Vecna Vam slava, Vasa svetosti! Ne prestajte moliti milostivoga Boga, za narod svoj, kojemu je Gospod Vas podario!

Vecna mu Slava i Hvala!!!

Док је српски народ потиштен и ожалошћен због смрти свог много поштованог патријарха, док држава проглашава националну жалост од три дана, на телевизији Б92 свирају у „дипле“. То је још један од доказа да их плаћају и,наравно, диригују им из земље са каубојском историјом истим таквим стилом понашања. Али, од њих и таквих ништа боље и не очекујемо.
Међутим,истовремено нас из Рима шамара вест да наш Председник , после разговора са папом, шаље поруку Српској православној цркви и њеним великодостојницима да би требало да позову папу да им дође у посету . Не знам одакле наш свемогући Председник црпи све нове и нове компетенције? Стиже и дотле да тражи шта ће да ради СПЦ?! Сигуран сам, као и већина православних верника, који још увек представљају већину у држави Србији, да му на гласању (ко је за њега гласао) нисмо дали таква овлашћења.Ако је и од председника Демократске странке, много је!

Ономад у Румунију, сада у Ватикан, ништа ту није случајно. Папа нема шта да тражи у Србији, осим да дође анонимно као туриста. Цео свет плаче, неко праве, а неко крокодилске сузе. Он се радује јер је отишао тамо где спада, не окренувши се, остављајући пример нама какав треба бити. Човек пре свега. Потом Хришћанин. Па потом поново човек. Смртник. Ово је критично време, јер смо као народ на јако танком леду, а црква је на мети, ради потпуног раскринкавања српског биолошког и духовног ткива. Морамо да отворимо четворе очи, и да разгрнемо сламарице. Можда је Павле умро, али је онај део њега који је утицао на мене још увек жив. Смрт је крај овоземаљског живота, а 95 година муке је заиста за свако поштовање.

Slava Ti od kninskih koljena i jadranskih obala!

Губитак није само ненадокнадив, као што каже Тадић, он је и неизрецив и несагледив.
Изгубисмо човека крхког и слабашног тела, а тако великог и снажног заштитника.
Можда и јединог човека који је владао тако што је служио.
Тихо изговорених речи, а веома снажног одјека.
Већ дуги низ година смо изгубили везу са нама самима а сада и најачу спону са богом.

Вечна Му Слава и Хвала.

Mada nemam talenta kao uvazeni akademik Beckovic, da kroz reci docaram stanje stvari, moracu da malo ukradem od stila Srpskog Zlatoustog, ili Srpskog Filozofa - Pogeladaj onog bezumnika koji se sa ekserom okomio na Ararat. Sveto Jevanjedjelje istinito navodi da se samo na kamenu moze Crkva sazidati, a sve ostalo je bezuman posao, kao i onoga koji hoce da porusi Ararat. Jedan americki profesionalac, pripadnik americke visoke sluzbe bezbednosti, koji je po sluzbenoj duznosti pratio Njegovu Svetost prilikom posete Americi je radosno uskliknu - Evo Svetoga. Naravno Njegova Svetost nije trazio nikakvo obezbedjenje, ali je kao gost postivao zelje domacina. Ja vise necu da placem, nego da se radujem, jer upravo se uzidao jos jedan Kamen u temelje nase Svete Crkve. Politicari mogu da misle da je umro coveculjak, a za sta ih ne krivim, jer je to cinjenica. Da cinjenica, ali iz njhovog ugla. Istina jeste da je Svemoguci uzdigao dusu naseg Svetog Patrijarha i ucinio ga zivim. Zivlji ne moze da bude, a sve u slavu Svemudrog i Sveprisutnog gospoda, a nama na opomenu! Raduj se nedostojni srpski narode i ucini samoga sebe boljim, mnogo boljim!! Zivimo po Jevanjedjelju i njega se drzimo. Ako smo sa Gopodom, i On je sa nama. Njegov je gnev nemerljiv, a ljubav veca od gneva. Spasenje treba zatraziti unutar granica Crkve i nigde dalje. Boze uzvisi ovog Svetoga i smiluj se na nas gresnike. Tako je!!

Moje dvije velike srece u zivotu su sto sam zivjela u vrijeme Patrijarha Srpskog Pavla i sto mogu citati ovako velike rijeci Velikog Matije Beckovica.
Hvala vam!