U kom krugu Danteovog Pakla su bili bankari? Da li su malo "napredovali" od njegovog doba, tj. da li su
prešli u "više sfere" Pakla? I sam Satana izvodi ove hokus-pokuse! Vidi se ko su njegovi NAJBOLjI UČENICI! Beli lukac i glogov kolac, MORE!
Preporuke:
0
0
2
ponedeljak, 16 novembar 2009 16:08
Robert Lee
Sta je novo u ovom nespretno interpretiranom tekstu. Ove tehnike pravljenja novca su manje-vise poznate unazad 100 godina jos od vremena kada su Rockefeller, Rothschild i ostale "baje" preuzele kontrolu nad FED. Vec dugo, dugo se na isti nacin poput centralnih banaka ponasaju i komercijalne banke sasvim legalno i sirom sveta.
Preporuke:
0
0
3
ponedeljak, 16 novembar 2009 16:44
MP
Autor:"Šta je rešenje za izlazak iz ovakve situacije jednom za svagda? Srbiji je preko potrebna monetarna reforma, smena i izlazak pred lice pravde svih koji su u tome učestvovali, posebno guvernera i resornih ministara. "
Tako otprilike razmišlja svaki normalan čovek.No čak i politički "mali Đokica" zna da se u praksi prilikom političkog pogađanja uvek pojavi mentor koji zaštiti gore pomenute jer su oni na ta mesta instalirani kao izvršioci radova koje je mentor naručio.Ukoliko je mentor inostrani (naj)važaniji to je i zaštita guvernera i ministara veća.A posebno je nezgodno što su gorepomenuti postali i važni svedoci koji uvek mogu da zaprete "zaštićen(om) varijantom.
Preporuke:
0
0
4
ponedeljak, 16 novembar 2009 16:59
Rikard Baric
Izvanredan i vrlo koristan esej, prava mjera dobrog novinarstva.
Preporuke:
0
0
5
ponedeljak, 16 novembar 2009 17:12
ergila
Ovo nije nespretna interpretacija "Zeitgeista" i slicnih stvari, vec je ovo zaista jasan i prije svega "jak" tekst. Jedina greska koja se mozda moze javiti u ovakvoj interpretaciji je to sto se zbog kratkoce teksta mozda zanemaruje pojam "povjerenja" u banke, koji zavisi od bankarske tradicije u pojedinim kulturama. Ali, bez obzira na to, ovdje se odlicno opisuje kako se fiktivno umnozava novac i to na nacin za koji se odavno zna, ali se zaboravlja.
Preporuke:
0
0
6
ponedeljak, 16 novembar 2009 17:37
Mladen Banjac
@Robert Lee,
Možda je poznato Vama i Rokfeleru, ali 99% ljudi sa kojim sam razgovarao nemaju o ovome ni najmanju predstavu, uključujući većinu "kolega" ekonomista.
Drugo, grešite kada kažete da banke sve to legalno rade. Ne samo što se sve to radi krišom, mimo znanja javnosti koje je dovedeno u zabludu, nego ni Ustav, ni Zakon o bankama ne poznaju takvu praksu, a i kako bi?
Ne mislim da je tekst "nespretno interpretiran", jer da jeste vi biste konkretno naveli šta je problem. Verovatno radite u nekoj banci, pa ste se osetili prozvanim. Ja cenim da je to u pitanju.
Preporuke:
0
0
7
ponedeljak, 16 novembar 2009 18:11
Nikolaj
Odlican tekst. Autor je mogao da citira vodeceg spanskog monetarnog teoreticara, profesora Huan Carlos Univerziteta u Madridu Hezus Huerta de Sotoa, koji u svojoj knjizi "Money, Bank Credit and Economic Cycle" ( http://mises.org/books/desoto.pdf) daje vrlo iscrpnu istorijsku i ekonomsku analizu kako je nastalo frakciono bankarstvo i kako se ono moze transformisati.
Resenje za probleme o kojima pise nas autor je 100% zlatni standard i potpuno ukidanje Centralne banke.
Preporuke:
0
0
8
ponedeljak, 16 novembar 2009 21:10
Robert Lee
@Mladen Banjac
Ne mislim da je tekst "nespretno interpretiran", jer da jeste vi biste konkretno naveli šta je problem. Verovatno radite u nekoj banci, pa ste se osetili prozvanim. Ja cenim da je to u pitanju
Losa procena! Kamo srece da sam uposlenik i dobar placenik neke od banaka, ali ja sam samo vlasnik jedne male firme u IT sektoru koja se svakodnevno bori da ostane na povrsini.
A kad me vec vucete za jezik, termin "nespretna interpretacija" je blazi oblik za "plagirana interpretacija" necega sto moze da se vidi u mnogim dokumentarnim serijalima tipa Zeitgeist i sl. cije mnoge teze ne dovodim u pitanje, naprotiv.
Eto po tome vasa interpretacija nije nista novo, verujem za vecinu citalaca NSPM-a...ali verovatno jeste za neupucene pa sam se u komentaru cak zapitao otkud takav tekst na stranicama NSPM, ali je taj deo moderatorski uklonjen. Zelim da verujem da se ova redakcija nece ponasati poput redakcije "B92" na kojima vrlo precizno odmeravaju odnos pozitivnih i negativnih komentara na zadatu temu prema njihovoj uredjivackoj politici u odnosu 1:10
Preporuke:
0
0
9
ponedeljak, 16 novembar 2009 21:17
Panča Teofilović
Da li igde u svetu postoji, ili da li je postojala u skorijoj prošlosti, makar neka sličnost alternativi o kojo autor govori, a da je funkcionalna?
Preporuke:
0
0
10
ponedeljak, 16 novembar 2009 23:27
Bojan
Članak je dobar, pratim povremena izlaganja autora na slične teme u okviru jednog foruma.. međutim, mislim da je poslednji dio članka malo prebrzo obrađen i da ne kažem naivno. Ne bih baš rekao da će svi trenutni problemi biti tako lako i brzo riješeni pa da postanemo tako neko društvo blagostanja.
Druga stvar, današnji čovjek je navikao da živi na kredit. Na zapadu su ljudi posebno navikli da budu konzmenti u pravom smislu riječi, znači kupovina luksuznih stvari, kola, kuća, odmori itd.. sve na kredit. Naglom promjenom sistema narod bi kod nas ostao bez mogućnosti da se prehrani, plati stanarine itd i vlast koja bi se usudila da tako nešto izvede, uz pomoć bankara, stranih službi i ostalih zainteresovanih strana vrlo brzo bi završila na banderama od istog tog naroda kome pokušava da obezbjedi blagostanje. To je jedan mali problemčić.
Na kraju još da prokomentarišem jedno mišljenje.. ne mislim da bi potpuni zlatni standard bio rješenje.. nama treba korak naprijed, a ne nazad. Treba osmisliti sistem koji bi mogao da funkcioniše u ovom vremenu i bude odgovarajuća alternativa za naredni period, imajući u vidu i okruženje i ostale države i sisteme.
Preporuke:
0
0
11
ponedeljak, 16 novembar 2009 23:32
Robert Lee
U gornjem komentaru sam poznatu medijsku kucu B92 parafrazirao kao "Ble92" jer smatram da redakcija te kuce javnost tretira otprilike kao ovce koje moze da strize i sateruje u svakojake propagandne torove. Delom to i uspevaju ali to je problem onih koji na to pristaju.
Uz to, na Web stranicama te kuce se veoma cesto u blogovima, na furumima i komentarima NSPM parafrazira kao "Nova srpska fasisticka misao" bez ikakve intervencije moderatora.
To je zasigurno poznato i ovoj redakciji, pa me cudi intervencija na parafrazi "Ble92" koja je tek licni duhoviti vrednostni sud u poredjenju sa najgrubljom uvredom i klevetom i vas i vasih citalaca koji smo na stranicama te medijske kuce prokazani, ni manje ni vise nego kao fasisti.
Vama na znanje i savest, svestan da nije za objavljivanje u komentarima...a ako vam savest proradi vi cete objaviti moju oruiginalnu parafrazu "Ble92"
Preporuke:
0
0
12
utorak, 17 novembar 2009 04:13
Dimitrije
Nemoguce je u jednom tekstu obuhvatiti ceo bankarski mehanizam koji je, mora se priznati, napravljen na genijalan nacin. Svetska "ekonomska elita" vec stotinama godina razradjuje sistem kojim se na legalan ili polulegalan nacin pljacka ogroman novac. Pohvale za autora jer pise o onome o cemu drugi cute. Tacno je da malo ekonomista po dubini razume ceo ovaj poramidalni sistem, ali je problem u tome sto cak i oni koji ga u dobroj meri razumeju ne smeju o tome da govore jer bi ih odmah optuzili za pristalice teorije zavere ili nesto slicnio tome. Kakve zavere? ta vremena su davno prosla, sada se sve radi javno ali je problem u tome sto su "svetski ekonomski autoriteti" pod direktnom kontrolom svetskog bankarskog kartela, i svesno skrecu pricu u pogresnom smeru. Mnogi dobitnici Nobelove nagrade za ekonomiju su tu nagradu dobili samo zato sto su svo svoje znanje upregli da bi stvarne uzroke pojave biznis ciklusa prikrili i zamaskirali. U te svrhe se koriste genijalno osmisljeni matematicki modeli, sifisticirana statisticka tehnika, i slicno. Nobelova nagrada onda daje mogucnost uticaja na savremenu ekonomsku teoriju, a onda za posledicu imamo to sto ekonomski fakuleteti postaju mesta za stancovanje medikriteta koji kasnije postaju profesori i "eksperti". Ovaj tekst dozivljavam kao autorov pokusaj da se javno svima kaze "CAR JE GO". Krajnje je vreme da se javno kaze ko je najveci krivac za slom srpske ekonomije - to je NBS, tj. Kori Udovicki, Mladjen Dinkic i Radovan Jelasic. Srpska ekonomija se razbija na mnogo nacina, ali najvazniji nacini su: monetarno sidro, dvovalutnost sistema, frakciono bankarstvo, finansijska i trgovinska liberalizacija, uspostavljanje bankarskog kartela, monopolizacija uvoza (putem ekskluzivnog prava distibucije), kao i monopoli u maloprodaji i mnogim proizvodnim sektorima. Jos jednom sve pohvale za autora, bitno je krenuti sa akcijom i uspostaviti kriticnu masu svesti da bi se razbila "mafija ekonomske elite".
Preporuke:
0
0
13
utorak, 17 novembar 2009 10:30
Vladimir Dž
Poštovanje Gosp Banjac,
Sa vašim stavovima se 100% slažem. Medjutim imam jednu nedoumicu koja me muči već godinama. Kako da se oslobodimo dužničkog ropstva ako nam je alternativa izolacija od strane zapada.
Verovatno vam je poznato da zapad neće prihvatiti našu monetarnu nezavisnog, baš kao što nisu ni američku tokom većeg dela 19 veka. Isto tako znate da je pozadina sukoba Miloševića i zapada bila uprava ova vrsta nezavisnosti, ona je suštinska da bi nacija sačuvala nacionalni integritet.
Kako mislite da se sačuvamo i održimo kao narod ako nas izoluju jer ne prihvatamo njihov novac u naše monetarne tokove. Pritom znate da smo im već dužni dosta novaca a onesposobili su nam privredu da možemo da vraćamo dugove.
Preporuke:
0
0
14
utorak, 17 novembar 2009 10:33
thinking maize
Glede kolega "Bojan" i "Robert Lee". Poštovani
"Bojane" o tome "kako živeti" posle ukidanja
"frakcionog bankarstva" i "derivacionih finansijskih instrumenata" odgovor je jednostavan: Dovoljna je samo čvrsta politička odluka i volja da se sprovede. Ne verujete? Ekonomija je egzaktna nauka, reći ćete! Ništa nije egzaktnija nego istorija, a nju, kao što znamo "pišu pobednici"! Tako "ekonomsku politiku" (i "političku ekonomiju")
određuju političari u skladu sa njihovim INTERESIMA i ideologijama! Opet ne verujete? Setite se KAKO JE ZAPRAVO SLOBA "KUPIO" SRBE! Gazimestan? NE! Uhapsićemo Vlasija? NE! Srbija se saginjati neće? JOK! Ne znate? E, dragi prijatelju, tako što je OMOGUĆIO, JEDNOSTRANOM POLITIČKOM ODLUKOM, OTKUP STANOVA, "nekome po 30, nekome po 60, a nekome po 100" (DOJČE MARAKA!)!Reći ćete,Sloba je "komunjara",
ali setite se UJEDINjENjA NEMAČKE! Prvi kancelar UJEDINjENE NEMAČKE g-din Helmut Kol je POLITIČKOM ODLUKOM, PRENEBREGAVAJUĆI SVE SAVETE STRUČNjAKA, OMOGUĆIO RAZMENU JEDNE "TVRDE" DEUTCHE MARK-e za JEDNU "SLABAŠNU" DDR MARK-u!!! Tako će doći trenutak da se ove srpske finansijske "Augijeve štale" jednom počiste! A počistiće se POLITIČKOM ODLUKOM! I što je to "čišćenje" temeljnije, to će nam biti bolje u budućnosti! A sada g-din "Robert Lee". Poštovani g-dine! Kao što reče jedan g-din odavde, "ne znamo svi sve"! Ovaj portal ne služi samo za kritiku,VEĆ I EDUKACIJU I RAZMENU INFORMACIJA! Samo tako se može "razbiti" ovaj
"drugosrbijanski" medijski mrak i razotkriti njihov simulakrum! Neko zna ovo, drugi ono i na kraju će neko uzviknuti: "CAR JE GO!" A od smeha (koji će uslediti!) nijedan diktator (bio "tvrdi" ili kao ovaj "naš" "meki"!) se nije spasao! Verujte mi!
Preporuke:
0
0
15
utorak, 17 novembar 2009 16:44
Miroslav Anđelković
U Srbiju došlo neko novo doba! Proizvodnja se preselila u banke, pa bankari, poput nekadašnjih heroja rada, proizvode svoje ''proizvode'' u tri smene. A proizvodi virtuelni, dopadljivo upakovani, veštim marketingškim trikovima izreklamirani uopšte ne liče na mišolovke, koje kao mamac koriste malo ''besplatnog'' sira. No, trenutno vladajući neoliberalni koncept se duboko zaglibio, jer je svakog pojedinca, kao potrošača, doveo u položaj dužničkog roba, te ga tako zarobljenog definitivno izgubio kao daljeg potrošača. Bilo koje dobro kupljeno na petogodišnji kredit, košta dužnika 30 % više od prvobitne maloprodajne cene, ako je godišnja kamata 10 % (znamo da su kod nas kamate i znatno veće). Posmatrajmo slučaj hipotetičkog potrošača, dužničkog roba, okovanog dužničkim bukagijama, koji, da bi ''preživeo'', nanovo srlja iz kredita u kredit. Njegov produktivni vek je 40 godina, pa ako u proseku svakih pet godina zanavlja svoj robovski status, moći će da sebi priušti osam takvih ciklusa ''spasenja''. U svakom od tih ciklusa platiće 30 % veću cenu od osnovne. To znači da će na taj način za zaradu koju ostvari u toku svog radnog veka, dodatno se zadužujući, moći da kupi 1/3 materijalnih dobara manje, nego da je ta dobra kupovao za keš. Ili drugim rečima: trinaest godina je radio samo da isplati kamatu, tj. bankari su mu nemilosrdno pojeli njegovih trinaest godina rmbačenja. Matematika je egzaktna: kada svi potrošači postanu dužnički robovi, tržište prestaje da funkcioniše. Neoliberalni teoretičari i praktičari su u svojoj opsednutosti kreditima i kamatama prenebregli toliko očiglednu činjenicu, da svaka ljudska jedinka ima konačan kreditni potencijal!!
Preporuke:
0
0
16
utorak, 17 novembar 2009 16:44
Miroslav Anđelković
Gde je izlaz iz ove noćne more? "MORA se sve manje trošiti, živeti sve SKROMNIJE", kako bi se vratili dugovi i izašlo iz dužničkog ropstva. Nema druge formule, niti čarobnog štapića! Svet će se spasiti tek onda, kada krediti budu potpuno UKINUTI i ljudi počnu ponovo živeti isključivo od onoga što su ZARADILI! Tada će i ljudski rad imati adekvatnu cenu, jer, ako kapitalisti hoće da na jednoj strani imaju platežne potrošače, moraće onda na drugoj strani i adekvatno da plate te buduće potrošače, dok su u ulozi proizvođača (najamnih radnika). Inače, sve će otići dovraga!!
Preporuke:
0
0
17
utorak, 17 novembar 2009 17:12
Branko
Bankarski sistem je najumreženiji i najuticajniji globalni sistem tj. sredstvo za dovođenje naroda i država pod kontrolu. Ekonomsku naravno, a ekonomija je svima najvažnija. Banke mogu državu izdići u rang razvijenih država ili potpuno ugušiti.
Ali kao što kaže G-din VladimirDŽ, u ovom današnjem globalnom i uvezanom sistemu, ne može se biti izolovan. Bar smo mi osjetili kako djeluje sila kojoj se ne pokorava. Monetarna nezavisnost od bankarske pljačkaške politike je sada u ovakvim svjetskim prilikama nemoguća. Pogotovo nama koji smo mali i zavisni. Moralo bi se puno toga promijeniti u svijetu da se izvučemo iz kandži bankara. A to je sada malo vjerovatno. Banke kontrolišu ekonomije i države a banke kontroliše neko drugi. I taj neko drugi neće tek tako se odreći ovakvog sredstva.
Preporuke:
0
0
18
utorak, 17 novembar 2009 19:42
Mladen Banjac
@Panča Teofilović,
Čitava "alternativa" se svodi na to što bi privatne banke počele da rade ono što ljudi veruju da sada rade - zajme postojeći novac, tj. prikupljenu štednju. Sa druge strane, svež dodatni novac u opticaj ubacuje samo ovlašćena javna ustanova i državne banke čiji profit se sliva u budžet, jer novac je upravo to - javno dobro koje treba da potpomaže razmenu dobara i usluga, a ne da bude sredstvo ucene i kontrole od strane šačice uzurpatora-privatnika što se lažno predstavljaju kao bankari.
Ali evo da pomenem neke primere iz prošlosti. Imate američku državu Pensilvaniju tokom prve polovine 18. veka, u to vreme zvanično još uvek koloniju, koja je sopstveni razvoj finansirala štampajući papirni novac u produktivne svrhe i uz određenu kamatu koja se potom slivala u budžet i koristila umesto poreza. Tokom nekoliko decenija takve prakse, od obične kolonije je postala zemlja sa najvišim životnim standardom na svetu, bez javnog duga, bez inflacije, sa punom uposlenošću privede i to sve bez ubiranja poreza.
Ili recimo primer ostrvske državice Guernseu http://www.michaeljournal.org/guernsey.htm
Danas je tome najbliža Kina koja grabi krupnim koracima i postaje sve veća sila zahvaljujući samostalnoj monetarnoj politici i razvojnim državnim bankama koje emituju jeftin ili potpuno besplatan novac da podmazuje točkove privrednog mehanizma.
Preporuke:
0
0
19
utorak, 17 novembar 2009 20:22
Mladen Banjac
@Bojane,
Kredita bi i dalje bilo, ali ne više krivotvorenih. Samo država sme emitovati novac "iz vazduha" i plasirati ga u vidu kredita, ali u produktivne svrhe čime čuva njegovu kupovnu moć. Privatne banke mogu plasirati isključivo postojeći novac, tj. štednju. Međutim, razloga da ljudi uzimaju takve kredite za potrošnju bi bilo daleko manje, jer bi troškovi života pali za oko 50% prema nekim procenama, a realne plate rasle iz meseca u mesec.
Čitava mudrost oko makroekonomije i monetarnih finansija se može iskazati kroz 3 osnovna principa:
1. Novac je apstraktno javno dobro. Što manje supstance ima u sebi, tim je više novac. Papirni je odličan, žiralni ili elektronski još bolji.
2. Ali takav novac sme da emituje isključivo država, tj. ovlašćena javna ustanova i državne banke čiji prihodi idu u budžet.
3. I najzad, pare se emituju u produktivne svrhe što čuva kupovnu moć novca i ujedno podmazuje privredni mehanizam i celokupnu razmenu.
Preporuke:
0
0
20
utorak, 17 novembar 2009 21:46
Mladen Banjac
@Za gospodu Branka i Vladimira Dž,
Znanje je moć, ono oslobađa. Ljude prati osećaj beznađa, jer nemaju predstave šta se dešava, naročito iza kulisa bankarskog "biznisa". Elita na vrhu piramide se jednako plaši naroda, to budite sigurni. Zato se i upinju da putem kontrolisanih medija drže mase u neznanju i strahu, jer kada bi se ti ljudi u dovoljnom broju osvestili, biće jao tiranima. Njih ima šačica i oni su toga svesni, ali odlično poznaju psihologiju mase što ih održava na vlasti.
Međutim, ja poslednjih godina primećujem da se ljudi sve više bude i osvešćuju, da informacije kruže na način kakav je ranije bio nezamisliv. To me raduje i čini optimistom. Mislim da nije daleko vreme kada će se stvoriti kritična masa prosvećenih ljudi, koja će poput uragana da oduva ove na vlasti. Procesi osvešćivanja i buđenja iz stanja kolektivne hipnoze se dešavaju i u drugim zemljama i to je ono što ohrabruje. Međutim, mi treba pre svega da se bavimo državom u kojoj živimo, a to je Srbija i da alarmiramo ljude kako znamo i umemo.
Milošević nije hteo ili nije smeo da objasni suštinu bankarskog "biznisa" narodu, jer je i on bio deo elite i tadašnje državne banke su bile partijske banke i zlatna koka nosilja za njega i njegovu svitu. Da je uradio drugačije i od početka igrao pošteno, narod bi stao uz njega i nikad ne bi bio izručen. A druga stvar, država bogata resursima kao Srbija ima uslove da bude u visokoj meri samostalna od okruženja i otporna na eventualne sankcije, čak i po pitanju energenata, ali to je neka druga tema i ne bih puno da širim.
@Pozdrav i hvala Dimitriju, thinking maize-u i ostalima na komentarima. Tačno tako, CAR JE GO i čim dovoljno ljudi toga postane svesno i jasno i glasno to kaže, maske će da padnu i to je kraj priče za korumpiranu elitu.
Preporuke:
0
0
21
sreda, 18 novembar 2009 01:41
Velja
@Miroslav Anđelković
Predpostavljajući vašu hipotezu da "prosečan rob" 13 godina svog rada u stvari radi za bankare, složiću se da je to loše. Ipak se ne bih složio sa vašim stavom da je uzimanje kredita samo o sebi loše, već da treba kupovati samo za zarađeni keš i to upravo zbog činjenice da je ljudski vek ograničen. Da pojasnim primerom. Ako je meni sada potreban auto, a nemam npr 10000 eura u kešu da li mi je isplativije uzeti kredit i narednih pet godina plaćati mesečno 215 eura (što na kraju bude 13000), ali za to vreme uživati kupljeno dobro (automobil), ili mi je pametnije tih 215 eura svakog meseca štedeti pa za nešto manje od 4 godine kupiti auto, ali time svakao u tom periodu sebe uskratiti za automobil? Neuzimanje kredita ima cenu u kraćem vremenu uživanja dobara. Šta tek reći kada je u pitanju stan? Da li čovek treba da štedi 30 godina da bi se uselio? Dakle stara formula "vreme-novac". Matematički gledano, predpostavljajući kamatu 10% i petogodišnji ciklus, onaj što štedi će tek nakon 20 godina sustići u uživanju dobara onoga koji živi na kredit, što mu dođe pola radnog veka. Na osnovu računice ispada da je isplativije u prvoj polovini života kada je čovek mlađi i kad mu je radna energija, a i prohtevi i potrebe veće koristiti kredit, a posle preći na obazriviji princip štednje. Naravno to je samo matematička apstrakcija.
Dakle moje mišljenje je da kredit nije loša stvar, ali problematične mogu biti kamate (mislim takođe da i autor teksta na neki način to tvrdi).
Preporuke:
0
0
22
sreda, 18 novembar 2009 11:31
Miroslav Anđelković
@ Velja
Gospodine, dakle prava suština dužničkog ropstva je u (ne)veštini odnosno (ne)umeću življenja. Pojedinac koji hoće odmah da uživa u materijalnim dobrima (današnji isprazni ljudski životi uglavnom se svode na takvu vrstu uživanja) i koji od imovine poseduje samo svoju jednu jedinu ljudsku snagu, upustiće se u kredite i odreći se pozamašnog dela budućeg učinka te svoje ljudske snage u korist kreditora. Strpljiv i racionalan pojedinac će početi da štedi, pa će posle četiri godine od ušteđevine kupiti svoj prvi auto. Umesto da otplaćuje kredit, takav pojedinac nastavlja sa štednjom i opet posle četiri godine akumulira sredstva dovoljna za novi auto. Ako takav ciklus ponovi još samo jednom, on je u poređenju sa nestrpljivim pojedincem u velikoj prednosti: jeste da je četiri godine posle njega došao do svog prvog auta, ali je u narednih dvanaest promenio tri nova, dok je ovaj prvi u istom periodu takođe promenio tri auta vozeći svaki po pet godina, ali je četvrti morao da kupi kreditoru. Ako priču rastegnemo na duži period, racionalist će u narednih 12 godina (do 28. godine radnog staža) nastavi li da štedi, moći da kupi još tri nova auta, dok će dužnički rob nastavi li da uzima kredite za sledećih 15 godina (do 30. godine radnog staža) takođe kupiti tri nova auta plus četvrti za kreditora. Produžimo li priču za još 12 godina (do 40. godine radnog staža) za racionalnog tipa to znači još tri nova auta. U isto vteme dužničkom robu je ostalo još 10 godina do penzije za koje vreme može da ponovi dva dužnička ciklusa i da kupi još dava nova auta sebi i 2/3 auta kreditoru. Kada podvučemo saldovnu liniju ispod ova dva primera dobijamo sledeći rezultat: Dužnički rob kome se samo pričinjavalo da uživa u životu, počeo je da vozi svoj prvi auto čim se zaposlio plus ostalih sedam (ukupno osam) do kraja radnog veka uz cenu od 2 cela i 2/3 auta koja je kupio kreditoru; Racionalist je svoj prvi auto kupio na početku pete godine i do kraja svog radnog veka kupio još osam (ukupno devet).
Preporuke:
0
0
23
sreda, 18 novembar 2009 11:43
Miroslav Anđelković
Racionalist će pri odlasku u penziju imati akumuliranu četvorogodišnju ušteđevinu dovoljnu za kupovinu još jednog novog auta, dakle desetog, dok će dužnički rob otići u penziju k'o isceđen limun sa pet godina starim autom i dobrim izgledima da ga vozi do sudnjega dana!!
Preporuke:
0
0
24
sreda, 18 novembar 2009 13:59
Miroslav Anđelković
Još je pogubnija matematička analiza slučaja potencijalnog dužničkog roba koji se nalazi na početku svoje radne karijere. Pretpostavimo da mu je plata 1000 E i da nije vlasnik nikakvih materijalnih dobara. Pod hipotetičkim uslovom da mu se plata ne menja, on će za svog radnog veka zaraditi 480.000 E (40h12h1000). No, pošto je svakodnevno izložen reklamnim kampanjama za konzumaciju ''bankarskih proizvoda'', a nestrpljiv, kao i sva današnja mladež, sa željom da jednim potezom ''reši'' sve svoje životne probleme i počne da ''uživa'' u životu, nasedne na agresivnu propagandu i uzme kredit na 40 godina sa godišnjom kamatom od 10 %, koji će otplaćivati u jednakim mesečnim ratama na nivou svake godine uvećanim za pripadajuću kamatu. Banka pristane da mu stavi hipoteku na celokupnu njegovu buduću zaradu. Kada je sav ozaren došao u banku po odobrenu pozajmicu nije mogao da veruje svojim očima. Dobio je tričavih 21.690 E, i otišao da za sve pare kupi auto, te se, prodavši dušu đavolu, obavezao da će narečeni auto otplaćivati sledećih 40 godina do ukupnog iznosa od 480.000 E!! Skraćeno prikazani plan otplate izgleda ovako: prve godine će vratiti 569,36 E (12h 47,44), druge 599,18 (12h49,93), ... pete 707,77 E (12h58,98), ... desete 974,35 E (12h81,19), ... dvadesete 2.095,11 E (12h174,59), ...tridesete 5.002,09 E (12h 416,84) ...četrdesete 12.542,04 E (12h1.045,17), ukupno 480.000 E!! Naravno da ovakav karikirani hipotetički primer ne postoji u praksi ali se na njemu najbolje vidi na kakvim piramidalnim smicalicama su zasnovani danas veoma popularni ''bankarski proizvodi''. Postoji i druga strana medalje: Ako bi narečeni srećnik dobio na lotou 21.690 E, pa tu sumu oročio na 40 godina sa godišnjom kamatom od 10 % i posle isteka tog vremena pojavio se na šalteru banke dobio bi fantastičnih 981.673,25 E!! Pod samo jednim ''bezazlenim'' uslovom: da banka i država do tada ne bankrotiraju!!
Preporuke:
0
0
25
četvrtak, 19 novembar 2009 01:53
Velja
@ Miroslav Anđelković
Mislim takođe i da se vaša kritika kredita zasniva na ne baš realnim hipotezama. Npr, uzimanje kredita za auto na 40 godina! To su priznaćete, ipak retke pojave ovde kod nas. Ali niste dali odgovor na pitanje da li je proleteru isplativije kupiti stan za kredit na 40 godina ili štedeti 30 pa ga tek onda kupiti. Za vreme dok štedi za stan, a to je bome skoro ceo radni vek, na šta će mu ličiti život? Lični i porodični? Pitanje je šta je racionalno u tom slučaju i da li je mera kvaliteta života jedino u tome koliko će se para uštedeti - Čini mi se da ne razumete izraz "vreme-novac". Ja ću pokušati da vam objasnim tako da se preteranom štednjom, dobija u novcu, ali se gubi dragoceno vreme života.
Slično može zaključiti i u slučaju prvobitne hipoteze da se zaduživanje ponavlja svakih pet godina. Tada će u prvom kupljenom dobru na kredit onaj uživati 4 godine duže od "racionaliste", u drugom 3, u trećem 2 itd. Što na 20 godina ispada da onaj koji je svakih pet godina dobra kupovao na kredit će u njima uživati 10 godina više nego "racionalista". Tek posle 20-te godine radnog veka će prednost imati štednja, koja tek tada može da se smatra kao racionalna. Tako da ja nisam tvrdio, ponavljam da život na kredit ima apsolutnu prednost, a vi ste svoj odgovor zasnivali na osporavanju upravo te tvrdnje. Uzimajući u obzir realne uslove života nekada štednja ima prednost, a nekada je potpuno štetna i neracionalna sa stanovišta realnih ljudskih, životnih interesa.
I još jednom, ja sam tekst gospodina Banjca shvatio tako da krediti nisu sami po sebi problem, već to kolika je kamata, kome ide u džep i na šta se koristi.
Preporuke:
0
0
26
četvrtak, 19 novembar 2009 14:25
Branko
G-dine Banjac
Znanje je moć. Neznanje je daleko od nemoći.
Moja hipoteza je sljedeća:
U ovom vremenu kada vlada neznanje i manipulacija i dalje smatram da je kritična masa neophodna za takvu radikalnu promjenu nemoguća. Srbi a i ostali narodi jednostavno se nalaze u situaciji kada žive i razmišljaju od danas do sutra i, definitivno, nisu spremni žrtvovati niti jedan dan a kamoli duži vremenski period ili čitav svoj život za dugoročni cilj koji bi bio oslobađanje od ovakve vrste obmane, prevare i ropstva.
Globalna ekonomija i bankarstvo su u tolikoj mjeri postali dio sasvim "normalnog i poznatog" da objašnjavanje ovakvih teorija neće naići na plodno tlo. Čak i ako zainteresujete pojedince sa tim, neće biti spremni upustiti se u "sukob" jer im čitava porodica zavisi od te proklete plate i kredita.
Promjena i oslobođenje će doći. Biće poprilično bolno i neprijatno. Ali, to se neće desiti kroz osvještavanje ljudi o bankama i monetarnom sistemu.
Vama hvala na tekstu i nadam se da će ih biti još.
Preporuke:
0
0
27
četvrtak, 19 novembar 2009 15:32
Miroslav Anđelković
@ Velja
Da budem iskren, očekivao sam da ću svojim hipotezama o dužničkom ropstvu izazvati žešću polemiku na ovom forumu. Na žalost, sem Vas niko više nije reagovao. Čak me i autor teksta, gospodin Banjac, ignoriše. A bankari? Oni tek ćute kao zaliveni! Ne reaguju ni na moju namerno načinjenu grešku u planu otplate hipotetičkog četrdesetogodišnjeg kredita, jer sam naveo skoro dvostruko manje anuitete nego što bi u praksi trebalo da budu, sve u nameri da isprovociram nekog iz bankarske branše da se uključi u raspravu. No, njihovo ćutanje o ovoj temi biće svakome jasno, ako pogleda današnji izveštaj NBS (http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/63/ankete/anketa_poslovanje_banaka_03_2009.pdf ) o kamatnim stopama koje banke u Srbiji primenjuju prilikom odobravanja kredita. Iz pomenutog izveštaja se vidi da neke banke na kredite naplaćuju kamatu po neverovatnoj godišnjoj stopi od 30 %. Shodno tome, dužnički rob iz moje hipoteze je, sa desetoprocentnom godišnjom kamatom, još dobro i prošao, jer je kreditorima kroz kamatu kupio samo 2,66 automaobila. U današnjoj realnoj Srbiji, zahvaljujući još realnijim stranim bankama, realni građanin, kandidat za stvarnog dužničkog roba, realno kreditoru kupuje 8 celih automobila. Pa, ko voli, nek izvoli!! Krčag ide na vodu, dok se ne razbije!!
Preporuke:
0
0
28
petak, 20 novembar 2009 20:53
Mladen Banjac
@Miroslave,
Dužničko ropstvo i zelenašenje o kojem pričate je rezultat postojećeg monetarno-kreditnog sistema. Ja se tu slažem sa vama i ne vidim oko čega bi polemisali. Jedino bih dodao da krediti za potrošnju nisu sporni, ukoliko potiču iz štednje, jer takvi predstavljaju odraz nečega što je proizvedeno, a proizvodnja nije sama sebi cilj već je tu da zadovolji neke ljudske potrebe. U tom procesu neko se odrekao tekuće potrošnje u korist buduće, dok je neko drugi poželeo da troši odmah, a da plaća (više) u budućnosti. E sad, da li će neko da se ponaša kao racionalista ili će odmah želeti da "uživa u životu", to ostavljam ličnim preferencijama.
Preporuke:
0
0
29
subota, 21 novembar 2009 18:19
Čika Velja
Brankovo i Veljino mišljenje su po meni najbliže teskobnoj stvarnosti.
Velika većina ljudi nije u stanju da odgodi ili sublimira svoje više ili "umišljene" potrebe. S druge strane, kredit je često jedini način da se ostvari napredak. Okreni, obrni, Peretov princip je svuda. Ne postoji zla i promišljena zavera protiv dobrog naroda našeg ili svetskog. Pred čovečanstvom (pa i nama) stoji jedno Pitanje. Glib i haos će se samo povećavati dok na to pitanje ne damo smislen odgovor ili ne nestanemo.
To pitanje se tiče pronalaženja novog, nikad u istoriji vidjenog modusa distribucije novostvorene vrednosti koja svakim danom sve manje zavisi od ljudskoga rada.
Kako izvući ogromno, izmrcvareno i napaćeno stado iz masnog i mračnog fabričkog tora na zelenu livadu a da se pritom ne pobiju, ne prekote ili ne pomru od dosade?
Pitanje je sad.
Preporuke:
0
0
30
nedelja, 22 novembar 2009 22:11
Abrakadabra
Uopšte mi nije jasna poenta ovog teksta. Autor temi pristupa kao nekoj sektaškoj tajni zlih bankara koju nam evo on ovde otkriva?!
Sekundarna emisija novca od strane komercijalnih banaka je teorijski objašnjena i poznata u stručnoj literaturi.
U praksi je vrlo poželjna jer omogućava akceleraciju i multiplikaciju postojećih likvidnih sredstava što opet unapređuje i ubrzava privredne tokove.
Dakle to je postojeća bankarska praksa u celom svetu (osim Kini kako autor navodi te Severnoj Koreji verovatno)
U tom smislu je vrlo podmukao napad na profesora Bjelicu. Kao profesor on ima osnovni zadatak da upozna studente sa stvarnom finansijskom praksom koja ih očekuje kada se budu zaposlili, a ne kvazimoralno-legitimnom teoretisanju koje se ovde naglašava.
Ponuđeno rešenje autora je još neverovatnije i zaista spada u domen naučne fantastike jer pretpostavlja reformu bankarsko-finansijskog sistema Srbije van svih evropskih i svetskih finansijskih tokova, a autor je vrlo svestan koliko su finansijski sistemi u savremenom svetu povezani.
Kina može da bude posebna jer ima petinu svetskog stanovništva u svojim granicama, Srbija nema taj luksuz.
Preporuke:
0
0
31
nedelja, 22 novembar 2009 22:25
Abrakadabra
Stav autora o oročenim računima zaista me tera da pomislim da je ekonomiju izučavao na nekom dopisnom kursu.
Tvrditi da je:
"Kod oročenih računa kreditna multiplikacija nije moguća, jer su takvi računi imobilisani, a novac umrtvljen i van opticaja"
Ovo je teški diletantizam i osnovno ne poznavanje finansija.
Oročeni novac apsolutno nije umrtvljen, naprotiv on je najpoželjniji oblik finansijske aktive za banke jer mu se tačno zna vreme raspoloživosti što omogućava bankama da ga sa velikom sigurnošću plasiraju bez bojazni da će biti povučen i time ugrožena likvidnost bake.
Zbog toga banke i nude veće kamate na oročen novac jer pomoću njega mogu da ostvare veći profit plasirajući ga na tržištu kapitala - to bi bar trebalo da bude jasno svakom ko može logički da rzmišlja.
Preporuke:
0
0
32
ponedeljak, 23 novembar 2009 00:41
Mladen Banjac
@Abrakadabra,
Uopšte mi nije jasna poenta ovog teksta.
Ako ti nije jasna poenta, pročitaj tekst još jednom, ali pažljivo.
Sekundarna emisija novca od strane komercijalnih banaka je teorijski objašnjena i poznata u stručnoj literaturi.
Nema nikakve sekundarne emisije a.k.a. multiplikacije, postoji samo emisija novca. Termin koji koristiš, očigledno napamet naučen, je obična igra reči i podvala za neupućene. Kako, zašto, objasnio sam u tekstu.
U praksi je vrlo poželjna jer omogućava akceleraciju i multiplikaciju postojećih likvidnih sredstava što opet unapređuje i ubrzava privredne tokove.
Šta je poželjno? Da privatni bankari krivotvore (sami stvaraju) novac koji zajme? Šta misliš da ti i ja ili neka firma imamo takvu mogućnost? Da li bi to "ubrzalo i unapredilo privredne tokove" ili bi vremenom od nas stvorilo plutokrate i gospodare, a sve druge stavio u podređen, praktično robovski položaj? Ako to nije "sektaški i zlo", onda ne znam šta jeste.
Dakle to je postojeća bankarska praksa u celom svetu (osim Kini kako autor navodi te Severnoj Koreji verovatno)
Tako je. U celom svetu javnost nema pojma na koji način bankarstvo zapravo funkcioniše i čime ih to bankari zadužuju. Zato je takva pošast i dostigla globalne razmere. Tajno, podmuklo i na prevaru.
Preporuke:
0
0
33
ponedeljak, 23 novembar 2009 00:42
Mladen Banjac
U tom smislu je vrlo podmukao napad na profesora Bjelicu. Kao profesor on ima osnovni zadatak da upozna studente sa stvarnom finansijskom praksom koja ih očekuje kada se budu zaposlili, a ne kvazimoralno-legitimnom teoretisanju koje se ovde naglašava.
Kakav napad? Samo sam izneo čime se čovek bavi. Ako će ti biti lakše, nije on jedini.
Ponuđeno rešenje autora je još neverovatnije i zaista spada u domen naučne fantastike jer pretpostavlja reformu bankarsko-finansijskog sistema Srbije van svih evropskih i svetskih finansijskih tokova, a autor je vrlo svestan koliko su finansijski sistemi u savremenom svetu povezani.
"Argument" da se to tako radi u čitavom svetu, nije nikakav argument, već samo konstatacija globalnih razmera ove opake prakse. Predloženo rešenje je više nego logično, ako prethodno razumeš čime se privatni bankari zapravo bave i ujedno imaš u sebi makar zrnce slobodarskog duha i ljudskog dostojanstva.
Kina može da bude posebna jer ima petinu svetskog stanovništva u svojim granicama, Srbija nema taj luksuz.
To nije nikakav luksuz. Pravo pitanje je, hoćemo li biti slobodni ljudi ili robovi onih što se lažno predstavljaju kao bankari? Inače, nije Kina jedina. Dobar primer u ovom trenutku je američka savezna država Severna Dakota koja ima razvojnu banku u državnom vlasništvu za potrebe tamošnjeg stanovništva (kako i priliči) i jedina ostvaruje budžetski suficit.
Preporuke:
0
0
34
ponedeljak, 23 novembar 2009 00:42
Mladen Banjac
Stav autora o oročenim računima zaista me tera da pomislim da je ekonomiju izučavao na nekom dopisnom kursu. Tvrditi da je:
"Kod oročenih računa kreditna multiplikacija nije moguća, jer su takvi računi imobilisani, a novac umrtvljen i van opticaja"
Ovo je teški diletantizam i osnovno ne poznavanje finansija.
Naši fakulteti i jesu u rangu dopisnih kurseva, da ne kažem nešto gore, što se lepo vidi iz tvojih odgovora.
Oročeni novac apsolutno nije umrtvljen, naprotiv on je najpoželjniji oblik finansijske aktive za banke jer mu se tačno zna vreme raspoloživosti što omogućava bankama da ga sa velikom sigurnošću plasiraju bez bojazni da će biti povučen i time ugrožena likvidnost bake.
Oročen novac je umrtvljen i van opticaja, sve dok je u banci. Kada (i ako) banka odluči da ga zajmi, postojeći novac se vraća u promet. Dakle, tu nema niti može biti rasta novčane mase, pošto banke samo recikliraju postojeći novac. Svež dodatni novac bankari mogu da krivotvore samo na prolaznim računima. To je ono što ih izdvaja i razlikuje od oročenih. Prolazni računi u praksi se ponašaju kao novac (bezgotovinska sredstava plaćanja), dok su oročeni "zamrznuti" i predstavljaju samo internu obavezu banke prema deponentima. Tu nema nikakvih plaćanja, pa ni ovi računi nemaju svojstvo novca, kao što je slučaj kod tekućih i drugih prolaznih računa koji su predmet najstrašnijih zloupotreba.
Preporuke:
0
0
35
ponedeljak, 23 novembar 2009 03:43
abrakadabra
U tekstu nije ništa objašnjeno nego se upravo koristi nepoznavanje funkcionisanja finansija prosečnog čitaoca za otkrivanje "strašne zavere zlih gospodara"
Još jednom: sekundarna emisija novca od strane komercijalnih banaka je standardna bankarska praksa u svim modernim državama koju podržavaju sve centralne banke na svetu.
Taj novac se prvenstveno koristi za finansiranje proizvodnih tokova i u tome nema ništa loše.
Odgovori tipa "ti ne razumeš i napamet si naučio, a ja sam najpametniji" nisu odgovori nego utočište gluposti u aroganciji.
U pitanju je standardna bankarska praksa, ništa posebno. Možda može i bolje ali Srbija svakako ne može sama i izdvojeno da menja tu praksu.
Preporuke:
0
0
36
ponedeljak, 23 novembar 2009 03:56
abrakadabra
Raspravljati sa nekim o finansijama ko tvrdi da je oročeni nivac umrtvljen je stvarno uzaludan posao.
Osnovno ne poznavanje materije.
"...kad i ako banka odluči da ga zajmi?!!!"
Ako odluči???
Jedini razlog zašto banka prima depozite na oročavanje i plaća kamatu na njih je da bi mogla da ih plasira i zaradi na razlici između plaćene i naplaćene kamate.
Nema tu ako, ako ga ne plasira u gubitku je, kraj priče.
Ko ima problema da razume ovo ne bi trebalo ni račune da plaća u banci.
Sekundarna emisija nije krivotvorenje jer se dešava uz saglasnost centralne banke.
Možda nije fer ali opet kažem ne može Srbija sama da menja nači na koji funkcionišu svetske finansije.
Preporuke:
0
0
37
ponedeljak, 23 novembar 2009 13:17
Miroslav Anđelković
Zagovornici bankarskih marifetluka ne odustaju tako lako od svojih dogmi. Opravdavati bankarsku tvorbu nepostojećeg novca i sa njime formiranje armije dužničkih robova širom planete, samo zato što je to današnja oprobana i standardizovana praksa u celom svetu, vodi čitav taj svet u sunovrat čijem početku upravo prisustvujemo. Taj sunovrat jedino ne vide pojedinci koje su ''abra-kadabra'' i ''hokus-pokus'' iluzionisti hipnotisali. No, detonacija koja će neminovno biti izazvana nekontrolisanom ekspanzijom (na principima geometrijske progresije) derivata sekundarne emisije nepostojećeg novca, konačno će probuditi i njih iz dubokog hipnotičkog sna.
Preporuke:
0
0
38
ponedeljak, 23 novembar 2009 13:20
Vladimir Dž
Sledeći citati su jedan vrlo mali segment iz moje velike kolekcije knjiga i spisa monetarne istorije i izjave samih bankara i političara. Oni nisu namenjeni ljudima koji su nabeđenji da svet funkcioniše “na razlici između plaćene i naplaćene kamate”. Moje malenkost je prevela citate. "Svaki put kad banka da zajam (ili kupi obveznice), stvori se novi kredit, nov novac"-Graham Towers, Governor of the Bank of Canada. "Ako Američki narod ikad dozvoli da im privatne banke kontrolišu izdavanje njihove valute, prvo preko inflacije, onda preko deflacije, banke i korporacije će narasti oko njih, tako da će ljudima oduzeti svu imovinu, dok im se deca ne probude kao beskućnici na kontinentu koji su njihovi očevi osvojili"-Thomas Jefferson. "Dozvolite mi da izdajem i kontrolišem novac neke nacije i neće me brinuti ko pravi njihove zakone"-Mayer Amschel Rothschild, Bankar. "Običnim građanima se ne bi svidelo da znaju da banke mogu i stvaraju novac. Oni koji kontrolišu kreditnu politiku nacije kontrolišu i Vladu, te tako drže sudbinu naroda u svojim rukama."-Reginald McKenna, predsednik Midlands Bank of England. "Kad bi se vratili svi bankarski krediti, niko nebi imao depozit niti bi bilo i jednog dolara u opticaju. Ovo je zapanjujuća pomisao. Mi totalno zavisimo od komercijalnih banaka. Neko mora da pozajmi sve dolare koji su u opticaju, keš ili kredit. Ako banke naprave dosta sintetičkog novca mi cvetamo, ako ne, mi gladujemo. Mi smo apsolutno zavisni od stalnog dotoka novog novca. Kad neko shvati celu suštinu slike, tragična apsurdnost naše beznadežne pozicije je prosto neverovatna, ali je tu"-Robert Hemphill, Kredit Menadžer, Federalne Rezerve SAD. “Ko god da kontroliše obim novca je apsolutni gospodar celokupne industrije i trgovine. Kad shvatiš da se ceo sistem vrlo lako kontroliše od strane par ljudi na vrhu, neće trebati niko da ti kaže kako nastaje inflacija ili depresija"-James Garfield, ubijeni Predsednik SAD. I deo
Preporuke:
0
0
39
ponedeljak, 23 novembar 2009 13:21
Vladimir Dž
II deo "Dok se kontrola izdavanja novca i kredita ne vrati Vladi kao njena najpreča i sveta odgovornost, sve priče o suverinitetu parlamenta i demokratiji su uzaludne i beskorisne. Kad jednom nacija preuzme kontrolu nad kreditima, onda nije bitno ko piše zakone te nacije. Kad lihvarstvo preuzme kontrolu, svaka nacija će biti uništena"-William Lyon Mackenzie, bivši kanadski premijer. "Takav je zapravo naš novčani sistem. Da nema dugova u novčanom sistemu, ne bi bilo ni novca"-Marriner S. Eccles, predsedavajući Saveznih rezervi. "Moderno bankarstvo pravi novac iz ničega. Proces je možda najveća majstorija ikad napravljena ljudskom rukom. Bankarstvo je začeto u zločinu i rođeno u grehu. Bankari su vlasnici sveta. Ako im oduzmite svet a ostavite im moć da izdaju novac, začas posla napraviće dovoljno para da otkupe svet nazad... Ali ako im oduzmete moć da izdaju novac, sva velika bogatstva, kao moja će nestati, i treba da nestanu. Zbog ovog svet bi bio mnogo srećniji i lepši za život. Ako želite da ostanete robovi bankara i da plaćate ceh robovanju, ostavite im da štampaju novac"-Sir Josiah Stamp, bivši Guverner The Bank of England. "Zahvalni smo Washington Post-u, New York Times-u, Time Magazine-u i drugim velikim izdavačima čiji su direktori prisustvovali našim sastancima i poštovali njihovu diskreciju već skoro 40 godina unazad. Bilo bi nam nemoguće da razvijemo naš svetski plan, da smo bili izloženi očima javnosti tokom svih ovih godina. Ali, svet je sada više sofisticiran i spreman da maršira prema Svetskoj Vladi. Nad-nacionalna vladavina intelektualne elite i svetskih bankara je sigurno poželjnije od nacionalnog samoopređeljenja koje se praktikovalo u proteklim vekovima."-David Rockefeller, Bankar. "Većina Amerikanaca nema predstave o operacijama međunarodnih bankara. Računi Saveznih rezervi nikad nisu bili pregledani. Oni operišu izvan kontrole Kongresa i manipulišu Američkim kreditima"-Senator Barry Goldwater
Preporuke:
0
0
40
ponedeljak, 23 novembar 2009 13:21
Vladimir Dž
III deo "Da bi proizveli visoke cene, sve što Savezne Rezerve treba da urade je da smanje eskontnu stopu. Ovo dovodi do ekspanzije kredita i tržišta, i onda kad se ljudi naviknu na ovakve uslove u sred započetih poslova se proizvoljno povećaju kamate. Oni isto tako mogu da tržišno klatno pomeraju nežno – malim promenama eskontnih kamata, ili pak mogu da vrše veće promene povećanjem kamate. U oba slučaja oni poseduju informacije o stanju finansija unapred. Sistem je u privatnim rukama, vođen radi ostvarivanja najvećeg mogućeg profita uz pomoć tuđih para. Oni znaju unapred kad da prave paniku radi svoje koristi. Znaju kad će panika i da stane. Inflacija i deflacija jednako dobro radi za njih."-Kongresmen Lindbergh. "Finansijski moćnici u kapitalizmu imaju dalekosežni cilj, ništa drugo nego kreiranje sistema koji će biti u privatnim rukama, koji će moći da kontroliše pojedinačno svaku zemlju kao i ukupnu globalnu ekonomiju."-Dr. Carroll Quigley, Prof. Georgetown Univerziteta. "Sasvim je dobro da ljudi i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem da bi izbila revolucija pre sutra ujutro"-Henry Ford. "Prvog Septembra 1894, nećemo obnoviti naše pozajmice ni pod kakvim uslovima. Tad ćemo zahtevati naše pare. Uskratićemo prava korišćenja i postaćemo vlasnici hipoteka. Možemo uzeti 2/3 farmi zapadno od Mississippi, takođe na hiljade istočno od reke i to po našim cenama. Farmeri će postati sustanari kao u Engleskoj"- Asocijacije Amerčkih Bankara. "Ovi međunarodni bankari i Rockefellerov Standard Oil kontrolišu veći deo štampe i čine sve da pokore ili oteraju zvaničnike vlasti koji odbijaju naredbe moćnih podmićenih klika koji čine nevidljivu Vladu."- Theodore Roosevelt. "Ovo nije bila slučajnost. Ovo je bio prižljivo smišljen događaj. Međunarodni bankari su tražili način da nas dovedu u poziciju očajanja kako bi se onda oni pojavili kao gospodari svih nas"- Louis McFadden, predsednik Komiteta za Bankarstvo i Monetarnu Politiku,1929 godina.
Preporuke:
0
0
41
ponedeljak, 23 novembar 2009 13:26
vladimir dž
ispravka u III delu
"Sasvim je dobro da ljudi ne razumeju nas bankovni i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem da bi izbila revolucija pre sutra ujutro"-Henry Ford.
Preporuke:
0
0
42
ponedeljak, 23 novembar 2009 14:09
Branko
"Nisu lopovi oni koji pljačkaju banke, već oni koji ih osnivaju"
Bertold Breht
Preporuke:
0
0
43
ponedeljak, 23 novembar 2009 19:53
Mladen Banjac
"...kad i ako banka odluči da ga zajmi?!!!"
Ako odluči??? Jedini razlog zašto banka prima depozite na oročavanje i plaća kamatu na njih je da bi mogla da ih plasira i zaradi na razlici između plaćene i naplaćene kamate.
Banka prima depozite na oročavanje zato što time prikriva činjenicu da sama stvara novac koji zajmi, u iznosima koji daleko premašuju visinu prikupljene štednje. Kada banke ne bi prikupljale štednju, ljudi bi počeli da postavljaju pitanja: "Čekajte malo, odakle vam novac koji zajmite". Ovako imaju odličan alibi za neupućene, čije "razmišljanje" o bankama i novcu se obično svodi na to "kad će moja plata" i ništa mimo toga. Realno, depoziti bankama nisu potrebni, sem gotovinskih jer gotovinu ne mogu da krivotvore (to rade privatne centralne banke). Naravno, javnost to ne zna i po mišljenju (lažnih) bankara ni ne treba da zna.
Sekundarna emisija nije krivotvorenje jer se dešava uz saglasnost centralne banke.
Koje su isto tako u privatnim rukama, tako da potezati taj "argument" stvarno nema smisla. Čitava pozadina koja je pratila osnivanje američkog FED-a (koji nit ima rezerve, niti je federalan) i drugih centralnih banaka je danas poznata i rasvetljena zahvaljujući istraživačima poput Eustace Mullinsa, Edwarda Griffina, Stephena Zarlenge i drugih. O tzv. Narodnoj banci koja se lažno predstavlja kao narodna i tobože nezavisna (sem od domaćih državnih institucija što je van pameti i neviđena prevara, dok u isto vreme bezpogovorno izvršava naloge iz Bazela i drugih centara fin. i političke moći), sam pisao u prethodnom tekstu.
Preporuke:
0
0
44
ponedeljak, 23 novembar 2009 19:56
Mladen Banjac
@Vladimire Dž,
To su sjajni citati i izjave, više nego poučni. Možda bi mogao da ih sakupiš sve na jedno mesto, pa objaviš kao tekst. Ko god misli svojom glavom, neće ostati ravnodušan. Takve stvari ne bi bilo loše štampati i deliti kao letke, stvarno su efektni.
Preporuke:
0
0
45
utorak, 24 novembar 2009 18:37
Čika Velja
(pokušaj) Osvešćivanja masa po ovom pitanju, u ovom trenutku, neće doneti ništa dobro. Ljudi će biti još nesretniji nego što su sada. Dok god smo pristalice progresa (jesmo li?), a progres podmazujemo krvlju i znojem nerazumnih masa i neizbežnim štapom i šargarepom, ovakvo funkcionisanje banaka predstavlja najmanje zlo, po meni.
Banke su samo jedan od fenomena ekonomije. Zar nije bitnije proniknuti dublje i promisliti kako da tehnološku revoluciju iskoristimo za fundamentalnu rehabilitaciju društva i oslobadjanje od sebičnosti i zatupljenosti jednom za svagda? Zar nije ideja svega postojećeg napora da negde stignemo, a ne da zauvek budemo robovi (još jednom : robovi) oskudice?
Šta je bitnije, kako reformisati kamen koji Sizif kotrlja uzbrdo ili dovesti Sizifa do vrha i osloboditi ga tog idijotskog posla?
Nalazimo se pred fokusnom tačkom svih ljudskih napora, od kada postojimo, i odgovor se sam nameće.
.jpg)
prešli u "više sfere" Pakla? I sam Satana izvodi ove hokus-pokuse! Vidi se ko su njegovi NAJBOLjI UČENICI! Beli lukac i glogov kolac, MORE!
Tako otprilike razmišlja svaki normalan čovek.No čak i politički "mali Đokica" zna da se u praksi prilikom političkog pogađanja uvek pojavi mentor koji zaštiti gore pomenute jer su oni na ta mesta instalirani kao izvršioci radova koje je mentor naručio.Ukoliko je mentor inostrani (naj)važaniji to je i zaštita guvernera i ministara veća.A posebno je nezgodno što su gorepomenuti postali i važni svedoci koji uvek mogu da zaprete "zaštićen(om) varijantom.
Možda je poznato Vama i Rokfeleru, ali 99% ljudi sa kojim sam razgovarao nemaju o ovome ni najmanju predstavu, uključujući većinu "kolega" ekonomista.
Drugo, grešite kada kažete da banke sve to legalno rade. Ne samo što se sve to radi krišom, mimo znanja javnosti koje je dovedeno u zabludu, nego ni Ustav, ni Zakon o bankama ne poznaju takvu praksu, a i kako bi?
Ne mislim da je tekst "nespretno interpretiran", jer da jeste vi biste konkretno naveli šta je problem. Verovatno radite u nekoj banci, pa ste se osetili prozvanim. Ja cenim da je to u pitanju.
Resenje za probleme o kojima pise nas autor je 100% zlatni standard i potpuno ukidanje Centralne banke.
A kad me vec vucete za jezik, termin "nespretna interpretacija" je blazi oblik za "plagirana interpretacija" necega sto moze da se vidi u mnogim dokumentarnim serijalima tipa Zeitgeist i sl. cije mnoge teze ne dovodim u pitanje, naprotiv.
Eto po tome vasa interpretacija nije nista novo, verujem za vecinu citalaca NSPM-a...ali verovatno jeste za neupucene pa sam se u komentaru cak zapitao otkud takav tekst na stranicama NSPM, ali je taj deo moderatorski uklonjen. Zelim da verujem da se ova redakcija nece ponasati poput redakcije "B92" na kojima vrlo precizno odmeravaju odnos pozitivnih i negativnih komentara na zadatu temu prema njihovoj uredjivackoj politici u odnosu 1:10
Druga stvar, današnji čovjek je navikao da živi na kredit. Na zapadu su ljudi posebno navikli da budu konzmenti u pravom smislu riječi, znači kupovina luksuznih stvari, kola, kuća, odmori itd.. sve na kredit. Naglom promjenom sistema narod bi kod nas ostao bez mogućnosti da se prehrani, plati stanarine itd i vlast koja bi se usudila da tako nešto izvede, uz pomoć bankara, stranih službi i ostalih zainteresovanih strana vrlo brzo bi završila na banderama od istog tog naroda kome pokušava da obezbjedi blagostanje. To je jedan mali problemčić.
Na kraju još da prokomentarišem jedno mišljenje.. ne mislim da bi potpuni zlatni standard bio rješenje.. nama treba korak naprijed, a ne nazad. Treba osmisliti sistem koji bi mogao da funkcioniše u ovom vremenu i bude odgovarajuća alternativa za naredni period, imajući u vidu i okruženje i ostale države i sisteme.
Uz to, na Web stranicama te kuce se veoma cesto u blogovima, na furumima i komentarima NSPM parafrazira kao "Nova srpska fasisticka misao" bez ikakve intervencije moderatora.
To je zasigurno poznato i ovoj redakciji, pa me cudi intervencija na parafrazi "Ble92" koja je tek licni duhoviti vrednostni sud u poredjenju sa najgrubljom uvredom i klevetom i vas i vasih citalaca koji smo na stranicama te medijske kuce prokazani, ni manje ni vise nego kao fasisti.
Vama na znanje i savest, svestan da nije za objavljivanje u komentarima...a ako vam savest proradi vi cete objaviti moju oruiginalnu parafrazu "Ble92"
Sa vašim stavovima se 100% slažem. Medjutim imam jednu nedoumicu koja me muči već godinama. Kako da se oslobodimo dužničkog ropstva ako nam je alternativa izolacija od strane zapada.
Verovatno vam je poznato da zapad neće prihvatiti našu monetarnu nezavisnog, baš kao što nisu ni američku tokom većeg dela 19 veka. Isto tako znate da je pozadina sukoba Miloševića i zapada bila uprava ova vrsta nezavisnosti, ona je suštinska da bi nacija sačuvala nacionalni integritet.
Kako mislite da se sačuvamo i održimo kao narod ako nas izoluju jer ne prihvatamo njihov novac u naše monetarne tokove. Pritom znate da smo im već dužni dosta novaca a onesposobili su nam privredu da možemo da vraćamo dugove.
"Bojane" o tome "kako živeti" posle ukidanja
"frakcionog bankarstva" i "derivacionih finansijskih instrumenata" odgovor je jednostavan: Dovoljna je samo čvrsta politička odluka i volja da se sprovede. Ne verujete? Ekonomija je egzaktna nauka, reći ćete! Ništa nije egzaktnija nego istorija, a nju, kao što znamo "pišu pobednici"! Tako "ekonomsku politiku" (i "političku ekonomiju")
određuju političari u skladu sa njihovim INTERESIMA i ideologijama! Opet ne verujete? Setite se KAKO JE ZAPRAVO SLOBA "KUPIO" SRBE! Gazimestan? NE! Uhapsićemo Vlasija? NE! Srbija se saginjati neće? JOK! Ne znate? E, dragi prijatelju, tako što je OMOGUĆIO, JEDNOSTRANOM POLITIČKOM ODLUKOM, OTKUP STANOVA, "nekome po 30, nekome po 60, a nekome po 100" (DOJČE MARAKA!)!Reći ćete,Sloba je "komunjara",
ali setite se UJEDINjENjA NEMAČKE! Prvi kancelar UJEDINjENE NEMAČKE g-din Helmut Kol je POLITIČKOM ODLUKOM, PRENEBREGAVAJUĆI SVE SAVETE STRUČNjAKA, OMOGUĆIO RAZMENU JEDNE "TVRDE" DEUTCHE MARK-e za JEDNU "SLABAŠNU" DDR MARK-u!!! Tako će doći trenutak da se ove srpske finansijske "Augijeve štale" jednom počiste! A počistiće se POLITIČKOM ODLUKOM! I što je to "čišćenje" temeljnije, to će nam biti bolje u budućnosti! A sada g-din "Robert Lee". Poštovani g-dine! Kao što reče jedan g-din odavde, "ne znamo svi sve"! Ovaj portal ne služi samo za kritiku,VEĆ I EDUKACIJU I RAZMENU INFORMACIJA! Samo tako se može "razbiti" ovaj
"drugosrbijanski" medijski mrak i razotkriti njihov simulakrum! Neko zna ovo, drugi ono i na kraju će neko uzviknuti: "CAR JE GO!" A od smeha (koji će uslediti!) nijedan diktator (bio "tvrdi" ili kao ovaj "naš" "meki"!) se nije spasao! Verujte mi!
Ali kao što kaže G-din VladimirDŽ, u ovom današnjem globalnom i uvezanom sistemu, ne može se biti izolovan. Bar smo mi osjetili kako djeluje sila kojoj se ne pokorava. Monetarna nezavisnost od bankarske pljačkaške politike je sada u ovakvim svjetskim prilikama nemoguća. Pogotovo nama koji smo mali i zavisni. Moralo bi se puno toga promijeniti u svijetu da se izvučemo iz kandži bankara. A to je sada malo vjerovatno. Banke kontrolišu ekonomije i države a banke kontroliše neko drugi. I taj neko drugi neće tek tako se odreći ovakvog sredstva.
Čitava "alternativa" se svodi na to što bi privatne banke počele da rade ono što ljudi veruju da sada rade - zajme postojeći novac, tj. prikupljenu štednju. Sa druge strane, svež dodatni novac u opticaj ubacuje samo ovlašćena javna ustanova i državne banke čiji profit se sliva u budžet, jer novac je upravo to - javno dobro koje treba da potpomaže razmenu dobara i usluga, a ne da bude sredstvo ucene i kontrole od strane šačice uzurpatora-privatnika što se lažno predstavljaju kao bankari.
Ali evo da pomenem neke primere iz prošlosti. Imate američku državu Pensilvaniju tokom prve polovine 18. veka, u to vreme zvanično još uvek koloniju, koja je sopstveni razvoj finansirala štampajući papirni novac u produktivne svrhe i uz određenu kamatu koja se potom slivala u budžet i koristila umesto poreza. Tokom nekoliko decenija takve prakse, od obične kolonije je postala zemlja sa najvišim životnim standardom na svetu, bez javnog duga, bez inflacije, sa punom uposlenošću privede i to sve bez ubiranja poreza.
Ili recimo primer ostrvske državice Guernseu http://www.michaeljournal.org/guernsey.htm
Danas je tome najbliža Kina koja grabi krupnim koracima i postaje sve veća sila zahvaljujući samostalnoj monetarnoj politici i razvojnim državnim bankama koje emituju jeftin ili potpuno besplatan novac da podmazuje točkove privrednog mehanizma.
Kredita bi i dalje bilo, ali ne više krivotvorenih. Samo država sme emitovati novac "iz vazduha" i plasirati ga u vidu kredita, ali u produktivne svrhe čime čuva njegovu kupovnu moć. Privatne banke mogu plasirati isključivo postojeći novac, tj. štednju. Međutim, razloga da ljudi uzimaju takve kredite za potrošnju bi bilo daleko manje, jer bi troškovi života pali za oko 50% prema nekim procenama, a realne plate rasle iz meseca u mesec.
Čitava mudrost oko makroekonomije i monetarnih finansija se može iskazati kroz 3 osnovna principa:
1. Novac je apstraktno javno dobro. Što manje supstance ima u sebi, tim je više novac. Papirni je odličan, žiralni ili elektronski još bolji.
2. Ali takav novac sme da emituje isključivo država, tj. ovlašćena javna ustanova i državne banke čiji prihodi idu u budžet.
3. I najzad, pare se emituju u produktivne svrhe što čuva kupovnu moć novca i ujedno podmazuje privredni mehanizam i celokupnu razmenu.
Znanje je moć, ono oslobađa. Ljude prati osećaj beznađa, jer nemaju predstave šta se dešava, naročito iza kulisa bankarskog "biznisa". Elita na vrhu piramide se jednako plaši naroda, to budite sigurni. Zato se i upinju da putem kontrolisanih medija drže mase u neznanju i strahu, jer kada bi se ti ljudi u dovoljnom broju osvestili, biće jao tiranima. Njih ima šačica i oni su toga svesni, ali odlično poznaju psihologiju mase što ih održava na vlasti.
Međutim, ja poslednjih godina primećujem da se ljudi sve više bude i osvešćuju, da informacije kruže na način kakav je ranije bio nezamisliv. To me raduje i čini optimistom. Mislim da nije daleko vreme kada će se stvoriti kritična masa prosvećenih ljudi, koja će poput uragana da oduva ove na vlasti. Procesi osvešćivanja i buđenja iz stanja kolektivne hipnoze se dešavaju i u drugim zemljama i to je ono što ohrabruje. Međutim, mi treba pre svega da se bavimo državom u kojoj živimo, a to je Srbija i da alarmiramo ljude kako znamo i umemo.
Milošević nije hteo ili nije smeo da objasni suštinu bankarskog "biznisa" narodu, jer je i on bio deo elite i tadašnje državne banke su bile partijske banke i zlatna koka nosilja za njega i njegovu svitu. Da je uradio drugačije i od početka igrao pošteno, narod bi stao uz njega i nikad ne bi bio izručen. A druga stvar, država bogata resursima kao Srbija ima uslove da bude u visokoj meri samostalna od okruženja i otporna na eventualne sankcije, čak i po pitanju energenata, ali to je neka druga tema i ne bih puno da širim.
@Pozdrav i hvala Dimitriju, thinking maize-u i ostalima na komentarima. Tačno tako, CAR JE GO i čim dovoljno ljudi toga postane svesno i jasno i glasno to kaže, maske će da padnu i to je kraj priče za korumpiranu elitu.
Predpostavljajući vašu hipotezu da "prosečan rob" 13 godina svog rada u stvari radi za bankare, složiću se da je to loše. Ipak se ne bih složio sa vašim stavom da je uzimanje kredita samo o sebi loše, već da treba kupovati samo za zarađeni keš i to upravo zbog činjenice da je ljudski vek ograničen. Da pojasnim primerom. Ako je meni sada potreban auto, a nemam npr 10000 eura u kešu da li mi je isplativije uzeti kredit i narednih pet godina plaćati mesečno 215 eura (što na kraju bude 13000), ali za to vreme uživati kupljeno dobro (automobil), ili mi je pametnije tih 215 eura svakog meseca štedeti pa za nešto manje od 4 godine kupiti auto, ali time svakao u tom periodu sebe uskratiti za automobil? Neuzimanje kredita ima cenu u kraćem vremenu uživanja dobara. Šta tek reći kada je u pitanju stan? Da li čovek treba da štedi 30 godina da bi se uselio? Dakle stara formula "vreme-novac". Matematički gledano, predpostavljajući kamatu 10% i petogodišnji ciklus, onaj što štedi će tek nakon 20 godina sustići u uživanju dobara onoga koji živi na kredit, što mu dođe pola radnog veka. Na osnovu računice ispada da je isplativije u prvoj polovini života kada je čovek mlađi i kad mu je radna energija, a i prohtevi i potrebe veće koristiti kredit, a posle preći na obazriviji princip štednje. Naravno to je samo matematička apstrakcija.
Dakle moje mišljenje je da kredit nije loša stvar, ali problematične mogu biti kamate (mislim takođe da i autor teksta na neki način to tvrdi).
Gospodine, dakle prava suština dužničkog ropstva je u (ne)veštini odnosno (ne)umeću življenja. Pojedinac koji hoće odmah da uživa u materijalnim dobrima (današnji isprazni ljudski životi uglavnom se svode na takvu vrstu uživanja) i koji od imovine poseduje samo svoju jednu jedinu ljudsku snagu, upustiće se u kredite i odreći se pozamašnog dela budućeg učinka te svoje ljudske snage u korist kreditora. Strpljiv i racionalan pojedinac će početi da štedi, pa će posle četiri godine od ušteđevine kupiti svoj prvi auto. Umesto da otplaćuje kredit, takav pojedinac nastavlja sa štednjom i opet posle četiri godine akumulira sredstva dovoljna za novi auto. Ako takav ciklus ponovi još samo jednom, on je u poređenju sa nestrpljivim pojedincem u velikoj prednosti: jeste da je četiri godine posle njega došao do svog prvog auta, ali je u narednih dvanaest promenio tri nova, dok je ovaj prvi u istom periodu takođe promenio tri auta vozeći svaki po pet godina, ali je četvrti morao da kupi kreditoru. Ako priču rastegnemo na duži period, racionalist će u narednih 12 godina (do 28. godine radnog staža) nastavi li da štedi, moći da kupi još tri nova auta, dok će dužnički rob nastavi li da uzima kredite za sledećih 15 godina (do 30. godine radnog staža) takođe kupiti tri nova auta plus četvrti za kreditora. Produžimo li priču za još 12 godina (do 40. godine radnog staža) za racionalnog tipa to znači još tri nova auta. U isto vteme dužničkom robu je ostalo još 10 godina do penzije za koje vreme može da ponovi dva dužnička ciklusa i da kupi još dava nova auta sebi i 2/3 auta kreditoru. Kada podvučemo saldovnu liniju ispod ova dva primera dobijamo sledeći rezultat: Dužnički rob kome se samo pričinjavalo da uživa u životu, počeo je da vozi svoj prvi auto čim se zaposlio plus ostalih sedam (ukupno osam) do kraja radnog veka uz cenu od 2 cela i 2/3 auta koja je kupio kreditoru; Racionalist je svoj prvi auto kupio na početku pete godine i do kraja svog radnog veka kupio još osam (ukupno devet).
Mislim takođe i da se vaša kritika kredita zasniva na ne baš realnim hipotezama. Npr, uzimanje kredita za auto na 40 godina! To su priznaćete, ipak retke pojave ovde kod nas. Ali niste dali odgovor na pitanje da li je proleteru isplativije kupiti stan za kredit na 40 godina ili štedeti 30 pa ga tek onda kupiti. Za vreme dok štedi za stan, a to je bome skoro ceo radni vek, na šta će mu ličiti život? Lični i porodični? Pitanje je šta je racionalno u tom slučaju i da li je mera kvaliteta života jedino u tome koliko će se para uštedeti - Čini mi se da ne razumete izraz "vreme-novac". Ja ću pokušati da vam objasnim tako da se preteranom štednjom, dobija u novcu, ali se gubi dragoceno vreme života.
Slično može zaključiti i u slučaju prvobitne hipoteze da se zaduživanje ponavlja svakih pet godina. Tada će u prvom kupljenom dobru na kredit onaj uživati 4 godine duže od "racionaliste", u drugom 3, u trećem 2 itd. Što na 20 godina ispada da onaj koji je svakih pet godina dobra kupovao na kredit će u njima uživati 10 godina više nego "racionalista". Tek posle 20-te godine radnog veka će prednost imati štednja, koja tek tada može da se smatra kao racionalna. Tako da ja nisam tvrdio, ponavljam da život na kredit ima apsolutnu prednost, a vi ste svoj odgovor zasnivali na osporavanju upravo te tvrdnje. Uzimajući u obzir realne uslove života nekada štednja ima prednost, a nekada je potpuno štetna i neracionalna sa stanovišta realnih ljudskih, životnih interesa.
I još jednom, ja sam tekst gospodina Banjca shvatio tako da krediti nisu sami po sebi problem, već to kolika je kamata, kome ide u džep i na šta se koristi.
Znanje je moć. Neznanje je daleko od nemoći.
Moja hipoteza je sljedeća:
U ovom vremenu kada vlada neznanje i manipulacija i dalje smatram da je kritična masa neophodna za takvu radikalnu promjenu nemoguća. Srbi a i ostali narodi jednostavno se nalaze u situaciji kada žive i razmišljaju od danas do sutra i, definitivno, nisu spremni žrtvovati niti jedan dan a kamoli duži vremenski period ili čitav svoj život za dugoročni cilj koji bi bio oslobađanje od ovakve vrste obmane, prevare i ropstva.
Globalna ekonomija i bankarstvo su u tolikoj mjeri postali dio sasvim "normalnog i poznatog" da objašnjavanje ovakvih teorija neće naići na plodno tlo. Čak i ako zainteresujete pojedince sa tim, neće biti spremni upustiti se u "sukob" jer im čitava porodica zavisi od te proklete plate i kredita.
Promjena i oslobođenje će doći. Biće poprilično bolno i neprijatno. Ali, to se neće desiti kroz osvještavanje ljudi o bankama i monetarnom sistemu.
Vama hvala na tekstu i nadam se da će ih biti još.
Da budem iskren, očekivao sam da ću svojim hipotezama o dužničkom ropstvu izazvati žešću polemiku na ovom forumu. Na žalost, sem Vas niko više nije reagovao. Čak me i autor teksta, gospodin Banjac, ignoriše. A bankari? Oni tek ćute kao zaliveni! Ne reaguju ni na moju namerno načinjenu grešku u planu otplate hipotetičkog četrdesetogodišnjeg kredita, jer sam naveo skoro dvostruko manje anuitete nego što bi u praksi trebalo da budu, sve u nameri da isprovociram nekog iz bankarske branše da se uključi u raspravu. No, njihovo ćutanje o ovoj temi biće svakome jasno, ako pogleda današnji izveštaj NBS (http://www.nbs.rs/export/internet/latinica/63/ankete/anketa_poslovanje_banaka_03_2009.pdf ) o kamatnim stopama koje banke u Srbiji primenjuju prilikom odobravanja kredita. Iz pomenutog izveštaja se vidi da neke banke na kredite naplaćuju kamatu po neverovatnoj godišnjoj stopi od 30 %. Shodno tome, dužnički rob iz moje hipoteze je, sa desetoprocentnom godišnjom kamatom, još dobro i prošao, jer je kreditorima kroz kamatu kupio samo 2,66 automaobila. U današnjoj realnoj Srbiji, zahvaljujući još realnijim stranim bankama, realni građanin, kandidat za stvarnog dužničkog roba, realno kreditoru kupuje 8 celih automobila. Pa, ko voli, nek izvoli!! Krčag ide na vodu, dok se ne razbije!!
Dužničko ropstvo i zelenašenje o kojem pričate je rezultat postojećeg monetarno-kreditnog sistema. Ja se tu slažem sa vama i ne vidim oko čega bi polemisali. Jedino bih dodao da krediti za potrošnju nisu sporni, ukoliko potiču iz štednje, jer takvi predstavljaju odraz nečega što je proizvedeno, a proizvodnja nije sama sebi cilj već je tu da zadovolji neke ljudske potrebe. U tom procesu neko se odrekao tekuće potrošnje u korist buduće, dok je neko drugi poželeo da troši odmah, a da plaća (više) u budućnosti. E sad, da li će neko da se ponaša kao racionalista ili će odmah želeti da "uživa u životu", to ostavljam ličnim preferencijama.
Velika većina ljudi nije u stanju da odgodi ili sublimira svoje više ili "umišljene" potrebe. S druge strane, kredit je često jedini način da se ostvari napredak. Okreni, obrni, Peretov princip je svuda. Ne postoji zla i promišljena zavera protiv dobrog naroda našeg ili svetskog. Pred čovečanstvom (pa i nama) stoji jedno Pitanje. Glib i haos će se samo povećavati dok na to pitanje ne damo smislen odgovor ili ne nestanemo.
To pitanje se tiče pronalaženja novog, nikad u istoriji vidjenog modusa distribucije novostvorene vrednosti koja svakim danom sve manje zavisi od ljudskoga rada.
Kako izvući ogromno, izmrcvareno i napaćeno stado iz masnog i mračnog fabričkog tora na zelenu livadu a da se pritom ne pobiju, ne prekote ili ne pomru od dosade?
Pitanje je sad.
Sekundarna emisija novca od strane komercijalnih banaka je teorijski objašnjena i poznata u stručnoj literaturi.
U praksi je vrlo poželjna jer omogućava akceleraciju i multiplikaciju postojećih likvidnih sredstava što opet unapređuje i ubrzava privredne tokove.
Dakle to je postojeća bankarska praksa u celom svetu (osim Kini kako autor navodi te Severnoj Koreji verovatno)
U tom smislu je vrlo podmukao napad na profesora Bjelicu. Kao profesor on ima osnovni zadatak da upozna studente sa stvarnom finansijskom praksom koja ih očekuje kada se budu zaposlili, a ne kvazimoralno-legitimnom teoretisanju koje se ovde naglašava.
Ponuđeno rešenje autora je još neverovatnije i zaista spada u domen naučne fantastike jer pretpostavlja reformu bankarsko-finansijskog sistema Srbije van svih evropskih i svetskih finansijskih tokova, a autor je vrlo svestan koliko su finansijski sistemi u savremenom svetu povezani.
Kina može da bude posebna jer ima petinu svetskog stanovništva u svojim granicama, Srbija nema taj luksuz.
Tvrditi da je:
"Kod oročenih računa kreditna multiplikacija nije moguća, jer su takvi računi imobilisani, a novac umrtvljen i van opticaja"
Ovo je teški diletantizam i osnovno ne poznavanje finansija.
Oročeni novac apsolutno nije umrtvljen, naprotiv on je najpoželjniji oblik finansijske aktive za banke jer mu se tačno zna vreme raspoloživosti što omogućava bankama da ga sa velikom sigurnošću plasiraju bez bojazni da će biti povučen i time ugrožena likvidnost bake.
Zbog toga banke i nude veće kamate na oročen novac jer pomoću njega mogu da ostvare veći profit plasirajući ga na tržištu kapitala - to bi bar trebalo da bude jasno svakom ko može logički da rzmišlja.
"Kod oročenih računa kreditna multiplikacija nije moguća, jer su takvi računi imobilisani, a novac umrtvljen i van opticaja"
Ovo je teški diletantizam i osnovno ne poznavanje finansija.
Još jednom: sekundarna emisija novca od strane komercijalnih banaka je standardna bankarska praksa u svim modernim državama koju podržavaju sve centralne banke na svetu.
Taj novac se prvenstveno koristi za finansiranje proizvodnih tokova i u tome nema ništa loše.
Odgovori tipa "ti ne razumeš i napamet si naučio, a ja sam najpametniji" nisu odgovori nego utočište gluposti u aroganciji.
U pitanju je standardna bankarska praksa, ništa posebno. Možda može i bolje ali Srbija svakako ne može sama i izdvojeno da menja tu praksu.
Osnovno ne poznavanje materije.
"...kad i ako banka odluči da ga zajmi?!!!"
Ako odluči???
Jedini razlog zašto banka prima depozite na oročavanje i plaća kamatu na njih je da bi mogla da ih plasira i zaradi na razlici između plaćene i naplaćene kamate.
Nema tu ako, ako ga ne plasira u gubitku je, kraj priče.
Ko ima problema da razume ovo ne bi trebalo ni račune da plaća u banci.
Sekundarna emisija nije krivotvorenje jer se dešava uz saglasnost centralne banke.
Možda nije fer ali opet kažem ne može Srbija sama da menja nači na koji funkcionišu svetske finansije.
"Sasvim je dobro da ljudi ne razumeju nas bankovni i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem da bi izbila revolucija pre sutra ujutro"-Henry Ford.
Bertold Breht
Ako odluči??? Jedini razlog zašto banka prima depozite na oročavanje i plaća kamatu na njih je da bi mogla da ih plasira i zaradi na razlici između plaćene i naplaćene kamate.
To su sjajni citati i izjave, više nego poučni. Možda bi mogao da ih sakupiš sve na jedno mesto, pa objaviš kao tekst. Ko god misli svojom glavom, neće ostati ravnodušan. Takve stvari ne bi bilo loše štampati i deliti kao letke, stvarno su efektni.
Banke su samo jedan od fenomena ekonomije. Zar nije bitnije proniknuti dublje i promisliti kako da tehnološku revoluciju iskoristimo za fundamentalnu rehabilitaciju društva i oslobadjanje od sebičnosti i zatupljenosti jednom za svagda? Zar nije ideja svega postojećeg napora da negde stignemo, a ne da zauvek budemo robovi (još jednom : robovi) oskudice?
Šta je bitnije, kako reformisati kamen koji Sizif kotrlja uzbrdo ili dovesti Sizifa do vrha i osloboditi ga tog idijotskog posla?
Nalazimo se pred fokusnom tačkom svih ljudskih napora, od kada postojimo, i odgovor se sam nameće.