло слабо држање ове дивизије у овој операцији.
Епилог ове аматерске авантуре полуписмених ликова који су се представљали као генерали "партизанске и народноослободилачке војске" је био катастрофалан. Према скоро свим изворима (чак и комунистичким) у овој операцији је побијено преко 7000 партизана и ко зна колико цивила из тих крајева. Наравно, "другу Старом" и његовим бројним "теоретичарима и другарицама секретарицама" није ни длака с главе зафалила.

Ето Кригер, то ти је отприлике след догађаја који се десио марта-јуна 1943.
Препоруке:
0
0
29 субота, 21 новембар 2009 18:34
Šesta lička
Prvo, ja nisam ni iz Like, nisam uopšte iz Hrvatske, a nisam ni Srbin. Jedan deo moje porodice jeste završio u partizanima a drugi deo porodice doslovno je završio u Aušvicu.

Očigledno je da ovo mesto služi kao poligon za iživaljavanje nad žrtvama holokausta, potomcima žrtava holokausta (srpskim i drugim) i potomcima antifašista (partizana).

Nema razlike između ospravanja holokausta koje dolazi sa pozicija Druge Srbije (Biserko, "srpski mit") i pozicije gospodina Sotirovića. Za mene su sve žrtve holokausta iste kao što su isti i svi oni koji dovode u pitanje istinu o holokaustu.

Inače, herojska Šesta lička je simbol borbe protiv nacizma i ustaštva i samo zbog toga sam izabrao taj nick. Srbi sa prostora Like, Banije i Korduna ispisali su najslavnije stranice srpske istorije i mada nisam Srbin, kao građanin Srbije ponosan sam na svoje sugrađane - Srbe iz Krajine i Bosne, hrabre srpske partizane i njihove potomke.
Препоруке:
0
0
30 субота, 21 новембар 2009 18:52
Deroko netočno navodi da je Velebit više bio u Zagrebu nego u šumi. U knjizi «Vladimir Velebit – svjedok historije», na stranici 284, prilikom opisivanja ožujskih pregovora s Nijemcima (3. 1943.), Vladimir Velebit govori o susretu s Horstenauom.

Tada ste se prvi put susreli s njemačkim vojnim predstavnikom u NDH, generalom Glaiseom von Horstenauom?

Velebit: General Horstenau pozvao je na razgovor samo mene, ne i Đilasa. Taj njegov postupak, kao i neke kasnije postupke prema meni, mogu objasniti samo kao izraz prijateljskih osjećaja prema mom ocu i djedu, koji su, kao i Horstenau, bili visoki austrijski oficiri, dakle, njegove kolege. On je znao da ja nisam Vladimir Petrović (pod kojim sam pseudonimom došao na pregovore u Zagreb), već zagrebački advokat Vladimir Velebit, sin generala Ljubomira i unuk generala Dušana. Zato me najvjerojatnije nije odao ustašama. Siguran sam da je njemački podoficir, koji me pratio na putu do generala Horstenaua i vidio da me neki ljudi na ulici prepoznaju i pozdravljaju, a ja se pravim da ih ne vidim, koji je bio prisutan i kada me u jednoj drogeriji (u koju sam svratio da kupim četkicu za zube) blagajnica prepoznala i uzviknula: "Zar ste vi, gospodine doktore, ovdje, a ja sam čula da ste u partizanima", o tome izvijestio svoje pretpostavljene, a oni generala.
Prilikom našeg prvog sastanka u Zagrebu, razgovarao sam u okvirima memoranduma koji smo Đilas, Koča i ja potpisali u Kulen Vakufu.

Glaise von Horstenau u svojim memoarima spominje te razgovore s vama i, kao što ste sami rekli, s uvažavanjem konstatira da su i vaši pred bili visoki austrijski ofidri Što možete reći o tom Austrijancu u Hitlerovoj službi?

Velebit: Sa Horstenauom sam se susreo i razgovarao samo tri puta, u svojstvu par tizanskog pregovarača, no na osnovu čitanja njegovih memoara i nekih radova iz međuratnog vremena, stekao sam određeno mišljenje o njemu.
Препоруке:
0
0
31 субота, 21 новембар 2009 19:18
Владислав Б. Сотировић
Inače, herojska Šesta lička je simbol borbe protiv nacizma i ustaštva i samo zbog toga sam izabrao taj nick. Srbi sa prostora Like, Banije i Korduna ispisali su najslavnije stranice srpske istorije i mada nisam Srbin, kao građanin Srbije ponosan sam na svoje sugrađane - Srbe iz Krajine i Bosne, hrabre srpske partizane i njihove potomke.


...који су:

1. растурили Србију на три дела тако да ни данас не може да се састави,

2. стрељали дупло више Крагујевчана октобра 1944. г. него Швабурија октобра 1941. г. и закопали их у исте јаме у Шумарицама из 1941. г. а укупан број од 7000 пријавили међународном Црвеном крсту у Женеви као да се ради о броју стрељаних из октобра 1941. г.,

3. направили Велику Хрватску са све Истром, Дубровником и делом Далмације,

4. направили Велику Словенију са излазом на море у Истри за коју су гинули да би је дали туђину,

5. забранили повратак протераних Срба са КосМета,

6. размонтирали део србијанске индустрије и преселили га у Словенију,

7. изједначили четнике са усташама,

8. отцепили од српског националног бића "Црногорце", "Македонце" и "Муслимане",

9. припремили распад Југославије тако да од Србије остане Београдски пашалук...
Препоруке:
0
0
32 субота, 21 новембар 2009 22:45
Šesta lička
@Владислав Б. Сотировић

2. стрељали дупло више Крагујевчана октобра 1944. г. него Швабурија октобра 1941. г. и закопали их у исте јаме у Шумарицама из 1941. г. а укупан број од 7000 пријавили међународном Црвеном крсту у Женеви као да се ради о броју стрељаних из октобра 1941. г.,


Ja mislim da Vi, gospodine Sotiroviću, zaslužujete onu Vajmarsku nagradu barem koliko i Sonja Biserko. A možda i više! Sonja Biserko relativizuje zločin hrvatskih nacista, a Vi, osim toga što krivicu za hrvatske zločine delom prebacujete na srpske antifašiste, još i višestruko umanjujete zločin nemačkih nacista (Kragujevac) i opet odgovornost za zločin prebacujete na srpske antifašiste.
Препоруке:
0
0
33 недеља, 22 новембар 2009 11:52
kriger @ Jovan Deroko
Kada je u pitanju manevrisanje većim formacijama na širem prostoru u srpskoj vojnoj istori postoji u vojno-stručnom smislu u svetu nenadmašna tradicija. Postoji čak i razumevanje logike manevara i kod običnih vojnika. Na rpimer, veliki manevar sa promenom mesta vojske u Borodinskoj bici je, naravno po odobrenju Kutuzova, zamislio i izveo dvadesetogodišnji poručnik, Srbin, Miloradović i može se reći time presudio ishod borbe. Velika je naša tradicija. Ali, orjentire u prestrojavanju 1943 godine nije postavljao srspki vojni genij, ne mislim na pojedinca nego genijalnost vojnog duha naroda, nego britanska vlada i prevareni Kralj. Priča da će se saveznici iskrcati u Dubrovnik od početka je bila prevara i laž. Draža je poverovao Kralju, a on takvom kakav je bio Čerčilu. Neki su znali da od iskrcavanja u Dubrovnik nema ništa od samog početka, i založili su se da se partizani ( sto posto Srbi) puste. Četnici na Neretvi nisu ubili ni jednoga partizana. Svrha, od Britanaca i Nemaca (njihovog dogovora) iniciranog velikog i za gerilski rat neprimerenog grupisanja je bilo da se pobije što više Srba. Broz je grupisao Srbe partizane i namerno ih odveo na klanicu. Znate li šta je bilo sa četnicima koji su se grupisali i krenuli ka Dubrovniku. Moglo se ići u predelu Trebinja preko leševa. Nagovoreni da krenu u Dubrovnik u susret Kralju, Britanci su znali da se neće pojaviti, a Nemci su znali da četnici hoće. Na čistom u velikom broju su bili laka meta. Izginuli su, Bog da im dušu prosti, a Kralja videli nisu, i nisu imali priliku da zamene glave. To lažno iskrcavanje saveznika i povratak Kralja je od početka bilo prevara i uvod u izdaju ne samo Draže nego i jugoslovenske vlade u Londonu od strane Britanaca, a u svetlu njihovih tajnih dogovora sa Nemcima, i to drugim ešalonom rukovodstva, kako bi sa njima podelili plen Drugog svetskog rata. Lepo kaže Velebit, u toj gužvi su se prepoznavali unuci austrijskih oficira i dogovarali se za leđima drugih.
Препоруке:
0
0
34 недеља, 22 новембар 2009 13:40
@ kriger @ Jovan Deroko
To lažno iskrcavanje saveznika i povratak Kralja je od početka bilo prevara i uvod u izdaju ne samo Draže nego i jugoslovenske vlade u Londonu od strane Britanaca, a u svetlu njihovih tajnih dogovora sa Nemcima, i to drugim ešalonom rukovodstva, kako bi sa njima podelili plen Drugog svetskog rata.


... što će reći da su se partizani, ustaše, Rusi, Nemci i Englezi, i ko zna ko još, verovatno svi, zaverili protiv četnika... Drugi svetski rat nije bio rat između Sila osovine i Saveznika. Drugi svetski rat bio je rat protiv četnika. Velika zavera celog sveta protiv Draže Mihailovića!
Препоруке:
0
0
35 недеља, 22 новембар 2009 21:24
Sotirović je danas posebno raspoložen…

1. Srbi rasturili Srbiju? Ajde, barem nisu krivi Hrvati, Slovenci i ostali «mrzitelji» Srba.

2. Kragujevac? Šesta Lička odgovorio.

3. Ne znam zašto Sotiroviću smeta što su nepobitno hrvatski krajevi (Istra, Dubrovnik i Dalmacija) priključeni matici.

4. Za «Veliku Sloveniju» ipak su uglavnom ginuli Hrvati jer su oni činili većinu jedinica što su osvojile Trst.

5. i 6. Nisam upućen.

7. Četnici i ustaše provodili su zločinačku politiku. Ubijali su pripadnike drugih naroda, ali je jasno da su ustaše bili mnogo krvoločniji. No zločin je zločin.

8. Crnogorci, Muslimani i Makedonci sami su se odcijepili jer s velikosrbima nema života u istoj državi.

9. Šećer na kraju. Sotirović za raspad Jugoslavije ne krivi Hrvate i Slovence nego Srbe. Bit će nešto od njega…
Препоруке:
0
0
36 недеља, 22 новембар 2009 23:03
Prilog temi1
Jovan Deroko
“Ali što se tiče ustaško-partizanske saradnje, meni je najinteresantniji slučaj ustaškog potpukovnika Marka Mesića. On je sa svojom "Crnom Legijom" poslat kao ispomoć generalu fon Paulusu komandantu opsade Staljingrada. Posle sloma Paulusove armije, one ustaše što preživeše zajedno sa Mesićem formiraše "partizansku jugoslovensku brigadu" i zajedno sa Rusima "oslobodiše" Beograd! Ja mislim, da istorija sveta nije zabeležila ovakav jedan groteksan slučaj!”
Prilog temi, nekoliko inf. koje sam upamtio iz kazivanja svedoka i neposrednog učesnika koji više nije sa nama: Pomenuta ustaška jedinica je bila deo grupe sa zajedničkom komandom, koja je bila sastavljena od nekoliko vojski iz država sa prostora eks-JU (pored ustaša u njoj je bilo i oficira predratne vojske, domobrana, i dr) – grupa je bila sastavljena na nemački zahtev, kako bi se dokazala lojalnost Hitleru i podržali nemački napori na istočnom frontu (sličnost sa nekim sadašnjim ratovima na Istoku je slučajna). Nakon ruske pobede kod Staljingrada, preživeli „jugosi“ iz ove grupe su zarobljeni i ponuđen im je izbor: da budu streljani ili internirani u Sibir (u zavisnosti od dokazane krivice za zločine) ili da se „dobrovoljno“ organizuju u jedinicu koju su nazvali Prva jugoslovenska brigada i uključe u, sada već ruske, napore za pobedom nad Nemcima, s tim što im je rečeno da će im se u tom slučaju oprostiti pređašnji gresi, te da će učestvovati i u oslobađanju (država formiranih na prostoru bivše) Jugoslavije. U sastavu te jedinice bilo je mnogo iskusnih i sposobnih profesionalnih vojnika i oficira, čije je postojeće borbeno iskustvo (artiljerija plus strelci, mitraljesci i dr.) raslo sa protekom rata, tako da su ih Rusi tokom oslobađanja Srbije, npr. prilikom oslobađanja Smedereva i potom Beograda koristili (poput specijalnih jedinica) za proboj na udarnim pravcima koji su bili dobro branjeni. (Partizanske jedinice su - prema ovom svedoku - u tim operacijama imale, blago rečeno, sekundarnu ulogu.)
Препоруке:
0
0
37 недеља, 22 новембар 2009 23:06
Prilog temi2
Kasnije je ta jedinica, odnosno preživeli iz nje učestvovali u proboju Sremskog fronta (svedok je potvrdio priče o svesnom žrtvovanju pešadije, uglavnom mladih tek regrutovanih i neobučenih za rat Srba, koji su terani od partizanskih komandanata na juriš preko čistine pravo na cevi nemačkih mitraljezaca), zatim su preko Hrvatske („išli smo kao preko spaljene zemlje – zatrovani bunari, žito, itd. niko nije smeo da se odvoji od grupe jer je stanovništvo bilo izrazito neprijateljski nastrojeno“), i Slovenije potiskivali ostatke nemačkih formacija generala Lera gde su ga i uhapsili, do Koruške, gde su prema njegovom svedočenju tamošnji Slovenci bili za ulazak u novu državu, ali su ih izdali Tito i drugi, tako da su ovi dobili naređenje da se povuku i ostave taj narod (dok su se povlačili taj narod je, prema svedoku, išao za njima i plakao i - kao u nekoj tragediji - pričao je da su plakali borci, čak i konji koji su vukli opremu i art.oruđa).
Po završetku rata preživeli iz te jedinice su bili odlikovani (svedok je imao kutiju od cipela punu ordenja, uklj. orden za hrabrost), dobili su dobra postavljenja, desetak njih su išli na neke kurseve-škole nakon čega su dobili generalske činove i većinom su završili na Dedinju. Jedan od ustaških oficira iz te jedinice je nakon par godina postavljen za ministra u Vladi Hrvatske (republike). Čudni slučaj je udesio da taj isti Hrvat spase mog svedoka od Golog otoka (nije umeo da ćuti, kad se moralo ćutati i klimati glavom) kada je 1948. Tito rešio da dodatno počisti srpsku mladež i nepodobne oficire.
Препоруке:
0
0
38 недеља, 22 новембар 2009 23:09
Damir
Draza Mihailovic je bio vodja najsnaznijeg gerilskog pokreta otpora nacizmu i komunistickim banditima u Evropi!
Препоруке:
0
0
39 недеља, 22 новембар 2009 23:11
Cedo Savkovic
Od ustasko cetnicke kolaboracije u Bosni u Vasem tekstu i predlogu ni traga. Pristrasno pisete o uglavnom neorganizovanim i neinformisanim trupama Jugoslovenske vojske u otadzbini.
Pokusaji istorijskog revizionizma nece nista dobro doneti, pa ni ovaj tekst cije reference mahom upucuju na istoricare koji su pisali iz rasejanja, SAD i Australije uglavnom.
Dobro je poznato koliko je dijaspora bila naklonjena kukumavcenju nad propascu Draze Mihajlovica. To se dvadesetak godina prenosi i u maticu, ali nikako da uvrenja poput takvih u njoj prevladaju, sto ide u prilog zakljucku da ipak nesto stoji na putu cetnizaciji Srbije, a bojim se da tu veliku ulogu ima njihova praksa osvete nad Muslimanima i Hrvatima zbog zlocina ustasa, itd.
Prema tome, kad pominjete ustasko partizansku kolaboraciju, pomenite i ustasko cetnicku.
A kad vec predlazete da se osnivaju nekakve komisije za reviziju istorije, napomenite im da u obzir uzimaju i nevine zrtve cetnika tokom Drugog svetskog rata. Posto ste to propustili da pomenete, uradite to sto pre, jer ce Vas odmah okarakterisati kao skolski pristrasnog autora. A to, cini mi se, nije za pohvalu.
Препоруке:
0
0
40 недеља, 22 новембар 2009 23:20
Istoričarima
Teme koje ste pokrenuli važnije su no što se čini, neće vam biti lako da otvorite ta gvozdena vrata, zbog sledećeg – Titove strukture, posebno tajne službe, više od pola veka kontrolisane od Hrvata i ponekog Slovenca, ostale su prilično očuvane u Srbiji iz dva razloga: formirane su u neposrednoj saradnji sa američkom (OSS, tj. CIA, čiji je agent bio i Šubašić, koji je čuvenim aranžmanom doneo Titu Srbiju na kontrolu) i britanskom, i drugim službama, napunjene su njihovim ljudima i potomcima (čast časnim uzuzecima u tim službama, koji su uglavnom marginalizovani) koji i danas vuku konce, jer su u međuvremenu preuzeli kontrolu nad privredom (preko tajkuna koji su listom saradnici ili na kratkom lancu tajnih službi), političkim strankama (neke su sami i osnovali, a u svim kontrolišu najmanje drugi ešelon rukovodilaca), institucijama nauke i kulture, medijima i javnošću, a svoje parcijalne interese su ponovo uklopili sa stranim interesima (slaba Srbija=miran, tj. pokoran Balkan), tako da je vrlo teško probiti taj snažan i nemilosrdan blok, koji nema interes da se ove teme razjasne, plašeći se gubitka kontrole nad Srbijom, i ometaće ga na sve načine. No,vredi pokušavati, traganje za istinom je tegobno, ali isceljujuće i iskupljujuće.
Препоруке:
0
0
41 недеља, 22 новембар 2009 23:41
Andro
Srdjan Cvetkovic:"Svuda po Srbiji se nalaze tajne grobnice ljudi zverski pobijenih od komunista."
Препоруке:
0
0
42 понедељак, 23 новембар 2009 12:15
луди скретничар
#драгослав павков#

Ишчитао сем текст и све коментаре више пута и могу рећи да је Ваш једино на месту! Све остало су типична Српско-Српска препуцавања која су нас довела ту где јесмо.

Сотировићу бих поручио да цитира неки конкретан историјски извор и да не прича бесмислице о томе да је 6. Личка стрељала по Крегујевцу `44. На таквим причама се гради независна Војводина и ојачава ткзв. 2. Србија. Ово вам кажем добронамерно, јер има истине у томе што говорите о догађајима у Лици, Банији и др., где су и по сведочењу мојих предака, у време највећих усташких офанзива партизанске јединице биле дислоциране (вероватно не случајно) из места на која су офанзиве полазиле. Свакако да ваља преиспитати и улоги Иве Рукавине и Вељка Ковачевића у свему томе, али тврдити да су партизани у Хрватској масовно колаборирали са усташама, је најгора клевета. Личне фрустрације неспособношћу и недораслошћу Д. Михајловића историјској улози коју је себи покушао наметнути, "равногорци" најрађе лече 6. Личком, "дивљацима са брда усељеним на Дедиње" (не знам само да ли су претходни станари истог, поштеним радом стекли те виле или зеленашењем, док је у Краљевини Југославији било више гладних, но ситих). Михајловић није до краја рата успео наметнути ни сопствену команду потчињеним "командантима", па се тешко ЈВуО, уопште може називати војском. Такође, и приче о Краљу као врховном команданту су за малу децу, јер дотични појма није имао о дешавањима на терену, нити су га занимала, већ се бавио саветима своје таште о уређењу двора по повратку у земљу.

Вероватно сам мало и претерао, али ме је г. Сотировић тешко повредио неким неистинама, које представљају муницију оним снагама против којих се цео живот борим, објашњавајући да исти Срби живе са обе стране Саве, Дрине и Дунава и да су се сви борили против фашизма, али заведени од две идеологије.
Препоруке:
0
0
43 понедељак, 23 новембар 2009 15:44
Vera Nastasovic
Zašto objavljujete ovakve stvari? Šta im je cilj? Šta će vam ovakvi autori? Kakvo dobro ovakvi tekstovi mogu da donesu? Nove podele među nama? Zar nam podela nije dosta? Imam utisak da se daje prostor iskompleksiranim četničkim porodicama da opravdaju svoje pretke i uzput uprljaju sve što mogu. Ovo ide na ruku rehabilitaciji fašizma i ničemu više....
Препоруке:
0
0
44 понедељак, 23 новембар 2009 16:12
Милорад
@Драгослав Павков, Луди Скретничар и остали. Луди Скретничару број швалерки или девојака како се то каже у Нишу не зависи од броја гаћа, ма колико оне биле дефицитарне , него од неких других суптилнијих ствари. Тачно је да борци партизани и усташе нису сарађивали, али су сарађивала руководства, као што у сваком рату то постоји. Ретки су Срби који су у младости левичари, како то рече Черчил, а у старости десничари или како то рече синоћ господин Јеротић неравно пренесено, треба бити змија, провлачити се и мењати кожу.
Препоруке:
0
0
45 понедељак, 23 новембар 2009 16:55
Simic Manojlo
Za dokazivanje Sotiroviceve teze, primjeri sa
terena nisu ni potrebni.
Dovoljno je procitati Titove upute komunistima,
nakon njegovog dolaska iz Zagreba u Beograd,
27.o6.1941.(za prevareni narod, ima i privlacno
ime: "Dan Borca", o4.o7.1941.):
"Render any assistance necessary to Ustashi,
Macedonian (VMRO), Albanian (Bally Combtary), and
other nationalost organizations, in sofar as they
may contribute toward the speedy overthrow of the
present regime".
(Pruziti svu neophodnu pomoc Ustasama, VMRO-vcima,
Albancima (Bali kombtari), i ostalim nacionalistickim organizacijama (Mladi muslimani,
Belogardejci itd.( bilo ih je 15-ak), tako da
(in sofar= do tog stepena) mogu doprinijeti brzom
zbacivanju sadasnjeg rezima).
Izvor: "Genocide in satellite Croatia 1941-1945."
by Edmond Paris, profesor religije i
filozofije na pariskoj Sorboni.
Izdavac: The American Institut for Balkan Affairs
Library of Congress catalog card number:
62-399
Copyright 1961.
Bliskost Titovog komunistickog, i Pavelicevog
fasistickog pokreta, ima istu ideolosku osnovu
rjesavanja nacionalnog pitanja u Jugoslaviji.
U tome su ohrabreni i stavovima Kominterne
(Staljina), o potrebi unistenja Jugoslavije,
zato sto je stvorena voljom imperijalistickih
sila Amerike, Francuske i Engleske, mirovnim
Ugovorom u Parizu 1919.
Titove metode, bile su nesto suptilnije, vjesto,
komunistickom demagogijom plasirane u citav jedan
narod, koji je valjalo staviti u funkciju
samnounistenja.Koliko je drug Tito bio uspjesan
u svojoj nakani, najbolje nam dokazuju danasnji
drugosrbijanski kolerici, koji odrzavaju teoriju
o potrebi unistenja Srba kao naroda, i Srbije
kao drzave.U tu svrhu, podredili su gotovo sve
medije, drzeci nam lekcije o nasoj krivici, koja
nije iskupljena ni milionskim zrtvama, i po
njihovoj( titoistickoj ) teoriji, ne moze nikada
ni biti.
A od svega je najcudnije, da sami sebe smatraju
intelektualcima.
Препоруке:
0
0
46 понедељак, 23 новембар 2009 17:11
Никола Цветановић
Читам текст, читам коментаре...

Трагедија српских подела се наставља. Читајући разноврсне изворе из Другог светског рата, може се закључити да је на терену свако са сваким сарађивао и да се свако са сваким повремено "њушкао". Усташе-четници, партизани-усташе, сви заједно са окупатором, све углавном незванично и по нужди. Најгоре од свега, делује да су се између себе највише гложили партизани и четници, два покрета у којима су Срби чинили већину, а за то време су остали "трљали руке".
Најупечатљивија илустрација националне глупости је што су по доласку Немаца у Црну Гору и партизани и четници заједно поведени у логоре, а четници су у ЦГ отворено сарађивали с Италијанима, опет из нужде, да би се зауставио крвави комунистички пир.

Сам текст јесте једностран и поред тога што садржи вредне изворе. Најглупља ствар која може да се деси је да се сад пође обрнутим путем, да четници и партизани потпуно замене улоге. Суперхероји и супернегативци. У Другом светском рату су постојали позитивни појединци у уопште негативним покретима, јер су оба покрета, убијајући се међусобно, на свој начин доприносила геноциду над сопственим народом.
Препоруке:
0
0
47 понедељак, 23 новембар 2009 17:12
kriger @ @kriger@ Jovan Deroko
Što se mene tiče, a pošto sam direktno prozvan ništa niste pogodili. U priči "četnici i partizani" kao mali ja sam navijao za partizane, jer su i moji roditelji više voleli partizane. Specifičnost je da su moje dede bili iskreni poštovaoci Karađorđevića i slovili su za monarhiste. Danas kao odrastao čovek ja delim njihovo poštovanje pa i više od toga, fasciniran sam ličnošću Karađorđa. Što se četnika tiče i tu delim mišljenje moje majke koja mi je rekla da, barem u našem kraju su partizani bili bolji. Što se tiče odnosa Draža Tito, Tita nekako od malih nogu ne podnosim i sve lične simpatije su mi na strani Draže. Ukratko, četnici su bili vojska nedostojna Draže, a Tito je bio nedostojan partizana.
Čudno, ali tako mislim. Što se "zavera" tiče, nemojte me gurati u teoriju zavera jer to označava nameru da se sagovornik diskvalifikuje i da mu se da određenje "paranoidan". I među partizanima, kao i među četnicima je bilo i nemačkih i britanskih i turskih agenata. Bilo je i ruski orjentisanih, ali ja njih ne smatram stranim agentima ili da budem precizniji neprijateljskim. Među "Rusima" je bilo takođe raznih ponekad i sa različitim uverenjima. svi su oni, osim rusofila manipulisali sa Srbima i ostvarivali svoj interes na žrtvama srpskog naroda, ne iz zavere već iz prirode politike, prirode rata i ljudske prirode. Tito se predstavljao kao Rus, a bio je Ausrijanac.
U jednoj fazi rata, do 1943 na primer Britancima je odgovarao Draža, ali posle 1943 nije. Rat se nije bio završio, a zaraćene strane (Britanci i Nemci ) su pregovarali. Šta je tu novo, nepoznato i čudno. Nemci bezuslpovno kapitulirali, a ratni plen nisu vratili. Između ostalog i 22 tone jugoslovenskog zlata. Kakva je uloga Rokfelerove fondacije u tome? Odgovarao je mali broj najeksponiranijih i neposrednih izvršilaca. Skoro niko iz Abvera nije suđen, prešli su u NATO. Da u podeli plena nije "tajna" efikasnosti nemačke i američke privrede i banaka ?
Препоруке:
0
0
48 понедељак, 23 новембар 2009 19:23
влаја
Мислим да ће у неком од следећих текстова овај господин Сотировић доказати да су Јасеновац контролисали партизани, да Павле Ђуришић није јео талијанске макароне, да је Чичи само мало подршке Амера и Енглеза фалило па да среди оно мало јада од партизаније па да укрка на белом коњу у Београд.
Препоруке:
0
0
49 уторак, 24 новембар 2009 04:08
Dejan iz Pariza
I komunisti i Ustasi su imali isti cilj, a to je unistenje srpske nacije i srpske drzave, prvi su radili na unistenje srpskog naroda i drzave na politicki i kulturni nivo, a drugi (ustasi) su radili na tome da uniste na BIOLOSKI nacin srpski narod, skoro da su uspeli, posto su preko 50% Srba iz Hrvatske nestali, da ne pricam o Srbima iz Bosne. Po tome i za mene, nema nikakve razlike izmedju ta dva pokreta, gde su uglavnom vladali hrvati. A to sto su vecinom Srbi bili u partizane i cetnike, nemam nikakve veze sa time, tu je isto cinjeninca da su vecinom Srbi nastradali, od 1 700 000 Jugoslovena ubijenih, preko 1 500 000 su Srbi, a u taj broj se racuna naravno i genocid gde su ubijeni Miliona Srba i preko 100 000 Jevreja i Roma. Ipak treba razlikovati obicni vojnici u redovima partizana i oni koji su imali svu moc i koji su naredili sve i svasta, isti koji su saradjivali sa nemcima i ustase, su takodje naredili ubistvo preko 200 000 civila sirom bivse Jugoslavije posle 1945. A lista gradovi i mesta koji su oslobodjeni od strane Drazine vojske, govori po sebi, ko su bili pravi cetnici.
Препоруке:
0
0
50 уторак, 24 новембар 2009 13:40
Maki
Vlada Srbije radi u interesu Hrvatske.
Time je sve receno.
Препоруке:
0
0
51 субота, 28 новембар 2009 14:05
i dalje radi
Ma text Vam je sjajan,naravno da se mnogima ne svidja i da mnogi to jest velika vecina prica pricu kako su nam sve uradili drugi,ustase,nemci.... A cinjenicno stanje je da smo sami sebi najveci neprijatelji! Zivimo u okruzenju gde se ljudi dive tudjoj nesreci, tipa:"Komsiji crkla krava,nije moja vajda al' (sa osmehom),komsijina steta!
Upravo ovih dana u srcu Sumadije,na tapetu inspekcije neka firma,kad videse da tu ne moze da se uzme neka veca kinta,preorjentisase se na S.Z.R.koje su pogasene jer ljudima nije islo ili nisu umeli da vode iste,pa bolje zatvoriti nego ici u propast! Skupilo se zadnje dno,od zla oca i jos gore majke i isledjuju ljude,(vlasnika S.Z.R.),jednog po jednog,kao pred streljanje,veliki nalik na rad UDBE!
Trazi se dlaka u jajetu,preti,dize tenzija,a iz kog razloga????
Inspektorka ima nekoliko posrednika,jedan od pomenutih se javlja i pocinje sa pricom,jao brate u velikom si problemu,javio mi covek iz "vise institucije",pa znas,moja veza,moze da ti pomogne da se zataska slucaj,ali znas to kosta.....
Sledeci dan,posrednik se javlja,da se nedju vlasnik firme,koja je saradjivala sa S.Z.R. (na ulici,strogo poverljivo)..
"Brate,20-30 posto od ukupne cifre koja je prosla kroz sve zanatske radnje,jeb...,brate traze mnogo al' daj da zavrsimo to"!
Naravno vlasnik ne pristaje ni po cenu zivota,covek koji je posten,krvavim radom zaradjuje za svoj zivot i zivot jos petnaestak ljudi,a na svakog od tih petnaestak ide jos bar tri clana porodice........ Stojis i gledas kako se klupko nastavlja da kotrlja,klupko koje te vodi u propast,ali to isto klupko otvara i razotkriva jos neke ljude i jos neke stvari gde je ista kompletna ekipa lesinara radila isto... To isto klupko vodi u propast jos koliko ljudi koji krvavim znojem zaradjuju za zivot i izdrzavaju svoje porodice! ljudi su prestali da se smeju,vise ne traze platu,spremni i da rade za dzabe jer u ovoj prici vole svog gazdu i naravno mole Boga da vec jednom ogreje sunce!
Moze li nam neko pomoci....
Препоруке:
0
0
52 недеља, 29 новембар 2009 20:49
Radovic
Svaka vam cast,G.Sotirovicu,na razotkrivanju zlodela komunisticke bande,samo tako nastavite!Sto vise ljudi da sazna,pravu sliku o ljudima koji su ojadili ovu zemlju i jos uvek je unistavaju(partizanski sinovi i unuci)Neka crveno-zuto-plava gospoda uce istoriju za politicki podobne i neka slave svoje lazne ofanzive,kadinjace,i republike a istoriju prepuste pravim istoricarima i mladoj generaciji koja ne zeli da zivi u lazima.Sloboda Narodu!
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли мислите да ће у наредних годину дана у Србији бити одржани нови парламентарни избори?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер