mada bi možda trebalo reći, da su Nemci preko obaveštajaca koristili "aikido" tehnike a ne grubu silu- samo su pomagali sile, koje su već postojale.
Drugim rečima, ne bismo smeli nikako da zaboravimo pre svega VLASTITU odgovornost u svemu tome...
Препоруке:
0
0
2
недеља, 15 новембар 2009 18:58
Perunika
Setimo mo se Zorana Đinđića, srpskog premijera neiscrpne energije i jedinstvenog pregnuća. Političara sa etikom uverenja i državnika sa etikom odgovornosti. Ideja moderne države i humanog društva, kojoj je on bez ostatka bio posvećen, svrstala ga je među velike ljude novije srpske istorije. Ja bih ovde želela da vas zamolim da razmišljamo o Zoranu Đinđiću kao o pojavi u još jednom za Srbiju prelomnom trenutku. Jer u toj pojavi je, uverena sam, sadržano ono čemu Srbija još uvek može da se vrati, zrelija za nauk koji joj je on ostavio. Ali, ne zaboravimo - istorija je mnogo manje na strani Srbije bez Zorana Đinđića nego što je bila sa njim!
Препоруке:
0
0
3
недеља, 15 новембар 2009 19:31
Posmatrač
Ma i nekako mogu objasniti slučaj Hrvatske i Slovenije (Nemačka) ali kako objasniti slučaj Crne Gore ? I uvek i svuda su nam drugi krivi. Srbi samo imaju neprijatelje i za sve što im se desi su krivi Nemačka , Vatikan,SAD i slični.Ima li ikad vlastite krivice pitam se ?
Препоруке:
0
0
4
недеља, 15 новембар 2009 20:24
MП
@Perunika
Молим Вас само да ми објасните месијанску улогу човека који је нај уноснији посао 2001. у Србији-асвалтирање путева поверио потврђеном криминалцу Чумету.Како је могао да повери место шефа свог кабинета голобрадом 28.годишњем јуноши Колесару како се касније испоставило најодговорнијем за гашење банака(урушавање финансиског система земље које нас је довело до тоталне зависности од ино-аустриског капитала које годишње плаћамо стотинама милиона евра камата новцем наших грађана.Ако не верујете питајте Тадића,он је био у Бечу да моли да не повуку новац из Србије у току кризе) продају цементара и неосуђеном само због застаревања(ко ли удеси?)предмета.Геније какв је био(а био је) не би могао да не зна шта му се мутно ради у држави ,а поготово покрај њега самога.
Препоруке:
0
0
5
недеља, 15 новембар 2009 22:43
Morton
Sta god da je izazvalo raspad Jugoslavije, taj dogadjaj na duze staze nosi veliku opasnost za Evropu kao celinu, pa samim tim i za Nemacku.
Stare balkanske drzave: Srbija, Bugarska, Grcka i Rumunija su od uvek imale ulogu cuvara glavnog prolaza iz Azije ka Evropi.
Danas je prostor izmedju Beca i Istanbula unisten.
U svakom pogledu. Demografski, ekonomski, duhovno. Ne postoji dovoljno jaka drzava koja bi mogla stati na put nekoj novoj najezdi iz Male Azije.
Turska danas ima vise stanovnistva nego sve balkanske drzave zajedno. A terba imati u vidu i oko 10 miliona muslimana na balkanu, koji bi na svaki nacin podrzali povratak Turske.
Evropa vec ima probleme sa muslimanskom manjinom. Koja ce sve manje biti manjina kako vreme bude prolazilo.
Препоруке:
0
0
6
понедељак, 16 новембар 2009 00:35
Draguna - Uzice
Што време више пролази све више исијава име и појава Слободана Милошевића!! Сваким даном увиђамо колико је био у праву, за све.
Још 2000.године,моја другарица која је дуго живела по иностранству а најдуже у Америци, рекла ми је да ће Слободан Милошевић бити упамћен као највећи српски политичар икада.Замало се тада нисмо посвађале.
Од тада ,сваког пута,морам да јој се извињавам јер увиђам ,сваког дана, колико је била управу, а ја не погрешила него више од тога...била на слепом колосеку. Нека нам је Бог у помоћи.
Препоруке:
0
0
7
понедељак, 16 новембар 2009 05:06
Posmatrač broj dva
@Posmatrač
Мале а бунтовне нико не воли. Велики их не воле јер доводе у питање њихов статус газде а мали их не воле јер желе да се додворе газди. Малог бунтовног сви сурово кажњавају: пријатељи савезници га бомбардују мада ратује на њиховој страни, непријатељ окупатор убија 100 за једног, демократске земље бомбардују - њих 19 на једног малог. Пошто мали и даље не жели да има газду, велики почињу да га убеђују да је велика кривица бити мали а ипак свој. Рекло би се да је убеђивање уродило плодом.
Препоруке:
0
0
8
понедељак, 16 новембар 2009 08:49
Љубиша Спасојевић
За Перунику и да допуним поштованог МП
Зоран Ђ. се возицако Цанетовим авионом.
Препоруке:
0
0
9
понедељак, 16 новембар 2009 10:52
Rikard Baric
Forenzična slika političke štete titoističke Jugoslavije znatno je dublja i Srbi su nosioci čitavog iznosa štete. Nikome u susjedstvu nije u interesu imati nesretnog susjeda. Toliko logičke svijesti je prisutno danas kod svih.
Međutim događaji su sedimentirani i motiv razbijanja Jugoslavije nije bio da se ona razbije, nego da se vulgarno razbiju Srbi. Ona je mogla rahlo puknuti, ali joj upravo to nije bilo dopušteno, niti je Srbima bio dopušten rat. Uostalom Tito nikad nije bio član političkog tima suverenih država, bio je primitivni intrigantni razbijač i aktivist destrukcije. Milošević je bio istinski Srbin iz tog nasljeđa, jer drugog nije bilo i ostaje politički mučenik ubijen bez pravog suverenog savjetnika. Rusija ga je morala otrgnuti i dovesti u pravi razumni okvir. Milošević je inducirao spasonosnu ozbiljnost Putina i kredit je na strani njegovih srpskih komunista, danas već potpuno propale ekipe šminkera.
Препоруке:
0
0
10
понедељак, 16 новембар 2009 10:53
Rikard Baric
2/2
Trebalo bi kazati da ne postoji takav vojni projekt koji ostaje kao nematerijalna plazma nekog političkog polja. Njemačka jest iskorištena kao operator, ali bila je i ostala komični igrač Izraela. To je tragika moderne Njemačke. I nisu Njemci ili Vatikan profitirali raspadom Jugoslavije. Vatikan je dobio manje nego je imao u pravoj i prvoj Jugoslaviji.
Mi zaboravljamo da je jedna situacija bolesno zahtjevna individualno i kolektivno, a to je da neka država nastane i u 50-tak godina postane nuklearna velesila. Zlo brzine progresa nije svojstveno samo Jevrejima, jer bi u istoj situaciji i svatko drugi podlegao. Danas je to realitet političkog polja koje teži gravitaciji prema Izraelu. Naše duše, pogotovo naše slavenske duše se tu ne nadahnjuju. Mi smo polje Rusko-Evropske koegzistencije i kršćanske kreativnosti od koje su pravoslavna i katolička
Препоруке:
0
0
11
понедељак, 16 новембар 2009 14:57
Rikard Baric
3
(zaboravljeni dodatak teksta)
crkva homogeni supstrati ogromnog historijskog iskustva. One su integralni dio političara Rusije i Evrope i Srbi su dio tog polja. Kao i Njemci, ako ikad dozore.
Препоруке:
0
0
12
понедељак, 16 новембар 2009 16:12
The Tao of Groove
Cemu ovakvi clanci kada se Boris Tadic izviniu u "ime" Srba za batine koje smo dobili. Dan ujedinjenja Nemacke je najsvetliji praznik DS satrapa. Od dana kada je DS preko Ze(u)s-a postala Srbija to je i najlepsi praznik Srba. Danke DS!
Препоруке:
0
0
13
понедељак, 16 новембар 2009 21:18
Мирослав Ђукић
Немци нису урадили ништа неочекивано - држали су се начела реал-поитике која је успоставио Бизмарк. Мени је чудно то што су: а) наше власти биле толико "изненађене и увређене" да нису реаговале до краја распада Југославије; б) радују су заједно са Немцима што је зид пао пре 20 година. Зид није никада пао, он је само пренешен на територију бивше Југославије. То је потврда рационалне природе немаца, који, очигледно, ништа не бацају, чак ни оно што су, мимо своје воље, добили од Руса.
Препоруке:
0
0
14
понедељак, 16 новембар 2009 21:23
kriger @ perunika
Mogu da shvatim ljude koji su o Brozu govorili dobro , bojali su ga se. Imao je mogućnost da ubije koga hoće i da za to ne odgovara. Takođe je imao mogućnost da poslušnike nagradi, ponekad i većim nagradama. Takođe mi je jasno da su ljudi u toku akcije "sablja" kad su odvođeni u mrak i zatvor, gde su slobodu i život otkupljivali na meni nepoznat, a nedovoljno opisan način, neku sigurnost videli u manifestovanju političke i svake druge pokornosti "liku i delu" Zorana Đinđića. Sad nema "sablje" i teško da bilo ko može zavesti strahovladu poput Broza. Hvalospevi Đinđiću koji je pokušao da igra veliku igru "državnika", nije u toj igri izdržao ni nedelju dana.
Препоруке:
0
0
15
уторак, 17 новембар 2009 16:50
antropolog @ Rikard Barić
Vaš stav o Jevrejima i Izraelu proističe iz uverenja koje vlada u Nemačkoj, u zvaničnim čak i naučnim krugovima da Jevreji imaju kvocijent inteligencije oko 15% veći nego Nemci. Za takvo nešto sigurno i apsolutno ne postoje materijalni, antropološki niti bilo kakvi drugi dokazi. Sami Jevreji se takvim tvrdnjama smeju ili ih shvataju kao nedobronamerne. A kako su onda "pametniji" od drugih, sa katolicima kao najuzbuđenijim zbog toga pitaće se objektivni i naivni? Vrlo lako, objašnjenje je jednostavno; slobodno misle. Kod katolika postoji dogma "pamet je jedna", i ono što nije rečeno direktno i sva je u Papinoj glavi. A drugima je propisano i koliko su pametni i šta mogu i šta treba da znaju. E vidite nije tako. Niti je jedna, a naročito nije u sva u Papinoj glavi. Nemci su kao i Srbi, kao i Hrvati seljački narodi. Jevreji tradicionalno žive u gradovima, tako da im "gradska" zanimanja bolje idu od ruke i više zarađuju. To nije razlog da se ubijaju, niti da se Srbi udružuju na rasnim slovenskim osnovama protiv Jevreja i Izraela sa Hrvatima. Ne nikako, ni po cenu da nam smrtna kazna bude ponovljena. (Da parafraziram pokojnog Patrijarha.) Iako nismo ista rasa, mi Srbi smo sa Jevrejima skovali jedno bratstvo, nažalost podzemno u Jasenovcu. I još jedno. Na Gpolom Otoku. Mnogi taj logor tumače kao logor za nevaljale komuniste, a valjli su ih mučili. Svi logoraši sa Golop Otoka u Hrvatskoj su bili Srbi i Jevreji. U relativnim brojevima (procentu) Jevreja je bilo možda i više od Srba. Zato nikakve neprincipjelne koalicije protiv Jevreja sa Srbima kao celinom ne dolaze u obzir.
Препоруке:
0
0
16
уторак, 17 новембар 2009 21:09
Rikard Baric
@Antropolog
Vi kao vjerojatni bezimeni Jevrej pišete meni imenom i prezimenom o vezi Srba i Jevreja. Čija je to kvaliteta, jevrejska ili srpska? Isključuje li to kvalitet veze Srba i Hrvata? Isključuje li to kvalitet veze Srba i Rusa? Ili svaka od tih relacija mora proći vaš endorsment? Šta onda ako se neko zavoli bez vas? Ili se volio – još prije vas? Koga ćemo pitati o tome? Znaju li ponešto o nama i crkve, osim vas?
Konačno – kapirate li vi da komentirate autora teksta ili smatrate da Iskenderov vama služi samo kao bezvezni drveni slavenski okvir u kojeg ćete ugraditi svoju sliku?
Izađite sa imenom i prezimenom i oslobodite se autoterora. Sve ću ja s vama pričati što god želite i ako želite. Javno ili tajno, odaberite.
Препоруке:
0
0
17
среда, 18 новембар 2009 12:26
antropoplog @ Rikard Barić
Bratstvo, slovensko bratstvo Srba i Hrvata, Hrvata katolika i Srba pravoslavinh je kompromitovano u Jasenovcu. Bratstvo Hrvata komunista i Srba komunista je kompromitovano na Golom Otoku. U bici kod Staljingrada je poginulo milion Rusa. Učešćem hrvatskih legija tu je kompromitovano bratstvo Rusa i Hrvata. Zar nije bilo logičnije da se o bratstvu Hrvata sa Slovenima govorilo ranije pre Jasenovca, Golog Otoka i Staljingrada. I to Paveliću i Artukoviću oko Jasenovca, Brozu i Raštegorcu oko Golog Otoka, Marku Mesiću i Kvaterniku oko Staljingrada. Vi našli meni da pričate o "sjedinjavanju" crkava sada. I da mi tumačite da su za Jasenovac, Goli Otok i Staljingrad krivi Jevreji. E nisu. Što se "sjedinjavanja" crkava tiče na mene ne računajte. "Sjedinjavanje" ili unijaćenje nije od juče, traje vekovima, ali kada bih ja svoju veru, ma kako ona slabaška bila, poverenje koje sam dao pre svega mojoj polupismenoj baki, mojoj dragoj dobroj bakici, u priču o Svetom Savi i Isusu, kad bih ja tu veru preneo na bilo koga, a pogotovu rimskog Papu, ja ne bih izgubio samo veru nego i ljudskost. Ne bih bio Čovek sa velikim Č. Hvala Bogu pa postoje Jevreji, ili Arapi, ili budisti, koji su mi živi dokaz da ne mora biti ili Papa ili smrt. Kad bi ipak to bio izbor ja opet ne bih izabrao Papu. Unijaćenja u mom slučaju neće biti. Latinske mudrolije tipa: krivi su Jevreji, neiskrene dosetke Srbi i Hrvati su braća, mogu na ropotarnicu istorije jednostavno anhrone su. Ili, ako zaista mislite da dobri odnosi mogući, objasnite to Vašim vlastima. Rercite to Mesiću kad ide da lobira za nezavisno Kosovo.
Možete me zvati Pilipenda, po junaku istoimene priče Sime Matavulja. To je onaj što neće da se unijati.
.jpg)
mada bi možda trebalo reći, da su Nemci preko obaveštajaca koristili "aikido" tehnike a ne grubu silu- samo su pomagali sile, koje su već postojale.
Drugim rečima, ne bismo smeli nikako da zaboravimo pre svega VLASTITU odgovornost u svemu tome...
Молим Вас само да ми објасните месијанску улогу човека који је нај уноснији посао 2001. у Србији-асвалтирање путева поверио потврђеном криминалцу Чумету.Како је могао да повери место шефа свог кабинета голобрадом 28.годишњем јуноши Колесару како се касније испоставило најодговорнијем за гашење банака(урушавање финансиског система земље које нас је довело до тоталне зависности од ино-аустриског капитала које годишње плаћамо стотинама милиона евра камата новцем наших грађана.Ако не верујете питајте Тадића,он је био у Бечу да моли да не повуку новац из Србије у току кризе) продају цементара и неосуђеном само због застаревања(ко ли удеси?)предмета.Геније какв је био(а био је) не би могао да не зна шта му се мутно ради у држави ,а поготово покрај њега самога.
Stare balkanske drzave: Srbija, Bugarska, Grcka i Rumunija su od uvek imale ulogu cuvara glavnog prolaza iz Azije ka Evropi.
Danas je prostor izmedju Beca i Istanbula unisten.
U svakom pogledu. Demografski, ekonomski, duhovno. Ne postoji dovoljno jaka drzava koja bi mogla stati na put nekoj novoj najezdi iz Male Azije.
Turska danas ima vise stanovnistva nego sve balkanske drzave zajedno. A terba imati u vidu i oko 10 miliona muslimana na balkanu, koji bi na svaki nacin podrzali povratak Turske.
Evropa vec ima probleme sa muslimanskom manjinom. Koja ce sve manje biti manjina kako vreme bude prolazilo.
Још 2000.године,моја другарица која је дуго живела по иностранству а најдуже у Америци, рекла ми је да ће Слободан Милошевић бити упамћен као највећи српски политичар икада.Замало се тада нисмо посвађале.
Од тада ,сваког пута,морам да јој се извињавам јер увиђам ,сваког дана, колико је била управу, а ја не погрешила него више од тога...била на слепом колосеку. Нека нам је Бог у помоћи.
Мале а бунтовне нико не воли. Велики их не воле јер доводе у питање њихов статус газде а мали их не воле јер желе да се додворе газди. Малог бунтовног сви сурово кажњавају: пријатељи савезници га бомбардују мада ратује на њиховој страни, непријатељ окупатор убија 100 за једног, демократске земље бомбардују - њих 19 на једног малог. Пошто мали и даље не жели да има газду, велики почињу да га убеђују да је велика кривица бити мали а ипак свој. Рекло би се да је убеђивање уродило плодом.
Зоран Ђ. се возицако Цанетовим авионом.
Međutim događaji su sedimentirani i motiv razbijanja Jugoslavije nije bio da se ona razbije, nego da se vulgarno razbiju Srbi. Ona je mogla rahlo puknuti, ali joj upravo to nije bilo dopušteno, niti je Srbima bio dopušten rat. Uostalom Tito nikad nije bio član političkog tima suverenih država, bio je primitivni intrigantni razbijač i aktivist destrukcije. Milošević je bio istinski Srbin iz tog nasljeđa, jer drugog nije bilo i ostaje politički mučenik ubijen bez pravog suverenog savjetnika. Rusija ga je morala otrgnuti i dovesti u pravi razumni okvir. Milošević je inducirao spasonosnu ozbiljnost Putina i kredit je na strani njegovih srpskih komunista, danas već potpuno propale ekipe šminkera.
Trebalo bi kazati da ne postoji takav vojni projekt koji ostaje kao nematerijalna plazma nekog političkog polja. Njemačka jest iskorištena kao operator, ali bila je i ostala komični igrač Izraela. To je tragika moderne Njemačke. I nisu Njemci ili Vatikan profitirali raspadom Jugoslavije. Vatikan je dobio manje nego je imao u pravoj i prvoj Jugoslaviji.
Mi zaboravljamo da je jedna situacija bolesno zahtjevna individualno i kolektivno, a to je da neka država nastane i u 50-tak godina postane nuklearna velesila. Zlo brzine progresa nije svojstveno samo Jevrejima, jer bi u istoj situaciji i svatko drugi podlegao. Danas je to realitet političkog polja koje teži gravitaciji prema Izraelu. Naše duše, pogotovo naše slavenske duše se tu ne nadahnjuju. Mi smo polje Rusko-Evropske koegzistencije i kršćanske kreativnosti od koje su pravoslavna i katolička
(zaboravljeni dodatak teksta)
crkva homogeni supstrati ogromnog historijskog iskustva. One su integralni dio političara Rusije i Evrope i Srbi su dio tog polja. Kao i Njemci, ako ikad dozore.
Vi kao vjerojatni bezimeni Jevrej pišete meni imenom i prezimenom o vezi Srba i Jevreja. Čija je to kvaliteta, jevrejska ili srpska? Isključuje li to kvalitet veze Srba i Hrvata? Isključuje li to kvalitet veze Srba i Rusa? Ili svaka od tih relacija mora proći vaš endorsment? Šta onda ako se neko zavoli bez vas? Ili se volio – još prije vas? Koga ćemo pitati o tome? Znaju li ponešto o nama i crkve, osim vas?
Konačno – kapirate li vi da komentirate autora teksta ili smatrate da Iskenderov vama služi samo kao bezvezni drveni slavenski okvir u kojeg ćete ugraditi svoju sliku?
Izađite sa imenom i prezimenom i oslobodite se autoterora. Sve ću ja s vama pričati što god želite i ako želite. Javno ili tajno, odaberite.
Možete me zvati Pilipenda, po junaku istoimene priče Sime Matavulja. To je onaj što neće da se unijati.