среда, 24. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Кривотворење новца као основа савременог банкарства

Kоментари (45) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 понедељак, 16 новембар 2009 16:05
thinking maize
У ком кругу Дантеовог Пакла су били банкари? Да ли су мало "напредовали" од његовог доба, тј. да ли су
прешли у "више сфере" Пакла? И сам Сатана изводи ове хокус-покусе! Види се ко су његови НАЈБОЉИ УЧЕНИЦИ! Бели лукац и глогов колац, МОРЕ!
Препоруке:
0
0
2 понедељак, 16 новембар 2009 16:08
Robert Lee
Sta je novo u ovom nespretno interpretiranom tekstu. Ove tehnike pravljenja novca su manje-vise poznate unazad 100 godina jos od vremena kada su Rockefeller, Rothschild i ostale "baje" preuzele kontrolu nad FED. Vec dugo, dugo se na isti nacin poput centralnih banaka ponasaju i komercijalne banke sasvim legalno i sirom sveta.
Препоруке:
0
0
3 понедељак, 16 новембар 2009 16:44
МП
Аутор:"Шта је решење за излазак из овакве ситуације једном за свагда? Србији је преко потребна монетарна реформа, смена и излазак пред лице правде свих који су у томе учествовали, посебно гувернера и ресорних министара. "
Тако отприлике размишља сваки нормалан човек.Но чак и политички "мали Ђокица" зна да се у пракси приликом политичког погађања увек појави ментор који заштити горе поменуте јер су они на та места инсталирани као извршиоци радова које је ментор наручио.Уколико је ментор инострани (нај)важанији то је и заштита гувернера и министара већа.А посебно је незгодно што су горепоменути постали и важни сведоци који увек могу да запрете "заштићен(ом) варијантом.
Препоруке:
0
0
4 понедељак, 16 новембар 2009 16:59
Rikard Baric
Izvanredan i vrlo koristan esej, prava mjera dobrog novinarstva.
Препоруке:
0
0
5 понедељак, 16 новембар 2009 17:12
ergila
Ovo nije nespretna interpretacija "Zeitgeista" i slicnih stvari, vec je ovo zaista jasan i prije svega "jak" tekst. Jedina greska koja se mozda moze javiti u ovakvoj interpretaciji je to sto se zbog kratkoce teksta mozda zanemaruje pojam "povjerenja" u banke, koji zavisi od bankarske tradicije u pojedinim kulturama. Ali, bez obzira na to, ovdje se odlicno opisuje kako se fiktivno umnozava novac i to na nacin za koji se odavno zna, ali se zaboravlja.
Препоруке:
0
0
6 понедељак, 16 новембар 2009 17:37
Младен Бањац
@Robert Lee,

Можда је познато Вама и Рокфелеру, али 99% људи са којим сам разговарао немају о овоме ни најмању представу, укључујући већину "колега" економиста.

Друго, грешите када кажете да банке све то легално раде. Не само што се све то ради кришом, мимо знања јавности које је доведено у заблуду, него ни Устав, ни Закон о банкама не познају такву праксу, а и како би?

Не мислим да је текст "неспретно интерпретиран", јер да јесте ви бисте конкретно навели шта је проблем. Вероватно радите у некој банци, па сте се осетили прозваним. Ја ценим да је то у питању.
Препоруке:
0
0
7 понедељак, 16 новембар 2009 18:11
Nikolaj
Odlican tekst. Autor je mogao da citira vodeceg spanskog monetarnog teoreticara, profesora Huan Carlos Univerziteta u Madridu Hezus Huerta de Sotoa, koji u svojoj knjizi "Money, Bank Credit and Economic Cycle" ( http://mises.org/books/desoto.pdf) daje vrlo iscrpnu istorijsku i ekonomsku analizu kako je nastalo frakciono bankarstvo i kako se ono moze transformisati.

Resenje za probleme o kojima pise nas autor je 100% zlatni standard i potpuno ukidanje Centralne banke.
Препоруке:
0
0
8 понедељак, 16 новембар 2009 21:10
Robert Lee
@Mladen Banjac
Не мислим да је текст "неспретно интерпретиран", јер да јесте ви бисте конкретно навели шта је проблем. Вероватно радите у некој банци, па сте се осетили прозваним. Ја ценим да је то у питању
Losa procena! Kamo srece da sam uposlenik i dobar placenik neke od banaka, ali ja sam samo vlasnik jedne male firme u IT sektoru koja se svakodnevno bori da ostane na povrsini.
A kad me vec vucete za jezik, termin "nespretna interpretacija" je blazi oblik za "plagirana interpretacija" necega sto moze da se vidi u mnogim dokumentarnim serijalima tipa Zeitgeist i sl. cije mnoge teze ne dovodim u pitanje, naprotiv.
Eto po tome vasa interpretacija nije nista novo, verujem za vecinu citalaca NSPM-a...ali verovatno jeste za neupucene pa sam se u komentaru cak zapitao otkud takav tekst na stranicama NSPM, ali je taj deo moderatorski uklonjen. Zelim da verujem da se ova redakcija nece ponasati poput redakcije "B92" na kojima vrlo precizno odmeravaju odnos pozitivnih i negativnih komentara na zadatu temu prema njihovoj uredjivackoj politici u odnosu 1:10
Препоруке:
0
0
9 понедељак, 16 новембар 2009 21:17
Панча Теофиловић
Да ли игде у свету постоји, или да ли је постојала у скоријој прошлости, макар нека сличност алтернативи о којо аутор говори, а да је функционална?
Препоруке:
0
0
10 понедељак, 16 новембар 2009 23:27
Бојан
Чланак је добар, пратим повремена излагања аутора на сличне теме у оквиру једног форума.. међутим, мислим да је последњи дио чланка мало пребрзо обрађен и да не кажем наивно. Не бих баш рекао да ће сви тренутни проблеми бити тако лако и брзо ријешени па да постанемо тако неко друштво благостања.

Друга ствар, данашњи човјек је навикао да живи на кредит. На западу су људи посебно навикли да буду конзменти у правом смислу ријечи, значи куповина луксузних ствари, кола, кућа, одмори итд.. све на кредит. Наглом промјеном система народ би код нас остао без могућности да се прехрани, плати станарине итд и власт која би се усудила да тако нешто изведе, уз помоћ банкара, страних служби и осталих заинтересованих страна врло брзо би завршила на бандерама од истог тог народа коме покушава да обезбједи благостање. То је један мали проблемчић.

На крају још да прокоментаришем једно мишљење.. не мислим да би потпуни златни стандард био рјешење.. нама треба корак напријед, а не назад. Треба осмислити систем који би могао да функционише у овом времену и буде одговарајућа алтернатива за наредни период, имајући у виду и окружење и остале државе и системе.
Препоруке:
0
0
11 понедељак, 16 новембар 2009 23:32
Robert Lee
U gornjem komentaru sam poznatu medijsku kucu B92 parafrazirao kao "Ble92" jer smatram da redakcija te kuce javnost tretira otprilike kao ovce koje moze da strize i sateruje u svakojake propagandne torove. Delom to i uspevaju ali to je problem onih koji na to pristaju.
Uz to, na Web stranicama te kuce se veoma cesto u blogovima, na furumima i komentarima NSPM parafrazira kao "Nova srpska fasisticka misao" bez ikakve intervencije moderatora.
To je zasigurno poznato i ovoj redakciji, pa me cudi intervencija na parafrazi "Ble92" koja je tek licni duhoviti vrednostni sud u poredjenju sa najgrubljom uvredom i klevetom i vas i vasih citalaca koji smo na stranicama te medijske kuce prokazani, ni manje ni vise nego kao fasisti.

Vama na znanje i savest, svestan da nije za objavljivanje u komentarima...a ako vam savest proradi vi cete objaviti moju oruiginalnu parafrazu "Ble92"
Препоруке:
0
0
12 уторак, 17 новембар 2009 04:13
Dimitrije
Nemoguce je u jednom tekstu obuhvatiti ceo bankarski mehanizam koji je, mora se priznati, napravljen na genijalan nacin. Svetska "ekonomska elita" vec stotinama godina razradjuje sistem kojim se na legalan ili polulegalan nacin pljacka ogroman novac. Pohvale za autora jer pise o onome o cemu drugi cute. Tacno je da malo ekonomista po dubini razume ceo ovaj poramidalni sistem, ali je problem u tome sto cak i oni koji ga u dobroj meri razumeju ne smeju o tome da govore jer bi ih odmah optuzili za pristalice teorije zavere ili nesto slicnio tome. Kakve zavere? ta vremena su davno prosla, sada se sve radi javno ali je problem u tome sto su "svetski ekonomski autoriteti" pod direktnom kontrolom svetskog bankarskog kartela, i svesno skrecu pricu u pogresnom smeru. Mnogi dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju su tu nagradu dobili samo zato sto su svo svoje znanje upregli da bi stvarne uzroke pojave biznis ciklusa prikrili i zamaskirali. U te svrhe se koriste genijalno osmisljeni matematicki modeli, sifisticirana statisticka tehnika, i slicno. Nobelova nagrada onda daje mogucnost uticaja na savremenu ekonomsku teoriju, a onda za posledicu imamo to sto ekonomski fakuleteti postaju mesta za stancovanje medikriteta koji kasnije postaju profesori i "eksperti". Ovaj tekst dozivljavam kao autorov pokusaj da se javno svima kaze "CAR JE GO". Krajnje je vreme da se javno kaze ko je najveci krivac za slom srpske ekonomije - to je NBS, tj. Kori Udovicki, Mladjen Dinkic i Radovan Jelasic. Srpska ekonomija se razbija na mnogo nacina, ali najvazniji nacini su: monetarno sidro, dvovalutnost sistema, frakciono bankarstvo, finansijska i trgovinska liberalizacija, uspostavljanje bankarskog kartela, monopolizacija uvoza (putem ekskluzivnog prava distibucije), kao i monopoli u maloprodaji i mnogim proizvodnim sektorima. Jos jednom sve pohvale za autora, bitno je krenuti sa akcijom i uspostaviti kriticnu masu svesti da bi se razbila "mafija ekonomske elite".
Препоруке:
0
0
13 уторак, 17 новембар 2009 10:30
Vladimir Dž
Pоštovanje Gosp Banjac,

Sa vašim stavovima se 100% slažem. Medjutim imam jednu nedoumicu koja me muči već godinama. Kako da se oslobodimo dužničkog ropstva ako nam je alternativa izolacija od strane zapada.

Verovatno vam je poznato da zapad neće prihvatiti našu monetarnu nezavisnog, baš kao što nisu ni američku tokom većeg dela 19 veka. Isto tako znate da je pozadina sukoba Miloševića i zapada bila uprava ova vrsta nezavisnosti, ona je suštinska da bi nacija sačuvala nacionalni integritet.

Kako mislite da se sačuvamo i održimo kao narod ako nas izoluju jer ne prihvatamo njihov novac u naše monetarne tokove. Pritom znate da smo im već dužni dosta novaca a onesposobili su nam privredu da možemo da vraćamo dugove.
Препоруке:
0
0
14 уторак, 17 новембар 2009 10:33
thinking maize
Гледе колега "Бојан" и "Robert Lee". Поштовани
"Бојане" о томе "како живети" после укидања
"фракционог банкарства" и "деривационих финансијских инструмената" одговор је једноставан: Довољна је само чврста политичка одлука и воља да се спроведе. Не верујете? Економија је егзактна наука, рећи ћете! Ништа није егзактнија него историја, а њу, као што знамо "пишу победници"! Тако "економску политику" (и "политичку економију")
одређују политичари у складу са њиховим ИНТЕРЕСИМА и идеологијама! Опет не верујете? Сетите се КАКО ЈЕ ЗАПРАВО СЛОБА "КУПИО" СРБЕ! Газиместан? НЕ! Ухапсићемо Власија? НЕ! Србија се сагињати неће? ЈОК! Не знате? Е, драги пријатељу, тако што је ОМОГУЋИО, ЈЕДНОСТРАНОМ ПОЛИТИЧКОМ ОДЛУКОМ, ОТКУП СТАНОВА, "некоме по 30, некоме по 60, а некоме по 100" (ДОЈЧЕ МАРАКА!)!Рећи ћете,Слоба је "комуњара",
али сетите се УЈЕДИЊЕЊА НЕМАЧКЕ! Први канцелар УЈЕДИЊЕНЕ НЕМАЧКЕ г-дин Хелмут Кол је ПОЛИТИЧКОМ ОДЛУКОМ, ПРЕНЕБРЕГАВАЈУЋИ СВЕ САВЕТЕ СТРУЧЊАКА, ОМОГУЋИО РАЗМЕНУ ЈЕДНЕ "ТВРДЕ" DEUTCHE MARK-e за ЈЕДНУ "СЛАБАШНУ" DDR MARK-u!!! Тако ће доћи тренутак да се ове српске финансијске "Аугијеве штале" једном почисте! А почистиће се ПОЛИТИЧКОМ ОДЛУКОМ! И што је то "чишћење" темељније, то ће нам бити боље у будућности! А сада г-дин "Robert Lee". Поштовани г-дине! Као што рече један г-дин одавде, "не знамо сви све"! Овај портал не служи само за критику,ВЕЋ И ЕДУКАЦИЈУ И РАЗМЕНУ ИНФОРМАЦИЈА! Само тако се може "разбити" овај
"другосрбијански" медијски мрак и разоткрити њихов симулакрум! Неко зна ово, други оно и на крају ће неко узвикнути: "ЦАР ЈЕ ГО!" А од смеха (који ће уследити!) ниједан диктатор (био "тврди" или као овај "наш" "меки"!) се није спасао! Верујте ми!
Препоруке:
0
0
15 уторак, 17 новембар 2009 16:44
Мирослав Анђелковић
У Србију дошло неко ново доба! Производња се преселила у банке, па банкари, попут некадашњих хероја рада, производе своје ''производе'' у три смене. А производи виртуелни, допадљиво упаковани, вештим маркетингшким триковима изрекламирани уопште не личе на мишоловке, које као мамац користе мало ''бесплатног'' сира. Но, тренутно владајући неолиберални концепт се дубоко заглибио, јер је сваког појединца, као потрошача, довео у положај дужничког роба, те га тако заробљеног дефинитивно изгубио као даљег потрошача. Било које добро купљено на петогодишњи кредит, кошта дужника 30 % више од првобитне малопродајне цене, ако је годишња камата 10 % (знамо да су код нас камате и знатно веће). Посматрајмо случај хипотетичког потрошача, дужничког роба, окованог дужничким букагијама, који, да би ''преживео'', наново срља из кредита у кредит. Његов продуктивни век је 40 година, па ако у просеку сваких пет година занавља свој робовски статус, моћи ће да себи приушти осам таквих циклуса ''спасења''. У сваком од тих циклуса платиће 30 % већу цену од основне. То значи да ће на тај начин за зараду коју оствари у току свог радног века, додатно се задужујући, моћи да купи 1/3 материјалних добара мање, него да је та добра куповао за кеш. Или другим речима: тринаест година је радио само да исплати камату, тј. банкари су му немилосрдно појели његових тринаест година рмбачења. Математика је егзактна: када сви потрошачи постану дужнички робови, тржиште престаје да функционише. Неолиберални теоретичари и практичари су у својој опседнутости кредитима и каматама пренебрегли толико очигледну чињеницу, да свака људска јединка има коначан кредитни потенцијал!!
Препоруке:
0
0
16 уторак, 17 новембар 2009 16:44
Мирослав Анђелковић
Где је излаз из ове ноћне море? "MORA se sve manje trošiti, živeti sve SKROMNIJE", како би се вратили дугови и изашло из дужничког ропства. Нема друге формуле, нити чаробног штапића! Свет ће се спасити тек онда, када кредити буду потпуно УКИНУТИ и људи почну поново живети искључиво од онога што су ЗАРАДИЛИ! Тада ће и људски рад имати адекватну цену, јер, ако капиталисти хоће да на једној страни имају платежне потрошаче, мораће онда на другој страни и адекватно да плате те будуће потрошаче, док су у улози произвођача (најамних радника). Иначе, све ће отићи доврага!!
Препоруке:
0
0
17 уторак, 17 новембар 2009 17:12
Бранко
Банкарски систем је најумреженији и најутицајнији глобални систем тј. средство за довођење народа и држава под контролу. Економску наравно, а економија је свима најважнија. Банке могу државу издићи у ранг развијених држава или потпуно угушити.

Али као што каже Г-дин ВладимирЏ, у овом данашњем глобалном и увезаном систему, не може се бити изолован. Бар смо ми осјетили како дјелује сила којој се не покорава. Монетарна независност од банкарске пљачкашке политике је сада у оваквим свјетским приликама немогућа. Поготово нама који смо мали и зависни. Морало би се пуно тога промијенити у свијету да се извучемо из канџи банкара. А то је сада мало вјероватно. Банке контролишу економије и државе а банке контролише неко други. И тај неко други неће тек тако се одрећи оваквог средства.
Препоруке:
0
0
18 уторак, 17 новембар 2009 19:42
Младен Бањац
@Панча Теофиловић,

Читава "алтернатива" се своди на то што би приватне банке почеле да раде оно што људи верују да сада раде - зајме постојећи новац, тј. прикупљену штедњу. Са друге стране, свеж додатни новац у оптицај убацује само овлашћена јавна установа и државне банке чији профит се слива у буџет, јер новац је управо то - јавно добро које треба да потпомаже размену добара и услуга, а не да буде средство уцене и контроле од стране шачице узурпатора-приватника што се лажно представљају као банкари.

Али ево да поменем неке примере из прошлости. Имате америчку државу Пенсилванију током прве половине 18. века, у то време званично још увек колонију, која је сопствени развој финансирала штампајући папирни новац у продуктивне сврхе и уз одређену камату која се потом сливала у буџет и користила уместо пореза. Током неколико деценија такве праксе, од обичне колоније је постала земља са највишим животним стандардом на свету, без јавног дуга, без инфлације, са пуном упосленошћу приведе и то све без убирања пореза.

Или рецимо пример острвске државице Guernseу http://www.michaeljournal.org/guernsey.htm

Данас је томе најближа Кина која граби крупним корацима и постаје све већа сила захвaљујући самосталној монетарној политици и развојним државним банкама које емитују јефтин или потпуно бесплатан новац да подмазује точкове привредног механизма.
Препоруке:
0
0
19 уторак, 17 новембар 2009 20:22
Младен Бањац
@Бојане,

Кредита би и даље било, али не више кривотворених. Само држава сме емитовати новац "из ваздуха" и пласирати га у виду кредита, али у продуктивне сврхе чиме чува његову куповну моћ. Приватне банке могу пласирати искључиво постојећи новац, тј. штедњу. Међутим, разлога да људи узимају такве кредите за потрошњу би било далеко мање, јер би трошкови живота пали за око 50% према неким проценама, а реалне плате расле из месеца у месец.

Читава мудрост око макроекономије и монетарних финансија се може исказати кроз 3 основна принципа:

1. Новац је апстрактно јавно добро. Што мање супстанце има у себи, тим је више новац. Папирни је одличан, жирални или електронски још бољи.

2. Али такав новац сме да емитује искључиво држава, тј. овлашћена јавна установа и државне банке чији приходи иду у буџет.

3. И најзад, паре се емитују у продуктивне сврхе што чува куповну моћ новца и уједно подмазује привредни механизам и целокупну размену.
Препоруке:
0
0
20 уторак, 17 новембар 2009 21:46
Младен Бањац
@За господу Бранка и Vladimira Dž,

Знање је моћ, оно ослобађа. Људе прати осећај безнађа, јер немају представе шта се дешава, нарочито иза кулиса банкарског "бизниса". Елита на врху пирамиде се једнако плаши народа, то будите сигурни. Зато се и упињу да путем контролисаних медија држе масе у незнању и страху, јер када би се ти људи у довољном броју освестили, биће јао тиранима. Њих има шачица и они су тога свесни, али одлично познају психологију масе што их одржава на власти.

Међутим, ја последњих година примећујем да се људи све више буде и освешћују, да информације круже на начин какав је раније био незамислив. То ме радује и чини оптимистом. Мислим да није далеко време када ће се створити критична маса просвећених људи, која ће попут урагана да одува овe на власти. Процеси освешћивања и буђења из стања колективне хипнозе се дешавају и у другим земљама и то је оно што охрабрује. Међутим, ми треба пре свега да се бавимо државом у којој живимо, а то је Србија и да алармирамо људе како знамо и умемо.

Милошевић није хтео или није смео да објасни суштину банкарског "бизниса" народу, јер је и он био део елите и тадашње државне банке су биле партијске банке и златна кока носиља за њега и његову свиту. Да је урадио другачије и од почетка играо поштено, народ би стао уз њега и никад не би био изручен. А друга ствар, држава богата ресурсима као Србија има услове да буде у високој мери самостална од окружења и отпорна на евентуалне санкције, чак и по питању енергената, али то је нека друга тема и не бих пуно да ширим.

@Поздрав и хвала Димитрију, thinking maize-у и осталима на коментарима. Тачно тако, ЦАР ЈЕ ГО и чим довољно људи тога постане свесно и јасно и гласно то каже, маске ће да падну и то је крај приче за корумпирану елиту.
Препоруке:
0
0
21 среда, 18 новембар 2009 01:41
Веља
@Мирослав Анђелковић

Предпостављајући вашу хипотезу да "просечан роб" 13 година свог рада у ствари ради за банкаре, сложићу се да је то лоше. Ипак се не бих сложио са вашим ставом да је узимање кредита само о себи лоше, већ да треба куповати само за зарађени кеш и то управо због чињенице да је људски век ограничен. Да појасним примером. Ако је мени сада потребан ауто, а немам нпр 10000 еура у кешу да ли ми је исплативије узети кредит и наредних пет година плаћати месечно 215 еура (што на крају буде 13000), али за то време уживати купљено добро (аутомобил), или ми је паметније тих 215 еура сваког месеца штедети па за нешто мање од 4 године купити ауто, али тиме свакао у том периоду себе ускратити за аутомобил? Неузимање кредита има цену у краћем времену уживања добара. Шта тек рећи када је у питању стан? Да ли човек треба да штеди 30 година да би се уселио? Дакле стара формула "време-новац". Математички гледано, предпостављајући камату 10% и петогодишњи циклус, онај што штеди ће тек након 20 година сустићи у уживању добара онога који живи на кредит, што му дође пола радног века. На основу рачунице испада да је исплативије у првој половини живота када је човек млађи и кад му је радна енергија, а и прохтеви и потребе веће користити кредит, а после прећи на обазривији принцип штедње. Наравно то је само математичка апстракција.
Дакле моје мишљење је да кредит није лоша ствар, али проблематичне могу бити камате (мислим такође да и аутор текста на неки начин то тврди).
Препоруке:
0
0
22 среда, 18 новембар 2009 11:31
Мирослав Анђелковић
@ Веља
Господине, дакле права суштина дужничког ропства је у (не)вештини односно (не)умећу живљења. Појединац који хоће одмах да ужива у материјалним добрима (данашњи испразни људски животи углавном се своде на такву врсту уживања) и који од имовине поседује само своју једну једину људску снагу, упустиће се у кредите и одрећи се позамашног дела будућег учинка те своје људске снаге у корист кредитора. Стрпљив и рационалан појединац ће почети да штеди, па ће после четири године од уштеђевине купити свој први ауто. Уместо да отплаћује кредит, такав појединац наставља са штедњом и опет после четири године акумулира средства довољна за нови ауто. Ако такав циклус понови још само једном, он је у поређењу са нестрпљивим појединцем у великој предности: јесте да је четири године после њега дошао до свог првог аута, али је у наредних дванаест променио три нова, док је овај први у истом периоду такође променио три аута возећи сваки по пет година, али је четврти морао да купи кредитору. Ако причу растегнемо на дужи период, рационалист ће у наредних 12 година (до 28. године радног стажа) настави ли да штеди, моћи да купи још три нова аута, док ће дужнички роб настави ли да узима кредите за следећих 15 година (до 30. године радног стажа) такође купити три нова аута плус четврти за кредитора. Продужимо ли причу за још 12 година (до 40. године радног стажа) за рационалног типа то значи још три нова аута. У исто втеме дужничком робу је остало још 10 година до пензије за које време може да понови два дужничка циклуса и да купи још дава нова аута себи и 2/3 аута кредитору. Када подвучемо салдовну линију испод ова два примера добијамо следећи резултат: Дужнички роб коме се само причињавало да ужива у животу, почео је да вози свој први ауто чим се запослио плус осталих седам (укупно осам) до краја радног века уз цену од 2 цела и 2/3 аута која је купио кредитору; Рационалист је свој први ауто купио на почетку пете године и до краја свог радног века купио још осам (укупно девет).
Препоруке:
0
0
23 среда, 18 новембар 2009 11:43
Мирослав Анђелковић
Рационалист ће при одласку у пензију имати акумулирану четворогодишњу уштеђевину довољну за куповину још једног новог аута, дакле десетог, док ће дужнички роб отићи у пензију к'о исцеђен лимун са пет година старим аутом и добрим изгледима да га вози до судњега дана!!
Препоруке:
0
0
24 среда, 18 новембар 2009 13:59
Мирослав Анђелковић
Још је погубнија математичка анализа случаја потенцијалног дужничког роба који се налази на почетку своје радне каријере. Претпоставимо да му је плата 1000 Е и да није власник никаквих материјалних добара. Под хипотетичким условом да му се плата не мења, он ће за свог радног века зарадити 480.000 Е (40х12х1000). Но, пошто је свакодневно изложен рекламним кампањама за конзумацију ''банкарских производа'', а нестрпљив, као и сва данашња младеж, са жељом да једним потезом ''реши'' све своје животне проблеме и почне да ''ужива'' у животу, наседне на агресивну пропаганду и узме кредит на 40 година са годишњом каматом од 10 %, који ће отплаћивати у једнаким месечним ратама на нивоу сваке године увећаним за припадајућу камату. Банка пристане да му стави хипотеку на целокупну његову будућу зараду. Када је сав озарен дошао у банку по одобрену позајмицу није могао да верује својим очима. Добио је тричавих 21.690 Е, и отишао да за све паре купи ауто, те се, продавши душу ђаволу, обавезао да ће наречени ауто отплаћивати следећих 40 година до укупног износа од 480.000 Е!! Скраћено приказани план отплате изгледа овако: прве године ће вратити 569,36 Е (12х 47,44), друге 599,18 (12х49,93), ... пете 707,77 Е (12х58,98), ... десете 974,35 Е (12х81,19), ... двадесете 2.095,11 Е (12х174,59), ...тридесете 5.002,09 Е (12х 416,84) ...четрдесете 12.542,04 Е (12х1.045,17), укупно 480.000 Е!! Наравно да овакав карикирани хипотетички пример не постоји у пракси али се на њему најбоље види на каквим пирамидалним смицалицама су засновани данас веома популарни ''банкарски производи''. Постоји и друга страна медаље: Ако би наречени срећник добио на лотоу 21.690 Е, па ту суму орочио на 40 година са годишњом каматом од 10 % и после истека тог времена појавио се на шалтеру банке добио би фантастичних 981.673,25 Е!! Под само једним ''безазленим'' условом: да банка и држава до тада не банкротирају!!
Препоруке:
0
0
25 четвртак, 19 новембар 2009 01:53
Веља
@ Мирослав Анђелковић

Мислим такође и да се ваша критика кредита заснива на не баш реалним хипотезама. Нпр, узимање кредита за ауто на 40 година! То су признаћете, ипак ретке појаве овде код нас. Али нисте дали одговор на питање да ли је пролетеру исплативије купити стан за кредит на 40 година или штедети 30 па га тек онда купити. За време док штеди за стан, а то је боме скоро цео радни век, на шта ће му личити живот? Лични и породични? Питање је шта је рационално у том случају и да ли је мера квалитета живота једино у томе колико ће се пара уштедети - Чини ми се да не разумете израз "време-новац". Ја ћу покушати да вам објасним тако да се претераном штедњом, добија у новцу, али се губи драгоцено време живота.
Слично може закључити и у случају првобитне хипотезе да се задуживање понавља сваких пет година. Тада ће у првом купљеном добру на кредит онај уживати 4 године дуже од "рационалисте", у другом 3, у трећем 2 итд. Што на 20 година испада да онај који је сваких пет година добра куповао на кредит ће у њима уживати 10 година више него "рационалиста". Тек после 20-те године радног века ће предност имати штедња, која тек тада може да се сматра као рационална. Тако да ја нисам тврдио, понављам да живот на кредит има апсолутну предност, а ви сте свој одговор заснивали на оспоравању управо те тврдње. Узимајући у обзир реалне услове живота некада штедња има предност, а некада је потпуно штетна и нерационална са становишта реалних људских, животних интереса.
И још једном, ја сам текст господина Бањца схватио тако да кредити нису сами по себи проблем, већ то колика је камата, коме иде у џеп и на шта се користи.
Препоруке:
0
0
26 четвртак, 19 новембар 2009 14:25
Бранко
Г-дине Бањац

Знање је моћ. Незнање је далеко од немоћи.

Моја хипотеза је сљедећа:
У овом времену када влада незнање и манипулација и даље сматрам да је критична маса неопходна за такву радикалну промјену немогућа. Срби а и остали народи једноставно се налазе у ситуацији када живе и размишљају од данас до сутра и, дефинитивно, нису спремни жртвовати нити један дан а камоли дужи временски период или читав свој живот за дугорочни циљ који би био ослобађање од овакве врсте обмане, преваре и ропства.
Глобална економија и банкарство су у толикој мјери постали дио сасвим "нормалног и познатог" да објашњавање оваквих теорија неће наићи на плодно тло. Чак и ако заинтересујете појединце са тим, неће бити спремни упустити се у "сукоб" јер им читава породица зависи од те проклете плате и кредита.

Промјена и ослобођење ће доћи. Биће поприлично болно и непријатно. Али, то се неће десити кроз освјештавање људи о банкама и монетарном систему.

Вама хвала на тексту и надам се да ће их бити још.
Препоруке:
0
0
27 четвртак, 19 новембар 2009 15:32
Мирослав Анђелковић
@ Веља
Да будем искрен, очекивао сам да ћу својим хипотезама о дужничком ропству изазвати жешћу полемику на овом форуму. На жалост, сем Вас нико више није реаговао. Чак ме и аутор текста, господин Бањац, игнорише. А банкари? Они тек ћуте као заливени! Не реагују ни на моју намерно начињену грешку у плану отплате хипотетичког четрдесетогодишњег кредита, јер сам навео скоро двоструко мање ануитете него што би у пракси требало да буду, све у намери да испровоцирам неког из банкарске бранше да се укључи у расправу. Но, њихово ћутање о овој теми биће свакоме јасно, ако погледа данашњи извештај НБС (http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/63/ankete/anketa_poslovanje_banaka_03_2009.pdf ) о каматним стопама које банке у Србији примењују приликом одобравања кредита. Из поменутог извештаја се види да неке банке на кредите наплаћују камату по невероватној годишњој стопи од 30 %. Сходно томе, дужнички роб из моје хипотезе је, са десетопроцентном годишњом каматом, још добро и прошао, јер је кредиторима кроз камату купио само 2,66 аутомаобила. У данашњој реалној Србији, захваљујући још реалнијим страним банкама, реални грађанин, кандидат за стварног дужничког роба, реално кредитору купује 8 целих аутомобила. Па, ко воли, нек изволи!! Крчаг иде на воду, док се не разбије!!
Препоруке:
0
0
28 петак, 20 новембар 2009 20:53
Младен Бањац
@Мирославе,

Дужничко ропство и зеленашење о којем причате је резултат постојећег монетарно-кредитног система. Ја се ту слажем са вама и не видим око чега би полемисали. Једино бих додао да кредити за потрошњу нису спорни, уколико потичу из штедње, јер такви представљају одраз нечега што је произведено, а производња није сама себи циљ већ је ту да задовољи неке људске потребе. У том процесу неко се одрекао текуће потрошње у корист будуће, док је неко други пожелео да троши одмах, а да плаћа (више) у будућности. Е сад, да ли ће неко да се понаша као рационалиста или ће одмах желети да "ужива у животу", то остављам личним преференцијама.
Препоруке:
0
0
29 субота, 21 новембар 2009 18:19
Čika Velja
Brankovo i Veljino mišljenje su po meni najbliže teskobnoj stvarnosti.
Velika većina ljudi nije u stanju da odgodi ili sublimira svoje više ili "umišljene" potrebe. S druge strane, kredit je često jedini način da se ostvari napredak. Okreni, obrni, Peretov princip je svuda. Ne postoji zla i promišljena zavera protiv dobrog naroda našeg ili svetskog. Pred čovečanstvom (pa i nama) stoji jedno Pitanje. Glib i haos će se samo povećavati dok na to pitanje ne damo smislen odgovor ili ne nestanemo.
To pitanje se tiče pronalaženja novog, nikad u istoriji vidjenog modusa distribucije novostvorene vrednosti koja svakim danom sve manje zavisi od ljudskoga rada.
Kako izvući ogromno, izmrcvareno i napaćeno stado iz masnog i mračnog fabričkog tora na zelenu livadu a da se pritom ne pobiju, ne prekote ili ne pomru od dosade?
Pitanje je sad.
Препоруке:
0
0
30 недеља, 22 новембар 2009 22:11
Абракадабра
Уопште ми није јасна поента овог текста. Аутор теми приступа као некој секташкој тајни злих банкара коју нам ево он овде открива?!

Секундарна емисија новца од стране комерцијалних банака је теоријски објашњена и позната у стручној литератури.
У пракси је врло пожељна јер омогућава акцелерацију и мултипликацију постојећих ликвидних средстава што опет унапређује и убрзава привредне токове.

Дакле то је постојећа банкарска пракса у целом свету (осим Кини како аутор наводи те Северној Кореји вероватно)
У том смислу је врло подмукао напад на професора Бјелицу. Као професор он има основни задатак да упозна студенте са стварном финансијском праксом која их очекује када се буду запослили, а не квазиморално-легитимном теоретисању које се овде наглашава.

Понуђено решење аутора је још невероватније и заиста спада у домен научне фантастике јер претпоставља реформу банкарско-финансијског система Србије ван свих европских и светских финансијских токова, а аутор је врло свестан колико су финансијски системи у савременом свету повезани.
Кина може да буде посебна јер има петину светског становништва у својим границама, Србија нема тај луксуз.
Препоруке:
0
0
31 недеља, 22 новембар 2009 22:25
Абракадабра
Став аутора о ороченим рачунима заиста ме тера да помислим да је економију изучавао на неком дописном курсу.

Тврдити да је:
"Код орочених рачуна кредитна мултипликација није могућа, јер су такви рачуни имобилисани, а новац умртвљен и ван оптицаја"

Ово је тешки дилетантизам и основно не познавање финансија.
Орочени новац апсолутно није умртвљен, напротив он је најпожељнији облик финансијске активе за банке јер му се тачно зна време расположивости што омогућава банкама да га са великом сигурношћу пласирају без бојазни да ће бити повучен и тиме угрожена ликвидност баке.

Због тога банке и нуде веће камате на орочен новац јер помоћу њега могу да остваре већи профит пласирајући га на тржишту капитала - то би бар требало да буде јасно сваком ко може логички да рзмишља.
Препоруке:
0
0
32 понедељак, 23 новембар 2009 00:41
Младен Бањац
@Абракадабра,
Уопште ми није јасна поента овог текста.
Ако ти није јасна поента, прочитај текст још једном, али пажљиво.
Секундарна емисија новца од стране комерцијалних банака је теоријски објашњена и позната у стручној литератури.
Нема никакве секундарне емисије а.к.а. мултипликације, постоји само емисија новца. Термин који користиш, очигледно напамет научен, је обична игра речи и подвала за неупућене. Како, зашто, објаснио сам у тексту.
У пракси је врло пожељна јер омогућава акцелерацију и мултипликацију постојећих ликвидних средстава што опет унапређује и убрзава привредне токове.
Шта је пожељно? Да приватни банкари кривотворе (сами стварају) новац који зајме? Шта мислиш да ти и ја или нека фирма имамо такву могућност? Да ли би то "убрзало и унапредило привредне токове" или би временом од нас створило плутократе и господаре, а све друге ставио у подређен, практично робовски положај? Ако то није "секташки и зло", онда не знам шта јесте.
Дакле то је постојећа банкарска пракса у целом свету (осим Кини како аутор наводи те Северној Кореји вероватно)
Тако је. У целом свету јавност нема појма на који начин банкарство заправо функционише и чиме их то банкари задужују. Зато је таква пошаст и достигла глобалне размере. Тајно, подмукло и на превару.
Препоруке:
0
0
33 понедељак, 23 новембар 2009 00:42
Младен Бањац
У том смислу је врло подмукао напад на професора Бјелицу. Као професор он има основни задатак да упозна студенте са стварном финансијском праксом која их очекује када се буду запослили, а не квазиморално-легитимном теоретисању које се овде наглашава.
Какав напад? Само сам изнео чиме се човек бави. Ако ће ти бити лакше, није он једини.
Понуђено решење аутора је још невероватније и заиста спада у домен научне фантастике јер претпоставља реформу банкарско-финансијског система Србије ван свих европских и светских финансијских токова, а аутор је врло свестан колико су финансијски системи у савременом свету повезани.
"Аргумент" да се то тако ради у читавом свету, није никакав аргумент, већ само констатација глобалних размера ове опаке праксе. Предложено решење је више него логично, ако претходно разумеш чиме се приватни банкари заправо баве и уједно имаш у себи макар зрнце слободарског духа и људског достојанства.
Кина може да буде посебна јер има петину светског становништва у својим границама, Србија нема тај луксуз.
То није никакав луксуз. Право питање је, хоћемо ли бити слободни људи или робови оних што се лажно представљају као банкари? Иначе, није Кина једина. Добар пример у овом тренутку је америчка савезна држава Северна Дакота која има развојну банку у државном власништву за потребе тамошњег становништва (како и приличи) и једина остварује буџетски суфицит.
Препоруке:
0
0
34 понедељак, 23 новембар 2009 00:42
Младен Бањац
Став аутора о ороченим рачунима заиста ме тера да помислим да је економију изучавао на неком дописном курсу. Тврдити да је:
"Код орочених рачуна кредитна мултипликација није могућа, јер су такви рачуни имобилисани, а новац умртвљен и ван оптицаја"
Ово је тешки дилетантизам и основно не познавање финансија.
Наши факултети и јесу у рангу дописних курсева, да не кажем нешто горе, што се лепо види из твојих одговора.
Орочени новац апсолутно није умртвљен, напротив он је најпожељнији облик финансијске активе за банке јер му се тачно зна време расположивости што омогућава банкама да га са великом сигурношћу пласирају без бојазни да ће бити повучен и тиме угрожена ликвидност баке.
Орочен новац је умртвљен и ван оптицаја, све док је у банци. Када (и ако) банка одлучи да га зајми, постојећи новац се враћа у промет. Дакле, ту нема нити може бити раста новчане масе, пошто банке само рециклирају постојећи новац. Свеж додатни новац банкари могу да кривотворе само на пролазним рачунима. То је оно што их издваја и разликује од орочених. Пролазни рачуни у пракси се понашају као новац (безготовинска средстава плаћања), док су орочени "замрзнути" и представљају само интерну обавезу банке према депонентима. Ту нема никаквих плаћања, па ни ови рачуни немају својство новца, као што је случај код текућих и других пролазних рачуна који су предмет најстрашнијих злоупотреба.
Препоруке:
0
0
35 понедељак, 23 новембар 2009 03:43
abrakadabra
У тексту није ништа објашњено него се управо користи непознавање функционисања финансија просечног читаоца за откривање "страшне завере злих господара"

Још једном: секундарна емисија новца од стране комерцијалних банака је стандардна банкарска пракса у свим модерним државама коју подржавају све централне банке на свету.
Тај новац се првенствено користи за финансирање производних токова и у томе нема ништа лоше.

Одговори типа "ти не разумеш и напамет си научио, а ја сам најпаметнији" нису одговори него уточиште глупости у ароганцији.

У питању је стандардна банкарска пракса, ништа посебно. Можда може и боље али Србија свакако не може сама и издвојено да мења ту праксу.
Препоруке:
0
0
36 понедељак, 23 новембар 2009 03:56
abrakadabra
Расправљати са неким о финансијама ко тврди да је орочени нивац умртвљен је стварно узалудан посао.
Основно не познавање материје.

"...кад и ако банка одлучи да га зајми?!!!"
Ако одлучи???
Једини разлог зашто банка прима депозите на орочавање и плаћа камату на њих је да би могла да их пласира и заради на разлици између плаћене и наплаћене камате.

Нема ту ако, ако га не пласира у губитку је, крај приче.
Ко има проблема да разуме ово не би требало ни рачуне да плаћа у банци.

Секундарна емисија није кривотворење јер се дешава уз сагласност централне банке.
Можда није фер али опет кажем не може Србија сама да мења начи на који функционишу светске финансије.
Препоруке:
0
0
37 понедељак, 23 новембар 2009 13:17
Мирослав Анђелковић
Заговорници банкарских марифетлука не одустају тако лако од својих догми. Оправдавати банкарску творбу непостојећег новца и са њиме формирање армије дужничких робова широм планете, само зато што је то данашња опробана и стандардизована пракса у целом свету, води читав тај свет у суноврат чијем почетку управо присуствујемо. Тај суноврат једино не виде појединци које су ''абра-кадабра'' и ''хокус-покус'' илузионисти хипнотисали. Но, детонација која ће неминовно бити изазвана неконтролисаном експанзијом (на принципима геометријске прогресије) деривата секундарне емисије непостојећег новца, коначно ће пробудити и њих из дубоког хипнотичког сна.
Препоруке:
0
0
38 понедељак, 23 новембар 2009 13:20
Vladimir Dž
Sledeći citati su jedan vrlo mali segment iz moje velike kolekcije knjiga i spisa monetarne istorije i izjave samih bankara i političara. Oni nisu namenjeni ljudima koji su nabeđenji da svet funkcioniše “на разлици између плаћене и наплаћене камате”. Moje malenkost je prevela citate. "Svaki put kad banka da zajam (ili kupi obveznice), stvori se novi kredit, nov novac"-Graham Towers, Governor of the Bank of Canada. "Ako Američki narod ikad dozvoli da im privatne banke kontrolišu izdavanje njihove valute, prvo preko inflacije, onda preko deflacije, banke i korporacije će narasti oko njih, tako da će ljudima oduzeti svu imovinu, dok im se deca ne probude kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili"-Thomas Jefferson. "Dozvolite mi da izdajem i kontrolišem novac neke nacije i neće me brinuti ko pravi njihove zakone"-Mayer Amschel Rothschild, Bankar. "Običnim građanima se ne bi svidelo da znaju da banke mogu i stvaraju novac. Oni koji kontrolišu kreditnu politiku nacije kontrolišu i Vladu, te tako drže sudbinu naroda u svojim rukama."-Reginald McKenna, predsednik Midlands Bank of England. "Kad bi se vratili svi bankarski krediti, niko nebi imao depozit niti bi bilo i jednog dolara u opticaju. Ovo je zapanjujuća pomisao. Mi totalno zavisimo od komercijalnih banaka. Neko mora da pozajmi sve dolare koji su u opticaju, keš ili kredit. Ako banke naprave dosta sintetičkog novca mi cvetamo, ako ne, mi gladujemo. Mi smo apsolutno zavisni od stalnog dotoka novog novca. Kad neko shvati celu suštinu slike, tragična apsurdnost naše beznadežne pozicije je prosto neverovatna, ali je tu"-Robert Hemphill, Kredit Menadžer, Federalne Rezerve SAD. “Ko god da kontroliše obim novca je apsolutni gospodar celokupne industrije i trgovine. Kad shvatiš da se ceo sistem vrlo lako kontroliše od strane par ljudi na vrhu, neće trebati niko da ti kaže kako nastaje inflacija ili depresija"-James Garfield, ubijeni Predsednik SAD. I deo
Препоруке:
0
0
39 понедељак, 23 новембар 2009 13:21
Vladimir Dž
II deo "Dok se kontrola izdavanja novca i kredita ne vrati Vladi kao njena najpreča i sveta odgovornost, sve priče o suverinitetu parlamenta i demokratiji su uzaludne i beskorisne. Kad jednom nacija preuzme kontrolu nad kreditima, onda nije bitno ko piše zakone te nacije. Kad lihvarstvo preuzme kontrolu, svaka nacija će biti uništena"-William Lyon Mackenzie, bivši kanadski premijer. "Takav je zapravo naš novčani sistem. Da nema dugova u novčanom sistemu, ne bi bilo ni novca"-Marriner S. Eccles, predsedavajući Saveznih rezervi. "Moderno bankarstvo pravi novac iz ničega. Proces je možda najveća majstorija ikad napravljena ljudskom rukom. Bankarstvo je začeto u zločinu i rođeno u grehu. Bankari su vlasnici sveta. Ako im oduzmite svet a ostavite im moć da izdaju novac, začas posla napraviće dovoljno para da otkupe svet nazad... Ali ako im oduzmete moć da izdaju novac, sva velika bogatstva, kao moja će nestati, i treba da nestanu. Zbog ovog svet bi bio mnogo srećniji i lepši za život. Ako želite da ostanete robovi bankara i da plaćate ceh robovanju, ostavite im da štampaju novac"-Sir Josiah Stamp, bivši Guverner The Bank of England. "Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time Magazine-u i drugim velikim izdavačima čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali njihovu diskreciju već skoro 40 godina unazad. Bilo bi nam nemoguće da razvijemo naš svetski plan, da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih ovih godina. Ali, svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira prema Svetskoj Vladi. Nad-nacionalna vladavina intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije od nacionalnog samoopređeljenja koje se praktikovalo u proteklim vekovima."-David Rockefeller, Bankar. "Većina Amerikanaca nema predstave o operacijama međunarodnih bankara. Računi Saveznih rezervi nikad nisu bili pregledani. Oni operišu izvan kontrole Kongresa i manipulišu Američkim kreditima"-Senator Barry Goldwater
Препоруке:
0
0
40 понедељак, 23 новембар 2009 13:21
Vladimir Dž
III deo "Da bi proizveli visoke cene, sve što Savezne Rezerve treba da urade je da smanje eskontnu stopu. Ovo dovodi do ekspanzije kredita i tržišta, i onda kad se ljudi naviknu na ovakve uslove u sred započetih poslova se proizvoljno povećaju kamate. Oni isto tako mogu da tržišno klatno pomeraju nežno – malim promenama eskontnih kamata, ili pak mogu da vrše veće promene povećanjem kamate. U oba slučaja oni poseduju informacije o stanju finansija unapred. Sistem je u privatnim rukama, vođen radi ostvarivanja najvećeg mogućeg profita uz pomoć tuđih para. Oni znaju unapred kad da prave paniku radi svoje koristi. Znaju kad će panika i da stane. Inflacija i deflacija jednako dobro radi za njih."-Kongresmen Lindbergh. "Finansijski moćnici u kapitalizmu imaju dalekosežni cilj, ništa drugo nego kreiranje sistema koji će biti u privatnim rukama, koji će moći da kontroliše pojedinačno svaku zemlju kao i ukupnu globalnu ekonomiju."-Dr. Carroll Quigley, Prof. Georgetown Univerziteta. "Sasvim je dobro da ljudi i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem da bi izbila revolucija pre sutra ujutro"-Henry Ford. "Prvog Septembra 1894, nećemo obnoviti naše pozajmice ni pod kakvim uslovima. Tad ćemo zahtevati naše pare. Uskratićemo prava korišćenja i postaćemo vlasnici hipoteka. Možemo uzeti 2/3 farmi zapadno od Mississippi, takođe na hiljade istočno od reke i to po našim cenama. Farmeri će postati sustanari kao u Engleskoj"- Asocijacije Amerčkih Bankara. "Ovi međunarodni bankari i Rockefellerov Standard Oil kontrolišu veći deo štampe i čine sve da pokore ili oteraju zvaničnike vlasti koji odbijaju naredbe moćnih podmićenih klika koji čine nevidljivu Vladu."- Theodore Roosevelt. "Ovo nije bila slučajnost. Ovo je bio prižljivo smišljen događaj. Međunarodni bankari su tražili način da nas dovedu u poziciju očajanja kako bi se onda oni pojavili kao gospodari svih nas"- Louis McFadden, predsednik Komiteta za Bankarstvo i Monetarnu Politiku,1929 godina.
Препоруке:
0
0
41 понедељак, 23 новембар 2009 13:26
vladimir dž
ispravka u III delu


"Sasvim je dobro da ljudi ne razumeju nas bankovni i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem da bi izbila revolucija pre sutra ujutro"-Henry Ford.
Препоруке:
0
0
42 понедељак, 23 новембар 2009 14:09
Бранко
"Нису лопови они који пљачкају банке, већ они који их оснивају"
Бертолд Брехт
Препоруке:
0
0
43 понедељак, 23 новембар 2009 19:53
Младен Бањац
"...кад и ако банка одлучи да га зајми?!!!"
Ако одлучи??? Једини разлог зашто банка прима депозите на орочавање и плаћа камату на њих је да би могла да их пласира и заради на разлици између плаћене и наплаћене камате.
Банка прима депозите на орочавање зато што тиме прикрива чињеницу да сама ствара новац који зајми, у износима који далеко премашују висину прикупљене штедње. Када банке не би прикупљале штедњу, људи би почели да постављају питања: "Чекајте мало, одакле вам новац који зајмите". Овако имају одличан алиби за неупућене, чије "размишљање" о банкама и новцу се обично своди на то "кад ће моја плата" и ништа мимо тога. Реално, депозити банкама нису потребни, сем готовинских јер готовину не могу да кривотворе (то раде приватне централне банке). Наравно, јавност то не зна и по мишљењу (лажних) банкара ни не треба да зна.
Секундарна емисија није кривотворење јер се дешава уз сагласност централне банке.
Које су исто тако у приватним рукама, тако да потезати тај "аргумент" стварно нема смисла. Читава позадина која је пратила оснивање америчког ФЕД-а (који нит има резерве, нити је федералан) и других централних банака је данас позната и расветљена захваљујући истраживачима попут Eustace Mullinsa, Edwardа Griffina, Stephena Zarlenge и других. О тзв. Народној банци која се лажно представља као народна и тобоже независна (сем од домаћих државних институција што је ван памети и невиђена превара, док у исто време безпоговорно извршава налоге из Базела и других центара фин. и политичке моћи), сам писао у претходном тексту.
Препоруке:
0
0
44 понедељак, 23 новембар 2009 19:56
Младен Бањац
@Vladimirе Dž,
То су сјајни цитати и изјаве, више него поучни. Можда би могао да их сакупиш све на једно место, па објавиш као текст. Ко год мисли својом главом, неће остати равнодушан. Такве ствари не би било лоше штампати и делити као летке, стварно су ефектни.
Препоруке:
0
0
45 уторак, 24 новембар 2009 18:37
Čika Velja
(pokušaj) Osvešćivanja masa po ovom pitanju, u ovom trenutku, neće doneti ništa dobro. Ljudi će biti još nesretniji nego što su sada. Dok god smo pristalice progresa (jesmo li?), a progres podmazujemo krvlju i znojem nerazumnih masa i neizbežnim štapom i šargarepom, ovakvo funkcionisanje banaka predstavlja najmanje zlo, po meni.
Banke su samo jedan od fenomena ekonomije. Zar nije bitnije proniknuti dublje i promisliti kako da tehnološku revoluciju iskoristimo za fundamentalnu rehabilitaciju društva i oslobadjanje od sebičnosti i zatupljenosti jednom za svagda? Zar nije ideja svega postojećeg napora da negde stignemo, a ne da zauvek budemo robovi (još jednom : robovi) oskudice?
Šta je bitnije, kako reformisati kamen koji Sizif kotrlja uzbrdo ili dovesti Sizifa do vrha i osloboditi ga tog idijotskog posla?
Nalazimo se pred fokusnom tačkom svih ljudskih napora, od kada postojimo, i odgovor se sam nameće.
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер