Баш ми је драго што сте објавили текст Гдина Трифковића. Надам се да ће их бити још.
Иако се са неким његовим ставовима не слажем, мислим да треба да наставите са објављивањем његових текстова.

А што се тиче запада и Хришћанства, та љубав је одавно умрла. Ако је икад и постојала.
Ватикански терор и протестантски рационализам нису никад били дио те приче.
Хришћанство није обичај или традиција и људи овог дијела свијета и не смију то тако схватати и користити. Као отпор према агресивном исламу.
Христова вјера је суштина живота. А не идеологија.
Само је проблем што смо се ми од Христа и Божије ријечи одродили.

Не бих се сложио да је Дарт Вејдер најизразитије оличење и прототип зла. Можда највидљивије оличење, а и то само зато што се појављује кроз целу трилогију. Међутим, прототип зла је император Палпатин, док је Вејдер симбол победе добра над злом.

"Homofobija" je postala najveci greh, a hristofobija je zasticena od strane drzave, sasvim ocito i od strane "srpske" drzave (navodnike stavljam jer ni vidim ni po cemu da je to zaista srpska drzava)! Mada je hriscanstvo stub evropske istorije i svih evropskih drzava - sad je ono predmet mrznje i proganjanja! A homoseksualnost postaje stub "novog" drustva, stub buducnosti koja ce trajati "pet minuta" - jer, bez reprodukcije nema buducnosti, osim ako homoseksualci nemaju obecanje da ce biti klonirani, drzavnim novcem, kojim se finansiraju i njihove "parade"! Razumljivo je sto ova drzava, ljubiteljica gej-populacije (pitam se koliko je gej-tipova u srpskoj vlasti!) ne dozvoljava da se otvoreno govori o osnovnim stvarima iz seksualne prakse homoseksualaca, pa tako mladi i neupuceni misle da biti "gej" znaci mahati zastavicama duginih boja i biti "cool"! Jest vraga! Biti "gej" znaci klistirati se, biti vazda zacepljen, izlozen raznim koznim bolestima, izlozen maltretiranju ljubomornih i promiskuitetnih partnera! AIDS niko ni da spomene u celom onom velicanju gej-utopije! Cak i samo ime "homofobija" - kojim se oznacava toboznja mrznja prema homoseksualcima - obicna je podvala, jer "homo" znaci "covek"! A protiv coveka sigurno nisu i ne mogu biti oni koji drze do porodice, dece i buducnosti! Protiv coveka su oni koji bi da svoju spravu udenu u drugog, istospolnog coveka - ako se on tome bude protivio, oni ce ga proglasiti kriminalcem! Ljudi, pruzimo otpor tom suludom izvrtanju osnovnih ljudskih vrednosti! Nemam nista protiv homoseksualaca, dok je to njihovo privatno opredeljenje! Svako propagiranje ovakvog nacina ljubavi - jeste nedopustiv atak na drustvo i drzavu! Osim, dakako, srpske drzave! A divnom Bosku Obradovicu, kao i beskompromisnom Srdji Trifkovicu, veliki pozdrav, uz zahvalnost za sve sto cine za srpski narod!

@Klodovik

Slazem se da jesu grmeli na Evropu nacija, ali imali su i zasto. Od 1860ih, do vremena njihove smrti, Evropa je stigla od opsednuosti 'mehanickim rajem', do 'savrsenstva' (?!) mehanickog raja i Evrope nacija - rata za kolonije i bitaka na Seni i Galipolju, pa do gasnih komora... koje je upravo taj, razvijeni Zapad izmislio. Ovo danas je samo produkt prirodnog razvoja evropske misli i konteksta, pre svega kulturnog, iz moderne u -postmodernu. Od Berlinskog kongresa, preko Pocoreka do danasnjih 'socijalista sa neljudskim licem' koji su prosipali bombe po Srbiji.

Sto nece reci da i ti srpski mislioci, konzervativci, nisu naucili ili mogli da nauce nesto od otaca modernizma, Marksa, Darvina i Frojda. Naravno da se slazem.

Uz sve zamerke Bokanu i Kalajicu, moram da se slozim. Izabrao bi ih i ja, ali ne mislim da su u poredjenju sa danasnjim zlom oni zaista bili ili ostali - zlo.

U Srbiji neo-cons ne postoje. Da postoje, Obradovic bi organizovao crne trojke ispred klinika za abortuse, sakupljao bezbol palice za napade na gay paradu i radio razna druga nepocinstva kao sto cini primitivna desnica u Americi. On se nasilju, bez obzira na to sta pricaju rezim i medijska boranija - protivi u svakoj prilici i veoma jasno i otvoreno. Nema Srbija ni levicu ni desnicu. Ali ima potrebu za jasno profilisanim pokretom, a ne partijama. Toga se ovaj rezim boji. Zato i kontrolise sve, od izbora poglavara SPC do natpisa na duksevima.

,,Избор је следећи: ако Бог постоји и ви му се молите,то је свакако добро и добро ће вам чинити, ако не постоји а ви му се молите, то вам не може нашкодити али ако постоји а ви се не молите и не верујете, богами сте надрљали.Закључак, логично, следи:веровати је увек боље!" Рече то уман човек, а ја бих рекла да је ипак срећа имати на својој страни интелектуалца као што је госп. Трифковић, за мене су и добре намере почетак доброг деловања.

теофило стивенсон

бојим се да си побркао ствари на типично српски начин - услед деценија комунистичке индоктринације - њима је национализам, као "оно" што удспоставља демократски поредак - главно зло
"Evropa je stigla od opsednuosti 'mehanickim rajem', do 'savrsenstva' (?!) mehanickog raja i Evrope nacija - rata za kolonije i bitaka na Seni i Galipolju, pa do gasnih komora... koje je upravo taj, razvijeni Zapad izmislio."

Европа нација настала је као супротност колонијалним империјама, а гасне коморе су изумели нацисти - расисти супротност национализму (нација = сви грађани, па тако и Цигани, Срби, Јевреји и хомосексуалци)
нацизам су и победили националисти - Черчилови, Рузвелтови, Де Голови и, ма како чудно игледало - Стаљинови..јер тек кад се потоњи сетио мајчице Русије и патријарха почеле су да се нижу победе...и Европу данас моги да спасу једино националисти

Mislim da se mnogo prasine diglo bez potrebe. Ako sam dobro razumeo clanak (i na srpskom i na engleskom), mislim da je autor ipak jasno ukazao na to da je Crkva Hristova, kao vanvremenska i bozanska, u svojoj sustini apoliticna, tj. da nije moguce niti potrebno "politizovati" je, niti je treba vezivati za kakve politicke sisteme ili filozofije.

Ali postoje ipak prakticni, svakodnevni drustveni problemi za hriscane koji zive u ovom "vrlom" svetu kakav jeste danas. Nepobitno je da je "hriscanstvo" jedan od stubova zapadne civilizacije (i pod tom civilizacijom u sirem smislu podrazumevam i nas, naslednike Istocnog Rima - Balkn, hriscanski Levant, Rusija). Dakle ono je utkano u tradicionalne vrednosti te nase civilizacije, i oni koji danas jos uvek mare za ili smatraju te vrednosti bitnim u svom svakodnevnom zivotu, bilo da su zitelji Srbije, Danske ili Kanade, su tacno ili ne smatrani "konzervativnim", bez obzira na to da li oni sebe tako smatraju ili ne, da li su pravoslavni ili protestanti, partijski opredeljeni ili ne, itd. Nasuprot njima su oni koji se tih tradicionalnih vrednosti gnusaju i trude se da ih iz javnog zivota, tj. politike, prava, obrazovanja itd, izbace, forsirajuci neke nove anti-tradicionalne vrednosti (najbolje ilustrovano lobiranjem za tzv. "gay" prava). Ti i takvi su nazivani, tacno ili ne, "liberalnim", bilo da oni sebe tako vide ili ne.

A onda tu dolazi jedna druga stvar koja pomucuje diskusiju, a to je nedostatak konsenzusa oko znacenja termina kao sto su "konzervativac", "neokonzervativac", "liberal", "socijalista", "socijal-demokrata", "nacionalista", itd. Moj je utisak da svako ima neko svoje misljenje i predrasude vezane za bilo koji od tih termina, i nije za cuditi se jer ti pojmovi nisu univerzalni (npr. "neocon" i "paleocon" su Americki politicki koncepti koji u srpskom diskursu ne znace mnogo, te zahteva mnogo dublje poznavanje drustvnih, politickih i istorijskih prilika u SAD-a da bi razumelo o cemu je rec).

Слажем се са Верником и само да дам опаску на коментаре везане за Јустина Ћелијског. Он је волио Христа, вјеру и његове ријечи изнад свега. И "грмео" је против европе која је не само одбацила Христа, ако га је икад и прихватила, већ се ваљала у лицемјерју. Јесте ли икада слушали његове бесједе и читали књиге?
Све што је он говорио у 60-им и 70-им о Европи сада се качи на НСПМ сајт као патриотски и евроскептични коментар.

Заиста има много истине у овоме што каже Теофило. Кад је Србија у 19. веку почела да се формира као "модерна држава" (нација, устав, странке, иѕбори, итд.), а Срби као нација, све је имало да служи тим новим идолима, па тако и Црква: оправдање њеног постојања било је у испуњавању државне/националне воље, а сама је била у надлежности једног од министарстава. Црква јесте била "државна", и то у буквалном смислу, јер је била у власти државе, што значи да није имала своју оригиналну аутономију ни у институционалном погледу (држава је требало да бира архијереје) ни у духовном смислу (јер је требало да Васкрсли Христос постане пре свега Србин). Национални циљеви државе и интереси власти требало је постану и циљеви и интереси Цркве, а свештеници су се више ценили због тога што су подигли овај или онај устанак, или што су учествовали у овом или оном боју, него што им народ долази у цркву (по речима владике Николаја). Народ је још увек поштовао светитељство, али је држава пре свега захтевала "родољубље" и "служење народу" (српском, а не Божијем), а мешање ових двају сасвим различитих ствари, као што се види и из једног горњег коментара, и дан-данас нам прави збрку јер Цркви намеће да се бави више оним чиме се заиста од невоље много пута бавила у разноразним историјским ломовима, а не оним што јој је Христос оставио: идите и крстите све народе. Зато је и направљено много тих парацрквених -изама којима се замагљује основна улога Цркве у историји, а грађење политичког деловања на основу Јеванђеља је тешко изводив подухват, јер Јеванђеље има своју политику везану за Небески Полис ("овде немамо тврдога града, јер чекамо онај који ће доћи"), док политика има своје сопствене изворе и циљеве, који најчешће нису у симфонији са Јеванђељем.
П. С. Почесто сам код новообраћених америчких православаца као мотив конверзије наилазио на схватање да је Црква тврђава конзервати(ви)зма којег они траже бежећи од својих "модернистичких" деноминација. Но, Христос још увек није на тим релацијама.