Uistinu nacional-boljševičko-evroazijatski članak, nema šta...
Preporuke:
0
0
2
sreda, 04 novembar 2009 16:20
thinking maize
Sve potpisujem! Jedino, ne znam šta bi mogao da bude Dan Srpskog Jedinstva?! Ne, ja to ozbiljno! Uostalom, sećate li se kakvi su sve bili komentari po uvođenju Sretenja (15-ti februar), kao novog/
starog Nacionalnog praznika i neradnog dana. Dana, kada je Karađorđe u Orašcu digao svoju i našu bunu. Autentičnu antifeudalnu i nacionalnu revoluciju! (Mislim da bi radi novih generacija trebalo ponovo štampati delo Leopolda Rankea
"Srpska revolucija") Takođe, dana kada je donešen tzv. Sretenjski Ustav, prvi Ustav moderne Srbije! Čiji jedan član glasi: "Rob kada stupi na tlo zemlje Srbije postaje slobodan čovek!" Da podsetim, ropstvo je u Britanskoj Imperiji ukinuto 1838, u Sjedinjenim Državama Amerike tokom Građanskog rata 1861-65, a u velikom Brazilu negde u isto vreme. U "multietničkoj i multikulturalnoj" Turskoj Imperiji (čiji je Srbija bila, bar nominalni, deo sve do 1878) tek 1908, sa mladoturcima! Koji opet sprovedoše genocid Jermena 1915 i proteraše Grke iz Male Azije 1923.(U svakom "cugu" po "jedno"
milion ipo duša!) E, kada u celom tom "društveno-istorijskom" kontekstu sagledam taj datum, trebalo bi nama Srbima da bude čast što ga vraćamo kao nacionalni praznik!Ali šta biva?!Tadanja opozicija (o "drugosrbijancima" da ne govorimo), a sadašnja vlast,je sa podsmehom o tome govorila! Čak toliko, da je jedna od "gromada srpske demokratije" (ne sećam se da li je to bio Zoki Živković ili neko drugi) rekao: "Ma ona usijana glava je to dizala u Maršićanina jaruzi!" Čovek se toliko razume u sopstvenu istoriju, da je ime mesta (Marićevića jaruga),gde se dotični istorijski događaj odigrao, preimenovao saglasno imenu tadašnjeg prvaka DSS-a, Maršićanina! E, ako se podsmevamo takvom danu i takvom čoveku (Đorđu Petroviću-Karađorđu), koga su čak i neprijatelji poštovali i za koga je znao čak i jedan Napoleon, onda, "alal nam ćufte"! Kada se podsmevamo tom danu i takvom dokumentu,kao što je Sretenjski Ustav,"alal nam ćufte"! Nadam se ne zadugo!
Preporuke:
0
0
3
sreda, 04 novembar 2009 16:40
brm
vrlo prosto(u smislu jednostavno)i vrlo jasno - a opet kao da skoro nikom nije jasno... ako sam bio jasan
Preporuke:
0
0
4
sreda, 04 novembar 2009 17:07
uzgred
Srbi u "užoj Srbiji" slaviće retrogradni Sretenjski ustav, a mi eu-ropski vojvođaneri vojvođanersko-mađaronski ustav.
Preporuke:
0
0
5
sreda, 04 novembar 2009 17:21
Sizif
@ Νεανίας
E, pa, moraćemo se ili tu prikloniti, ili ćemo sa ovima šta slave pederastiju i namerno dovlače muslimane i afrikance na Zapad.
U svakom slučaju, mislim da Rusija radi na tome da postane uzor svim pravoslavnim narodima, pa čak i neslovenskim, kao i svim slovenskim narodima, pa čak i nepravoslavnim. Mogu da se kladim da, npr. i posle svega, Česi više veruju Rusima, nego anglo-saksoncima.
Preporuke:
0
0
6
sreda, 04 novembar 2009 18:00
Mirko K.
Dobar tekst, a analogija još bolja, jer nam je bliska i poznata. Slažem se sa autorom u potpunosti, podele nam nisu potrebne. Srbija sada bije možda i svoju poslednju bitku za fizički opstanak, jer ako do kraja godine ova nesrećna vlast uspe da „provuče“ Statut kroz Skupštinu, bojim se da će to biti početak našeg definitivnog kraja. Zato bih, umesto zaključka, ponovio autorove reči koje izvlačim iz konteksta kao najznačajnije: „Ne smemo da dopustimo da našu borbu za nacionalne interese zasene podele proizašle iz prošlosti.“
Preporuke:
0
0
7
sreda, 04 novembar 2009 18:18
simonida
nama,Srbiji, je potreban Novi Karađorđe pa se tek posle može govoriti o DANU D!
Preporuke:
0
0
8
sreda, 04 novembar 2009 19:07
paja patak
Ideja ruskog (i srpskog) jedinstva je sama po sebi dobra. Ali... to ne može biti prihvaćeno od strane svih bez lustracije. Tu ne mislim na fizičku – svakog pojedinca (oni koje bi trebalo ukloniti iz javnog i političkog života na neko vreme, ili za stalno, su uglavnom već odavno umrli, ili su ih njihove kolege „umrle“). Nije moguće pomiriti se sa raznim lenjinima, staljinima, đeržinskijima i njihovim sledbenicima. Ni ko zna koliko sledećih vekova neće biti dovoljno da se zaleče fizičke, i još gore: duhovne rane nanete Rusiji – a sigurno ne na način kao sada: da na Crvenom trgu i dalje stoji Lenjinov mauzolej, da se na kulama Kremlja crvene one zvezde, da na šapkama oficira koegzistiraju crvena zvezda i dvoglavi orao, da se svira sovjetska himna. Dok se ne uklone ti fizički simboli pakla kroz koji je Rusija prošla, kao i dok iz duha stanovništva ne iščile svi njihovi tragovi, ne može biti govora o istinskom pomirenju i jedinstvu (u svakom slučaju ne na zdravoj osnovi). Otprilike isto to (uz izvesne modifikacije) može se reći i za pomirenje u Srbiji. Dobro je da se sve češće ispoljava želja – ali za njeno ostvarenje postoje preduslovi. Najlakše je odrediti datume za slavlje.
Preporuke:
0
0
9
sreda, 04 novembar 2009 20:55
Milorad Stanojlović
«Mi treba da budemo ponosni na to što smo imali dva značajna antifašistička pokreta...» Podržavam i poštujem Vaše stavove, a osobito njihov smisao. Ali, citirana rečenica je, oprostite na izrazu, vrlo naivna. Ne iz ideoloških, političkih ili drugih stavova, koji se tiču ličnog opredeljenja.
Pre nego što dosegnemo ponos, moramo da učinimo nešto drugo. Da poštujemo Ustav. Ne samo zato što je to prva tačka ravnogorskog programa, već i iz praktičnih razloga.
Oba pokreta su izjednačena zakonski, sviđao se ili ne, meni ili autoru, ovaj termin - «izjednačenja». Zakon je donet u skupštini republike, većinom kakva nije zabeležena kod ostalih zakona i odluka.
Zakon se ne sprovodi, kao što znamo.
Gde tu ima mesta ponosu?
Plaćamo porez iako se time svi ne ponosimo. U pitanju je zakon, zar ne.
Poštovanje ustava, višepartijski sistem, demokratski parlament, privatna svojina... Sve je to prtljag ravnogorskog programa za buduće generacije.
Ne preteže tu ljubav prema Americi, već prema slobodnom svetu u kome se poštuju ova načela. Makar i onoliko koliko se poštuju.
Što se tiče antifašizma, on je zloupotrebljen i zloupotrebljava se i dalje, što nije ispravno.
Ispravno je da Jevrejima u Srbiji vratimo njihovu oduzetu imovinu, bez obzira ko je tu imovinu oduzeo. Posle toga sam odmah za diskusiju o antifašizmu. Nipošto ranije.
Što se tiče «svođenja Srbije na nivo kvislinške periferije evroatlantskog bloka...» - to ne stoji. Bar što se tiče Ravnogorskog pokreta. U osnivačkim dokumentima i deklaraciji UN pobrojani su takvi pokreti, a Dražinog pokreta tamo nema. Već to je dovoljno za sud. Makar u Strazburu.
S poštovanjem i uvažavanjem, RAVNOGORSKI POKRET DM, Beograd, Milorad Stanojlović, generalni sekretar.
Preporuke:
0
0
10
sreda, 04 novembar 2009 21:08
Dušan Danilović
@ Paja Patak
Upravo tako. Od reči do reči.
Inače, neobično me zanima o kojim to NATO četnicima govori g.Anđelković? Danicu Drašković i njenu ženu, pardon muža? Te individue su poznate po uticaju koji imaju među poštovaocima tradicija JVuO.:) Takođe zanima me da li bi ovakav tekst mogao da objavi u "Pečatu" i da li bi vlasnik istog bio producent filma koji bi tretirao đenerala Mihailovića kao Rusi admirala Kolčaka u istoimenom filmu?
Ovako čini mi se da g. Anđelković kuca na već otvorena, a pogrešna vrata.
Preporuke:
0
0
11
četvrtak, 05 novembar 2009 02:52
Misa
Paja Patku@
Ipak je na Rusima da odluce koju ce himnu slusati i kakva ce znamenja nositi, i Lenjin je deo njihove istorije, moze da ti se svidja ili ne ali je ne mozes promeniti. U cemu se ti razlikujes od komunista, ako bi izbrisao sve staro i istorija pocinje od 91. Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu. U rusiji je bila anketa za najznacajnijeg Rusa, Staljin je na trecem mestu iako je vodio da zadnjeg dana. Mozda ;ljudi koji su ziveli u Sovjetskom savezu i sadasnjoj Rusiji bolje znaju kad im je bilo lepse nego mi.
Preporuke:
0
0
12
četvrtak, 05 novembar 2009 06:27
Vrt Toronto Kanada
Mi treba ili ne..?? Mi vise ne postoji..Nas vise nema.Sto pre to shvatite bice vam lakse sada a ne sutra...
Preporuke:
0
0
13
četvrtak, 05 novembar 2009 11:15
paja patak
@Misa
“…U cemu se ti razlikujes od komunista, ako bi izbrisao sve staro i istorija pocinje od 91. Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu…” Da bi se sudilo o tome od kada istorija počinje, treba je, ipak, koliko-toliko poznavati (sigurno ne od `91, nego, recimo, bar od „Kijevske Rusi“, kada već govorimo o Rusiji). Uopšte se ne radi o potrebi brisanja sveg starog. Naprotiv, treba težiti uspostavljanju kontinuiteta sa ruskom istorijom, i duhom - ali nikako sa boljševičkim oktobarskim pučem i njegovim duhom. Međutim, problem i jeste u tome da se i današnji rukovodeći krugovi nedovoljno jasno njega odriču, što samo doprinosi opštem galimatijasu u gledanju na uzroke i posledice zbivanja u 20. veku. Pa, šta onda očekivati od običnih ljudi?
„Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu“: Lenjin i njegovi sigurno nisu “jedna greška“. Oni su jedna neizmerna istorijska i društvena kataklizma sa, nažalost, verovatno nepopravivim posledicama – popularnost Staljina (izražena u nedavnoj anketi) je samo još jedna žalosna ilustracija toga.
Preporuke:
0
0
14
četvrtak, 05 novembar 2009 11:48
NaStraži
Anđelkoviću, svaka Vam je zlatna. Ja to godinama pričam, često etiketiran kao "komunista" ili "klerofašista" (od strane različitih ideoloških ostrašćenika). Konačno da će na videlo izići jedan izbalansiran, trezven i zdravorazumski stav. Jedan stav koji treba da dovede do pomirenja i jačanja nacionalne kohezije, umesto produbljivanja provalije između dve Srbije i obnove bratoubilačkog rata. Vaš stav, gospodine Anđelkoviću, je ODGOVORAN. Kako prema prošlim generacijama, koje su verovale u ovu zemlju, tako i prema budućim, koje to tek trebaju.
Pozdrav!
Preporuke:
0
0
15
ponedeljak, 09 novembar 2009 10:17
gubernator
Na državno-pravnom planu najveća tragedija SSSR-a je bila upravo njegova konfederalna priroda, koja je na kraju dovela do sužavanja Rusije u današnje granice i ostanka miliona Rusa izvan njih i to u podređenom položaja (npr. Ukrajina i baltik). Ali u privrednom, tehničkom, naučnom smislu to je bio skok za 300 godina u odnosu na carsku Rusiju, koja je npr. u 1.sv. rat ušla bez puške za svakog 3. vojnika i imala samo retke periode u kojima narod nije gladovao. Kao što je Čerčil (koji je Ruse mrzeo) rekao u povodu Staljinove smrti: "zatekao je Rusiju sa toljagom, a ostavio je sa atomskom bombom".
Možda je najveća zasluga SSSR-a, to što je Slovene izveo na centar svetske pozornice (drugo je pitanje da li smo tome bili dorasli) i srušio predrasude zapadnjaka o svima nama, kao ljudima niže vrednosti i to u onom trenutku kada je zapad počeo da nas se plaši. To je nažalost dokaz da vas taj deo sveta respektuje samo po količinama deviznih rezervi i bojevih glava.
Sme li neko u Holivudu danas snimiti film koji se sprda sa Kinezima (kao narodom ili državom, svejedno)? A bogami su se i sa Rusima primirili.
Mnogi na zapadu ni dan danas ne mogu shvatiti kako je jedan Gagarin mogao biti prvi čovek u svemiru!? Snimili su brdo dokumentaraca sa raznim "objašnjenjima", što samo govori o tome da rasizam stanuje negde drugde.
Preporuke:
0
0
16
nedelja, 15 novembar 2009 19:00
Perunika
Đinđić je dobro poznavao prekomunističku Rusiju, čiji je XX vek video kao nasilje u nasilju. On je, kao na primer i Lešek Kolakovski, smatrao da i posle pada komunizma pobeda demokratije nije zagarantovana i da se ne mogu isključiti ni oblici nekomunističke tiranije. Njih rađa ekonomsko i socijalno propadanje, disfunkcionalnost institucija i anomija društva. Izvan ovog istorijskog konteksta - jednostavno nije moguće razumeti Zorana Đinđića.
.jpg)
starog Nacionalnog praznika i neradnog dana. Dana, kada je Karađorđe u Orašcu digao svoju i našu bunu. Autentičnu antifeudalnu i nacionalnu revoluciju! (Mislim da bi radi novih generacija trebalo ponovo štampati delo Leopolda Rankea
"Srpska revolucija") Takođe, dana kada je donešen tzv. Sretenjski Ustav, prvi Ustav moderne Srbije! Čiji jedan član glasi: "Rob kada stupi na tlo zemlje Srbije postaje slobodan čovek!" Da podsetim, ropstvo je u Britanskoj Imperiji ukinuto 1838, u Sjedinjenim Državama Amerike tokom Građanskog rata 1861-65, a u velikom Brazilu negde u isto vreme. U "multietničkoj i multikulturalnoj" Turskoj Imperiji (čiji je Srbija bila, bar nominalni, deo sve do 1878) tek 1908, sa mladoturcima! Koji opet sprovedoše genocid Jermena 1915 i proteraše Grke iz Male Azije 1923.(U svakom "cugu" po "jedno"
milion ipo duša!) E, kada u celom tom "društveno-istorijskom" kontekstu sagledam taj datum, trebalo bi nama Srbima da bude čast što ga vraćamo kao nacionalni praznik!Ali šta biva?!Tadanja opozicija (o "drugosrbijancima" da ne govorimo), a sadašnja vlast,je sa podsmehom o tome govorila! Čak toliko, da je jedna od "gromada srpske demokratije" (ne sećam se da li je to bio Zoki Živković ili neko drugi) rekao: "Ma ona usijana glava je to dizala u Maršićanina jaruzi!" Čovek se toliko razume u sopstvenu istoriju, da je ime mesta (Marićevića jaruga),gde se dotični istorijski događaj odigrao, preimenovao saglasno imenu tadašnjeg prvaka DSS-a, Maršićanina! E, ako se podsmevamo takvom danu i takvom čoveku (Đorđu Petroviću-Karađorđu), koga su čak i neprijatelji poštovali i za koga je znao čak i jedan Napoleon, onda, "alal nam ćufte"! Kada se podsmevamo tom danu i takvom dokumentu,kao što je Sretenjski Ustav,"alal nam ćufte"! Nadam se ne zadugo!
E, pa, moraćemo se ili tu prikloniti, ili ćemo sa ovima šta slave pederastiju i namerno dovlače muslimane i afrikance na Zapad.
U svakom slučaju, mislim da Rusija radi na tome da postane uzor svim pravoslavnim narodima, pa čak i neslovenskim, kao i svim slovenskim narodima, pa čak i nepravoslavnim. Mogu da se kladim da, npr. i posle svega, Česi više veruju Rusima, nego anglo-saksoncima.
Pre nego što dosegnemo ponos, moramo da učinimo nešto drugo. Da poštujemo Ustav. Ne samo zato što je to prva tačka ravnogorskog programa, već i iz praktičnih razloga.
Oba pokreta su izjednačena zakonski, sviđao se ili ne, meni ili autoru, ovaj termin - «izjednačenja». Zakon je donet u skupštini republike, većinom kakva nije zabeležena kod ostalih zakona i odluka.
Zakon se ne sprovodi, kao što znamo.
Gde tu ima mesta ponosu?
Plaćamo porez iako se time svi ne ponosimo. U pitanju je zakon, zar ne.
Poštovanje ustava, višepartijski sistem, demokratski parlament, privatna svojina... Sve je to prtljag ravnogorskog programa za buduće generacije.
Ne preteže tu ljubav prema Americi, već prema slobodnom svetu u kome se poštuju ova načela. Makar i onoliko koliko se poštuju.
Što se tiče antifašizma, on je zloupotrebljen i zloupotrebljava se i dalje, što nije ispravno.
Ispravno je da Jevrejima u Srbiji vratimo njihovu oduzetu imovinu, bez obzira ko je tu imovinu oduzeo. Posle toga sam odmah za diskusiju o antifašizmu. Nipošto ranije.
Što se tiče «svođenja Srbije na nivo kvislinške periferije evroatlantskog bloka...» - to ne stoji. Bar što se tiče Ravnogorskog pokreta. U osnivačkim dokumentima i deklaraciji UN pobrojani su takvi pokreti, a Dražinog pokreta tamo nema. Već to je dovoljno za sud. Makar u Strazburu.
S poštovanjem i uvažavanjem, RAVNOGORSKI POKRET DM, Beograd, Milorad Stanojlović, generalni sekretar.
Upravo tako. Od reči do reči.
Inače, neobično me zanima o kojim to NATO četnicima govori g.Anđelković? Danicu Drašković i njenu ženu, pardon muža? Te individue su poznate po uticaju koji imaju među poštovaocima tradicija JVuO.:) Takođe zanima me da li bi ovakav tekst mogao da objavi u "Pečatu" i da li bi vlasnik istog bio producent filma koji bi tretirao đenerala Mihailovića kao Rusi admirala Kolčaka u istoimenom filmu?
Ovako čini mi se da g. Anđelković kuca na već otvorena, a pogrešna vrata.
Ipak je na Rusima da odluce koju ce himnu slusati i kakva ce znamenja nositi, i Lenjin je deo njihove istorije, moze da ti se svidja ili ne ali je ne mozes promeniti. U cemu se ti razlikujes od komunista, ako bi izbrisao sve staro i istorija pocinje od 91. Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu. U rusiji je bila anketa za najznacajnijeg Rusa, Staljin je na trecem mestu iako je vodio da zadnjeg dana. Mozda ;ljudi koji su ziveli u Sovjetskom savezu i sadasnjoj Rusiji bolje znaju kad im je bilo lepse nego mi.
“…U cemu se ti razlikujes od komunista, ako bi izbrisao sve staro i istorija pocinje od 91. Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu…” Da bi se sudilo o tome od kada istorija počinje, treba je, ipak, koliko-toliko poznavati (sigurno ne od `91, nego, recimo, bar od „Kijevske Rusi“, kada već govorimo o Rusiji). Uopšte se ne radi o potrebi brisanja sveg starog. Naprotiv, treba težiti uspostavljanju kontinuiteta sa ruskom istorijom, i duhom - ali nikako sa boljševičkim oktobarskim pučem i njegovim duhom. Međutim, problem i jeste u tome da se i današnji rukovodeći krugovi nedovoljno jasno njega odriču, što samo doprinosi opštem galimatijasu u gledanju na uzroke i posledice zbivanja u 20. veku. Pa, šta onda očekivati od običnih ljudi?
„Nemozes jednu gresku ispraviti tako sto ces napraviti istu takvu“: Lenjin i njegovi sigurno nisu “jedna greška“. Oni su jedna neizmerna istorijska i društvena kataklizma sa, nažalost, verovatno nepopravivim posledicama – popularnost Staljina (izražena u nedavnoj anketi) je samo još jedna žalosna ilustracija toga.
Pozdrav!
Možda je najveća zasluga SSSR-a, to što je Slovene izveo na centar svetske pozornice (drugo je pitanje da li smo tome bili dorasli) i srušio predrasude zapadnjaka o svima nama, kao ljudima niže vrednosti i to u onom trenutku kada je zapad počeo da nas se plaši. To je nažalost dokaz da vas taj deo sveta respektuje samo po količinama deviznih rezervi i bojevih glava.
Sme li neko u Holivudu danas snimiti film koji se sprda sa Kinezima (kao narodom ili državom, svejedno)? A bogami su se i sa Rusima primirili.
Mnogi na zapadu ni dan danas ne mogu shvatiti kako je jedan Gagarin mogao biti prvi čovek u svemiru!? Snimili su brdo dokumentaraca sa raznim "objašnjenjima", što samo govori o tome da rasizam stanuje negde drugde.