четвртак, 21. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Коме је до морала у политици, нека иде у НСПМ

Српски без туђица

Kоментари (60) COMMENTS_ARE_CLOSED
1 среда, 11 септембар 2019 02:13
Pravdoljub
давање поклона = поклањати

донирати = куповати људске душе далеко испод најниже цене
Препоруке:
44
3
2 среда, 11 септембар 2019 03:21
Гален
Да, у нашем језику има превише туђица, и велики број њих је непотребан. У вези са тим ваља одати пошту Хрватима, који се веома озбиљно баве очувањем чистоте свога језика и борбом против страних речи. (Када би се са упола тог труда и упорности борили против власти Германа, Ватикана, и осталих странаца којима су вазда били потчињени, наша два бртска народа имала би много срећнији однос...)
Препоруке:
35
12
3 среда, 11 септембар 2019 05:29
100
vulinjati - slušati i čitati gluposti aktualnog ministra odbrane Vulina.
Препоруке:
44
6
4 среда, 11 септембар 2019 06:21
.
Добар и поучан текст.
Препоруке:
58
3
5 среда, 11 септембар 2019 06:45
Nefeli @ / Galena
Zaista me čudite, sa takvim imenom , a dajete takav komentar! Odlično znate da to nije hrvatski, već ukraden i prisvojen srpski jezik. E, sada, može da se kaže da oni tek sada prave svoj jezik, ukoliko je to njihov, dodajući neke glupe i smešne reči, za nešto što se već decenijama upotrebljava, kao "zrakomlat" za helikopter i sl.Zato možemo slobodno da kažemo da Hrvati govore još uvek lepim srpskim jezikom. Pored Hrvata, srpski jezik su, doslovce, ukrali sadašnji Bosanci, Crnogorci, a idiome imaju Makedonci i Slovenci!I naravno , Bugari.ali oni su van ex Ju prostora.
Препоруке:
36
15
6 среда, 11 септембар 2019 06:45
пензионер Цвико,
Напокон нешто о језику да појемо. Прва ствар коју треба чинити јесте читање књига (не електронских). Од дана када смо научили читати требало је схватити да цео живот морамо да читамо сразмерно узрасту и оном шта нас занима. Читање је исто што и дисање. Овде нема граница осим једне, лењост. Употреба туђица у српском језику може се толерисати али када неко туђице употребљава да би се показао ученим, онда је закључак пажљивог слушаоца, овај је сујетан, глуп... На жалост у српском језику данас влада расуло. Језик је препун туђица, нарочито из енглеског језика. Томе је допринела информатика коју стручњаци за језик нису довољно брзо и квалитетно пратили. Кад овоме додамо речи-скраћенице коју стварају млади, српски језик данас се не може препознати. Да их чује Вук, човек би се нашао у недоумци. Вероватно би се упитао где сам ја то? Па да се питамо?
Препоруке:
32
16
7 среда, 11 септембар 2019 07:00
Akademske reči
Uopšte se ne saglašavam sa autorom članka. Nisu to tuđice, nekako sastavni deo akademskog govora, koji fakultetski obrazovanog čoveka "odvaja" od zanatlije. Mene nećete utvrditi da ne upotrebljavamo reči adekvatno, implementacija i dr.
Препоруке:
35
90
8 среда, 11 септембар 2019 07:13
Akademske reči
A koje biste reči našli kao zamenu za radio, televizija, kompjuter i dr? Možda ko Hrvati krugovalna postaja i dr?
Živjeli ste tolike godine u inostranstvu, izgradili karijeru i sada tolika alergija "na tuđe reči". Zašto?
Препоруке:
38
83
9 среда, 11 септембар 2019 07:30
Ana@Akademske reči
Bahatost.
Препоруке:
38
20
10 среда, 11 септембар 2019 08:11
Spider Jerusalem
Коришћење страних речи је постало политички чин. У просвети је то проблем лењости и помодарства, доста се користе стране књиге као референце што је наравно и пожељно, али се не преводи него се усвајају туђице. Студирајући електротехнику сам наилазио на то често у препорученим књигама за одређне предмете, које су често и биле на енглеском. У суштини то и није толико велики проблем, снађе се човек ако добро влада енглеским језиком, али лакше је разумети нешто, шта год, на матерњем језику, па се и брже усваја знање. Како је то политички чин, инсистирање на коришћењу српских речи постаје читав низ речи које се завршавају на изам. Поприлично тупаво.
Препоруке:
20
10
11 среда, 11 септембар 2019 09:01
Тања Ђукић
Поштовани ауторе,

Уз све уважавање Ваше струке, морам истаћи да наводно "Завештање" Стефана Немање није написао Стефан Немања, већ писац Миле Медић.

Колико год аутор био успешан у својој струци, ако користи лажне податке, сви остали наводи које износи просто падају у воду.

Заиста морамо водити рачуна о тачности информација којима баратамо ако желимо да имамо добар јавни дискурс и, напослетку, чист језик и здраву нацију.
Препоруке:
31
24
12 среда, 11 септембар 2019 09:43
aa
bravo,majstore!
Препоруке:
32
12
13 среда, 11 септембар 2019 09:46
Spider Jerusalem
@Akademske reči Да се човек запита да ли си уопште прочитао чланак на који остављаш комнетар, или једноставно мењаш тезе. Па тако човек који каже да му је мање или више смешно да неко употребљава стране речи за нешто кад постоји одговарајућа реч на српском за то нешто, у твом тумачењу постаје "алергичан" на туђе речи након што је радио у инсотранству. Заправо те је лепо описао. Па, ако нађеш времена у свом итинерару академског конзумирања Интернет контента, прочтај чланак као што би урадио неки тамо занатлија пре него што оставиш коментар.
Препоруке:
40
13
14 среда, 11 септембар 2019 09:55
Алекса
говор и писмо су најизразитија врста сидра у идентитету кад је човек у туђини. чин професора Јовановића извире у осећању и наликује и има и елемент ретроспективне утопије. дистанс међу идеалима које је понео у иностранство са собом и садашњег сусрета са стварношћу у улози предавача започело је реакцију, коју човек може само да поздрави.
количински са туђицама је унеколико као са криминалом, ако постоје институције које делотворно штите језик ограничиће их на минималну меру. али опет рат и догматско чишћење језика од савремених туђица, као туђица је друга крајност.
појединци могу да "очисте" мало подручје, околину на коју имају утицај, али на ширем плану једино институционално може да води успешна језичка политика.
очекивати то у двоструко окупираној данашњој југосрбији и од потомака комунистичких окупатора је илузорно.
Препоруке:
21
4
15 среда, 11 септембар 2019 10:25
@Akademske reči
Компјутер - рачунар!
За технику која долази са запада - једноставно превести туђице, а ако су прегломазне, смислити нове.
Хрвати праве народ и језик на лажима и крађи али највише им помажемо ми сами "великодушно" се одричући себе. Они чак распишу конкурс ко ће предложити најлепшу реч за неку нову туђицу - нпр. нека учитељица је победила предлогом "запозорје" за туђицу "бекстејџ". Такође, задржали су речи којих смо се ми одрекли јер су "ретро" тј. старомодне су нашој "елити"- имена за месеце нпр.

Покондирена тиква је некада говорила "комифо" а данас "спинује".
Препоруке:
39
12
16 среда, 11 септембар 2019 10:52
Akademske reči
. 46Spider Jerusalem
@Akademske reči Да се човек запита да ли си уопште прочитао чланак на који остављаш комнетар, или једноставно мењаш тезе.


Pročitao, razumeo "šta je pisac želeo da kaže", ali me neće ubediti da se odreknem akademskog govora, akademskih reči da bi bio sličniji zanatliji ili seljaku da bismo se bolje razumeli. Neka se zanatlija i seljak prilagođavaju u govoru meni a ja njima neću "da bacam pod noge" tolike pročitane knjige koje su me obogatile akademskim rečnikom.
Препоруке:
10
61
17 среда, 11 септембар 2019 10:55
Kolektor
jedemo suvo meso i suHomesnate proizvode,
odabiramo a ne biramo slova,
umesto a da ne...govorimo bez da....
sportski komentatori još nisu uočili razliku izmedju špankinje i španjolke,
čokolada sa rižom bolje prolazi u Srbiji nego sa pirinčem,
stupanj nam je bliži od stepena,
prigodna svečanost nam je lepša od upriličene,
ugodno popodne nam je bolje od prijatnog,
fudbaleri primaju više neugodnih od nezgodnih udaraca......itd
Препоруке:
21
3
18 среда, 11 септембар 2019 11:18
Ana@Akademske reči
Ovaj iz "Akademske reči" nije shvatio poruku da je akademski nacin izrazavanja zasnovan na jasnoci i razumljivosti (kako stoji u tekstu). A akademski nacin u ponasanju je zasnovan na postovanju i molera i ratara i kafe kuvarice i obucara. Sve su to casna zanimanja.

Prezir "Akademske reči" prema seljaku, moleru, stolaru i drugima samo pokazuje kroz kakvu je obrazovnu masinu prosao i u porodici i u skolama, a takodje i sta se na njega/nju u tom procesu zalepilo.

Ovaj narod vise zivi od doprinosa molera i seljaka i njima slicnih, od bahatih nadri-intelektualaca koji razgovaraju samo izmedju sebe.
Препоруке:
51
5
19 среда, 11 септембар 2019 11:20
Сима
Одличан чланак.

Ово ми се највише свидело:

не постају више Европљани или глобалисти, већ мање то што они ипак јесу и од чега никада неће побећи.


Не само да је применљиво у сфери лингвистике, већ и код ових што замишљају да су нешто напреднији ако пљују по неистомишљеницима, који се слепо не држе НАТО пропаганде.
Препоруке:
39
8
20 среда, 11 септембар 2019 11:22
Расија
Одлично!

Пример за једноставност и разумљивост је и Путин, њега разумеју у свим недођијама Русије, мада би могао да се горди „akademskim" знањем налик овом претходном „edukovanom ekspertu".
Препоруке:
35
9
21 среда, 11 септембар 2019 11:27
ВСС / ССС / НК / није исто
. Мирослав Јовановић:"Ако су ти који су завршили студије имали и искористилу ту могућност, чак и привилегију, не би требало да се одроде од народа, већ да њему буду у служби, колико год је то могуће. Треба да се изражавају ван уске струке, на народу разумљив начин, а не да због свог новојезика препуног беспотребних и ружних и тешко изговорљивих туђица замишљају да су изнад народа и да су нека “виша“ класа људи."


По стручној спреми и јесу ВСС, док су ови које професор назива "народ" НК, ССС.
Препоруке:
6
16
22 среда, 11 септембар 2019 11:48
Обрад
Боље се осећам после читања овог чланка. Хвала г-дину Јовановићу.
Препоруке:
36
11
23 среда, 11 септембар 2019 12:54
АгатонФонПетровић
Nefeli

а мене ви заиста чудите. држите њему буквицу да су хрвати присвојили српски језик а све то пишете хрватском латиницом. он је писао ћирилицом. пре него што другима почнете да делите лекције погледајте себе и шта ви радите.
Препоруке:
28
4
24 среда, 11 септембар 2019 12:57
Срба
За термин бенефит, више је одговарајућа наша реч „добробит" (која додуше може да пристаје и уместо „well-being").
Препоруке:
17
3
25 среда, 11 септембар 2019 13:17
Не, не ми право гласа не треба бити исто
Видите професоре ја не само што се не би у говору "спуштао на ниво сељака и занатлије" , ако у неким другим стварима морам из нужде и јер су већина. Напротив ја не би дао ни једнако право гласа на изборима за нивое власти. Исто би степеновао по стручној спреми па би глад доктора наука вредео 100 пута више него глас НК (неквалификованих).
Све кукате у Србији власт подржавају неписмени а хтели бисте да писмене онеписмените и у говору.
Препоруке:
5
32
26 среда, 11 септембар 2019 14:41
АгатонФонПетровић
Не, не ми право гласа не треба бити исто


занимљиво. по вашој логици војислав шешељ би требало да има сто пута више гласова од ветерана са кошара.
Препоруке:
33
1
27 среда, 11 септембар 2019 16:00
Jean Grey
Познаваоци страних језика обично говоре стандардним матерњим језиком. И ово није само због тога што се учећи страни језик учи и свој, матерњи језик. Залагање за употребу "чистог" српског језика је и рефлексна интелектуална одбрана од неуређене језичке праксе у свим областима комуникације у Србији. Ова је често неписмена и недостојанствена. Овај утисак је неизбежан ако, стојећи поред неке београдске улице, летимично погледате около; погледате наслове у новинама, погледате неки ТВ програм; чујете политичара, коначно људе у свом окружењу. На овим нашим просторима одомаћио се broken English. Насмешио сам се недавно када сам видео ресторан брзе хране именован шпанском речју што је можда својеврстан протест против терора језичких малограђана. Molim, ne pisite mi poruke celavicom!
Препоруке:
19
0
28 среда, 11 септембар 2019 16:26
пензионер Цвико,
Писци осврта на задану тему:
Наша стара изрека каже:"говори СРПСКИ да те и Бог разуме"!. Обзиром да ми не говоримо српски, Бог нас не разуме. Ту је проблем и то у нама а не у Богу. Дакле ми говоримо неку мешавину "српски са туђицама". Неки сматрају да је то академски стил, јако важан. У овом што зовемо српски језик данас више је туђица него српског говора. Хајде да то променимо. Ја сам у свом послу, због речитости, био прикључен преводиоцима да им помогнем, да са више језика преведу неке текстове везане за технику. Служим се са неколико језика али не говорим ни један. Моје "превођење" страних речи свело се на измишљање наших речи што је у мом случају било веома успешно. Леп је доживљај кад неко ко вас не познаје, каже како је прочитао добар превод неког текста о техници. Те текстове користе сви са српског говорног простора, од Вардара па до Триглава... Дакле, може се. Не ругајмо се Хрватима већ време уместо на њих, трошимо на свој језик...
Препоруке:
20
2
29 среда, 11 септембар 2019 16:52
aa
pitanje: da li je rec "rasveta" srpska? Po meni, nije.
Препоруке:
2
7
30 среда, 11 септембар 2019 16:57
Sten
@Akademske reči
Da li je akademsko dostignuce nepoznavanje maternjeg jezika? Da li je dokaz akademske obrazovanosti zgrazavanje nad jezikom zanatlija sopstvenog naroda i usvajanje jezika inostranih zanatlija? Ako su to jedina dostignuca vasega obrazovanja i ako ni po cemu drugome ne mozete da se izdvojite od zanatlija onda pocepajte diplomu na osnovu koje Vam je potvrdjeno akademsko obrazovanje.
Препоруке:
23
0
31 среда, 11 септембар 2019 17:13
Zoran
Mene vise brinu reci kao podnesak, vecnik(imamo opstinu, a ne vecnicu),... imam takvih hrvatskih reci milion. Pa immao nove reci nase, koje su vrlo glupe: Ponudjac(naravno, vi ste se navikli na to),...

Kopiramo zapadnjake, dodaju er i kraj, eto ti je imenica.
Препоруке:
8
4
32 среда, 11 септембар 2019 17:45
Иоанн Дубињин
Поштовани г-не Јовановићу, у праву сте- али то истовремено значи и да никада нећете добити за право... Другим речима, Ваше паметне предлоге широка јавност неће усвојити, све против чега се залажете је већ одавно широко прихваћено и укорењено, а осим тога и "отмено" звучи. То није ништа ново - ја сам лекар, и када на српској ТВ приликом посета Србији гледам излагања српских колега (скоро свака друга реч је или унакажени страни израз, или латински појам), питам се ко то може правилно да разуме - али мора се рећи, то звучи "учевно". Када сам пре око пет деценија као млад лекар дошао у Холандију, био сам запањен, јер (мада сам језик брзо савладао)тешко сам разумевао и колеге и пацијенте - сви су употребљавали народске изразе за називе болести и њихових знакова. Коштало ме је доста муке да на то навикнем и научим. Али - зато, када неки лекар нешто пацијенту објашњава, тај све разуме. И међусобно, колеге тако опште. А сада - нађите неку туђицу у мом тексту упркос 50-годишњем одсуству...
Препоруке:
32
0
33 среда, 11 септембар 2019 18:44
Sten
Neko dobro rece da Hrvati najbolje cuvaju srpki jezik od tudjica.
Препоруке:
27
2
34 среда, 11 септембар 2019 18:51
Nefeli / za Agatona/
Znate, pre nekoliko dana sam jednom komentatoru odgovorila, na istu primedbu kao što je vaša, ali vi, verovatno, to niste pročitali. Moj laptop ima , na žalost, samo latinicu, ali bih vam bila vrlo zahvalna, da mi kupite i poklonite jedan sa ćirilicom. Unapred, veliko HVALA!Pozdrav!
Препоруке:
6
11
35 среда, 11 септембар 2019 20:45
АгатонФонПетровић
Nefeli

одговорили сте мени а ник вам је тада био раћел. одговорио сам вам и тада али је тема већ била застарела и модератори нису могли да пусте одговор.

али ево прилике сада.

сумњам да ваш лаптоп има само латиницу. да пишете ошишаном латиницом још бих и помислио да је тако али пошто користите слова ћ,ч,џ,ж мислим да је потребно да кликнете на иконицу са азбуком на иконици на дну екрана (на иконици вероватно пише SR) и потом клинете на опцију ћирилица.

чак и ако сте лаптоп купили у хрватској па нема инсталирану ћирилицу можете то врло лако да решите тако што ћете са интернета даунлоудовати ћирилични фонт и инсталирати га на лаптоп. не траје дуже од пет минута.

ако вам треба још нека информација око тога слободно ме питајте. молим модераторе да дозволе ово скретање са теме јер стварно није реду да нефели односно раћел не користи ћирилицу а то искрено жели.
Препоруке:
20
2
36 среда, 11 септембар 2019 21:43
Мина Глигорић
И привилегија је страна реч.
Препоруке:
17
0
37 среда, 11 септембар 2019 22:16
Загор
@Akademske reči
Pročitao, razumeo "šta je pisac želeo da kaže", ali me neće ubediti da se odreknem akademskog govora, akademskih reči da bi bio sličniji zanatliji ili seljaku da bismo se bolje razumeli


Јасније нисте могли да истакнете своју умишљеност и духовну убогост. Академске титуле ту ништа не помажу.

Говор вас који се не одричете "академских речи" заправо је управо сличан говору занатлија. Зато што занатлије такође користе мноштво туђица. Али ако се аутомеханичарима та аљкавост може опростити управо због скромног образовања, вама с високим титулама не може никако - оне обавезују. Да сте истински академски грађанин каквим се представљате, знали би да је већина "академских речи" на силу Бога уведена у новије време, и да за њих итекако има одговарајућих српских израза. Упоредите само језик којим су писали лекари, језикословци, инжењери итд. у првој половини прошлог века и ове данашње "експерте" па ће вам се само касти.
Препоруке:
17
0
38 среда, 11 септембар 2019 23:03
Бојан, Приштина
Некад кад су нам Турци седели на грбачи, а потурице биле елита језик су нам заокупирали туризми.

Сада кад нас запад јаше, модерне потдурице су још више огрозиле језик англицизмима.

Дневник РТС као званични акценат протажира неки мађарски изговор, језик препуњују англицизмима и томе се крај не назире.

Не отргнемо ли Србију из европских и другосрбијанским канџи, последице ће бити трајне.
Препоруке:
16
0
39 среда, 11 септембар 2019 23:22
Икарус
Евалуација - прецизније: вредновање
Препоруке:
14
0
40 четвртак, 12 септембар 2019 02:53
Jovan
Pitanje za @ Tanja Đukić:
Šta je to diskurs? Hvala unapred.
Препоруке:
13
0
41 четвртак, 12 септембар 2019 03:15
Rodoljub
Pozdrav svim citaocima a posebno piscu ovog teksta gospodinu Jovanovicu kojem skidam kapu jer ga najiskrenije podrzavam u svemu ovome tj. povodom ove vazno teme.....posto cu napisati duzi komentar, ovom prilikom se izvinjavam citaocima zbog latinice I osisanih reci...jer uistinu koristim Ipad bez instalirane latinice ili pozeljne cirilice....kao prvo, ja se ovom temom bavim vec nekoliko godina, tj. zapisujem te stranizme u sr(b)skom jeziku ili po secanju ili kroz svakodnevno citanje kojekakvih tekstova ili vesti...to je pobudilo moju paznju vec neko vreme tako da zapisujem svaki dan po neku rec, tako da kolekcija postaje iz dana u dan sve bogatija, primera radi engleskih reci odomacenih u srbskom imam zapisano preko 4000 sto se blizi broj turcizama u Bosni...naravno ta lista nema kraja, drugi jezici su u manjoj meri zastupljeni, jer vecina tih “akademskih” reci poticu iz latinskog koje su drugi jezici usvojili izmedju ostalog I engleski u punoj meri...
Препоруке:
10
0
42 четвртак, 12 септембар 2019 03:33
Rodoljub
Nastavak:
Neki su me svojim komentarima zaintrigirali sa svojim stavom o seljastvu, zanatu, I akademskom stalezu, nazovi pseudo intelektualnoj grupi citalaca koji iz nekog razloga imaju visoko misljenje o sebi ili stecenom znanju kroz skolovanje, diplome, itd. Sta da kazem na ovu temu sem neke gorcine prema svemu. Rodjen sam na selu, znaci seljak, bavio se svim seoskim zanatskim poslovima, pa onda se preselio u male gradice pa do jednog od najvecih gradova na svetu, velikom ko Jugoslavija u danasnjim brojevima. Dakle pola zivota sam zivio tamo sa svojim narodom, studirao tehnicke nauke, iz predavanja gutao stranizme jer me to cinilo da se penjem uz brdo ka visem stalezu u drustvu ili jednostavno da pobegnem od sela I seljaka da bih danas se sluzio stranim (engleskim) jezikom skoro 30 godina, vise od pola zivota. Meni dakle kao gospodinu Jovanovicu su pocele smetati te stvari pogotovo to bombardovanje naseg jezika; kad citam na engleskom vrlo lako mi upadaju reci koje postoje u nasem
Препоруке:
12
0
43 четвртак, 12 септембар 2019 03:51
Rodoljub
Nastavak 2:
U Americi sam zavrsio postdiplomske studije, mogu vam reci da iako engleski je tezak za nase prilike, nije slican slavenskim jezicima, ima nesto karakteristicno u tom jeziku da pisu jednostavno, tj. krace recenice da se lakse razume. Sve je prilagodjeno obicnom coveku bio on farmer (seljak) ili neki student na prestiznom univerzitetu. Naravno predavanje o medicini ili astronomiji nije za svakoga, ali trude se da budu jednostavni I da se olako razume. Ja vam ovo kazem iz razloga, ne zato sto sam prepametan kao neki politicari, nego neko ko je ucio Ruski 8 godina ko strani jezik; da potvrdim ovo sa jednom cinjenicom; poslije tolikih godina pozelio sam u otadzbini da kupim knjige sa fakulteta za injzinjerske struke po kojima sam nekad ucio. Bio sam prijatno iznenadjen sa teskom I komplesknom gradjom da sam malo sta razumeo. Neke recenice su po dva reda, 30 reci sa ubacenih sijaset stranih reci da bi “obogatili” taj tekst, napravili ga akademski da obican student tesko razume.
Препоруке:
14
0
44 четвртак, 12 септембар 2019 06:20
Nefeli /Za Agatona /
U pravu ste, ali i to što ste vrlo jasno napisali, za mene su"španska sela"! Ovo je istina što vam pišem i kažem.
Evo šta sam samo našla kada sam nešto uspela da uradim i to pišeam .Ima Serbian Latin i English- United States,Usa keyboard. E, to je sve što sam pronašla.Ali, ja se u to slabo razumem ,jer je moje zanimanje sasvim suprotno od toga što vi znate i razumete. Molila bih vas da mi ne nalazite više mana u vezi toga, jer vidite da to ne radim namerno.Pozdrav i dobar vam dan!
Препоруке:
6
1
45 четвртак, 12 септембар 2019 13:14
Спиридон
@ Родољуб

Ако смем да приметим скоро сваки језик на свету користи изразе из других језика укључујући ту и енглески, па су тако управо горе помињани телефон и таблет од латинског tabula што је опет дошло као и телефон из грчког тј из τάβλα односно τῆλε (далеко) + φωνή (глас), али исто и реч коју цео свет користи тј такси од τάξις. Таквих примера је мали милион, па су тако називи за врсте меса у енглеском дошли из француског, као што су уосталом у свим словенским језицима називи врста дрвећа несловенског порекла. О утицају турског на српски да и не причам, односно ми се подсмевамо Хрватима за суседе а користимо турску комши(ја), као што кажемо турски ајде. На другој страни и та наша ћирилица је опет само дериват грчког алфабета, као што су и бројеви арапски или латински. Да смо ми а не Немци и Енглези били они који су освајали нове хоризонте у индустријској револуцији, онда би њихови уџбеници техничких наука били препуни израза из српског, а не обрнуто. Тако да све има своје корене...
Препоруке:
6
3
46 четвртак, 12 септембар 2019 13:34
M.В.
Хвала аутору што је начео тако важну и комплексну тему. У већини ми нисмо ни свесни колико је језик важан идентитетски елемент сваког народа, а посебно нашег малог Србског народа. Да се бар струка почне тиме тиме озбиљније бавити. Гледајући Руске ТВ канале, приметио сам да у овом погледу нису ништа бољи од нас. Новинари су главни носиоци те заразе. За оне који знају Енглески језик, навешћу неколико примера накарадног калемљења енглеских речи у Руски језик и потискивања руских речи.
-ја рекомендуем уместо ја предлагаем
- пубљично ............... јавно
-секретно ................ тајно
-транслировало ........... превело
-муниципално ............. местно-месно
-акуратно ................ тачно-точно
-афтер ................... после
-сурприз ................. удивљение
-меер Москве ............. градоначалник ...
- Флаг ...................
Препоруке:
8
0
47 четвртак, 12 септембар 2019 15:06
АгатонФонПетровић
Спиридон
ви сте у праву, али текст је уперен притив претеране и неумерене употребе туђица. стварно је било смешно када је министар пољопривреде објашњавао земљорадницима које бенефите ће добити. што је нагоре није помињао ни земљорднике ни ратаре већ фармере (кунем се да је било тако, стварно је говорио фармери).


међутим прави разлог мог јављања је то што кажете да имена дрвећа нису словенског порекла. из ког су језика? зар ни оморика није наша?
Препоруке:
8
0
48 четвртак, 12 септембар 2019 15:22
АгатонФонПетровић
Nefeli
добро. ћутаћу када видим да пишу нефели или раћел.то су ваши никови које знам.


али ћу ипак сада рећи да би у сваком сервису решили ваш проблем за мало новца. уколико имате неког омладинца у близини и он вам може то решити.
Препоруке:
6
1
49 четвртак, 12 септембар 2019 17:33
Спиридон
@ АгатонФонПетровић

Само сам хтео да укажем како је сваки језик живо ткиво које расте и развија се током времена, те да онај ко има моћ у том историјском тренутку гура свој језик докле год се његова моћ распростире. У преводу српски језик је већ пун и препун иностраних речи а да ми тога вероватно и нисмо свесни, сем неких најочигледнијих, па су на пример чак и наше талас или сигурно узети из грчког, једино што то грчко θάλασσα означава само море а код нас је из некок разлога то што већ јесте. Оморика јесте вероватно наша али су буквално сви остали називи код Словена преузети из несловенских језика, односно тако вам је између осталог и одређена протословенска постојбина, јер су лингвисти схватили да Словени немају своје називе за дрвеће. На то се надовезао наш најчувенији филолог Милан Будимир са својом студијом око назива за букву, за кога је он сматрао да није никаква туђица и да се самим тиме јужна граница те постојбине не сме везивати за северну границу распростирања букве...
Препоруке:
4
1
50 четвртак, 12 септембар 2019 18:07
nisu sve tuđice iste
Nažalost, poštovani profesor je u želji za jezičkim čistunstvom pomešao legitimne akademske termine, koji se koriste u svim evropskim jezicima, sa besmislenom upotrebom stranih reči.
Legitimni termini: apsolutno, definitivno, efekat itd.
Besmislena upotreba stranih reči: skrining, targetirati, oficijelno itd.
Ipak treba praviti razliku između ove dve kategorije, nije potrebno ići iz krajnosti u krajnost, kao što Srbi obično rade, sa poznatim lošim posledicama.
Препоруке:
15
2
51 четвртак, 12 септембар 2019 21:43
Зоран Ђорђевић
@Kolektor

Да допуним:
Избор, а не одабир.
Препоруке:
7
2
52 петак, 13 септембар 2019 08:40
Iz daleka
Kolektor: "Реч пиринач се сматра балканским турцизмом персијског порекла." Završen citat.
I naravno kažeš da si jeo rižoto ili pirinčoto? Pirinač je STRANA reč, baš kao i riža, s tim da ću UVEK pre koristiti reči grčkog, zapadnog porekla, nego turcizme.

Ono što meni jako, jako smeta, je korišćenje izraza džidipi (GDP) i sličnih.

Inače, da li profesor Jovanović čita to što je napisao? Bori se protiv stranih reči a sam piše sledeće:
"Ако су ти који су завршили студије имали и искористилу ту могућност, чак и привилегију, не би требало да се одроде од народа, већ да њему буду у служби, колико год је то могуће. Треба да се изражавају ван уске струке, на народу разумљив начин, а не да због свог новојезика препуног беспотребних и ружних и тешко изговорљивих туђица замишљају да су изнад народа и да су нека “виша“ класа људи."

Privilegija? Studije? Klasa? Privilegija nije povlastica? Klasa nije vrsta? Profesore!
Препоруке:
6
4
53 петак, 13 септембар 2019 17:34
Аутодидакта
@ Не, не ми право гласа не треба бити исто

"Видите професоре ја не само што се не би..."

Хтедох да прочитам Ваш коментар и да се умно и образовно уздигнем, јер рекох где је академска титула ту је и знање, ал'авај, ја, обичан сељак уочих онсновну говорну и писану грешку у Срба - не каже/пише се - ја не би, већ ја не бих!

Даље није имало смисла читати ваше писаније!
Препоруке:
12
0
54 недеља, 15 септембар 2019 22:18
slobodan jarcevic
Писац би могао наћи и српску речи уместо стране - ЛИНГВИСТИКЕ. Например - ЈЕЗИКОСЛОВЉЕ. Борцима за чистоту српског језика није лако, јер смо сви тровани страним речима, а германски, романски, мађарски... створени тек од 12. до 19. столећа Нове ере. Латински у 6. столећу пре НЕ, а грчки у 8. столећу пре Нове ере. Ето, наши језикословци су узмали речи из ових вештачких језка, који су, углавном, грађен на бази старог српског језика.
Поздрав.
Препоруке:
0
0
55 уторак, 17 септембар 2019 08:46
...
@ M.B.

U vezi termina 'flag', treba znati da je to jedan od stranih izraza koji su postali sastavni deo ruske vojne terminologije, a potiče još od Petra Velikog. Slično tome, podoficirski čin 'mičman' u ruskoj mornarici je izveden iz Engleskog 'midshipman' (kadet), ali odgovara 'praporščiku', tj zastavniku (u kopnenoj vojsci). Podoficirski čin 'jefrejter' potiče od nemačkog 'gefreiter' (razvodnik). Ruski termin za 'mostobran' je 'placdarm', a izvedeno je od francuskog 'place d' armes'. Na ruskom se olovka kaže 'karandaš', a poznata švajcarska fabrika grafitnih olovki se zvala 'Caran d' ache'
Препоруке:
0
0
56 уторак, 17 септембар 2019 15:38
Милисав Црни
Добри коментари. Речи чедо моје... је стварно написао Миле Медић, па нема љутиш. То не знају ни неки професори.
Препоруке:
1
0
57 уторак, 17 септембар 2019 21:15
Majstor Bob
Reče jedna psihološkinja (psihologičarka, psihologica?)sledeću jezičku akrobaciju (sad se i ja malo zbunih, akrobacija?): "Deca su transportovana na destinaciju da bi se edukovala." Odmah sam video jednu grešku u divnoj rečenici. Pogodite gde?!*
Inače, nisu samo tuđice problem. Koliko ima naših novih, a ružnih reči, koje se kao kuga šire ovom nepismenom zarazom zvanom internet.Svako ko ima računar zamišlja da je njegovo selo dalo standard za srpski jezik (ostale nepismenosti od jezika i ne računam i nešto normalno). Prednjače bosanski i kroatski krajevi. Plavo i lepo auto? Onda idiotska konstrukcija, hm, građevina (!) "skoro pa..." koja odmah ukazuje na nepismenost do bola. Kakav smor... Gluposti nikad kraja... Lajkujte, zapratite, ovo je predobro!
Препоруке:
3
0
58 уторак, 17 септембар 2019 21:17
Majstor Bob
*Odgovor za lepu rečenicu: umesto deca treba da bude "klinci". Gluplje je.
Препоруке:
3
0
59 петак, 20 септембар 2019 19:27
Грмиллко
Гален је донекле у праву: Хрвати боље чувају језик,али не свој,него наш.Пре 6 година сам баш овде нешто написао на ту тему.
http://www.nspm.rs/kulturna-politika/oj-srbine-mili-brate-ugledaj-se-na-hrvate.html
Ево дела:
кад имају речи своје нема фарбе има боје
Запосленим живце ренда крај недеље ил викенда
Мајстори смо, није шала ногомета и фудбала
публика не вреди ништа наспрам доброг гледалишта
шта је горе браћо мила кад брух снађе или кила?
од карата куле зида илузије и привида
мора да се стање среди инциденти и изгреди
у оставу или шпајз рајчица и парадајз
а писци се много дуре због надзора и цензуре
кад смо скупа, баш је дивно заједно и колективно
јер прзница нека жива провоцира, изазива
а неки још и почине криминале и злочине
па будимо благо мени социјални и друштвени
Препоруке:
3
0
60 недеља, 22 септембар 2019 13:42
Турас
@ среда, 11 септембар 2019 10:01Тања Ђукић
Поштовани ауторе,/и бла бала увидела сламку направила балван и читава шума речи и примедби на туђице . Ђукићкин нпр. дискурс није више разговор и аутор је благо речено лажов ! То је драга моја , да би разумели пошто видим да сте "јако образовани", прејудицирање . Такви као ви који сваком ку...нађу ману су довели Србију где је данас . Лепо рече Б.Русел ; Невоља је што су глупаци тако сигурни а паметни пуни сумње . На жалост глупост није кажњива .
Препоруке:
0
0

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер