Vecna Vam slava, Vasa svetosti! Ne prestajte moliti milostivoga Boga, za narod svoj, kojemu je Gospod Vas podario!

Vecna mu Slava i Hvala!!!

Dok je srpski narod potišten i ožalošćen zbog smrti svog mnogo poštovanog patrijarha, dok država proglašava nacionalnu žalost od tri dana, na televiziji B92 sviraju u „diple“. To je još jedan od dokaza da ih plaćaju i,naravno, diriguju im iz zemlje sa kaubojskom istorijom istim takvim stilom ponašanja. Ali, od njih i takvih ništa bolje i ne očekujemo.
Međutim,istovremeno nas iz Rima šamara vest da naš Predsednik , posle razgovora sa papom, šalje poruku Srpskoj pravoslavnoj crkvi i njenim velikodostojnicima da bi trebalo da pozovu papu da im dođe u posetu . Ne znam odakle naš svemogući Predsednik crpi sve nove i nove kompetencije? Stiže i dotle da traži šta će da radi SPC?! Siguran sam, kao i većina pravoslavnih vernika, koji još uvek predstavljaju većinu u državi Srbiji, da mu na glasanju (ko je za njega glasao) nismo dali takva ovlašćenja.Ako je i od predsednika Demokratske stranke, mnogo je!

Onomad u Rumuniju, sada u Vatikan, ništa tu nije slučajno. Papa nema šta da traži u Srbiji, osim da dođe anonimno kao turista. Ceo svet plače, neko prave, a neko krokodilske suze. On se raduje jer je otišao tamo gde spada, ne okrenuvši se, ostavljajući primer nama kakav treba biti. Čovek pre svega. Potom Hrišćanin. Pa potom ponovo čovek. Smrtnik. Ovo je kritično vreme, jer smo kao narod na jako tankom ledu, a crkva je na meti, radi potpunog raskrinkavanja srpskog biološkog i duhovnog tkiva. Moramo da otvorimo četvore oči, i da razgrnemo slamarice. Možda je Pavle umro, ali je onaj deo njega koji je uticao na mene još uvek živ. Smrt je kraj ovozemaljskog života, a 95 godina muke je zaista za svako poštovanje.

Slava Ti od kninskih koljena i jadranskih obala!

Gubitak nije samo nenadoknadiv, kao što kaže Tadić, on je i neizreciv i nesaglediv.
Izgubismo čoveka krhkog i slabašnog tela, a tako velikog i snažnog zaštitnika.
Možda i jedinog čoveka koji je vladao tako što je služio.
Tiho izgovorenih reči, a veoma snažnog odjeka.
Već dugi niz godina smo izgubili vezu sa nama samima a sada i najaču sponu sa bogom.

Večna Mu Slava i Hvala.

Mada nemam talenta kao uvazeni akademik Beckovic, da kroz reci docaram stanje stvari, moracu da malo ukradem od stila Srpskog Zlatoustog, ili Srpskog Filozofa - Pogeladaj onog bezumnika koji se sa ekserom okomio na Ararat. Sveto Jevanjedjelje istinito navodi da se samo na kamenu moze Crkva sazidati, a sve ostalo je bezuman posao, kao i onoga koji hoce da porusi Ararat. Jedan americki profesionalac, pripadnik americke visoke sluzbe bezbednosti, koji je po sluzbenoj duznosti pratio Njegovu Svetost prilikom posete Americi je radosno uskliknu - Evo Svetoga. Naravno Njegova Svetost nije trazio nikakvo obezbedjenje, ali je kao gost postivao zelje domacina. Ja vise necu da placem, nego da se radujem, jer upravo se uzidao jos jedan Kamen u temelje nase Svete Crkve. Politicari mogu da misle da je umro coveculjak, a za sta ih ne krivim, jer je to cinjenica. Da cinjenica, ali iz njhovog ugla. Istina jeste da je Svemoguci uzdigao dusu naseg Svetog Patrijarha i ucinio ga zivim. Zivlji ne moze da bude, a sve u slavu Svemudrog i Sveprisutnog gospoda, a nama na opomenu! Raduj se nedostojni srpski narode i ucini samoga sebe boljim, mnogo boljim!! Zivimo po Jevanjedjelju i njega se drzimo. Ako smo sa Gopodom, i On je sa nama. Njegov je gnev nemerljiv, a ljubav veca od gneva. Spasenje treba zatraziti unutar granica Crkve i nigde dalje. Boze uzvisi ovog Svetoga i smiluj se na nas gresnike. Tako je!!

Moje dvije velike srece u zivotu su sto sam zivjela u vrijeme Patrijarha Srpskog Pavla i sto mogu citati ovako velike rijeci Velikog Matije Beckovica.
Hvala vam!