Kako će mo proslaviti osam vekova svetosavskog kontinuiteta? Lepo! A kako to lepo? Otići će mo na Liturgiju? Lepo a onda? Da li će mo se setiti Krsne Slave koju je Sveti Savo uveo među pravoslavcima, prvenstveno Srbima da ih usloži? Ovaj osnovni akt svetosavlja se baš ne sprovodi u našim životima, druženjima... Vreme je Krsnih Slava... Krsna Slava je čin iskrenog kajanja i praštanja, koje počinje već na vratima svečara. Da li će nam biti teško da posle reči čestitanja koje moraju biti iskrene još kažemo: oprosti nam domaćine za sve što smo prema tebi zgrešili između dve slave (i onda se po Liturgiji kaže: oprosti nam sve ono što smo počinili mišlju ili delom voljno, nevoljno, svesno, nesvesno. Kad svečar kaže praštam, da se ne bi ponavljali i gost odgovara praštamo i mi vama). Ovim činom "čišćenja" sedamo za trpezu ljubavi jer smo ostvarili slogu a to je i bio cilj Svetog Save koji treba da se ostvaruje svaki dan... Nek Vam je sa srećom, Slava je svaki dan jer je to i svetosavlje, svaki dan...